Nevidljiva ruka

LONDONSKA ŠKOLA ZA EKONOMIJU

Sidni Veb (Sidney Webb), jedan od osnivača Fabijanskog društva, stvorio je i školu koja je imalacilj da širi ideje socijalizma sinovima velikih bogataša. Bila je to „Londonska škola za ekonomiju".

U početku, njene fondove finansirali su najbogatiji: Rokfelerova fondacija, Karnegijeva fondacija za Ujedinjeno Kraljevstvo, gospođa Ernest Elmhirst (Ernest Elmhirst), udovica Vilijarda Strajta (WilliardStraight), partnera Dž.P.Morgana, i mnogi drugi.

Najpoznatiji studenti koji su pohađali ovu školu su: Džozef Kenedi, junior, sin Džozefa Kenedija, senatora, koji je želeo da postane prvi katolički predsednik SAD; Džon Kenedi, koji je kasnije postao predsednik, Dejvid Rokfeler, Robert Kenedi junior, sin Roberta Kenedija; senator Denijel Majnihan (DanielMoynihan); Džomo Kenijata (Jomo Kenyatta), čovek koji je kasnije formirao afričku terorističkuorganizaciju Mau-Mau koja je pobila hiljade njegovih zemljaka Afrikanaca; i Erik Siverid (Eric Sevareied), značajna ličnost televizijske mreže CBS.

SAVET ZA INOSTRANE ODNOSE (CFR)

Tomas Džeferson je pokušao da upozori Amerikance na opasnosti međunarodne zavere kada jeizjavio: „Pojedinačna tiranska dela mogu se pripisati slučajnom, dnevnom stavu, ali serija ugnjetavanja započeta u kritičnom periodu i dosledno nastavljena posle svake promene Kabineta suviše jasno pokazuje nameran, sistematičan plan koji nas baca u ropstvo."

Džeferson je želeo da odgovori na pitanje: „Zašto se ništa ne menja?", koje postavljaju oni kojiglasaju za promene u američkoj vladi, dajući svoje glasove opozicionoj partiji. Ako se sve odvija na istinačin, bili na vlasti republikanci ili demokrati, onda je sasvim razumno verovati da postoji zavera. To bi, u suštini, značile Džefersonove reci.

Mnogi smatraju da je osnovni razlog izostanka promena i kad se administracije menjaju, postojanje Saveta za inostrane odnose. Savet za inostrane odnose (Council on Foreign Relations - CFR) formiran je u Njujorku 29.jula 1921. godine.

Iako danas ova organizacija broji oko 2 000 članova koji pripadaju najelitnijim krugovima vlasti, biznisa, finansija, komunikacija i univerziteta, ona je među Amerikancima gotovo nepoznata.

Glavni razlog leži u činjenici da Član 2. poslovnika CFR-a zahteva da sastanci ove grupe budu potpuno zatvoreni. Ako bi neki član, bez odobrenja, pustio u javnost neku informaciju sa sastanka, bio bio dmah isključen, bez prava na žalbu.

Savet za inostrane odnose osnovala je grupa „intelektualaca" koji su smatrali da postoji potrebaza Svetskom vladom, za koju narod Amerike nije spreman. Pošto projekt uključenja u Društvo naroda nije prihvaćen u Senatu, osnivači CFR-a su ovu organizaciju stvorili sa isključivim ciljem da pripreme narod za prihvatanje Svetske vlade kao jedinog rešenja za probleme u svetu.

Medu osnivačima su se nalazili mnogi koji su, posle Prvog svetskog rata, učestvovali u potpisivanju Versajskog ugovora: pukovnik Edvard Mendel Haus, autor knjige

Filip Dru, upravljač; Volter Lipman, koji će postati jedan od najpoznatijih novinara liberalnog establišmenta; Džon Foster Dals, koji ćekasnije biti državni sekretar predsednika Ajzenhauera, Alen Dals, kasniji direktor Centralne obaveštajneagencije (CIA) i Kristijan Herter (Christian Herter), koji je zamenio Dalsa na mestu državnog sekretara.

