3. Škola i zdravlje - zašto je potreban raspust (zbog odmora, vremenskih prilika - zima, leto).
IV Tema - Lična higijena (4 časa)
Učenicima je potrebno postaviti kao imperativ svakodnevno obraćanje pažnje na elemente lične higijene kroz povezivanje sa sadržajima drugih predmeta. Sadržaje lične higijene obraditi kroz igru, kolaže, postere, pozorištance i razgovor u skladu sa mogućnostima učenika.
V Tema - Ishrana (6 časova)
1. Moj kuvar - kroz zajedničku praktičnu aktivnost izrade jelovnika proveriti usvojenost znanja i umenja iz oblasti zdrave ishrane. Proširiti i sistematizovati znanja i iskustva učenika stečena u prvom razredu.
2. Nepravilna ishrana - poremećaji koji nastaju usled ne pravilne ishrane: zaostajanje u rastu i razvoju, poremećaj telesne težine, bolesti zuba, kičmenog stuba i grudnog koša.
VI Tema - Prevencija zloupotrebe alkohola i duvana (4 časa)
1. Ja i moje odeljenje u borbi protiv pušenja i konzumiranja alkohola - uvod u aktivnost su osnovne informacije o alkoholu i duvanu i igra - "korisno/štetno". Angažovati sve učenike da kroz pravljenje izložbe, plakata, postera i likovnih radova daju svoj doprinos borbi protiv pušenja i konzumiranja alkohola.
VII Tema - Zanemarivanje i zlostavljanje dece (2 časa)
Ovu temu zbog njene specifičnosti realizovati u saradnji sa stručnjakom-profesionalcem za pitanja zanemarivanja i zlostavljanja dece (razgovor sa učenicima, roditeljima, nastavnicima...).
Način ostvarivanja programa
Preporučene aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu
Predloženi programski sadržaji predstavljaju polaznu osnovu za kontinuiran rad i realizaciju zadatih ciljeva. Unutrašnju strukturu planiranih sadržaja fleksibilno prilagoditi postavljenim ciljevima obrazovanja i uslovima rada u školi. Efikasnim i podsticajnim metodama rada sa učenicima doći do načina koji omogućava usvajanje generativnih, transfernih i funkcionalnih osnovnih znanja i veština, koja predstavljaju osnovu za usvajanje pojmova i znanja u narednim fazama školovanja.
Programski sadržaji se realizuju po redosledu nastavnih jedinica sa fondom časova koji je fleksibilan. Nivo obrade nastavnih sadržaja, u zavisnosti od mogućnosti i interesovanja učenika, učitelj može organizovati tako da se svaki učenik upozna sa osnovnim pojmovima o zdravlju i postupno uvodi u zdrav način življenja. Primenom principa postupnosti - od lakšeg ka težem, u drugom razredu se proširuju znanja kako po obimu, tako i po složenosti sadržaja. Podsticanjem misaone aktivnosti i primenom metoda analize i sinteze, postiže se logičan način razmišljanja i viši saznajni nivo. U realizaciji programa pratiti razvojni put učenika vodeći računa o individualnim karakteristikama svakog ponaosob, kao i o socijalnom miljeu u kom učenik živi.
Podrška učitelja, kao i celog odeljenja, tokom rada bitan je preduslov uspešne realizacije programa. Primeniti niz metodičkih radnji tokom svakog časa obrade sadržaja. Pored teorijskih informacija i njihove praktične primene u cilju sagledavanja celovitosti materije, potrebno je dijaloškom metodom što više podsticajno aktivirati učenike u radu, koristeći pri tom životno iskustvo, odnosno situacije u kojima su se nekada našli.
Za uspešnu realizaciju pojedinih nastavnih jedinica potrebno je angažovati roditelje jer su oni neophodan partner nastavnicima i istovremeno izvor ideja, aktivnosti i dobre volje, vođeni iskrenom željom za stvaranje što humanijih i zdravijih uslova za školovanje svoje dece. Oblici saradnje sa roditeljima mogu biti različiti: preko dece, individualno, roditeljski sastanci, tribine, neposredno učešće roditelja u realizaciji nastavnih tema.
Deci je neophodno približiti činjenicu da je zdravlje pojedinca, ne samo lično, već i opšte dobro. Ono se u velikoj meri uči te svako može značajno uticati na kvalitet svoga zdravlja ako prihvati zdrave stilove života. Deca moraju dobiti blagovremenu i kvalitetnu informaciju koju će umeti da usvoje i ugrade u svakodnevno ponašanje. Postoje brojne mogućnosti kako se svaka tema može približiti učenicima. To sigurno ne treba da bude jednostavno iznošenje činjenica već raznovrsne aktivnosti koje svestrano uključuju učenike kroz radionice, edukativne igre, imitacije... Neophodno je ostvariti interaktivno i dinamično učenje u odeljenju kako bi učenici sa lakoćom prihvatili i usvojili znanja, a da pri tome nemaju utisak napornog rada. Stvoriti dinamičku i promenljivu sredinu za učenje sa osmišljeno organizovanim materijalom koji odgovara razvojnom nivou i individualnim interesovanjima učenika.
