O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Merenje i mere

Dinar i para. Metar.

Drugi razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- savladaju sabiranje i oduzimanje do 100;

- shvate množenje kao sabiranje jednakih sabiraka, upoznaju i koriste termine i znak množenja;

- upoznaju operaciju deljenja, koriste termine i znak deljenja;

- upoznaju (na primerima) komutativnost i asocijativnost računskih operacija (bez upotrebe ovih naziva);

- uočavaju svojstva nule kao sabirka, činioca i deljenika, a jedinice kao činioca i delioca;

- savladaju tablicu množenja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve deljenja (do automatizma);

- savladaju množenje i deljenje u okviru 100, upoznaju funkciju zagrade i redosled izvođenja računskih operacija;

- umeju da pročitaju i zapišu pomoću slova zbir, razliku, proizvod i količnik, kao i da znaju da odrede vrednost izraza sa dve operacije;

- upoznaju upotrebu slova kao oznaku za nepoznati broj (odnosno, kao zamenu za neki broj) u najjednostavnijim primerima sabiranja i oduzimanja;

- umeju da rešavaju tekstualne zadatke s jednom i dve računske operacije, kao i jednačine s jednom operacijom (na osnovu veza između komponenata operacije);

- shvate pojam polovine;

- uočavaju i stiču određenu spretnost u crtanju prave i duži kao i raznih krivih i izlomljenih linija;

- uočavaju i crtaju pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mreži;

- upoznaju i primenjuju mere za dužinu (m, dm, cm) i vreme (čas, minut, dan, sedmica, mesec).

Sadržaji programa

Prirodni brojevi do 100

Sabiranje i oduzimanje prirodnih brojeva do 100 (s prelazom preko desetice). Komutativnost i asocijativnost sabiranja.

Množenje i deljenje prirodnih brojeva; znaci za množenje i deljenje (. , :); reči: činioci, proizvod, deljenik, delilac, količnik. Nula i jedinica kao činioci; nula kao deljenik. Komutativnost i asocijativnost množenja.

Izrazi (dve operacije); zagrade, redosled računskih operacija.

Slovo kao zamena za neki broj.

Određivanje nepoznatog broja u jednakostima tipa: x + 5 = 9; 7 x = 35; x : 5 = 3; 12 : x = 4.

Pojam polovine.

Rešavanje jednostavnijih zadataka (najviše dve operacije).

Geometrijski oblici

Predmeti oblika lopte, valjka, kvadra i kocke. Upoređivanje predmeta po obliku, širini, visini i debljini.

Duž, poluprava i prava. Crtanje raznih krivih i izlomljenih linija. Otvorena i zatvorena izlomljena linija. Uočavanje i crtanje pravougaonika i kvadrata na kvadratnoj mreži.

Merenje i mere

Merenje duži pomoću metra, decimetra i centimetra. Mere za vreme: čas, minut, dan, sedmica - nedelja, mesec.

Odnos između jedinica upoznatih mera.

Način ostvarivanja programa

Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog časova po temama po modelu (ukupno časova za temu; časova za obradu, časova za ponavljanje i uvežbavanje)

Prvi razred

Predmeti u prostoru i odnosi među njima (10; 4 + 6)

Linija i oblast (14; 5 + 9)

Klasifikacija predmeta prema svojstvima (6; 2 + 4)

Prirodni brojevi do 100 (144; 57 + 87)

Merenje i mere (6; 2 + 4)

Drugi razred

Prirodni brojevi do 100 (145; 55 + 90)

Geometrijska tela i figure (25; 8 + 17)

Merenje i mere (10; 3 + 7)

Glavna odlika programa matematike za mlađe razrede jeste što su akcentovani opažajni pojmovi, koji se stvaraju kroz dobro planiranu aktivnost.

Skupovi. - Elementarni skupovni pojmovi u I razredu shvataju se kao didaktički materijal (a ne kao logičko-pojmovna osnova) za nastavu o brojevima. Formiranje ovih pojmova zasniva se na igri i praktičnoj aktivnosti učenika (preko konkretnih primera).

Izdvajanjem grupa objekata, koji se posmatraju kao samostalne celine, planski se sistematizuje didaktički materijal. Da bi imenovanje ovakvih raznovrsnih celina i njihovih objekata bilo jednoobraznije i da bi se time podsticala apstrakcija, predviđa se aktivna upotreba reči skup i elemenat, bez pokušaja da se ideja skupa učini eksplicitnom. Pri izdvajanju skupova vodi se računa o tome da je na neki detetu dostupan način jasan ključ po kojem je izvršeno izdvajanje i tame u njegovoj svesti potpuno određena realizacija pripadnosti.

