O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Zadaci

- razvijanje tehnika saznajnog procesa: posmatranje, uočavanje, upoređivanje, klasifikovanje, imenovanje;

- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- podsticanje dečijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruženju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;

- podsticanje i razvijanje istraživačkih aktivnosti dece;

- podsticanje uočavanja jednostavnih uzročno-posledičnih veza, pojava i procesa, slobodnog iskazivanja svojih zapažanja i predviđanja;

- rešavanje jednostavnih problem-situacija kroz oglede, samostalno i u timu;

- razvijanje odgovornog odnosa prema sebi i okruženju i uvažavanje drugih;

- razumevanje činjenice da je čovek deo prirode i da svojim postupcima utiče na prirodu, kao i razvijanje sposobnosti prepoznavanja čovekovog uticaja na zdravlje i životnu sredinu.

 

Sadržaji programa

JA I DRUGI (9 časova)

Ja kao prirodno i društveno biće. (1 čas)

Zadovoljavanje svojih potreba i osećanja uvažavajući potrebe i osećanja drugih. (1 čas)

Ambijent u kome živim: dom, ulica, škola, naselje. (2 čas)

Grupacije ljudi u okruženju i moje mesto u njima: porodica, rođaci, susedi, vršnjaci, sugrađani...(3 časa)

Praznici i običaji. (1 čas)

Dečija prava (uvažavanje različitosti i prava drugih). (1 čas)

ŽIVA I NEŽIVA PRIRODA (42 časa)

Šta čini prirodu - razlikovanje žive od nežive prirode. (1 čas)

Živa priroda (15 časova)

Biljke i životinje različitih staništa u neposrednoj okolini. (2 časa)

Karakteristične biljke u okruženju (izgled, stanište, značaj biljaka i njihovo negovanje). (3 časa)

Karakteristične životinje u okruženju (izgled, stanište, način života, briga o njima). (3 časa)

Razlike i sličnosti među živim bićima na osnovu uočenih osobina. (1 čas)

Razlike i sličnosti među biljkama na osnovu spoljašnjeg izgleda. (3 časa)

Razlike i sličnosti među životinjama na osnovu spoljašnjeg izgleda. (3 časa)

Neživa priroda - voda, vazduh, zemljište (16 časova)

Osnovna svojstva vode: različita stanja, ukus, miris, providnost... (3 časa)

Voda kao rastvarač. (1 čas)

Oblici pojavljivanja vode u prirodi: izvori, reke, potoci, bare, jezera ...(1 čas)

Osnovna svojstva vazduha: miris, providnost. (2 časa)

Strujanje vazduha. (1 čas)

Osnovna svojstva zemljišta: boja, rastresitost, vlažnost. (1 čas)

Oblici reljefa lokalne sredine: brdo, ravnica... (1 čas)

Materijali, njihova svojstva (tvrdo - meko, providno - neprovidno, hrapavo - glatko) i ponašanje u vodi (pliva - tone, rastvorljivo - nerastvorljivo). (2 časa)

Ponašanje materijala pod različitim spoljašnjim mehaničkim i toplotnim uticajima: istezanje, sabijanje, savijanje, uvrtanje, promene pri zagrevanju i hlađenju. (2 časa)

Promena agregatnog stanja vode pri zagrevanju i hlađenju. (2 časa)

Veza žive i nežive prirode (10 časova)

Značaj i uloga sunčeve svetlosti i toplote za živi svet. (1 čas)

Svetlost i senka: oblik i veličina senke, obdanica i noć. (2 časa)

Uticaj prirodnih pojava na živa bića: smena obdanice i noći, smena godišnjih doba, vremenske prilike i njihov uticaj na biljke, životinje i čoveka. (3 časa)

Značaj vode, vazduha i zemljišta za živi svet i ljudske delatnosti. (1 čas)

Gajenje biljaka pod različitim uslovima. (1 čas)

Uticaj ljudske aktivnosti na prirodu. (2 čas)

ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU (10 časova)

Kretanje - promena položaja u prostoru i vremenu, prostorne (napred, nazad, gore, dole, levo, desno) i vremenske (pre, sada, posle) odrednice. (1 čas)