Građenje tolerantne komunikacije ključno je da bi se svi učenici osećali prijatno i da bi aktivno i otvoreno učestvovali u zajedničkom radu.
Izuzetno je važno da učitelj vodi i usmerava rad. Neophodno je da svi učenici govore jedan po jedan, a ostali slušaju. Slušanje drugih može proširiti ili promeniti nečije stavove, pomoći da se razmene ideje, razjasne stavovi, vrednosti i ponašanje.
Učitelji podstiču diskusiju pitanjima imajući u vidu individualne karakteristike učenika. Isticanje važnosti sagledavanja problema iz različitih uglova omogućava i razvijanje kritičkog mišljenja, jedne od osnovnih životnih veština. Na kraju diskusije, izvodi se zaključak u kome je poželjno izneti pozitivne komentare koje su učenici koristili tokom časa.
Nastavne aktivnosti potrebno je usmeriti na životnu praksu i time znanja i umenja staviti u funkciju primenljivosti. U radu sa učenicima neophodno je podsticati radoznalost, samostalnost i stvaralačke ideje, sa uvažavanjem razvojnih i individualnih karakteristika.
Za uspešnu realizaciju programa, pored korišćenja odgovarajućeg udžbenika, priručnog materijala i literature neophodna je obuka učitelja na seminarima, koje će držati stručni timovi (lekar, pedagog, psiholog, učitelj).
Uspeh učenika u prvom i drugom razredu ocenjuje se opisno. Potrebno je da učitelj kontanuirano, na adekvatan način, prati napredovanje učenika imajući u vidu njegove individualne sposobnosti da razume i prihvati ponuđene sadržaje. Kako učenici, tako i učitelj, poseduje sopstvenu individualnost koja se ogleda u radu sa učenicima, pri čemu ima i profesionalnu obavezu da obezbedi kvalitetno obrazovanje za svu decu. Vrednovanje postignuća učenika u ovoj oblasti podrazumeva zainteresovanost, aktivno učešće u radu, formiranje pozitivnih stavova o zdravlju, usvajanje i praktičnu primenu stečenog znanja tokom školske godine.
Vrednovanje postignuća učenika usaglasiti sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 58/2004 i 62/2004) i Pravilnikom o ocenjivanju učenika osnovne škole. Postojeći standardi postignuća učenika iz ove oblasti biće razrađeni u okviru ostalih standarda u prvom ciklusu vaspitno-obrazovnog rada.
IZBORNI NASTAVNI PREDMETI
VERSKA NASTAVA
Cilj i zadaci
Ciljevi verske nastave jesu da se njome posvedoče sadržaj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i religijskih zajednica koje žive i deluju na našem životnom prostoru, da se učenicima pruži celovit religijski pogled na svet i život i da im se omogući slobodno usvajanje duhovnih i životnih vrednosti Crkve ili zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno čuvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta. Upoznavanje učenika sa verom i duhovnim iskustvima sopstvene, istorijski date Crkve ili verske zajednice treba da se ostvaruje u otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvažavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i naučnih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignuća čovečanstva.
Zadaci verske nastave jesu da kod učenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugačijem i savršenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i odnos prema drugim ličnostima, prema ljudima kao bližnjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konačnom smislu postojanja čoveka i sveta, o ljudskoj slobodi, o životu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okružuje, kao i o sopstvenoj odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu Božju i za sebe;
- razvija težnju ka odgovornom oblikovanju zajedničkog života sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i sopstvene Crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama drugačijim od sopstvene, ka iznalaženju ravnoteže između zajednice i vlastite ličnosti i ka ostvarivanju susreta sa svetom, sa prirodom i pre i posle svega sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj žive, istorije čovečanstva i ljudskog stvaralaštva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i život imaju večni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.
VERSKA NASTAVA - PRAVOSLAVNI KATIHIZIS
Naziv predmeta:
|
VERSKA NASTAVA - PRAVOSLAVNI KATIHIZIS
|
Godišnji fond časova:
|
36
|
Razred:
|
Prvi
|
TEMA
(nastavne jedinice)
|
CILJ
|
ISHODI
Po završetku teme učenik će:
|
PREPORUČENI SADRŽAJI PO TEMAMA
|
NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
|
I - UVOD
1. Učimo o našoj veri - uvodni čas
|
• upoznavanje učenika i veroučitelja
• upoznavanje učenika sa sadržajima predmeta i načinom rada
• motivisanje učenika za pohađanje časova verske nastave
|
Kognitivni aspekt:
• da razume osnovna saznanja o temama koje će se obrađivati na nastavi Pravoslavnog katihizisa
Afektivni aspekt:
• biti podstaknut da aktivno učestvuje na časovima verske nastave
|
• Upoznavanje sa sadržajem programa i načinom rada
|
Katihizacija kao liturgijska delatnost- zajedničko je delo katihete (veroučitelja) i njegovih učenika.
