Naziv originala: The Tutankhamun Prophecies

I pevaše pesmu novu, govoreći: Dostojan si toga da uzmeš knjigu i 

da otvoriš pečate njene, jer bio si zaklan i krvlju svojom iskupio si kod 

Boga nas iz svakoga roda, jezika, naroda i plemena. 

I učinio si nas Bogu našem, carevima i sveštenicima, i mi ćemo 

carovati na zemlji. 

Poglavlje VI, stihovi 1-17: 

I videh da Jagnje otvori jedan od sedam pečata i čuh jedno od 

četiri živa bića kako govori glasom groma: Dodi i vidi! 

I videh, gle, konja belog, i onaj što beše sedeo na njemu imaše 

strelu; i dade mu se kruna, i on krenu napred u pobedu, da pobedi. 

I kad otvori drugi pečat, čuh drugo živo biće kako govori: Dodi

1

. 

I iziđe konj riđ, i onome što beše sedeo na njemu dade se moć 

da uzme mir sa zemlje te da se ljudi međusobno kolju, i dade mu se 

mač veliki. 

I kad otvori treći pečat, čuh treće živo biće kako govori: Dodi 

i vidi! I videh, gle, konj vran, i onaj što beše sedeo na njemu imaše 

merila u ruci svojoj. 

I čuh glas između četiri živa bića kako govori: Mera pšenice za 

dinar, i tri mere ječma za dinar, a ulje i vino nemoj uskratiti. 

I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četrvtog živog bića kako govori: 

Dođi i vidi! 

I videh, gle, konja zelenkastog i jahača na njemu kome je ime 

Smrt, a pakao hodaše za njim; i dade mu se vlast nad četvrtinom 

zemlje, da ubija mačem i glađu, pomorom i zverima zemaljskim. 

I kad otvori peti pečat, videh pod žrtvenikom duše zaklanih za 

reč Božiju i za svedočanstvo Jagnjetovo koje imahu. 

I povikaše glasom silnim govoreći: Dokle ćeš, Gospodaru Sveti 

i Istiniti, odlagati da sudiš i osvetiš krv našu na onima što žive na 

zemlji? 

I svakome od njih dade se haljina bela i bi im rečeno da počinu 

još malo vremena dok se ne napuni broj satrudnika njegovih i brace 

njihove, koji ima da budu pobijeni kao i oni. 

I videh, kad otvori šesti pečat, kako nasta zemljotres veliki i sunce 

posta crno kao vreća i mesec sav posta kao krv; 

I zvezde nebeske padoše na zemlju, kao što smokva odbacuje 

zametke svoje kad je zaljulja veliki vetar; 

I nebo se izmače kao svitak kad se savije, i svaka gora i ostrvo 

pokrenuše se s mesta svojih. 

I carevi zemaljski, i velikaši i vojvode i bogataši i silni, i svaki rob 

i Slobodan sakriše se u pećine i u stene gorske; 

I govorahu gorama i stenama: Padnite na nas i sakrijte nas od lica 

onoga koji sedi na prestolu i od gneva Jagnjetovog. 

---

Jer dođe veliki Dan gneva njegovog, i ko će opstati? 

Poglavlje VIII, stih 1: 

I kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola časa. 

(Malo posle ovoga počinje apokalipsa vatre i stradanja.) 

Vrlo je verovatno da se knjiga sa sedam pečata delimično odnosi na 

dešifrovanje (popuštanje pečata) Tutankamonove grobnice. Postoje mnoge 

slike grobnice koje prikazuju mladog kralja u lovu sa svojim trijumfalnim 

kolima i konjima. Boje konja odgoyaraju bojama četiri Tecatlipoka, beli 

(Kecalkoatl), crni (Jaotl), crveni (Sajtikutli) i bledoplavi (Uicilopoktli). 

Tutankamon je takode posedovao dva „velika rnača'*. Otvaranje trećeg 

pečata govori o pšenici i ječmu "a ulje i vino nemoi uskratiti". Prisetimo se 

da su pšenica, ječam, ulje i vino pronađeni u Tutankamonovoj grobnici. Tada 

Otkrovenje govori o uništenju koje sledi, koje veorna podseća na uništenje 

koje je pratilo „egipatski minimum" (slika 55), kao što je pomenuto u Bibliji 

(knjiga Izlaska) i u Ipuverskim papirusima, uništenje u obliku zemljotresa, 

rušenja, vatre i nesreća. 