Kretanje svuda oko nas. (1 čas)

Pokretanje i zaustavljanje predmeta: gura, vuče, podiže. (1 čas)

Kretanje u različitim sredinama i po različitim podlogama (brzina i pravac kretanja). (2 časa)

Uticaj oblika predmeta na njegovo kretanje - klizanje i kotrljanje. (1 čas)

Orijentacija u prostoru u odnosu na karakteristične objekte u neposrednom okruženju. (1 čas)

Snalaženje u vremenu - kada je šta bilo: sada, pre, posle; dan, juče, danas, sutra; sedmica; prepoznavanje vremenskih kategorija mesec i godišnje doba. (2 časa)

Pratim, merim i beležim rastojanje i vreme. (1 čas)

KULTURA ŽIVLJENJA (11 časova)

Elementi kulture življenja: stanovanje, ishrana, odevanje, očuvanje zdravlja i životne sredine. (2 časa)

Racionalno korišćenje vode, hrane i energije. (1 čas)

Svojstva materijala određuju njihovu upotrebu i unapređuju kulturu življenja (značaj njihove racionalne upotrebe, kao i upotrebe ambalaže od plastike, stakla i metala). (2 časa)

Opasne situacije po život, zdravlje i okolinu - prevencija i pravilno ponašanje (saobraćaj, nepravilno korišćenje kućnih aparata, alata i različitih materijala, elementarne nepogode). (3 časa)

Saobraćaj i pravila bezbednog ponašanja. (3 časa)

Drugi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)

Zadaci

- razvijanje tehnika saznajnog procesa: posmatranje, uočavanje, upoređivanje, klasifikovanje, imenovanje;

- formiranje elementarnih naučnih pojmova iz prirodnih i društvenih nauka;

- podsticanje dečijih interesovanja, pitanja, ideja i odgovora u vezi sa pojavama, procesima i situacijama u okruženju u skladu sa njihovim kognitivno-razvojnim sposobnostima;

- podsticanje i razvijanje istraživačkih aktivnosti dece;

- podsticanje uočavanja uzročno-posledičnih veza, pojava i procesa, na osnovu različitih parametara;

- opisivanje i simuliranje nekih pojava i modelovanje jednostavnih objekata u svom okruženju;

- slobodno iskazivanje svojih zapažanja i predviđanja i samostalno rešavanje jednostavnih problem-situacija;

- razvijanje različitih socijalnih veština i prihvatanje osnovnih ljudskih vrednosti za kriterijum ponašanja prema drugima;

- razvijanje odgovornog odnosa prema okruženju, interesovanja i spremnosti za njegovo očuvanje.

Sadržaji programa

ŽIVA I NEŽIVA PRIRODA (27 časova)

Živa priroda (12 časova)

Zajedničke osobine živih bića (disanje, ishrana, rast, ostavljanje potomstva). (4 časa)

Raznovrsnost biljaka u mojoj okolini. (2 časa)

Raznovrsnost životinja u mojoj okolini. (2 časa)

Razlike među živim bićima u zavisnosti od sredine u kojoj žive. (1 čas)

Uzajamna zavisnost biljaka, životinja i čoveka. (2 časa)

Čovek kao deo žive prirode i njegova uloga u održivosti prirodne ravnoteže. (1 čas)

Neživa priroda (11 časova)

Gde sve ima vode (oblici pojavljivanja i osnovna svojstva vode). (1 čas)

Promenljivost oblika i slobodna površina vode, uslovi toka. (2 časa)

Vazduh svuda oko nas, vazduh - uslov života. (1 čas)

Kako prepoznati vazduh (kroz sopstveno kretanje i pokretanje tela). (2 časa)

Sunce - izvor svetlosti i toplote i uslov života. (1 čas)

Promene koje nastaju pri zagrevanju i hlađenju vode i vazduha (promena temperature, isparavanje i zamrzavanje vode, nastajanje oblaka, magla, padavine, vetar...). (3 časa)

Zemljište - uslov za rast i razvoj biljaka. (1 čas)

Veza žive i nežive prirode (4 časa)