Dijagramske slike treba koristiti i u predstavljanju linija. Na podesan vizuelan način ili kroz prigodan jezik treba isticati svojstva relacije, zahtevajući pri tome da ih učenici i sami uočavaju, ispravno predstavljaju i u tom smislu sa njima aktivno rade. Pri tome je izlišno prerano insistiranje na terminima koji izražavaju svojstva relacija, kao i na određivanju pojmova putem definicija.

Brojevi. - Program matematike u razrednoj nastavi predviđa da učenici postupno upoznaju brojeve prirodnog niza i broj nulu kako bi na kraju IV razreda u potpunosti savladali sistem prirodnih brojeva i njegova svojstva.

Izdvajanjem, po prirodi elemenata i njihovom rasporedu, različitih kolekcija objekata vrši se prebrojavanje (oslonjeno na sposobnost deteta da mehanički ređa imena brojeva fiksiranim redom) i zapisivanje brojeva ciframa (do 10). Time se uči "aritmetička azbuka" i ističe nezavisnost broja od prirode elemenata koji se broje i njihovog rasporeda.

Pri brojanju učenici upoznaju ideju preslikavanja; uzastopno brojanje navodi ih na otkrivanje zakonitosti formiranja niza prirodnih brojeva. Već prilikom izučavanja brojeva prve desetice otkriva se kako se formira svaki broj.

Operacije s brojevima, u duhu ovog programa, treba shvatiti po sledećem planu: izdvajati pogodne prirodne i didaktički pripremljene situacije koje daju značenje operacijama i brojevima uz isticanje nepromenljivosti rezultata.

U vezi sa početnim blokovima brojeva (I i II razred) treba imati u vidu nekoliko metodoloških i metodičkih napomena. Na tom nivou brojevi se vezuju za realne grupe objekata za koje se vezuju i reči iz prirodnog jezika (stado, jato, gomila itd.), a paralelno se asimiluje značenje univerzalnije reči "skup" i relacijskog odnosa "član skupa". Izlaganje te teme razbija se na didaktičke blokove. Brojevi u okviru bloka do 10 pišu se jednom cifrom (osim 10). Tu su značajne vežbe ruke za pravilno pisanje tih simbola. Ovde se uvode i osmišljavaju operacije sabiranja i oduzimanja, kao i relacijski znakovi =, >, <. Iz pedagoških razloga u početku se preporučuje blok brojeva do 5, koji se zbirovima sa komponentama do 5 i vrednostima preko 5 širi na brojeve 6 do 10. Vrednost zbirova u tom najmanjem bloku odmah se vidi, pa je akcenat na vežbama pravilnog zapisivanja izraza i relacija koje se tu javljaju. Blok brojeva do 20 je prirodna celina zatvorena za zbirove jednocifrenih brojeva. Akcenat se stavlja na metodu prelaza preko 10 pri sabiranju i oduzimanju, a cilj je spontano zapamćivanje tablica sabiranja i oduzimanja.

Blok brojeva do 100 formira se kao zbirovi desetica i jedinica. Posle obrade operacija sabiranja i oduzimanja, uvode se operacije množenja i deljenja. Ovaj blok je takođe prirodna celina zatvorena za množenje jednocifrenih brojeva. Zakoni razmene činilaca, množenja zbira i razlike brojem, utemeljuju se i koriste za izgradnju tablice množenja s ciljem njenog spontanog zapamćivanja.

Program predviđa prvo upoznavanje svojstava operacija, a zatim, na toj osnovi, objašnjavanje načina računanja. Time se povećava efikasnost nastave i učenicima znatno olakšava usvajanje tablica sabiranja i množenja, kao i formiranje drugih računskih umenja. Isto tako, blagovremeno izučavanje svojstava operacija i veza između njih podiže teorijski nivo celog rada iz matematike i potpunije otkriva smisao operacije. Usvajanje svakog svojstva operacije prolazi kroz nekoliko etapa: pripremna vežbanja, odgovarajuće operacije na odabranim primerima, formulisanje svojstva, primena svojstva u određivanju vrednosti izraza i načinu računanja, zapis svojstva pomoću slova. Posebno je važno da se utvrdi kako promene komponenata računskih operacija utiču na rezultat; kao i da se ukaže na značaj ovih činjenica u praktičnom računanju. Tako, na primer, nije dovoljno da učenici samo znaju da proizvod dvaju brojeva ne menja vrednost ako se jedan od njih pomnoži nekim brojem, a drugi podeli tam istim brojem, već to treba da umeju i da primene na konkretnim primerima.

