Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 333
međusobno razlikuju pa imaju svoju vlastitu, neponovljivu vrednost, N. Hartman estetske vrednosti vidi kao umetničke kvalitete i razlikuje estetske vrednosti prema (a) vrstama predmeta, prema (b) različitim umetnostima i prema (c) vrednosnoj reakciji svesti koja posmatra vrednosti. Videli smo već da se Hartmanu posebno interesantnim čini metafizički problem vrednosti koji se ogleda u načinu postojanja vrednosti, u pitanju smisla i porekla njihovog važenja, odnosno njihove relativnosti ili apsolutnosti (Hartman, 1968, 402). Iako estetske vrednosti imaju šire polje "delovanja" no etičke, budući da mogu prianjati uz sve što postoji (a ne poput etičkih vrednosti samo uz čoveka), Hartman smatra da je suštinu estetskih vrednosti lakše odrediti nego suštinu etičkih jer kod ovih prvih otpada pritisak metafizičkog problema. Razlika etičkih i estetskih vrednosti bila bi u tome što što su prve vrednosti vrednosti akta a druge, vrednosti predmeta: estetske vrednosti se ne realizuju već kao vrednosti pojavljivanja oduvek postoje. Tom načinu pojavljivanja bliska je igra jer u njoj (kao i u umetnosti) sve biva materijalom igranja pa tako sve može postati materijalom umetnosti. Estetska vrednost se shvata ne kao vrednost nečeg što se pojavljuje, već kao vrednost pojavljivanja samog; ona je vrednost estetskih tvorevina, vrednost njihove derealizacije; estetske vrednosti se same ne mogu realizovati jer su (kao nesamostalni kvaliteti) uvek upućeni na svog realnog nosioca. U istraživanju fenomena tragičnog koje se pokazuje kao bitni elemenat samog univerzuma nemački filozof Maks Šeler (M. Scheler, 1874-1928) tvrdi kako estetska vrednost počiva na tlu etičkih vrednosti; razliku između ovih dveje vrsta vrednosti on je video u tome što je nosioc prvih ličnost i one se ne mogu popredmetiti, dok je nosioc drugih predmet; stoga, sve estetske vrednosti su (a) vrednosti
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 334
predmeta, (b) vrednosti predmeta čije realizovanje može biti prevladano /predmeta koji se pokazuje kao privid/ i (c) vrednosti koje pripadaju predmetima na temelju njihove čulne slikovitosti (Scheler, 1966, 103). Nasuprot objektivističkim koncepcijama vrednosti R. Ingarden smatra da je estetska vrednost estetski relevantan kvalitet, da ne predstavlja neko svojstvo fizičkog osnova umetničkog dela, već vrednosti egzistiraju na specifičan način i postoje samo u ravni čisto intencionalnog bivstvovanja. Savremeni poljski filozof Roman Ingarden razlikuje umetničke i estetske vrednosti tako što su umetničke vrednosti one koje se javljaju u samom umetničkom delu (u slici) a estetske vrednosti su one vrednosti koje se konkretno javljaju u estetskom predmetu. "Umetnička vrednost nekog umetničkog dela sadržana je u onim njegovim momentima koji su - uz postojanje odgovarajućeg posmatrača s umetničkom kulturom i sposobnošću percipiranja - sredstvo aktualizacije određene odgovarajuće estetske vrednosti u estetskom predmetu. Ova vrednost je relativna zato što je vrednost za određenu svrhu, što pripada delu jedino s obzirom na estetsku vrednost, realizovanu u estetskom predmetu. Estetska vrednost - nastavlja Ingarden - konstituisana je između vrednih kvaliteta zasnovanih na odgovarajućim estetskim kvalitetima, ona je apsolutna u tom smislu što nije sredstvo za neku svrhu... apsolutna je i kao nešto što je neraskidivo povezano sa estetski vrednim kvalitetima" (Ingarden, 1991, 153). Estetska vrednost se dakle, javlja u samom estetskom predmetu i na njemu kao njegova naročita osobina. Lepo, o kojem smo govorili kao o posebnoj estetičkoj kategoriji, po mišljenju Ingardena, samo je jedan od kvaliteta estetskih vrednosti koje su nam fenomenalno date. To je možda jasnije ako znamo da Ingarden estetske vrednosti vidi "dvostruko fundirane": one
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 335
se temelje kako u estetski vrednim kvalitetima, tako i u saznajnim činovima posmatrača. Da bi se estetske vrednosti uopšte mogle (u ovom drugom slučaju) pojaviti neophodno je da posmatrač prethodno konstituiše estetski vredne kvalitete. Ako je umetnička vrednost "nešto što se pojavljuje u samom umetničkom delu i u njemu poseduje osnovanost svog bivstvovanja", estetska vrednost se pojavljuje in concreto, u estetskom predmutu kao /njegov/ posebni momenat" koji sam ima niz modifikacija kao što su lepo, prikladno ili uzvišeno (Ingarden, 1975, 197-9). Sve ovo pokazuje da problem estetskih vrednosti (odnosno vrednosnih kvaliteta) nije ni jednoznačno odredljiv a ni potpuno razrešen u savremenim estetičkim teorijama; naprotiv: čini se da smo danas od njega dalje no u ranijim vremenima kada su vrednosti bile viđene ili kao realnost po sebi (Platon) ili kao stavovi po sebi nezavisni od bilo kakvog realiteta i bilo kakvog subjekta kao nosioca /B. Bolcano/.
4.3. Filozofski problem vrednosti Sticajem mnogih a ponajviše vanfilozofskih okolnosti (kao Jevrej bio je prinuđen da emigrira iz nacističke Nemačke), krajem tridesetih godina estetičar i filozof Moric Gajger (M. Geiger, 1880-1937) je neopravdano potisnut u drugi plan pa su njegova istraživanj o prirodi estetskih vrednosti ostaala u senci tada vladajućeg pomodne filozofije egzistencije. Nakon objavljivanja njegovih sabranih estetičkih spisa Značenje umetnosti (Bedeutung der Kunst, 1976) pada novo svetlo na Gajgerove rane spise o prirodi umetničkih i posebno estetskih vrednosti: Prilozi za estetiku estetskog uživanja (Beitraege zur Phänomenologie des ästhetischen Genußes, 1913), Fenomenološka estetika (Die phänomenologische Ästhetik, 1924) i Pristupi estetici (Zugänge zur Ästhetik, 1928); on se filozofski formira u prvoj deceniji ovog stoleća, u onoj fazi fenomenologije koja
Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|