Bez čega ne mogu živa bića - neraskidiva veza žive i nežive prirode. (1 čas)

Promene u prirodi i aktivnosti ljudi u zavisnosti od godišnjih doba. (1 čas)

Zagađenost vode, vazduha i zemljišta (načini zagađivanja i njihove posledice) i mogućnost zaštite. (2 časa)

GDE ČOVEK ŽIVI (15 časova)

Reljef i površinske vode u mestu i okolini. (1 čas)

Naselja (pojam i vrste naselja nekad i sad). (2 časa)

Živimo u naselju (grupe ljudi, uloge pojedinaca i grupa). (2 časa)

Pravila ponašanja u grupi (prava i odgovornosti pripadnika grupe, običaji, tradicija i praznici nekad i sad). (4 časa)

Snalaženje u naselju (ulica, broj, karakteristični objekti...). (2 časa)

Saobraćaj kao vid komunikacije (značaj saobraćaja u životu čoveka, vrste saobraćaja i saobraćajna sredstva, osnovna pravila bezbednog ponašanja i kultura ponašanja u saobraćaju...). (4 časa)

LJUDSKA DELATNOST (18 časova)

Čovek stvara (uslovi za život i rad, potrebe ljudi, proizvodi ljudskog rada). (1 čas)

Isti materijal - različiti proizvodi, različiti materijali za isti proizvod. (1 čas)

Raznovrsnost materijala (drvo, kamen, metal, staklo, razne vrste plastike, guma, papir, karton, plastelin ...). (1 čas)

Osnovna svojstva materijala (tvrdoća, elastičnost, plastičnost...) i njihov značaj za ljudsku delatnost. (2 časa)

Ponašanje materijala pod mehaničkim uticajima. (2 časa)

Uticaj toplote na tela (promena temperature, širenje i skupljanje, topljenje i očvršćavanje, sagorevanje ...). (3 časa)

Toplotna provodljivost materijala. (2 časa)

Mogućnost naelektrisavanja tela i osobine koje tada ispoljavaju. (2 časa)

Električna provodljivost materijala (provera pomoću strujnog kola sa baterijom i malom sijalicom). (2 časa)

Kombinovanje materijala i pravljenje novih celina. (1 čas)

Pojam i značaj reciklaže. (1 čas)

KRETANJE U PROSTORU I VREMENU (12 časova)

Dan, određivanje doba dana prema položaju Sunca, trajanje dana. (1 čas)

Kretanje u prostoru i vremenu (promena položaja u toku vremena). (1 čas)

Šta sve utiče na brzinu kretanja tela (oblik i veličina tela, materijal od koga je načinjeno, podloga, sredina, jačina delovanja). (4 časa)

Brzina kretanja organizama u zavisnosti od oblika tela i sredine u kojoj žive. (1 čas)

Merenje vremena (pojam sata i korišćenje časovnika). (2 časa)

Vremenske odrednice: dan, sedmica, mesec, godina. (1 čas)

Delovi godine - godišnja doba (trajanje). (1 čas)

Snalaženje na vremenskoj lenti. (1 čas)

Način ostvarivanja programa

Nastavni programi predmeta svet oko nas nadovezuju se na sadržaje Pripremnog predškolskog programa u okviru koga su učenici stekli neka saznanja o sebi, prirodnom i društvenom okruženju. Puno ostvarenje programa, čiji se cilj odnosi na sticanje znanja, formiranje veština, usvajanje stavova i vrednosti, podrazumeva korelaciju sa obaveznim i izbornim nastavnim predmetima i vannastavnim aktivnostima.