Novac za osnivanje CFR-a došao je od Dž.P.Morgana, Džona D.Rokfelera, Bernarda Baruha, Pola Varburga, Ota Kana (Otto Kahn) i Jakoba Šifa.

Lord ALFRED MILNER (levo), bogati Englez i produžena ruka Rotšildovih, služio je kao blagajnikmeđunarodnih bankara u Petrogradu za vreme Revolucije. Milner je kasnije predvodio tajnodruštvo, poznato pod nazivom , „Okrugli sto", koje je radilo na uspostavljanju Svetske vlade, prekokoje bi klika prebogatih finansijera kontrolisala svet pod maskom „socijalizma". Američki pandan teZavere zove se Savet za inostrane odnose (SFR), i osnovali su ga i još uvek kontrolišu levoorijentisani svetski bankari.
JAKOB ŠIF (desno), prema tvrđenju njegovog unuka Džona, kao dugogodišnji partner Rotšildovih,uložio je u komunističku revoluciju u Rusiji oko 20 miliona dolara. Prema podacima iz dosijea uStejt departmentu, njegova firma. Kun-Leb i kompani" obezbedila je bankarsku podršku prvomStaljinovom petogodišnjem planu. Šifov partner i rođak, Pol Vorburg, smislio je i radio nauspostavljanju Sistema Federalnih rezervi dok je bio na platnom spisku Šifove kompanije. Šifovinaslednici su danas, takođe, aktivni u CFR-u.
Svoje ciljeve CFR je kontinuirano izlagao Amerikancima kroz razne publikacije, od kojih je najpoznatiji časopis „Inostrani poslovi" (Foreign Affairs). Pored toga, često su stavovi ove organizacije izlazili u posebnim tematskim časopisima, kao što je, recimo, „Studio". U broju 7 ovog časopisa (od25.novembra 1959) objavljen je dokument koji iznosi pravi cilj CFR-a, a to je: „izgradnja novog međunarodnog poretka koji bi mogao da odgovori zahtevima sveta za mirom i društvenim i ekonomskim promenama... međunarodnog poretka koji bi... uključivao i države koje su sebe proglasile socijalističkim (komunističkim) zemljama."

Reči „novi međunarodni poredak" su, u stvari, ključne i one se odnose na Svetsku vladu.

Bivši član CFR-a, admiral u penziji, Čester Vord (Chester Ward), o ciljevima ove organizacije je napisao sledeće:„Najmoćnija klika u ovoj elitističkoj grupi ima jedan zajednički cilj , ona želi da iznudi predaju suvereniteta i nacionalne nezavisnosti Sjedinjenih Država. Druga klika međunarodnih članova CFR-a...obuhvata internacionalne bankare sa Vol strita i njihove ključne agente. Oni prvenstveno žele da dobiju bankarski monopol nad svetom, koja god sila na kraju bude kontrolisala globalnu vladu. Svi oni bi,najverovatnije, želeli da ta sila budu svemoćne Ujedinjene nacije; spremni su, međutim, da se založe za i u korist Svetske vlade koju bi kontrolisali sovjetski komunisti, ukoliko bi im suverenost SAD ikada bila predata u ruke."

Risijev (Reece) Komitet kongresa za preispitivanje rada fondacija, zamerio je Savetu za inostrane odnose zbog toga što nije „objektivan". Rekao je da „delovanje CFR-a nije objektivno ali da je pretežno usmereno ka promovisanju globalističkog koncepta."

Den Smut (Dan Smoot), jedan od prvih koji se bavio Savetom za inostrane odnose, sumirao je njegovo delovanje na sledeći način: „Krajnji cilj Saveta za inostrane odnose...je...kreiranje svetskog socijalističkog sistema i zvanično učešće Sjedinjenih Država u tome."

Admiral Vord je dodao da se veliki uticaj CFR koristi u svrhu „promocije razoružanja i ograničavanja suvereniteta SAD i njegove nacionalne nezavisnosti u korist jedne svemoćne Svetske vlade."