U I i II razredu operacije se vrše usmeno, uz zapisivanje odgovarajućih izraza i jednakosti.

Pri izučavanju operacija treba predvideti dovoljan broj vežbanja čijim će obavljanjem učenici izgrađivati sigurnost i spretnost usmenog i pismenog računanja. Međutim, sama ta tehnika nije dovoljna. Tek razumevanjem šta koja računska operacija predstavlja u konkretnim zadacima, odnosno svesno odlučivanje a ne nagađanje kada koju operaciju treba primeniti, pretvara tu tehniku u stvarno a ne formalno znanje.

Brojevne izraze treba obrađivati uporedo sa uvežbavanjem računskih operacija. Treba insistirati na tome da učenici tekstualno zapisane zadatke prikazuju brojevnim izrazima i da rečima iskazuju brojevne izraze, odnosno da ih čitaju. Ovakvim načinom obrađivanja brojevnih izraza učenici se sigurno snalaze u redosledu računskih operacija i lako shvataju značaj zagrada u zadacima.

Počeci formiranja matematičkog jezika. - Matematički jezik čine osnovni simboli, izrazi i formule. To je jezik tačan, jasan i istovremeno precizan.

Slovo u svojstvu matematičkog znaka pojavljuje se već u II razredu. Njime se zamenjuju razni simboli za zapisivanje nepoznatog broja (tačka, crtica, kvadratić), na primer pri rešavanju zadataka oblika: "Ako zamišljenom broju dodamo 5, onda dobijemo 9. Koji je broj zamišljen." (Prevod glasi: x + 5 = 9).

Kod učenika se postupno izgrađuje predstava o promenljivoj, pri čemu slovo nastupa u svojstvu simbola promenljive. Učenici najpre određuju vrednosti najprostijih izraza (oblika: a + 3, b - 4, a + b, a - b) za različite brojevne vrednosti slova koja u njima figurišu. Kasnije postepeno upoznaju složenije izraze.

Program predviđa da se jednačine, kao specijalne formule, rešavaju paralelno sa vršenjem odgovarajućih računskih operacija. Rešavanje jednačina u II razredu zasniva se na poznavanju računskih operacija i njihove međusobne povezanosti. Pri rešavanju jednačina s nepoznatim elementom množenja i deljenja treba uzimati samo primere s celobrojnim rešenjima.

Jednačine pružaju velike mogućnosti za još potpunije sagledavanje svojstava računskih operacija i funkcionalne zavisnosti rezultata operacije od njenih komponenata.

Kada određeni broj zadovoljava (ne zadovoljava) datu jednačinu, onda to učenici treba da iskazuju i zapisuju rečima "tačno" ("netačno") ili na neki drugi, kraći način.

Prisutnost algebarske propedevtike u programu razredne nastave omogućuju da se dublje i na višem nivou izučavaju predviđeni matematički sadržaji. Drugim rečima, koristeći se elementima matematičkog jezika, učenici usvajaju znanja s većim stepenom uopštenosti.

Ideja funkcije. - Ideja funkcije prožima sve programske sadržaje, počevši od formiranja pojma broja i operacije. Najveći značaj na ovom planu pridaje se otkrivanju ideje preslikavanja (npr. svakoj duži, pri određenoj jedinici merenja, odgovara jedan određeni broj itd.). Izgrađivanju pojma preslikavanja pomaže uvođenje tablica i dijagrama. Tablice treba koristiti počev s I razredom. Na primer, u vidu tablice pregledno se može zapisati rešenje zadatka: "U dvema kutijama nalazi se ukupno 8 olovaka. Koliko olovaka može biti u jednoj, a koliko u drugoj kutiji?" Pri tome učenici uočavaju sve odnose (u prvoj kutiji broj olovaka povećava se za 1, u drugoj se smanjuje za 1, a ukupan broj olovaka u obe kutije se ne menja).

U procesu sistematskog rada s tablicama učenici ovladavaju samim načinom korišćenja tablica za utvrđivanje odgovarajućih zavisnosti između podataka (veličina) što je, samo po sebi, posebno važno.

