Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

kada se uzme u ruke, ostaje ukrućena bez savijanja. Njome je telo bilo 

pokriveno od jednog do drugog kraja. 

Kovčeg je imao hijeroglife na polihromatskoj podlozi, i mada je samo 

ime bilo izbrisano, ostalo je nekoliko kraljevskih titula, ukljućujući zapis 

„živeći u istini", jedinstveni izraz kojim je opisivan Ehnaton. 

Kakav je bio položaj pre nego što ga je Dejvis poremetio? Ako su 

pljačkaši grobnice ušli unutra i pretresli je, verovatno bi ukrali i zlatnu foliju 

koja je bila laka za nošenje, ali ona je ostala netaknuta. Zašto bi kraljica Tija 

bila sahranjena u ovako improvizovanoj grobnici, nedostojno kao sluškinja? 

I šta se to dogodilo što je izazvalo razbijanje i rasipanje ploča na odoru? 

Dejvis je pozvao u pomoć dva hirurga koji su radili u blizini Doline 

kraljeva. Složili su se u tome da je telo bilo žensko, potvrđujući šanse da je 

Dejvis upao u grobnicu kraljice Tije a ne kralja Ehnatona. 

Egiptolog prof. Gaston Maspero, direktor Antikviteta u kairskom 

muzeju, nije imao problema sa objašnjenjem ove zagonetke: 

Mumije Ehnatonove porodice sigurno su sklonjene iz njihove grobnice 

radi zaštite i sve zajedno prenesene u Tebu... Cim su pristigle, verovatno 

su nekoliko dana držane u tajnosti u nekoj zabačenoj kapeli obližnjeg 

velikog groblja... Kada je došlo vreme da se svaka od njih odnese na 

skriveno mesto koje je za njih već bilo pripremljeno u Dolini kraljeva, 

čovek, koji je nadgledao sahrane, pomešao je kovčege i stavio mumiju 

sina na mesto gde je trebalo da bude majka. 

Do danas se pol mumije promenio. Dr Eliot Smit, clan kraljevskog 

udruženja, proučavao je lobanju i zaključio da je pripadala muškarcu čineći 

,,deo skeleta mladića koji je, sudeći po evropskim standardima okoštavanja, 

imao oko 25 ili 26 godina u trenutku smrti". 

Zanemarivši prisustvo dvosmislenosti, Maspero je ubeđeno prevideo 

starost kostiju. Ehnaton je vladao 17 godina, poslednjih 12 u Amarni. To 

bi značilo da je njegova religijska reformacija započela kada je imao deset, 

zajedno sa pisanjem Himne Atonu, što je malo verovatno. 

Uprkos tome, Dejvis i Maspero publikovali su rezultate pod nazivom 

„Grobnica kraljice Tije", ostajući pri tome da je telo pripadalo Ehnatonu. 

No, ovo nipošto nije tačno. 

Nefertiti 

O Nefertiti se zna veoma malo [„lepotica je stigla"). Kao što je već 

rečeno, bila je Ehnatonova prva žena, majka njegovih šest kćeri, Ajova kćer 

i Tutankamonova maćeha. Veoma malo se spominje u zapisima Amarne 

nakon dvanaeste godine okupacije, što dovodi do različitih verovanja. 

79 

---

Profesor T. E. Pit („Ehnaton, Tija, Nefertiti i Mutnezem", u W. Brunionu, 

Kraljevi i kraljice starog Egipta, 1925. str. 113) veruje u to da je Nefertiti 

napustila Ehnatona iako za to nije imala razumne razloge. S. R. K. Glenvil 

(u Brantonu, Velikani starog Egipta, 1930. str. 131) veruje da je njen 

nestanak izazvala neka sramota, ali opet bez razloga. Profesor H. Frankfurt 

veruje da je Tijin dolazak u Amarnu izazvao konflikt između majke i snaje, 

što je uzurpiralo Nefertitinu ulogu glavne žene, ali opet bez datih dokaza. 

J. D. S. Pendelberi, prateći otkrića mnogih predmeta koji su pripadali 

Nefertiti u ruševinama severne Amarne, smatrao je da se Nefertiti povukla 

u privatnu rezidenciju, daleko od kraljevske porodice, i tamo se zadržala do 

kraja. Svakako, nedostatak dokaza navodi na to da je jednostavno nestala 

u divljini. 