Jasno je da su se osnivači CFR-a, koji su, uzgred rečeno, učestvovali i u donošenju Povelje Društva naroda (Volter Lipman, Alen Dals i Kristijan Herter), nadali da će se Svetska vlada oformiti posle Prvog svetskog rata, jer je s tim ciljem i bio vođen. (O vezi Svetske vlade i Prvog svetskog rata govorićemo u narednim poglavljima).

Šta više, predsednik Vudrou Vilson je u svom čuvenom govoru „U četrnaest tačaka", od 8.januara 1918, izjavio da „...se mora formirati opšte udruženje država..."

Savet za inostrane odnose je bio dobro zastupljen i prilikom sastavljanja druge moguće Svetske vlade, odnosno organizacije Ujedinjenih nacija (1945. godine), pošto je Društvo naroda u svom pokušaju njihovog uspostavljanja propalo. Zastrašujuća je činjenica da je u američkoj delegaciji prilikom formiranja Ujedinjenih nacija bilo 47 članova CFR-a, uključujući Edvarda Stetinijusa (Edward Stettinius), tadašnjeg državnog sekretara, Džona Fostera Dalsa, Nelsona Rokfelera, Adlaja Stivensona (Adlai Stevenson) i prvog predsedavajućeg Ujedinjenih nacija, Aldžera Hisa (Alger Hiss).

Savet za inostrane odnose je, isto tako, obznanio i svoje prisustvo u Vašingtonu: „Njegovo članstvo je već generacijama glavni izvor za regrutovanje visokih Vladinih službenika, kako za demokratsku tako i za republikansku administraciju u Vašingtonu."

Henri Mek Kloj (Henry McCloy), pomoćnik sekretara, zadužen za pitanja personala kod ministra rata Henrija Stimsona (Henry Stimson), i član CFR-a, dao nam je tipičan opis delovanja ove organizacije:„Kad god nam je (u Ministarstvu) bio potreban čovek, prelistali bismo spisak članova CFR-a, i uputili poziv u Njujork (gde je glavni štab Saveta za inostrane odnose)."

Opaska gospodina Mek Kloja o tome kako se iz redova CFR-a biraju ljudi za važna mesta uvlasti, je, na žalost, tačna. Od osamnaest sekretara državne blagajne od 1921. do danas, dvanaestorica su bili članovi Saveta za inostrane odnose.

Od šesnaest državnih sekretara, dvanaestorica su pripadali CFR-u. Ministarstvo odbrane, formirano 1947, imalo je do danas ukupno petnaestoricu sekretara. Devetorica od njih bili su članovi Saveta za inostrane odnose. Centralna obaveštajna agencija (CIA) takođe je ustanovljena 1947. godine. Od njenih jedanaest direktora, sedmorica su bili iz Saveta za inostrane odnose.

Šestorica od sedmorice komandanata Vojne akademije „Vest point", svaki vrhovni zapovednik savezničkih vojnih snaga u Evropi, i svaki američki ambasador pri NATO-u do sada bili su članovi CFR-a.

Ni drugi ogranci izvršne vlasti nisu mogli da prođu bez pečata CFR-a. U svakoj administraciji, i republikanskoj i demokratskoj, postoje četiri ključna mesta, koja su, gotovo bez izuzetka, uvek popunjavali pripadnici CFR-a. To su: savetnik za nacionalnu bezbednost, državni sekretar, sekretar odbrane i sekretar Državne blagajne.

Najskorija potvrda ove činjenice došla je od predsednika Ronalda Regana koji je naimenovao tri člana CFR-a na ova četiri položaja: Aleksandera Hejga (Alexander Haig) za državnog sekretara, KasparaVajnbergera (Caspar Weinberger) za sekretara odbrane i Donalda Rigana (Donald Regan) za sekretaraDržavne blagajne.

Četvrti položaj (Savet za nacionalnu bezbednost) dobio je Ričard Alen (Richard Allen), koji nije član CFR-a. Međutim, njega je predsednik Regan, veoma brzo po naimenovanju, smenio.