Otkrivanju ideje funkcije doprinose i raznovrsna vežbanja s brojevnim nizovima. Na primer, može se dati zadatak: "Produžiti niz 10, 15, 20... Koji će broj biti u nizu na osmom (petnaestom) mestu? Da li je u datom nizu broj 45 (ili 44)? Na kojem će mestu u datom nizu biti broj 55 (ili 70)?"

Tekstualni zadaci. - Tekstualni zadaci koriste se kao sadržaji raznih vežbanja, pri čemu učenici u raznim životnim situacijama uočavaju odgovarajuće matematičke relacije, i obratno-matematičke apstrakcije primenjuju u odgovarajućim životnim odnosima: oni predstavljaju sredstvo povezivanja nastave matematike sa životom. U procesu rešavanja zadataka učenici izgrađuju praktična umenja i navike koje su im neophodne u životu i upoznaju našu društvenu stvarnost. Sam proces rešavanja tekstualnih zadataka na najbolji način doprinosi matematičkom i opštem razvitku učenika. Treba nastojati da se u procesu rešavanja potpuno iskoriste sve mogućnosti koje postoje u zadacima.

Pri razmatranju svake nove operacije prvo se uvode prosti zadaci koji su usmereni na otkrivanje smisla te operacije (zadaci za određivanje zbira, razlike, proizvoda, količnika), a zatim se uvode zadaci pri čijem se rešavanju otkriva novi smisao operacija (zadaci povezani s pojmovima razlike i količnika); na kraju se razmatraju prosti zadaci koji se odnose na otkrivanje uzajamnih veza između direktnih i obratnih operacija (zadaci za određivanje nepoznate komponente). Složene zadatke treba rešavati postupno, prema njihovoj komplikovanosti: prvo zadatke s dve, pa zatim s tri i, na kraju, sa više operacija.

Pri rešavanju tekstualnih zadataka korisno je već u I razredu navikavati učenike da rešavanje zapisuju u vidu brojevnog izraza, s tim što se izostavlja imenovanje podataka (to daje mogućnost da se prema jednom istom izrazu sastavljaju zadaci različitog konkretnog sadržaja i da tako učenici uviđaju da se različiti zadaci rešavaju jednom istom operacijom). U II razredu rešavaju se zadaci sa slovnim podacima, što još više pomaže učenicima da shvate da se jednom istom operacijom mogu rešiti zadaci s različitim konkretnim sadržajem.

Upotreba izraza predviđa se i pri rešavanju složenih zadataka. Pri rešavanju zadataka s prethodnim sastavljanjem izraza pažnja se usredsređuje na analizu uslova zadataka i sastavljanje plana njegovog rešenja. U strukturi izraza prikazuje ceo tok rešenja zadataka: operacije koje treba obaviti, brojevi nad kojima se obavljaju operacije i redosled kojim se izvršavaju te operacije.

Sastavljanje izraza predstavlja dobru pripremu za sastavljanje najprostijih jednačina prema uslovu zadatka. U svakoj konkretnoj situaciji zadatke treba rešavati najracionalnijim načinom, uz upotrebu dijagrama, shema i drugih sredstava prikazivanja. Neophodno je takođe da učenik prethodno procenjuje rezultat i da proverava tačnost samog rezultata. Proveri treba posvećivati veliku pažnju; ukazati učenicima na njenu neophodnost, na razne načine proveravanja i navikavati ih da samostalno vrše proveru rezultata. Nijedan zadatak ne treba smatrati završnim dok nije izvršena provera. Pri računanju, koje se mora obavljati tačno, treba razvijati brzinu, s tim da ona nikada ne ide na štetu tačnosti koja je ipak glavna.

Geometrijski sadržaji. - Osnovna intencija programa u oblasti geometrije sastoji se u tome što se insistira i na geometriji oblika, kao i na geometriji merenja (merenje duži, površi, tela). Izučavanje geometrijskog gradiva povezuje se s drugim sadržajima početne nastave matematike. Koriste se geometrijske figure u procesu formiranja pojma broja i operacija s brojevima; i obratno, koriste se brojevi za izučavanje svojstva geometrijskih figura. Na primer: komutativno svojstvo množenja prikazuje se na pravougaoniku koji je rastavljen na jednake kvadrate, zadaci o kretanju ilustruju se na dužima itd.

Učenici najpre propedevtički upoznaju oblike geometrijskih tela, što im je pristupačnije od osnovnih geometrijskih pojmova. Zatim upoznaju različite najprostije geometrijske figure: linije, tačku i duž, a tek onda dobijaju prve predstave o pravougaoniku i kvadratu, uglu, trouglu, krugu, pravoj i ravni, kvadru, kocki i nekim njihovim svojstvima.

