Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 252
dvorskom životu. Baltasar Gracijan (1601-1658) definiše ukus kao sposobnost da se "uvek čini pravi izbor". U Kritici moći suđenja (1790) Kant takav sud ukusa analizira kao specifični saznajni sud i kao sposobnost da se načini pametan i pravi izbor; ljudska moć suđenja određuje se filozofski kao mogućnost da se načini pravi izbor. Pod uticajem racionalizma i Baumgartenove estetike analizira Kant sud ukusa s obzirom na njegovu sposobnost da dopre do istine. Tako se sud ukusa kao saznajni sud nalazi u osnovi prosuđivanja lepog. U početku izgleda da je sud ukusa daleko od saznanja istinitog; on se karakteriše sposobnošću kretanja u oblasti lepoga (lepih stvari i lepog načina života). Iz tog izvora i do naših dana sežu predrasude o tome kako čovek treba da se ophodi s umetnošću. Umetnost se pokazuje kao nešto po prirodi bezopasno ali istovremeno i kao nešto što se ne može odstraniti iz života. Zato je još i danas vidljivo kako je bav-ljenje umetnošću određeno teorijom ukusa. Pokazuje se i sada kako je oblast umetnosti (muzej, izložbe) nešto što je iznad svakodnevice, kao što nekad beše oblast dvorskog života. Za ophođenje s lepim stvarima i lepim oblicima traži se "znanje za pravilno rasuđivanje", odnosno dobar ukus, koji nije svakome dostupan. Osnova za takvo prosuđivanje o lepom jeste u dobrom ukusu, pretpostavka je relacija u životu koje nisu svakome dostupne. Ranije je umetničko delo bilo jednostavno čulna tvorevina nepristupačna pravom saznanju; sada je obratno: umetničko delo, lepo, zahvata pre obrazovanja specifične filozofske estetike postojeće teorije o dobrom ukusu kojima se oblikuje posebni tip života i koji dobija rang posebnosti, postaje uzvišeno nad običnim. Lepo se pojavljuje kao nešto ne-svakodnevno, kao uzvišeno. Tako, kategorija uzvišenog, pored drugih kategorija počinje da igra u filozofskoj estetici posebnu ulogu. Tu nije samo reč o uzvišenošću nad
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 253
svakodnevljem, o nekom posebnom položaju umetnosti u odnosu nad svakodnevicu, već o onom što je već Kant izveo (a nastavljajući se na njega i Šiler, ako se pri prosuđivanju umetnosti radi o sudu koji odlikuje poseban način pristupa svetu, pre svega u smislu sazanja sveta). Stvar je samo u tome da se istraži kako je moguće da se unutar jedne teorije ukusa postave pravila koja bi garantovala da se dobrom ukusu svi mogu učiti i da se tako pruži šansa da ukus principijelno svima bude pristupačan. **
Učenje o ukusu, dakle, pretpostavlja objektivna merila sudova ukusa, kojima se može odmeriti svaka stvar, odnosno umetničko delo, da li je lepo ili nije; bilo je pokušaja da se kao merilo lepog istakne francuski način života (kao što se verovalo u XVIII stoleću na tragu Gracijanija), ili da se istakne grčka umetnost, kako je bio običaj u vreme klasicizma. Takva pretpostavka o objektivnom merilu umetnosti ipak je sumnjiva jer se u tom slučaju mora prihvatiti da je umetnost u jednom određenom času imala svoju najvišu tačku koja se pokazuje kao merilo, i koju sad treba podražavati. **
Alternativu takvom shvatanju imamo u tradiciji, u tome da se istaknu subjektivna merila suda ukusa koja ne ostaju čisto suvjektivna; tako se u to vreme u Francuskoj razvija teorija o dobrom osećaju, o subjektivnoj sposobnosti na osnovu koje se može izabrati lepo iz mnoštva stvari; ta sposobnost definiše se kao osećaj za lepo i to odgovara dobrom ukusu. Predstavnici te teorije su N. Boalo (1636- 1711), La Rošfuko (1613-1680) i protivnik Dekarta - B. Paskal (1629-1663). Teorija dobrog osećaja pozvaće se na to kako je moguće pojmiti ono pravo i akcenat pomera s načina na predmet saznanja; kartezijanski sudovi razuma počivaju na
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 254
principima prosuđivanja koji u smislu teorije saznanja i teorije istie moraju imati objektivni smisao kako bi postojala adekvatnost (saglasje) dobrog osećaja i realnosti. Ali, kako se mogu dokučiti ti principi prosuđivanja koji, iako subjektivni, već počivaju u stvarima? U svakom slučaju, pokazuje se da teorija dobrog osećaja ne može da se izvede bez objektivnih kriterijuma. Monteskije, nagoveštava, a to potom razvija opat Di Bo, da se umom i razumom umetnost ne može do kraja dokučiti. Tako počinje iznova da se obrađuje problem ukusa: reč je o koncepciji moći prosuđivanja, o određenju uloge osećaja i pojma genija; kao što ranije iz teorije osećaja nastaje teorija ukusa tako se sad u pojmu duha /esprit/ nazire prvi trag genija. ** Jedan drugi temelj filozofske estetike nastaje sa teorijom ukusa. U teoriji ukusa treba sud ukusa da se utemelji pomoću specifične sposobnosti u kojoj razum i osećaj zajednički deluju a to je moć suđenja. Teoretičar i istoričar A.L. Muratori (1672-1750) razlikuje delovanje dobrog ukusa kako u naukama tako i u umetnosti. Moć suđenja čulno obuhvata lepotu predmeta; ona je na sredini između razuma (koji daje opšte pojmove) i bespojmovnog osećaja. Tako je moć suđenja konstitutivna za ukus. U osnovi suda ukusa ne leži samo osećaj za lepo već istovremeno i znanje i razlikovanje vrednosti svih istina, nauka i umetnosti. Sud ukusa je kao i kod Gracijana vrednosni sud. Moć suđenja koja leži u osnovi suda ukusa jeste sposobnost poetičke ekonomije. Kako se posmatranje lepog usmerava na bezbroj individua i pojedinih stvari, koji su utemeljeni "bezbrojnim zakonima i pravilima moći suđenja" moć suđenja ima zadatak da razlikuje i odlučuje. Poetička ekonomija, i sposobnost prosuđivanja što joj leži u osnovi, jeste temelj učenja o dobrom ukusu a kasnije Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|