Čak je i zakonodavni organ vlasti imao veliki broj članova Saveta za inostrane odnose. Godine 1978, petnaest senatora pripadalo je ovoj organizaciji. U važnom glasanju u Senatu, prilikom predloga da se Panamski kanal prepusti na upravljanje Panami, svi su oni glasali za taj predlog. Treba, znači, pretpostaviti da se Savet za inostrane odnose zalagao za ustupanje Kanala panamskim vlastima.

Ipak, najveći uticaj CFR je iskazao prilikom izbora za predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država. On je bio veoma aktivan u obe partije, upravo onako kao što je doktor Kerol Kvigli I napisao u knjizi’’Tragedija i nada’’Citiramo doktora Kviglija: „... poslovni interesi zaista pomažu obema stranama, dozvoljavajući povremeno da se one menjaju na vlasti, ne bi li se tako prikrio njihov uticaj. Oni ponekad ohrabruju neki nezavisan potez političara, dopuštajući na taj način izabranom da veruje kako zaista sprovodi politiku po sopstvenoj volji."

Savet za inostrane odnose je kontrolisao neke od proteklih izbora, dajući glasačima pravo da izaberu jedino nekog od njihovih kandidata:

GODINA	DEMOKRATSKI KANDIDAT	REPUBLIKANSKI KANDIDAT
1952.	Adlaj Stivenson	Dvajt Ajzenhauer
1956.	Adlaj Stivenson	Dvajt Ajzenhauer
1960.	Džon Kenedi	Ričard Nikson
1964.	niko	niko
1968.	Hjubert Hamfri	Ričard Nikson
1972.	Džodž Mak Gavern*	Ričard Nikson
1976.	Džimi Karter**	Džerald Ford***
1980.	Džimi Karter**	Ronald Regan****
1984.	Volter Mondejl*****	Ronald Regan****

*Džordž Mek Gavern kasnije se priključio CFR-u, ali nije bio član tokom izbora.

** Džimi Karter nije bio član CFR-a tokom izborne trke, već je to postao 1983. On je međutim, bio član Trilateralne komisije, sestrinske organizacije CFR-a.

*** Džerald Ford nije biočlan CFR-a, ali je bio na sastancima Bilderberg grupe, koja je tesno povezana sa CFR-om.

**** Ronald Regan nije bio član CFR-a, ali je Džordž Buš, njegov potpredsednik, bio član Trilateralne komisije i CFR-a.

***** Volter Mondejl je tada bio član Trilateralne komisije, a danas je član i CFR-a.

(U jednoj brošuri pod nazivom „Američki ekonomski sistem", komunizam je definisan kao „...socijalistička ekonomija kojom vlada jedna politička partija." Postoje ljudi koji veruju da i Amerikom vlada„jedna politička partija": Savet za inostrane odnose.)

Pogo, lik iz stripa koji svakodnevno izlazi u novinama, u jednoj sekvenci je promrmljao: „Kako da znam šta da kažem kad mi niste rekli kako da mislim".

Jedan od ciljeva velikih medija danas jeste da saopšte Amerikancima kako da misle i šta da kažu, upravo kao što je Pogo rekao. Savet za inostrane odnose je odigrao glavnu ulogu u ovoj indoktrinaciji, i to tako što je u svoje redove primio vlasnike, autore, novinare i televizijske voditelje.

Ova kontrola nad medijima u Americi započela je 1915. godine, sudeći prema kongresmenu toga doba Oskaru Kolaveju (Oscar Callaway), čije su reči ostale u kongresnim zapisima:

„Marta 1915. godine, kompanija Dž. P. Morgana... okupila je dvanaestoricu poznatih ljudi iz novinarskog sveta i zaposlila ih sa ciljem da izaberu najuticajnije novine u Sjedinjenim Državama, a zaposlila je i određen broj ljudi, dovoljan da kontroliše generalnu politiku dnevnih novina u Americi. Ova dvanaestorica su obavili posao, odabravši 179 novina. Zatim je započeo proces eliminacije da bi se došlo do suštinski najvažnijih, onih koje treba kontrolisati. Našli su da je neophodno kupiti kontrolu nad 25 zaista najuticajnih novina. Za svaku od ovih novina nađen je urednik koji će pravilno nadgledati i odabirati informacije o pitanjima vojne problematike, finansijske politike, opšte spremnosti za rat i drugih problema nacionalne i međunarodne prirode, imajući pri tom u vidu interese ljudi koji su ove novine u međuvremenu kupili."