U nastavnom procesu polazi se od nesistematizovanih iskustvenih saznanja učenika i ide se ka opštim, naučno zasnovanim, sistematizovanim znanjima iz oblasti prirode, društva i kulture. Pri izboru programske građe primenjena je koncepcija spiralnih krugova u cilju formiranja elementarnih naučnih pojmova i postavljanje mreže za sistem pojmova iz oblasti prirode, društva i kulture, u skladu sa uzrasnim karakteristikama učenika. To znači da se ista tematika iz razreda u razred proširuje, produbljuje i posmatra sa različitih aspekata uz postepeno uvođenje novih sadržaja. Potrebno je obezbediti integrisanost gradiva koje se obrađuje, kako među različitim sadržajima programa, tako i sa drugim predmetima i realnim životom. Sistematizovanjem, dopunjavanjem i restruktuiranjem iskustvenih saznanja učenika i njihovim dovođenjem u vezu sa naučnim saznanjima, znanja se nadograđuju, proveravaju i primenjuju. Zapažanje osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti treba da budu u osnovi svih aktivnosti u realizaciji ovog programa, što na ovom uzrastu predstavlja odličan podsticaj za razvoj saznajnih sposobnosti i kognitivnih procesa učenika.

Znanja koja se stiču u okviru ovog predmeta treba da budu u funkciji odgovornog odnosa prema sebi, drugima i prirodi. Za učenike je važno da mesto i ulogu čoveka u okruženju ne posmatraju po antropocentričnom modelu već da razvijaju ekocentrični pogled na svet, jer je čovek deo prirode i u skladu sa njom treba da se ponaša. Sa ekologijom su se učenici susreli u Pripremnom predškolskom programu ali je u prvom ciklusu potrebno ta saznanja proširiti i stvoriti preduslove za razumevanje koncepta održivog razvoja koji je širi od razumevanja značaja očuvanja prirode. Učenici prvog razreda se oslanjaju na konkretno mišljenje i još uvek imaju teškoće da razumeju kauzalne odnose i sagledaju posledice u budućnosti. Zato je potrebno kontinuirano koristiti očigledne primere koji su dovoljno jasni i konkretni kako bi se učenicima približili suštinski principi održivog razvoja. Učenike treba podsticati na učešće u aktivnostima primerenim uzrastu kao što su: negovanje biljaka u školi i domu; uočavanje negativnih i pozitivnih uticaja čoveka u neposrednoj okolini, uočavanje izvora zagađivanja vode, vazduha i zemljišta u okolini i učešće u raznim akcijama zaštite; sakupljanje i razdvajanje otpada za reciklažu - papir, plastika... Puno razumevanje tog koncepta je moguće tek na kasnijem uzrastu učenika ali se ono razvija već od predškolskog uzrasta, kontinuirano i ne samo na nivou znanja već na nivou usvojenih vrednosti, stavova i pre svega navika.

Pri definisanju programskih sadržaja ovog nastavnog predmeta poštovan je zavičajni princip. Program u prvom razredu odnosi se samo na neposredno okruženje - Moja okolina, a u drugom razredu - Moje mesto, naselje sa okolinom. Sadržaj programa u prvom razredu obuhvata tematske celine Ja i drugi, Živa i neživa priroda, Orijentacija u prostoru i vremenu, Kultura življenja, a u drugom: Živa i neživa priroda, Gde čovek živi, Ljudska delatnost, Kretanje u prostoru i vremenu. Svaka od njih je struktuirana tako da ukazuje na aspekt sa kog treba razmatrati navedene sadržaje uključujući elemente održivog ponašanja (zdravlje, ekologija, demokratičnost, tehnologija, kultura...).

Ovaj nastavni predmet predstavlja osnovu za izučavanje sadržaja u okviru nastavnih predmeta biologija, geografija, istorija, fizika i hemija. Ako se ima u vidu da će se učenici susresti sa tim predmetima tek za nekoliko godina važno je postepeno graditi mrežu pojmova i obezbediti pozitivan transfer znanja. Predmet ne bi trebalo opterećivati preteranom faktografijom, već se fokusirati na sticanje osnovnih znanja koja treba da budu dobro integrisana kako ne bi ostala izolovana i samim tim manje razumljiva i još manje primenljiva.

U strukturi programa uz sadržaje naveden je i fond časova koji je orijentacioni vodič za nastavnike. Njegovo uvažavanje, uz izbor adekvatnih metoda i načina rad, omogućuje uspešno ostvarenje ciljeva i zadataka programa. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa konkretnom situacijom pri izradi operativnih planova može napraviti izvesne izmene u broju časova vodeći računa o tome da se ne naruši celina nastavnog programa i da svaka tema dobije adekvatan prostor.

