Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

U knjizi Misterija Oriona, Robert Buval je prikazao da su do sada 

neistražena okna Kraljeve i Kraljičine sobe u Velikoj Keopsovoj piramidi u 

Gizi poravnati u pravcu zvezda Orion i Sirijus (slika 48). Egipćani su u svoju 

arhitekturu ušifrovali mit o Ozirisu, ostavljajući važnu poruku savremenom 

čoveku: o smrti, nakon koje duše zaista mogu da postanu zvezde, kao u 

slučaju Ozirisa i Izide. 

Severni otvori na sličan način pretpostavljaju podudarna poravnanja; 

jedan krak je iz Kraljičine sobe direktno usmeren ka sazvežđu Beta 

Veliki medved, što je mitološki povezano sa kosmičkom regeneracijom i 

besmrtnošću duše

;

 dok severni otvor Kraljeve sobe stremi ka Alfa Drakonisu 

u sazvežđu Aždaje koje se povezuje sa plodnošću. 

Pomenuti otvori nisu jedini koji mogu da ispričaju svoju priču: 

raspored tri piramide u kompleksu Gize uređen je identično kao tri zvezde 

Orionovog pojasa. Raspoređujući piramide na ovaj način, stari Egipćani su 

nanovo stvarali nebo i zemlju. 

* Dakle, ovde imamo civilizaciju- koja je obožavala sunce kao boga 

plodnosti, dok je savremena nauka 5000 godina kasnije, uz pomoć 

najnovijih istraživanja kosmosa, došla do istog zaključka (dodatak 1 II); 

sunce zaista kontroliše plodnost ženskih hormona regulisanjem 28-dnevnog 

menstrualnog ciklusa. 

* Sunce su poštovali kao „Perjanu Zmiju", a opet, savremeni čovek je 

došao do istog zaključka (ilustracije 13 a-d): „Perjana Zmija" predstavlja 

11-godisnji ciklus Sunčevih pega nošen na vrhu „neutralne krive" Sunčevog 

magnetnog polja. 

* Razumeli su složenost astronomskih odnosa, poravnavajući hramove 

sa promenama zvezdanih ciklusa, menjajući identitete svojih bogova sunca, 

od bika Apisa do ovna Arijesa, reflektujući povorku neba i zemlje. 

* Gravirali su zodijak u svoje hramove (u Denderi), raspoređivali 

svoje kolosalne piramide sa zvezdanom šemom na nebu (u Gizi) i, koristeći 

arhitektonske pokazatelje, ukazivali na nebeska mesta gde će duše, samo 

odabranih, pronaći svoj mir posle smrti. 

* Zakopavali su svoje mrtve ispod Nila, koji je za njih bio Mlečni put, 

destinacija zagrobnog života. Savremeni arheolozi kažu da su ovi narodi, 

baš kao i oni u Meksiku, bili manje napredni od nas, s obzirom na to da u 

najranijim vremenima nisu mogli da shvate koncept točka. 

Dokazi navode na to da su ovi narodi bili mnogo mudriji nego mi 

danas. Intelektualni napredak čoveka nije bio linearan. U Egiptu vidimo 

prisustvo vise inteligencije kod dva očigledna istorijska slučaja gde se oba 

poklapaju sa obožavanjem samog sunca: četvrta dinastija doba piramida 

i, kao što ćemo videti, osamnaesta dinastija Tutankamona, 1000 godina 

kasnije. Oba ova slučaja doživela su eksploziju kreativnih dostignuća koji 

57 

---

Piramide u Gizi: putokazi ka zvezdama 

Nije slučajno što su kraljevi i kraljice sahranjivani u Dolini kraljeva na 

zapadnoj obali Nila pored Luksora u Gornjem Egiptu. 

Nil, davalac života na zemlji, oslikavao je Mlečni put, mesto života za 

mrtve na nebesima. Reka se na toj tački nekarakteristično prelama oko 32 

kilometra istočno i pravi krivu koja se ponovo vraća na svoju prethodnu 

putanju. Projektovanje originalnog toka reke (slika 47) pokazuje „virtuelni" 

tok Nila. Ima li boljeg mesta za sahranjivanje mrtvih od mesta „ispod Nila" 

(virtuelnog Nila). Po tom pravilu, voljeni faraoni su odmah sahranjivani u 

Mlečni put i tako postajali zvezde. 

Dokaz je jasan: Egipćani iz ranijih vremena bili su preokupirani 

kretanjem zvezda i planeta. 

Slika 47: Dolina kraljeva leži izmeđn virtuelnog toka reke Nil. Nil 

predstavlja Mlečni put ka Egipćanima. 

58 

---

Slika 48: Otvori u Velikoj Keopsovoj piramidi u Gizi imaju značajno i 

precizno astronomsko poravnanje. Raspored tri piramide u Gizi (zaokruženo) 

takođe ima veliki astronomski značaj. 

je ispunjavao Egipat, tehnološki, naučno i umetnički, prizorima koje svet 

nikada ranije nije video, osim čudotvornih dostignuća obožavanja sunca 

kod drevnog plemena Maja u Meksiku. 

59 

---

DRUGO POGLAVLJE 

Misterija 

nestalih kraljeva 

Kraljevi koji nedostaju 

Lista imena od 76 monarha, počevši od Setija I iz devetnaeste dinastije, 

ugravirana je u zidove hrama Setija I u Abidosu. Imena, kao inkarnacije, 

sveštenici su čitali naglas tokom ceremonija, obezbedujući preminulom 

mirno mesto u zagrobnom životu. Međutim, kraljevski grbovi Ehnatona i 

njegovog sina Tutankamona iz osamnaeste dinastije, nedostaju na listi. 

Do kraja vladavine Amenofisa III, Egipat je bio podjednako bogat i 

moćan. Njegove velike vojske pljačkale su okolne zemlje, donoseći ratni 

plen egipatskom narodu. No, klima i prekomerno samozadovoljstvo uskoro 

se promenilo pojavom njegovog sina, osvajača Amenofisa IV. Ova dvojica 

bili su potpuno različiti - duhovno, ideološki i intelektualno. 

Kada je bio u pitanju sin, ranije priznanje panteona bogova bilo je ravno 

paganizmu. Umesto toga, više je voleo samo da proglasi ali ne i da obožava 

jedinoga boga, tvorca univerzuma, davaoca života i večnog života, dakle 

samog boga sunca. Tako je uzbunio političke i religijske slojeve Egipta koji 

su 1500 godina verno služili svom narodu i obezbedili mu prosperitet. 

Promenivši ime od Amon-Ofis („bog je zadovoljen") u Ehn-Aton 

(,,ovo zadovoljava boga"), premestio je glavni grad Egipta iz Tebe u novu, 

nerazvijenu pustinjsku oblast, Ehn-Aton („Atenovhorizont"), današnji grad 

Tel el Amarnu, 240 km južno od Kaira. Grad je bio opasan granicom u vidu 

kamenja od kojih je svaki objavljivao novo svanuće božanstva sunca, jedinog 

boga čiji zraci su svemu davali život; prvi kamen proglašava: ti posmatraš 

grad Atonovog horizonta, mog oca koji me je doveo u ovaj Grad horizonta. 

Ka njemu me nije usmerio plemić; nije bilo čoveka na celoj zemlji koji bi 

60 

---