Početna kontrola nad novinama proširila se na sve medije. Činjenica je da danas članovi CFR-a ili poseduju velike medije ili sprovode neposrednu kontrolu nad njima. Pogledajmo broj članova CFR-a kojisu oktobra 1980. bili na platnom spisku najvećih medijskih kuća.

TELEVIZIJSKE MREŽE
CBS		12
NBC		8
RCA korporacija		7
ABC		5
TELEGRAFSKE AGENCIJE
Asošijeted Pres	5
Junajted Pres	1

NOVINE
‘’Njujork Tajms’’	8
‘’Vašingto Post’’	3
Dou Džons i komp. (vlasnik „Vol strlt žurnala")	5
„Tajms miror" (Vlasnik „Los Anđeles tajmsa")	2
„Filadelfija enterprajzis" (vlasnik „Čikago sandej tajmsa")	3
„Njujork dejli njus"	1

VODEĆI NOVINARI (članovi CFR-a):

Markis Čajlds (Marqvis Childs)

Džozef Kraft(Joseph Craft)

Bil Mojers (Bill Moyers)

(Da li je moguće da je časopis „Lajf", u seriji članaka o revoluciji, koje smo već pominjali, namerno fabrikovao zaključke kako nije bilo nikakve zavere u revolucijama pomenutim u ovoj knjizi ? Postoji li zaista zavera koje je „Lajf" svestan ali pokušava da je sakrije od javnosti ? Na ova pitanja najbolje će odgovoriti sam čitalac.)

Mnogi od vodećih američkih izdavača časopisa i novinskih urednika pohađali su neku od dve najuglednije novinarske škole u Sjedinjenim Državama: Kolumbiju ili Harvard. Predsednici ove dve institucije su, naravno, članovi CFR-a. Njihova funkcija je da osiguraju da studenti koji pohađaju nastavu nauče ono što Savet za inostrane odnose želi, tako da bi kasnije, kada postanu novinari, u raznim medijima pružali javnosti sliku koju CFR zamisli.

Herman Dinsmor (Herman Dinsmore), koji je od 1951. do 1960. bio urednik „Njujork Tajmsa" za inostranstvo, svedoči da mediji koje kontroliše CFR zaista namerno „štimuju" vesti: „Njujork tajms... je svesno skrenuo na takozvani liberalni pogled na svet." : „Pozitivno i negativno, Tajms je, sa svim svojim ugledom, od Drugog svetskog rata na ovamo, gotovo uvek bio na strani komunista."

„Njujork tajms" ima moto koji se koristi kao filosofija prilikom određivanja šta će se štampati:„Sve vesti koje odgovaraju da budu odštampane".

Gospodin Dinsmor je napisao i knjigu pod nazivom: ‘’Sve vesti koje odgovaraju’’.

ČASOPISI
Тajm korporacija(vlasnik „Forčuna", „Lajfa", „Manija", „Pipla",„Sport ilustrejtida" i „Tajma")	8
‘’Njusvik’’	3
‘’Rajders dajdžest’’	2
‘’Atlantik mantli’’	1
‘’Harpers Magazin’’	1
‘’Nešnel rivju’’	1

Činjenica koju je otkrio gospodin Dinsmor, da „Njujork tajms" podržava komunistički pogled nasvet, nije neko otkrovenje, pošto je i ranije bilo ljudi koji su tvrdili istu stvar. U knjizi

‘’Svedok’’, Vajtaker Čejmbers (Whittaker Chambers), bivši član Komunističke partije Sjedinjenih Država, napisao je: „Verovatnone postoji važniji časopis ili novina u zemlji u koji komunisti nisu prodrli do određenog stepena."

Ono što je najhitnije da se shvati jeste da većinu najvažnijih časopisa i novina ili poseduju ili kontrolišu članovi Saveta za inostrane odnose. Na pitanje zašto mediji pod kontrolom CFR-a dozvoljavaju komunističku infiltraciju u novine i časopise, niko iz tih medija ne daje odgovor.