Poznatu obojenu glavu lepe Nefretiti pronašao je nemački radnik na 

iskopavanju, Ludvig Borhard, napuštenu u neupotrebljivoj Tutmesovoj 

grnčarskoj radionici u Amarni i odneo je u muzej Em Statlihe u Berlinu. 

Danas se čuva u blizini muzeja Sarlotenberg. Glava ima samo jedno oko; 

levo nedostaje. Arheolozi uopšte ne smatraju da je to neobična pojava. 

Oni tvrde da je grnčar, Tutmes, najverovatnije u žurbi „odjurio" iz svoje 

radionice, ostavljajući nedovršene skulpture na radnoj tezgi. 

Simbolična umetnost i sunce 

Nefertiti, po Tutmesovoj glavi, govori nam da „samo polovina slike 

može da se vidi", ocrtavajući razlike između fizičke i duhovne strane života. 

Na isti nadn, Ehnatonu takode nedostaje oko sa gravure (ilustracija 17b); 

on, isto tako, može da vidi samo polovinu slike, ali ovoga puta u pitanju je 

desno oko. 

Psiholozi veruju u to da ženski um kontroliše vise desna hemisfera 

mozga, strana koja pokreće reči, osećanja i emodje, s obzirom na to da 

kod muškaraca dominira više leva hemisfera nervnih aktivnosti, čineći 

muškarce mehanički i tehnički naprednijim. Ovo omogućava novi pogled 

na egipatsku umetnost uopšte. Nedostajuće oko, u predstavljanju Ehnatona 

i Nefertiti, kao da nam govori da je muškarac sazdan od tela i duše (Ka), 

ali da je moguće videti samo jednu stranu postojanja, odnosno fizičku 

stranu. S obzirom na to da nedostaju različite od u slučaju Ehnatona i 

Nefertiti (muško i žensko), fizička strana (mozak) može dalje da se podeli 

na svoja dva dela, levu i desnu hemisfera, navodeći na drugi nivo značenja, 

poistovećujud „mozak" sa „muškarcem i ženom". 

Zajedno sa fizičkim deformitetima predstavljenim u stilu Amarne, 

simptomatičnom kao što je Frolihova bolest, postaje jasno da poruka 

sakrivena u skulpturi ukazuje na moždane aktivnosti kod muškaraca i žena 

i, još jednom, na operacije epifize i hipotalamusa, prenosed naglašenu 

poruku plodnosti. 

80 

---

Ovo novo tumačenje dopušta nam da ispitamo, mnogo uopštenije, 

ortodoksno gledište arheologa koji ostaju pri tome da Egipćani nisu uspeli da 

obuhvate koncept umetničke perspektive, uprkos njihovim zapanjujućim 

dostignućima u inženjeringu u izgradnji neverovatnih gradova, hramova, 

veličanstvenih grobnica i umetničkih dela od metala i dragog kamenja. 

Da li da prihvatimo ovo tehničko neslaganje, tako dominantno u 

egipatskoj umetnosti? 

„Profilno oko" (slika 57a), što je česta pojava u egipatskoj umetnosti, 

u stvari nepravilno prikazuje „puno" oko, jer kada se ljudsko lice posmatra 

iz profila, trebalo bi da se vidi samo polovina oka (slika 57b). Ova, tobože, 

umetnička „naiva" navela je arheologe da zaključe kako Egipćani nisu bili 

sposobni da graviraju realan izgled ljudskog profila u dvodimenzijalnom 

reljefu, uprkos nadmašenom prostom nivou umetničkog predstavljanja 

graviranjem trodimenzionalnih kolosalnih likova njihovih bogova i faraona. 

Da li zaista treba da poverujemo u to kako su Egipćani bili nesposobni da 

predstave obično oko u hiljadama slika i gravura po celoj zemlji, uprkos 

uvežbavanju dugom 3000 godina? 

I zašto toliki broj egipatskih slika prikazuje ljudske figure sa dve leve 

ruke umesto sa jednom levom i jednom desnom rukom? 

Stare rimske statue vojnika na konjima usvojile su različite umetnički 

prihvaćene stavove. Konj sa podignutom levom nogom nagovestava da je 

Zatiljni režanj 

Desni Levi 

Slika 56: Šematski prikaz mozga sa optičkim sistemom. Levo oko šalje 

informaciju desnoj hemisferi mozga; desno oko šalje informaciju levoj hemisferi 

mozga. 

81 

---