Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies
Yüklə 4,42 Mb. Pdf görüntüsü
|
je da sunčevo zračenje kontroliše plodnost. Oslikavao je sebe u ženskom obliku, sa širokim kukovima, izduženim vratom, nabreklim grudima i teškim bedrima, i svoju porodicu u sličnoj ali umanjenoj formi. Ali 1907. godine, patolog Eliot Smit primetio je da ova tobožnja unakazivanja nisu u potpunosti ni muška ni ženska; bio je to simptomatični poremećaj štitne žlezde poznat kao „Frulihov sindrom", nepravilan rad hipofize koji uzrokuje da muškarci poprime fizičke karakteristike žene koje je oslikavao Ehnaton. Ova bolest ima mnogo uzročnika, obično je to tumor narastao na samoj hipofizi. Ovaj pritisak na mozak izaziva smetnje u radu hipotalamusa, što dovodi do neplodnosti. Međutim, Ehnaton je imao sedmoro dece, i teško je poverovati u to da je bolovao od ove bolesti. Drugi simptom je izduženost lobanje (zadnjeg dela glave). Ehnaton i njegova deca su naslikani na ovaj način kao i ostali članovi njegove pratnje; crteži iz grobnice vezira Ramosa prikazuju kako mu se glava izduživala tokom kratkog perioda službovanja. Da li bi trebalo da poverujemo u to kako su svi ovi ljudi spontano razvili istu vrstu tumora na mozgu? Malo verovatno. Ali to ne potvrđuje činjenicu da glave nisu veštački izduživane. Pronađene su lobanje sa takvim karakteristikama, ali ovi defekti su lako mogli da se izazovu ; kao oni u Meksiku, kroz kulturološke navike vezivanja mekih lobanja tek rođenih beba. U ono vreme, to se smatralo modnim hirom; rnedutim, mnogo kasnije, napredak u naučnim shvatanjima (vidi Proročanstva Maja) navodi na to da sužavanje selektivnih nervnih hemisfera rnože da poboljša operativni rad mozga omogućujući lakši prolaz Sunčevog zračenja do endokrinog sistema kroz pinealne i hipotalamusne žlezde. Dodatak 1 II prikazuje da Sunčevo zračenje utiče na epifizu i hipotalamus, regulišući nivoe „stimulisanja hormona foine kiseline". Ovi zatim kod žena regulišu hormone plodnosti ; estrogen i progesteron. Oslikavajući sebe sa izduženom glavom i sa simptomima Frulihove bolesti, Ehnaton je skretao pažnju na disfunkcionalnu disonancu koja se događala izmedu Sunčevog zračenja i reproduktivnih hormona. Ovo je, kao što ćemo uskoro videti (slika 55), izazivalo široko rasprostranjenu neplodnost na celom prostoru. Gravure na stenama u oblasti Asuana koje je napravio Bek, glavni Ehnatonov skulptor, objašnjavaju da je on, Bek, bio „šegrt njegove visosti". Radio je lično za kralja da bi ovaj bio siguran u to da će njegov klin proizvoditi umetnost koja ostaje za buduće civilizacije, verovatno nesvestan supernauke koju je skrivala, nesvestan toga da je cilj umetnosti Arnarne bio taj da prenese znanje budućim narodima kao što je naš. Ehnaton je bio mozak iza četkice, um iza dleta. Jednostavno je pokušavao da nam saopšti da je Sunce uticalo na plodnost, kao što je poručeno u Odi Suncu. Da je tako, dokazuje svaki opis Nefertiti i Ehnatona; predstavljani su nagi, bez najfinijih materijala koji se savijaju i lepršaju zajedno sa sunčevim zracima, otkrivajući intiman pogled na genitalije (plodnost) svojih tela. 74 Šta se dogodilo sa Ehnatonom? Ehnatonov odlazak sa egipatskog prestola podjednako zbunjuje kao i njegov dolazak. Prihvaćenateorija glasi da ga je nasledilamalo poznata figura, Smenkare, nekoliko meseci pre no što je Tutankamon preuzeo tron. Smenkareov identitet je nepoznat, iako neki veruju u to da je njegovo ime pseudonim Ehnatonove žene, Nefertiti; drugi, kao Glenvil (u Brantonu, Velikcini Starog
Ehnatonova nedovršena grobnica, istočno od Arnarne, nikada u sebe nije primila faraonovo telo mada je vrlo moguće da je tu sahranjena jedna od njegovih šest kćeri, Meketaten. Dr Karl Abraham, prethodnik psihoanalitičara Sigmunda Frojda, bio je ubeđen u obožavanje „jednoboštva". Tvrdio je da je Ehnaton ,,bio preteča mozaika monoteizma" (lmago, I, 1912. str. 346-7). Stari zavet polaže veliki simbolički značaj vremenu oko 1394. godine pre nove ere kada je Mojsije, osnivač jevrejske vere, uzeo krunu od egipatskog faraona; odnosno, da je Avram nagovestio da je (jednom proglašeno) robovsko dete Mojsije u stvari Ehnaton, odsutni izdanak Amenofisa III. Frojd je verovao u to da se Ehnatonova vladavina u Amarni privela kraju nakon svrgavanja i progona u Sinaj, oko 1361. godine pre nove ere, vrativši se kasnije u pokušaju da se dočepa moći Ramzesa I. Nakon što pokušaj nije uspeo, ubedio je grupu hebrejskih robova da ga prate u pustinju gde će osnovati novu religiju. Dr Abraham je objasnio da je „adonaj" u stvari hebrejska reč za ,,moj gospod", sa istim značenjem kao egipatska reč za „aton", i da je ,,mos" egipatska a ne hebrejska reč za „dete". Drugi scenario navodi da je prekid u Amarni doveo do degeneracije egipatske infrastrukture. Pošto je cvetao moto „Ijubav, ne rat", pisma u Amarni govore o neodgovorenim zahtevima kralja Sirije i Palestine za naoružanjem u nameri da se odbrane od najezde osvajačkih vojski. Grčki dramaturg Sofokle (u Edipu Tiraninu) pisao je o uništenju i stradanju koje je zadesilo Tebu, za koje Mari Delkort kaže da je bio pokušaj da se pokaže da se reč „stradanje" odnosila na sterilitet odnosno jalovost kod žena, koju je pratila jalovost stoke i zemlje. Egipćani nisu uspeli da razumeju Ehnatonovu misiju. Nisu shvatili poruku. Za njih je bilo suviše kasno. Kraj je već uveliko bio počeo: grafikoni Sunčevo*; zračenja u to vreme (1350. godine pre nove ere) pokazuju da je zabeležen neverovatan minimum Sunčevih pega što je uzrokovalo neplodnost kod žena. Ovo je, u isto vreme, pratilo mini-ledeno doba, što je za rezultat dalo srnanjeno isparavanje vode iz okeana, smanjene globalne padavine, naročito u Africi, izvoru Nila, što je dovelo do suše i pada useva. Kada bi se dogodile padavine, hladnije temperature u gornjoj atmosferi 75 Yüklə 4,42 Mb. Dostları ilə paylaş:
|