U ovom predmetu učenje treba da se odvija kroz interaktivne socijalne aktivnosti, ispoljavanje individualnosti uz poštovanje različitosti, tuđih potreba i prava. U zavisnosti od sadržaja i cilja koji se želi ostvariti nastavnik treba da podstakne učenike na različite aktivnosti. Važno je odabrati aktivnosti koje angažuju kako pojedina čula tako i više čula paralelno. Sinhronizacija čulnih utisaka daje celovitu sliku objekata, procesa, pojava i njihovu integraciju u kompleksnu sliku sveta, a uvažava različitosti u sklonostima dece pri upoznavanju sveta i procesu učenja. Dobra integracija čulnih utisaka je uslov za pravilno iskustveno saznanje i otvoren put za transformaciju predstava i opažajno-praktičnog mišljenja u pojmovno.

Kad god je to moguće, u procesu učenja treba omogućiti učenicima izbor različitih aktivnosti, shodno njihovim subjektivnim sklonostima, radi postizanja željenih ciljeva. Aktivnosti treba osmisliti tako da (uz oprez) dete isprobava svoje mogućnosti. Neophodno je pružiti mu priliku da kroz aktivnosti pokaže svoju osposobljenost u praktičnoj primeni usvojenih znanja. Za izučavanje prirodnih pojava vrlo je značajno problemsko strukturiranje sadržaja kao podsticaj radoznalosti i intelektualne aktivnosti dece. U prvom i drugom razredu prednost imaju istraživačke aktivnosti zasnovane na čulnom saznanju, stečene praktikovanjem kroz eksperimente u osmišljenoj obrazovnoj aktivnosti, kao i u svakodnevnom životu i spontanoj igri. Poželjne su aktivnosti koje omogućuju interakciju sa fizičkom i socijalnom sredinom, jer doprinose spoznavanju sveta oko nas, tako što se otkrivaju odnosi i upoznaju svojstva i karakteristike predmeta, bića, pojava i procesa i stiču se socijalne veštine. Takođe, većina ciljeva i zadataka ovog predmeta se postiže kroz neposrednu istraživačku aktivnost dece i nenametljiv podsticaj i podršku nastavnika.

Značajne aktivnosti učenika u okviru predmeta svet oko nas jesu:

- Posmatranje sa usmerenom i koncentrisanom pažnjom radi jasnog zapažanja i uočavanja sveta u okruženju (uočavanje vidnih karakteristika);

- Opisivanje - verbalno ili likovno izražavanje spoljašnjih i unutrašnjih zapažanja;

- Procenjivanje - samostalno odmeravanje;

- Grupisanje - uočavanje sličnosti i različitosti radi klasifikovanja;

- Praćenje - kontinuirano posmatranje radi zapažanja promena;

- Beleženje - zapisivanje grafičko, simboličko, elektronsko beleženje opažanja;

- Praktikovanje - u nastavi, svakodnevnom životu i spontanoj igri i radu;

- Eksperimentisanje - namerno modifikovane aktivnosti, ogledi koje izvodi sam učenik;

- Istraživanje - ispitivanje svojstava i osobina, veza i uzročno-posledičnih odnosa;

- Sakupljanje - pravljenje kolekcija, zbirki, albuma iz prirodnog i društvenog okruženja;

- Stvaranje - kreativna produkcija;

- Igranje - didaktičke, edukativne i spontane igre;

- Aktivnosti u okviru mini-projekta - osmišljavanje i realizacija.

Postavljeni ciljevi i zadaci realizuju se kroz nastavni proces u školi, obogaćen ostalim oblicima aktivnosti u okviru školskog programa. Za potrebe ovog predmeta posebno su pogodni: organizovane posete, šetnje, izleti, nastava u prirodi, osmišljene ekskurzije, osmišljeni časovi u prirodi, zimovanja i letovanja učenika, kao i učešće u odgovarajućim akcijama u saradnji sa lokalnom sredinom, roditeljima, društvima za zaštitu životne sredine, za zaštitu životinja...