Sledeći važan način indoktrinacije, pogotovo mladih, prema određenom pogledu na svet u državi, jeste muzika.

Neko je jednom napisao: „Poznajem veoma pametnog čoveka koji veruje da, ako se čoveku dozvoli da napiše sve pesme koje želi, on ne treba da brine ko će praviti zakone u državi".

En Lenders (Ann Landers), nacionalni sindikalni savetnik, dugo se opirala da prizna kako je muzika koju slušaju mladi opasna za njihov um, međutim, oktobra 1979. dala je sledeću izjavu: „Dugo sam slušala priče o tome kako su stihovi rock and roll pesama puni prljavština, pa sam odlučila da ih konačno čujem. Dvadeset tri godine ovog posla načinilo me je imunom na šokove, no neki od stihova koje sam čula bili su neverovatno grubi." Ta prljavština u stihovima nije slučajna. Industrija muzičke produkcije koristi mlade ljude u veoma važne svrhe. Geri Alen je pokušao i ovo da objasni:

„Omladina veruje da se buni protiv establišmenta. Međutim, establišment poseduje i upravlja radio i TV stanicama, velikim časopisima i industrijom muzičke produkcije koja je stvorila rok muziku a njene izvođače načinila moćnim faktorima u životu Amerikanaca. Zar se ne čini čudnim da bi isti onaj establišment koji je iskoristio masmedije da bi ismejao i ocrnio antikomunistički pokret, sada otvorio vrata ljudima koji misle da su neprijatelji tog establišmenta?"

Vezu između muzike i njenog cilja objasnio je Timoti Liri (Timothy Leary), samoproklamovani kralj droge LSD: „Osoba koja tvrdi... da rokenrol muzika ohrabruje klince da uzimaju drogu, potpuno je u pravu. To je deo naše zavere... Droge su najefikasniji put do revolucije..."

Muzičar Frenk Zapa (Frank Zappa), vođa rokgrupe „Maders of invenšn" (Mothers of Invention),dao je neverovatnu izjavu: „Glasni zvuci i jako svetlo danas su izvanredna oruđa za indoktrinaciju. Je li moguće modifikovati ljudsku hemijsku strukturu pravom kombinacijom frekvencija? Ukoliko vas neka vrsta ritma natera da tapkate nogom, koja vrsta ritma će vas naterati da stegnete pesnicu i udarite?"

Ta vrsta muzike stvorena je da bi se ispunio cilj kontrolisanja mladih ljudi, no takva ideja je potpuno nepoznata roditeljima čija deca slušaju rock and roll, pa su poruke skrivene u stihovima pisane posebnim jezikom koji mogu razumeti uglavnom samo mladi. Potrebno je da muzičari i tekstopisci budu zaista nadareni da bi neku pesmu roditelji razumeli na jedan a mladi na drugi način. Ali, upravo je to slučaj sa današnjom muzikom.

Ovako skrivene poruke nalaze se u pesmama mnogih rok-grupa, od koji su, ipak, najuspešniji bili „Bitlsi" (Beatles). Poruke njihovih pesama imale su za cilj da navedu omladinu da koristi droge. Pogledajmo neke od naslova njihovih hitova:

„ŽUTA PODMORNICA" („Yellow Submarine") - „Podmornica" je droga posle koje se tone, koja smiruje uživaoca.

„LUSI NA NEBU S DIJAMANTIMA" („Lucy in the Sky with Diamonds") - Inicijali glavnih reči u naslovu su: ,,L", ,,S", ,,D", a to se odnosi na drogu LSD.

„HEJ, DŽUD" (,,Hey, Jude") - Ovo je izraz koji se upotrebljava za drogu pod imenom metadrin.

‘’ JAGODNA POLJA" („Strawberry Fields") - Opijum se najčešće sadi na poljima jagoda gde se njegovo uzgajanje najbolje može da zamaskira.

„NORVEŠKA ŠUMA" („Norwegian Wood") - Britanski sleng za marihuanu.

