Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 336
se obično označava kao deskriptivna fenomenologija i u tome treba videti osnovni razlog tome što će on težište svojih istraživanja staviti na problem vrednosti, posebno estetskih. Videći estetiku kao nauku o vrednosti (i tako prihvatajući fundamentalno razlikovanje estetskih i umetničkih vrednosti) Gajger se suprotstavlja tad vladajućoj estetici činjenica. Kada govori o estetskoj vrednosti on akcenat stavlja na doživljaje (što je blisko psihološkoj estetici), a kad govori o estetskom uživanju ističe kako se ovo uvek tiče nečega, nekog predmeta (a to je blisko estetici predmeta); tako se da videti kako Gajger oscilira između subjektivističkih i objektivističkih pristupa estetici. Insistirajući na istraživanju apriornih odnosa između predmeta Gajger se za razliku od Huserla iz Ideen I zalaže za fenomenologiju predmeta a ne akta, pa stoga konstituvna problematika ostaje za njega u drugom planu; on prednost daje fenomenologiji stoga što ona naspram svih dosadašnjih filozofskih pravaca nastoji da se "datostima (čistim, kao takvima), omogući da progovore u punini svoga bivstvovanja", ili, kako su fenomenolozi imali običaj da kažu, zato, što je "uviđanje razlike strast fenomenologije". Treba znati da unutar jedne takve koncepcije sagledanje suština /Wesenschau/ nije dovoljno: ovo je samo "pretpostavka deskripcije, a ne deskripcija sama", koja, uzeta po sebi, nije već i filozofija. Filozofija, po mišljenju Gajgera, mora uvek iznova da pita za realitet opisanog. Početkom XX stoleća, obeleženom sporom između subjektivizma i objektivizma, M. Gajger, udaljavajući se od psihološke estetike, zastupa stanovište objektivizma. Pojam objektivnosti za Gajgera označava usmerenost estetskog doživljavanja na fenomenalno date predmete i njihove strukturne momente, tj. usmerenost na fenomenalne bitnosti koje stupaju u pojavljivanje.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 337
Dosta je rano zapažena razlika između bivstvovanja i trebanja, između sfere faktičkog i sfere normativnog; svet vrednosti suprotstavlja se svetu stvarnosti - trebanje se suprotstavlja onom što jeste. ostaje pitanje: gde locirati te vrednosti ako se ne može reći odmah ni da su u posmatraču niti u predmetu. Smatralo se da će se to rešiti ako se odgovori na pitanje šta je priroda vrednosti, (u ovom slučaju), estetske vrednosti. Da li su vrednosti ideje, produhovljeni doživljaji, vrednosti ponašanja, odnosno užitka, umetnički kvaliteti ili se pod vrednostima misli na ranije već istraživane estetičke kategorije kao što su lepo,
Među temama koje zaokupljaju pažnju prvih fenomenologa, pored estetskog predmeta svakako je i pitanje estetske vrednosti. N. Hartman je sredinom ovog stoleća pisao da kada je reč o estetskim vrednostima stanje estetike nije povoljno. Vrednosnoj analizi, kaže on, "suprotstavlja se to što ne možemo, kao u etici, izdvojiti pojedine opšte vrednosti - u skladu s rodovima dobrog (aretai) -, već imamo posla s bezbroj jako individualizovanih vrednosti, pošto svako umetničko delo i sve što je inače lepo ima svoju posebnu vrednost na kojoj se svakako mogu naći opštije crte (elementi vrednosti), ali koja se, ipak, ne svodi na sumu tih crta, već predstavlja nešto sasvim novo" (Hartman, 1968, 381). N. Hartman je živeo u uverenju da će upravo predmetna analiza umetničkog dela omogućiti da se dokuči specifičnost estetskih vrednosti; konstatuje da je estetici najznačajniji podsticaj došao iz fenomenologije i to s Huserlovim zahtevom povratka stvarima; sama analiza subjekta akta nije mogla dati odgovore na pitanja o načinu bivstvovanja, strukturi i vrednosnoj osobitosti estetskog predmeta (Hartman, 1968, 38), te će u potonjem vremenu akcenat istraživanja biti pomeran na ove probleme.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 338
Nije slučajno da odlučni podsticaji za istraživanje problema vrednosti u prvim desenijama XX stoleća dolaze od E. Huserla koji je smatrao da u istinsko učenje o bivstvovanju ne spada samo saznanje opstanka, ili saznanje faktičke psiho-fizičke stvarnosti određene filozofskom regulativom naučno-teorijskog učenja o principima, već da tu mnogo više spada posmatranje prirode iz aspekta vrednosti (Hua, XXVIII/180); na taj način se pokazuje kako učenje o vrednosti koje ćemo sresti kod Gajgera svoju osnovnu inspiraciju nalazi kod samog tvorca fenomenološke filozofije. Ako kod B. Bolcana koji je znatno uticao i na Huserla nalazimo shvatanje da su vrednosti (pa tako i estetske vrednosti) nezavisne od bilo kakve realnosti, ili subjekta koji bi bio njihov nosioc, niz autora smatraće da su vrednosti nesamostalni kvaliteti budući da su u svojoj egzistenciji upućene na realnog nosioca. U svakom slučaju, rasprava o vrednosti mora da ima u vidu i metafizičku dimenziju ovog pitanja: problem vrednosti nužno za sobom povlači pitanje načina postojanja vrednosti, pitanje njihovog smisla i porekla, odnosno pitanje njihovog važenja. Tako, ima autora koji osporavaju "nezavisnost carstva važe-nja vrednosti od svakog bivstvovanja" i smatraju da do važenja i vrednovanja dolazi na tlu subjekta koji vrednuje (J. Folkelt) dok drugi, smatraju da svet postoji zato da bi se u njemu ostvarile idealne vrednosti (Herman Loce /H. Lotze, 1817-1881/). Poslednji veliki predstavnik nemačkog estetičkog idealizma, sklon stavovima modernog naturalizma i empirizma, Herman Loce, smatra da osnovu estetskog iskustva čini osećanje; to je svest o našem unutrašnjem stanju određenom utiscima koji dolaze spolja. Kako uzrok našeg zadovoljstva leži u predmetu ali ne "i samo u predmetu", Loce govori o činjenici podudarnosti subjekta i Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|