Pored korišćenja zvanično odobrenih udžbeničkih kompleta za prvi i drugi razred, u realizaciji programa za predmet Svet oko nas preporučuje se i korišćenje šire literature i ostalih izvora informacija: štampanih, audio-vizuelnih i elektronskih medija.

Praćenje i vrednovanje treba obavljati kontinuirano, uvažavajući interesovanja i aktivnosti učenika u procesu učenja, a u skladu sa individualnim razvojnim sposobnostima. Pri procesu praćenja ostvarivanja postavljenih ciljeva i zadataka, kao i postizanju postavljenih standarda, poželjno je što manje koristiti klasične pismene provere znanja - kontrolne i pismene vežbe. Pored motivacionog značaja, ocena bi trebalo da predstavlja i odraz kvaliteta ispunjenosti postavljenih standarda (znanja, umenja, stavova i vrednosti) u okviru predmeta.

LIKOVNA KULTURA

Cilj i zadaci

Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta.

Zadaci:

- nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika, veličina, svetlina, boja, položaja oblika u prirodi;

- da razvija pamćenje, povezivanje opaženih informacija, što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje;

- stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava;

- stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja;

- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne, moderne, savremene umetnosti;

- razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti, te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava;

- razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti;

- da stvara interesovanje i potrebu za posećivanjem izložbi, galerija, muzeja i čuvanje kulturnih dobara;

- da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi, primenjuju u radu i životu;

- razvijati senzibilitet za lepo pisanje;

- razvijati motoričke sposobnosti učenika.

Prvi razred

Operativni zadaci

U prvom razredu treba:

- osposobljavati učenika da se služi sredstvima i tehnikama likovno - vizuelnog izražavanja koji su dostupni njegovom uzrastu;

- stvarati uslove za kreativno opažanje i tumačenje predviđenih sadržaja u prvom razredu (oblike i njihove kvalitete, odnose u vidnom polju, svetlo i senku, taktilnost, crtani film i strip, razlikovanje pojedinih sredina, dizajn, performans, preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem);

- motivisati učenika da se slobodno likovno-vizuelno izražava, svojstveno uzrastu i individualnoj sposobnosti i da maštovito predstavlja svet oko sebe.

Sadržaji programa

OBLICI I NJIHOVI KVALITETI

Celo-deo, veliko-malo, visoko-nisko, usko-široko, svetlo-tamno, obojeno-bezbojno, meko-tvrdo, glatko-hrapavo, oblo-rogljasto.

Pojmovi: oblik.

ODNOSI U VIDNOM POLJU

Levo-desno, gore-dole, ispred-iza, više-niže, između, us-pravno-položeno, koso, ispod, u, na, duboko-plitko, puno-prazno, otvoreno-zatvoreno.

Pojmovi: orijentacija.

VREMENSKI I PROSTORNI NIZOVI

(CRTANI FILM I STRIP)

Asocijacije u nizu, crteži u nizu, slike u nizu, pokretni crteži, mrlje, oblici...

Pojmovi: film, strip.

SVETLO I SENKA

Uglovi osvetljavanja, daljina i blizina svetlosnog izvora, utvrđivanje promenljivosti oblika i senke zavisno od ugla i daljine osvetljavanja.

Pojmovi: svetlo, senka.

TAKTILNOST

Razvijanje osetljivosti za razne materijale putem dodira.

Pojmovi: dodir.

IZGLED UPOTREBNIH PREDMETA (DIZAJN)

Predmeti koji su prilagođeni učeničkom uzrastu i upoređivanje predmeta koji nisu prilagođeni učeničkom uzrastu.

Pojmovi: dizajn.

ODREĐENI PREDMET KAO PODSTICAJ ZA RAD - PERFORMANS

Akcija, radnja, doživljaj, reč, zabeleška, muzička vinjeta...

Pojmovi: performans.

PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM

Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.

Pojmovi: spajanje.