Najnoviji fenomen u muzičkoj industriji je pripremanje mladih za satanističke seanse. Ovo čine muzičari grupe po imenu „Kiss". Ime krije njihovu pravu „misiju":

Kings in Service to Satan (KISS) - (Vitezovi u službi Satane). Postoje čak i grupe koje svoje ploče koriste da bi delovale na podsvest slušalaca, primenjujući neke fraze koje se mogu čuti tek kada se ploča pusti unazad. Tusonski „Sitizen" od 30.aprila 1982. Donosi članak o ovom problemu:

„Ploča s podsvesnim porukama Satani? Članovi Kalifornijskog državnog organa za zaštitu potrošača... odslušali su traku s muzikom rok-grupe 'Led Cepelin' (Led Zeppelin) i to unazad. U kakofoniji koja se čula sa trake puštene unazad, u pesmi 'Stepenice za nebo' (Stairway to Heaven) mogle su da se razaberu reči: 'Ovo je za mog dragog Satanu' i 'Živim za Satanu.' Vilijem Jerol (William Yarroll) iz Aurore uKoloradu, koji je rekao da se bavi proučavanjem mozga i njegovim funkcijama, saopštio je članovima da podsvest može da dešifruje poruke, čak i ako se pesma ne sluša unazad, nego normalno. Jerol je zaključio da poruke rok-zvezda u službi Satane mozak slušalaca prima kao gotove činjenice."

Vezu između rok muzike i marksizma najbolje če ilustrovati pesma pod nazivom „Zamisli"(„Imagine") koju je napisao Džon Lenon (John Lennon), bivši član „Bitlsa". Pažljivim slušanjem stihova ove pesme, otkriva se da je Lenon bio upoznat sa učenjima Karla Marksa.
Pesma Marksistička učenja
Zamisli da nema nebesa. Napad na religiju

Lako je, ako pokušaš.

Ni pakla ispod nas.

a iznad samo nebo.

Zamisli da svi ljudi Filosofija „radi svoje stvari"

žive za danas. danas, ne brini za sutra

Zamisli da nema država. Napad na nacionalizam

Nije teško da to učiniš.

Nema ničeg za šta bi ubijao

ili umirao za to.

I zamisli da nema ni religija, takođe.

Zamisli da svi ljudi

provode život u miru.

Zamisli da nema poseda. Ukidanje privatnog vlasništva

Pitam se da li možeš.

Nema razloga za pohlepu „Novi svetski poredak"

ili glad.

Bratstvo među ljudima.

Zamisli da svi ljudi

dele ceo svet.

Možeš reći da sam sanjar, Svetska vlada

ali nisam jedini.

Nadam se da ćeš nam se

priključiti jednog dana,

i da će svet biti kao jedan.
Establišment ili poseduje ili kontroliše rad najvećih kuća muzičke produkcije, i to putem davanjaili uskraćivanja zajmova. One kompanije koje ne plasiraju pesme koje odgovaraju establišmentu za njegoveciljeve ne dobijaju zajmove, pa tako ne mogu ni da rade. Onima koji se pitaju kako banke odobravaju iliuskraćuju zajmove, banke će uvek odgovoriti da daju zajmove samo kompanijama za koje ima indikacija daće izaći u susret potrebama muzičkog tržišta. To je opet ono staro pitanje: šta dolazi prvo - kokoška ili jaje?A mladi ljudi nastavljaju da slušaju muziku koju njihovi roditelji ne razumeju.
 

„BITLSI“ DŽON LENON sa suprugom JOKO ONO ispred postera o svetskom genocidu. Tekst na posteru glasi .Amerikanci prevazilaze sve rekorde u genocide! Kublaj Kan je masakrirao 10 %stanovništvana Bliskom Istoku, Španci su masakrirali 10% američkih Indijanaca, Josif Staljin je masakrirao 5%Sovjeta, nacisti su masakrirali 5% okupiranih Evropljana i 75% evropskih Jevreja. Amerikancu su masakrirali 6,5% Sevemih Vijetnamaca i 75% američkih Indijanaca. Za metode proračuna i dalje reference pisati na adresu P.O. BOX 180, NEW YORK, N.Y. 10013".