Konkretizujući rečeno, a u vezi sa prve tri teme u I razredu, valja imati u vidi nekoliko bitnih karakteristika tih sadržaja. Položaji su relacijski pojmovi, pa reči koje ih označavaju treba vezivati za okružujuću realnost ili njeno slikovno predstavljanje. Geometrijski pojmovi na ovom nivou su opažajni. Tako je oblik bitno svojstvo realnog sveta (uključujući i didaktički materijal) i slika koje ih predstavljaju. Reči linija vezivati za tela čija su prostiranja u pravcu jedne dimenzije (žice, konopci itd.), figura - u dve dimenzije (modeli od papira, ploče itd.), a telo - u tri dimenzije.

Početna nastava geometrije mora biti eksperimentalna, tj. najprostije geometrijske figure i neka njihova svojstva upoznaju se praktičnim radom, preko raznovrsnih modela figura u toku posmatranja, crtanja, rezanja, presavijanja, merenja, procenjivanja, upoređivanja, poklapanja itd. Pri tome učenici uočavaju najbitnija i najopštija svojstva određenih figura koja ne zavise od vremena, materijala, boje, težine i dr. Tako učenici stiču elementarne geometrijske predstave, apstrahujući nebitna konkretna svojstva materijalnih stvari.

Iako osnovu nastave geometrije u mlađim razredima čine organizovano posmatranje i eksperiment, ipak je neophodno da se učenici navikavaju, u skladu sa uzrastom, ne samo da posmatraju i eksperimentišu već da i sve više rasuđivanjem otkrivaju geometrijske činjenice.

Sistematski rad na razvijanju elementarnih prostornih predstava kod učenika u razrednoj nastavi treba da stvori dobru osnovu za šire i dublje izučavanje geometrijskih figura i njihovih svojstava u starijim razredima osnovne škole.

Merenje i mere. - Za upoznavanje metarskog sistema mera treba koristiti očigledna sredstva i davati učenicima da mere predmete iz okoline (u učionici, školskom dvorištu, kod kuće itd.). Isto tako, neophodno je i da se učenici vežbaju da procenjuju odoka (npr. razdaljinu između dva predmeta, masu i sl.), pa da po završenom takvom merenju utvrđuju izračunavanjem koliku su grešku učinili.

Pretvaranje jedinica u manje i veće jedinice treba pokazivati i uvežbavati na primerima, ali u zadacima ne treba preterivati s velikim brojem raznih jedinica. Blagovremenim uvođenjem metarskog sistema mera otpada potreba da se višeimeni brojevi izdvajaju u poseban odeljak, odnosno računske operacije sa višeimenim brojevima treba izvoditi uporedo s računanjem s prirodnim brojevima na taj način što će se višeimeni brojevi pretvarati u jednoimene brojeve najnižih jedinica.

Posebnu pažnju treba obratiti domaćim zadacima.

Domaći zadaci se planiraju navođenjem tipova zadataka, pri čemu se vodi računa o obrazovno-vaspitnim zadacima odgovarajućeg gradiva (teme) i mogućnostima učenika. U "pripremama" (konspektima) za časove konkretno se navode svi zadaci predviđeni za domaći rad.

Pri sastavljanju, odnosno pripremanju zadataka za domaći rad treba imati u vidu individualne sposobnosti učenika (obavezni zadaci, fakultativni zadaci).

Domaći zadaci imaju za cilj ne samo utvrđivanje i ponavljanje pređenog gradiva na času, već i dalje usavršavanje matematičkih znanja, umenja i navika učenika; stoga, osim zadataka sasvim analognih onima koji su rešavani na času, treba zadavati i druge obavezne zadatke (kako bi učenici koristili knjigu, ispoljili svoju inicijativu i druge sposobnosti, mobilisali svoje znanje). Naime, mesto i uloga domaćih zadataka proizlaze iz činjenice što su oni sastavni deo nastave, odnosno učenja i pogodna forma za aktiviranje učenika, osposobljavanje za samostalan rad i učvršćivanje znanja. S tog stanovišta ih treba davati, strukturirati, proveravati i vrednovati. Domaći zadaci proveravaju se na različite načine (koje treba varirati): usmenim ispitivanjem pojedinih učenika (izrada pojedinih zadataka iz domaćeg rada), putem kraćeg kontrolnog rada, planskom komentarisanom proverom (uz angažovanje učenika i povezivanjem s ponavljanjem pređenog gradiva) a, pre svega, neposrednim brzim fragmentarnim uvidom u sveske učenika (frontalno) pri obilasku odeljenja u početku časa ili detaljnim pregledom (van časa) izvesnog broja, po nekom planu, prikupljenih svezaka (uz komentarisanje uočenih grešaka pri vraćanju svezaka i ispravljanje grešaka od strane učenika). Domaće zadatke treba na određeni način vrednovati - posredno uzimati u obzir pri formiranju ocene učenika iz matematike (ceniti redovitost rada, pravilnost rešenja svih ili većine zadataka, kvalitet rešenja, urednost).

