Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

Kada si zasijao na istočnom horizontu, 

Ispunio si sve zemlje svojom lepotom. 

Predivan si, veliki i blistav, 

Dižeš se visoko iznad zemalja koje si stvorio, 

Milujući ih svojim zracima, 

Držeći ih čvrsto za svog voljenog sina (Ehnatona]. 

Iako si daleko, tvoji zraci su na zemlji; 

Iako ispunjavaš oči čovekove, tvoji otisci su nevidljivi. 

II 

Kada zađeš za zapadnu granicu nebesa, 

Zemlja se pomrači kao da je zavladala smrt; 

Narod tada spava u posteljama svojim, 

Glave su im umotane, da ne gledaju jedni druge; 

Njihova blaga su ukradena ispod glava njihovih 

I oni to ne znaju. 

Svi lavovi izlaze iz svojih jazbina, 

Sve zmije mile i ujedaju. 

Vlada tama i zemlja je mirna; 

Njen tvorac se odmara iza svog horizonta. 

III 

Zemlja blista kada izlaziš, 

od svetlosti i bljestavila koje danju širiš svojim diskom. 

Pred dolazak tvojih zraka, tama odleće. 

Narod Dve Zemlje tada slavi dan, 

Ti ih budiš i podižeš ih na noge, 

Oni se kupaju i oblače, 

Podižu svoje ruke hvaleći tvoj dolazak, 

Zatim na celoj zemlji zapodnju svoje poslove. 

IV 

Stoka pase u miru, 

Drveće i biljke se zelene, 

Ptice lete iznad svojih gnezda 

I šire svoja krila hvaleći tebe. 

Sve životinje veselo poskakuju 

Sve što ima krila leti i opet sija -

Oživeli su sa tvojim izlaskom. 

V 

Brodovi plove uzvodno i nizvodno. 

Sa tvojim dolaskom svi putevi su otvoreni. 

70 

---

Pred tobom ribe iskaču iz reke. 

Tvoji zraci dosežu do zelenog okeana. 

Ti si onaj koji seje muško seme u ženu, 

Ti stvaraš seme u muškarcu; 

Ti oživljavaš sina u majčinoj utrobi, 

Tešiš ga da ne plače. 

Još u utrobi ti ga hraniš. 

Udahnjuješ život svim svojim stvorenjima, 

Otvarajući usta novorođenčetu, 

Hraneći ga. 

VI 

Kada pile zapijuče iz ljuske, 

Daješ mu dah života. 

Ojačavaš mu telo 

Da izbije iz jajeta. 

I kada se izlegne, ono trčkara, 

objavljujući svoj nastanak. 

VII 

Kako je raznovrsno tvoje delo. 

Tajanstveno u očima čoveka. 

O jedini, neuporedivi bože, svemogući, 

Ti si stvorio zemlju u usamljenosti 

Kao što je tvoje srce želelo. 

Stvorio si ljude, i stoku veliku i malu, 

Sve što je na zemlji, 

Sve što na nogama hoda zemljorn., 

Sve što uzvišeno leti vazduhom. 

Stvorio si tuđe zemlje, Kor i Kuš, 

Baš kao i zemlju Egipat. 

Ti postavljaš svakog čoveka na njegovo mesto 

Uz hranu i posed 

I njegovi dani su izbrojani. 

Ljudi govore raznim jezicima, 

Po telu i boji su različiti, 

Zato te slave svi narodi. 

VIII 

U Nižim zemljama činiš da Nil plavi, 

Navodeći ga svojom voljom da donosi Egipćanima život. 

Jer si gospodar svih njih, gospodar njihove zemlje, 

Ti se trudiš za njih

;

 sijaš za njih, 

71 

---

Danju sunčev disk, veliki u svojoj veličini. 

Dalekim zemljama takođe si doneo život, 

Pružajući im izlivanje Nila na nebesima 

Koji pada kao talasi mora, 

Zalivajući polja gde borave. 

Kako su divna tvoja dela, o gospode večnosti! 

Postavio si Nil na nebo za strance. 

Za stoku svake zemlje koja živi, 

Ali za Egipat da plavi Nižu zemlju. 

Tvoji zraci hrane polja i vrtove. 

Zbog tebe oni žive. 

IX 

Ti stvaraš godišnja doba za dobrobit tvojih stvorenja, 

Zimu da ih hladi, leto da mogu 

osetiti tvoju vrelinu. 

Stvorio si daleka neba da bi mogao da sijaš na njima. 

Tvoj usamljeni disk gleda na sve što si stvorio, 

Iskrsavajući u svojoj slavi i sijajući i blizu i daleko. 

Iz svoje usamljenosti praviš milion oblika -

Gradove i sela, polja, puteve i reke. 

Sve oči uprte su u tebe, u blistavi disk na nebu. 

X 

Niko drugi ne zna da čuvaš Ehnatona, 

svog sina. 

Dao si mu da pronikne u tvoja dela. 

On razume tvoju moć. 

Sva stvorenja na zemlji u tvojim su rukama, 

Baš kao što si ih stvorio. 

Sa tvojim izlaskom oni žive. 

Sa tvojim zalaskom oni umiru. 

Ti sam si raspon života. Ljudi žive kroz tebe, 

Njihove oči ispunjene su lepotom do sata tvog zalaska. 

Svaki posao se prekida kada ti potoneš na zapadu. 

XI 

Ti uspostavljaš svet za svog sina, 

On koji je roden od tvog tela, 

Kralj Gornjeg Egipta i Donjeg Egipta, 

Ziveći u istini, Gospodar Dve Zemlje, 

Neferkeprure, Vanre 

Sin Ra, 

72 

---

Slika 54: Hijeroglifski zapisi sa imenima Ehnatona i njegove porodice dok 

ih obasjavaju sunčevi zraci. 

Ziveći u istini, Gospodar Dijadema, 

Ehnaton veliki u svojoj moći. 

I za Kraljevu Veliku Zenu 

koju voli, 

Za Gospodaricu Dve Zemlje, Nefernefruaten-Nefertiti, 

Da živi i cveta za večnost. 

Ovo nisu reči seksualnog izopačenika, već prihvatljivog ljudskog bića 

koji je došao da na zemlji propoveda bolji način, način ljubavi prema bogu, 

božanski način. Nema sumnje da je Ehnaton razumeo supernauku sunca, 

stih V (masnim slovima) prihvatajući da „sunce stvara plodnost" i (redovi 

7-8) da „bioritmičko zračenje sa sunca smiruje fetus u utrobi". 

Međutim, kako je Ehnaton preneo ovu važnu poruku budućim 

narodima, možda 3500 godina kasnije, kao što smo mi, kada je upravo bio 

došao do prihvatljivog razumevanja nauke o suncu? 

Ovde možemo da naučimo od kralja Pakala, sveštenika kralja koji je 

vladao u Palenki u Meksiku oko 750. godine nove ere. On je usifrovao 

istu poruku u svoju arhitekturu, skulpture, slike i nakit drevnog plemena 

Maja. 

Brojne statue, skulpture i slike prikazuju Ehnatona, zajedno sa 

njegovom voljenom ženom, sinom i šest kćeri, kako obožavaju sunce. Znao 

73 

---