Drugi razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- shvate likovno-vizuelni rad kao izraz individualnog osećanja, doživljaja i stvaralačke imaginacije;

- opažaju, sećaju se, objašnjavaju i rekonstruišu pojave ili situacije;

- steknu iskustva o: oplemenjivanju životnog i radnog prostora, kontrastu oblika, karakteru oblika, korišćenju materijala za rad, vizuelnim znakovima, opažanjima oblika u kretanju, komponovanju, rekomponovanju, dejstvu svetlosti na karakter oblika;

- razviju naviku lepog pisanja;

- razviju osetljivost za lepo pisanje (ćirilička i latinička paleografija).

Sadržaji programa

KRETANJE OBLIKA U PROSTORU

Kretanje više oblika u prostoru, kretanje jednog oblika u prostoru.

Pojmovi: kretanje, prostor.

DEJSTVO SVETLOSTI NA KARAKTER OBLIKA (SVETLOST)

Prirodna i veštačka svetlost, silueta, senka (sopstvena i bačena), figura i pozadina, svetlo i senka u figuri.

Pojmovi: svetlost, silueta.

AMBIJENT - SCENSKI PROSTOR

Izrada maski, kostima i scene.

Pojmovi: ambijent, scena.

LEPO PISANJE SA KALIGRAFIJOM

Pisanje latiničkih slova uporedo sa ćiriličkim slovima.

Pisanje latiničkih i ćiriličkih slova u skladu sa kaligrafskim principima.

Pojmovi: latinica i ćirilica.

KONTRAST (KAO MOTIVACIJA ZA OPAŽANJE OBLIKA)

Prirodni i veštački oblici, slaganje - razlaganje, razlaganje - slaganje, jednobojan - višebojan, obrađen - neobrađen, prav - kriv, jednostavan - složen, ispupčen - udubljen.

Pojmovi: kontrast.

RAZNE VRSTE ZNAKOVA I SIMBOLA

Pečat, grb, simboli, slovni i notni znaci.

Pojmovi: heraldika.

JEDNOBOJNA KOMPOZICIJA UPOTREBNIH PREDMETA (KLUAŽ)

Jednobojna kompozicija upotrebnih predmeta.

Pojmovi: kluaž, jednobojan.

ZAMIŠLJANJA

Verbalni opis, tekst, fotografija...

Pojmovi: fotografija.

PREOBLIKOVANJE MATERIJALA ILI PREDMETA NJIHOVIM SPAJANJEM (VEZIVANJE)

Preoblikovanje materijala ili predmeta njihovim spajanjem.

Pojmovi: vezivanje.

Orijentacioni izbor likovnih dela i spomenika kulture prema sadržajima programa.

Način ostvarivanja programa

Program likovne kulture daje svakom nastavniku slobodu, mogućnosti da ispolji kreativnost, da pronalazi odgovarajuće oblike, metode i sredstva za realizaciju. Uputstvo će mu pomoći u procesu stvaranja sopstvenih ideja, nikako, dakle, šablona, odnosno očekuje se da i sam nastavnik bude kreativan u svom radu. To znači da je potrebno da za svaki zadatak i sam nastavnik načini vizuelnu pripremu (likovni rad) kako bi uočio karakter zadatka i načine rada u realizaciji takvog zadatka, što će biti neka vrsta opomene ili samokontrole u procesu postavljanja zahteva upućenog učenicima. Najvažnije je izvršiti identifikaciju sadržaja, polazeći od opažanja okoline (prirode i veštačkog čovekovog okruženja - objekti koje je čovek načinio). Najbolje je učenje od prirode, posmatranje, opažanje i uočavanje neponovljivosti prirode, iz čega će proizaći i potreba za očuvanjem prirode, a potom simboličan izraz karakterističnih elemenata koji će označiti i prirodu učenika. To će biti prilika da se odredi pojam u sadržaju dva do tri podpojma i nekoliko informacija što će imati obrazovno značenje. Treba voditi računa da zahtev bude sveden i prilagođen uzrasnim mogućnostima učenika (njegovim psihofizičkim karakteristikama), čime će biti zadovoljen elementarni zahtev da za predviđeno vreme od jednog, do dva časa, učenik završi svoj rad. Neprimereno je da učenik završava svoje radove kod kuće, da bi ga potom nastavnik naknadno ocenio. Učenik treba da zna kakav mu je zadatak postavljen, sam treba da pronalazi rešenja zadatka, po logici neposrednog estetskog doživljaja. Pored vizuelne pripreme nastavnik treba da ima i pismenu pripremu (pisanu) koja se oslanja na globalno i operativno planiranje za svaku godinu posebno i za svaki čas ponaosob. Nastavnik treba da priđe rešavanju zadatka samostalno. Ukoliko se desi da trenutno nema neku svoju ideju, ova kratka obrazloženja celina programa treba da mu posluže kao motivacija za pronalaženje svojih ideja. Nije preporučljivo da nastavnik nudi teme učenicima. Nastavnik treba da vodi razgovor sa učenicima kako bi svaki učenik pre početka rada došao do svoje ideje, a na osnovu ponuđenog likovnog sadržaja.