Osnovni zahtevi u pogledu matematičkih znanja i umenja učenika

Cilj i opšti zadaci nastave matematike konkretizovani su operativnim zadacima za svaki razred. Polazeći od njih i programskih sadržaja matematike u osnovnoj školi. Kao osnovni zahtevi utvrđuju se sledeća znanja (činjenice, definicije, pravila, dokazi) i umenja (matematičko-logička, radno-tehnička) kojima učenici treba da vladaju na kraju svakog pojedinog razreda u osnovnoj školi i to na nivou prepoznavanja reprodukcije (obavezno), razumevanja (većim delom) ili primenom (izuzetno), što je posebno naglašeno u svakom konkretnom slučaju.

Prvi razred

Znati:

- niz brojeva od 1 do 100 i mesto broja 0;

- tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve oduzimanja

- merne jedinice: metar, dinar i paru.

Umeti:

- uočavati razne primere skupova;

- čitati, zapisivati i upoređivati brojeve od 0 do 100;

- koristiti tablicu sabiranja jednocifrenih brojeva (do automatizma) - za sabiranje i oduzimanje;

- određivati zbir i razliku brojeva u okviru 20;

- rešavati najprostije zadatke sabiranja i oduzimanja;

- uočavati položaj predmeta u neposrednoj okolini;

- razlikovati predmete po obliku i veličini;

- uočavati, imenovati i crtati liniju, tačku i duž;

- koristiti udžbenik.

Drugi razred

Znati:

- tablicu množenja jednocifrenih brojeva i odgovarajuće slučajeve deljenja;

- jedinice: decimetar, centimetar, čas, minut, dan, sedmica, mesec;

- osnovna svojstva računskih operacija.

Umeti:

- koristiti tablicu množenja jednocifrenih brojeva (do automatizma);

- vršiti četiri osnovne računske operacije u okviru prve stotine;

- vršiti proveru obavljene računske operacije;

- izračunati vrednost brojevnog izraza sa dve operacije;

- rešavati jednačine (navedene u programu) na osnovu zavisnosti između rezultata i komponenata operacije;

- rešavati jednostavnije zadatke sa 1-2 operacije;

- meriti duž u centimetrima, decimetrima i metrima;

- crtati izlomljenu liniju, pravougaonik i kvadrat na kvadratnoj mreži;

- odrediti polovinu datog broja;

- koristiti udžbenik.

SVET OKO NAS

Cilj i zadaci

Cilj nastavnog predmeta svet oko nas jeste da učenici upoznaju sebe, svoje okruženje i razviju sposobnosti za odgovoran život u njemu.

Zadaci nastavnog predmeta svet oko nas su:

- razvijanje sposobnosti zapažanja osnovnih svojstava objekata, pojava i procesa u okruženju i uočavanje njihove povezanosti;

- razvijanje osnovnih pojmova o neposrednom prirodnom i društvenom okruženju i povezivanje tih pojmova;

- razvijanje osnovnih elemenata logičkog mišljenja;

- očuvanje prirodne dečje radoznalosti za pojave u okruženju i podsticanje interesovanja i sposobnosti za upoznavanje pojava kroz aktivne istraživačke delatnosti;

- osposobljavanje za samostalno učenje i pronalaženje informacija;

- integrisanje iskustvenih i naučnih saznanja u sistem pojmova iz oblasti prirode i društva;

- sticanje elementarne naučne pismenosti i stvaranje osnova za dalje učenje;

- usvajanje civilizacijskih tekovina i upoznavanje mogućnosti njihovog čuvanja i racionalnog korišćenja i dograđivanja;

- razvijanje svesti o potrebi i mogućnostima ličnog učešća i doprinosa u zaštiti životne sredine i održivom razvoju.

Prvi razred

(2 časa nedeljno, 72 časa godišnje)