Medutim, ovde se asocijacije ne slažu. Ako se pečati odnose na one iz 

Tutankamonove grobnice, onda, koliko znamo, prva četiri su bila „labava" 

pre nego što je ova knjiga napisana, 1998. godine. Ovo navodi da peti, šesti 

i sedmi pečat, koji prate uništenje, tek treba da budu „olabavljeni". Možda 

je apokalipsa usporena, čekajući na 144.000 izabranih. U krajnjem slučaju, 

ovo je ono što nam poručuje dešifrovanje grobnice kralja Pakala, uz ono 

koje se predvida za 2012. nove ere. 

Na kraju, Otkrovenje (XIII: l-6).možda objašnjava mnogo vise o 

tajanstvenom nestanku Nefertiti: 

I znak veliki pokaza se na nebu; žena obučena u sunce, i mesec pod 

njenim nogama... i rodi muško dete, koje će vladati svim narodima 

palicorn gvozdenom; i dete njeno bi uzeto i dato Bogu i prestolu 

njegovom. I žena uteče u pustinju gde imaše mesto pripremljeno od 

Boga. 

Nefertiti je bila obučena u sunce (vidi ilustraciju 17 i sliku 52), i bez 

levog oka koje simbolizuje mesec. Da li je ona bila majka čoveka-deteta koji 

je poslal da vlada svirn narodima palicom gvozdenom? Da li je „teška palica 

dužine lakta", koja nedostaje u svetilištu Predsoblje, u stvari gvozdena 

palica? I da li je Nefertiti ona koja je utekla u pustinju, bez traga? 

Mi to ne znamo. Ono što znamo jeste da je Tutankamon bio superbog 

koji je imao mnogo toga zajedničkog sa Krišnom, Budom, Hristom i kraljem 

Pakalom. 

139 

---

Superbogovi 

* Svaki je bio otelotvorenje živog Boga koji je stvorio univerzum. 

* Svaki je nastao bezgrešnim začećem; Tutankamon nije imao „oca". 

* Svaki se poistovećuje sa zvezdom; Tutankamon je postao Orion. 

* Svaki se poistovećuje sa svetlošću; Tutankamon je bio sunce. 

* Svaki se poistovećuje sa pticom ili zmijom; Tutankamon je bio 

Perjana Zmija. 

* Svaki se poistovećuje sa nekim imenom; i Tutankamonova dojilja i 

arhitekta zvali su se Maja. 

* Svaki je činio čuda; blaga u Tutankamonovoj grobnici su čuda. 

* Svaki je imao slična učenja. 

* Svaki je šifrovao znanje svojih svetih tajni. 

* Svaki je prorokovao uništenje; broj 144.000 (u Bibliji povezan sa 

apokalipsom) ušifrovan je u Tutankamonovo blago. 

* Svaki je verovao u reinkarnaciju i večni život. 

* Svaki je poistovećivan sa drvetom ili krstom; Tutankamonove ruke 

su uvek skrštene sa pastirskim štapom i mlatačem. 

* Svaki je verovao u zagrobni život; Tutankamon je učio da duše ili 

postanu zvezde ili se reinkarniraju na zemlji. 

* Svaki je verovao u svoje vaskrsenje. 

Poruka veoma lako može da se shvati pogrešno; i Tutankamon i kralj 

Pakal poistovećivani su sa božanstvima i zlom u dešifrovanom blagu. Bilo bi 

teško objasniti božanstva i uz to priču o duhovnom spasenju bez osvrtanja 

na posledice zla, baš kao što bi bilo teško objasniti kvalitete vode bez 

objašnjavanja leda i pare. Eto zašto Otkrovenje i dešifrovana blaga idu tako 

daleko objašnjavajući oboje. 

Nema sumnje u to da su Tutankamon i kralj Pakal bili monoteističke 

mesije. Tutankamon je objasnio svoju svetu duhovnu formu fizičkim 

ljudima, tokom kratkog perioda na zemlji u fizičkom telu, životinjskom 

telu, inkarniranom na zemlji. On nije pripadao ljudima; ovo je pojašnjeno 

prisustvom guščjeg mesa među govedinom. Umro je ranjavanjem, iako 

je moguće da je predvideo sopstvenu smrt. Dve hiljade godina kasnije, 

u džunglama Meksika, kralj Pakal proneo je istu poruku, opisujući život i 

vreme svog preteče. 

Tutankamon je bio „prva zver", fizička manifestacija inkarnacije boga 

na zemlji. Ako se dublje zamislimo, ne bi mogao da postoji drugačiji način 

da se prenese ili objasni ovo znanje osim kroz fizičku formu. 

Naša priča se ovde ne završava - ona ovde tek počinje. 

140 

---