Prilikom planiranja treba voditi računa da se predvidi oko 60% obrade novog gradiva prema 40% vežbanja. Pod pojmom obrade novog gradiva podrazumeva se prvi rad predviđenog sadržaja u nekoj od predviđenih tehnika i korišćenja materijala. Vežbanjem su predviđeni isti sadržaji (ali realizovani u drugim tehnikama i drugim materijalima u odnosu na prvi rad). Svaki nastavnik bi trebalo da sačini po tim principima godišnji plan rada iz koga će kasnije sačiniti operativne planove rada za svaki mesec posebno. U procesu izrade godišnjih i operativnih planova rada, nastavnik treba da vodi računa o identifikaciji sadržaja, a najbolje bi bilo kada bi i sam nacrtao, naslikao i izvajao neki od predviđenih nastavnih jedinica - sadržaja programa, kako bi mu bile jasne predstave koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog rada. Isto je tako bitno da utvrdi nivo zahteva za učenike, jer ukoliko nastavnik nije u mogućnosti da realizuje takav zadatak, neprimereno je da tako nešto traži i od učenika. U procesu motivisanja učenika za rad, nastavnik će voditi razgovor o predviđenim sadržajima (likovni sadržaji), čime će stvoriti uslove, a oslanjajući se na znanja učenika stečena u drugim oblastima, da svaki učenik pronađe svoju temu za rad. Nastavnik nikad ne treba da kaže koju će temu učenici crtati, slikati ili vajati! Učenik sam treba da dođe do svoje teme, to naglašavamo prema planiranom sadržaju, kako se ne bi desilo da na svakom času nastavnik kaže "danas ćete crtati ili slikati slobodnu temu". Učenik treba da izvrši izbor teme na osnovu dobro vođenog razgovora o opažanju prirode i čovekovih tvorevina koje čine njegovo okruženje. Dobro bi bilo kada se učenici ne bi držali standardizovanih blokova za crtanje. Dobro bi bilo kada bi mogli i sami da izvrše izbor oblika i boje papira ili neke druge podloge za crtanje i slikanje. To su najčešće vrlo jeftini papiri, kao što je natron papir, pak papir, čak i novinska hartija može da posluži kao podloga za slikanje. Treba vrlo često menjati format papira, ili podloge na kojoj se nešto radi, da li je to podloga za kolaž, dekolaž ili asamblaž. Takve podloge mogu i da se prepariraju sa razblaženim brašnom i vodom, ili razblaženim lepkom za drvo, ili možda nekim drugim materijalom sa nekim drugim vezivom, što može i sam nastavnik da učini. Na taj način će početi neka vrsta istraživačkog rada u ovoj oblasti. To će ujedno biti prilika da nastavnik uočava da li su neki učenici ušli u manir koristeći određeni materijal za rad. Ako se to desi kod nekih učenika, a dešava se da postaju "vešti", treba mu ponuditi da radi sa drugim materijalom, koji će mu pružiti "otpor", a on će se truditi da reši problem te će samim tim biti doveden u situaciju da ulažući "napor" bude i kreativan.

Za nastavnika bi bilo povoljno da svake godine sačinjava novi godišnji i operativne planove rada, čime će dokazati i svoju kreativnost u stvaranju uslova za učeničku kreativnost, jer svake godine sačinjava planove na osnovu prošlogodišnjeg iskustva, što će njegovu praksu kontinuirano unapređivati.