Katiheta (veroučitelj) bi trebalo stalno da ima naumu da katiheza ne postoji radi gomilanja informacija ("znanja o veri"), već kao nastojanje da se učenje i iskustvo Crkve lično usvoje i sprovedu u život kroz slobodno učešće u bogoslužbenom životu Crkve.
Na početku svake nastavne teme učenike bi trebalo upoznati sa ciljevima i ishodima nastave, sadržajima po temama, načinom ostvarivanja programa rada, kao i sa načinom vrednovanja njihovog rada.
Vrste nastave
Nastava se realizuje kroz sledeće oblike nastave:
• teorijska nastava (35časova)
• praktična nastava (1 čas)
Mesto realizacije nastave
• Teorijska nastava se realizuje u učionici;
• Praktična nastava se realizuje u crkvi - učešćem u liturgijskom sabranju;
Didaktičko metodička uputstva za realizaciju nastave
• Uvodne časove trebalo bi osmisliti tako da doprinesu međusobnom upoznavanju učenika, upoznavanju učenika s ciljevima, ishodima, nastavnim sadržajima, ali i tako da nastavnik stekne početni uvid u to kakvim predznanjima i stavovima iz područja Pravoslavnog katihizisa, grupa raspolaže.
• Realizacija programa trebalo bi da se odvija u skladu s principima savremene aktivne nastave, koja svojom dinamikom podstiče učenike na istraživački i problemski pristup sadržajima tema. U toku realizacije stavljati naglasak više na doživljajno i formativno, a manje na saznajno i informativno.
• Kvalitet nastave se postiže kada se nastavni sadržaji realizuju u skladu sa savremenim pedagoškim zahtevima u pogledu upotrebe raznovrsnih metoda, oblika rada i nastavnih sredstava.
• Imajući u vidu zahteve nastavnog programa i mogućnosti transponovanja nastavnog sadržaja u pedagoško didaktička rešenja, nastavnik bi trebalo da vodi računa i o psihološkim činiocima izvođenja nastave - uzrastu učenika, nivou psihofizičkog razvoja, interesovanjima, sklonostima, sposobnostima i motivaciji učenika.
• U ostvarivanju savremene nastave nastave nastavnik je izvor znanja, kreator, organizator i koordinator učeničkih aktivnosti u nastavnom procesu.
• Nastava je uspešno realizovana ako je učenik spreman da Crkvu shvati kao prostor za ostvarivanje svoje ličnosti kroz zajedničarenje sa bližnjima i Trojičnim Bogom koji postaje izvor i punoća njegovog života.
Evaluacija nastave
Evaluaciju nastave (procenjivanje uspešnosti realizacije nastave i ostvarenosti zadataka i ishoda nastave) nastavnik će ostvariti na dva načina:
• procenjivanjem reakcije učenika ili prikupljanjem komentara učenika putem anketnih evaluacionih listića;
• proverom znanja koje učenici usvajaju na času i ispitaivanjem stavova;
Ocenjivanje
Neposredno opisno ocenjivanje učenika može se vršiti kroz:
• usmeno ispitivanje;
• pismeno ispitivanje;
• posmatranje ponašanja učenika;
Okvirni broj časova po temama
Uvod - 1
Zajednica kao osnov života - 4
Zajednica ljubavi Boga, čoveka i prirode - 5
Neizmerna ljubav Božja-Hristos se rodi! - 6
Crkva - zajednica sa Bogom - 8
Hristova ljubav prema čoveku i svetu - 4
Naša briga o svetu - 6
Evaluacija - 1+1
|
II - ZAJEDNICA KAO OSNOV ŽIVOTA
2. Moja porodica
3. Moja škola i drugari
4. Mi smo deo Božje porodice (Crkve)
|
• učenicima pružiti osnov za razumevanje čoveka kao bića zajednice
• pružiti učenicima elementarno znanje o Bogu kao biću zajednice
|
Kognitivni aspekt:
• moći da opiše i objasni značenje pojma zajednice kao i njegov odnos prema njemu bliskim osobama (porodici)
•moći da prepozna da ne možemo jedni bez drugih
• znati da nas ljubav povezuje sa drugima
• znati da se pravilno oseni krsnim znakom
• znati da je Bog Sveta Trojica (Zajednica)
• znati da krštenjem postajemo članovi Božje porodice (Crkve)
Afektivni aspekt:
• poželeti da čini dobro drugima (bližnjima) u svojoj zajednici
• želeti da izražava hrišćansku ljubav prema Bogu i bližnjima
|
• priče i slike koje prikazuju porodicu
• može i priča o "maloj porodici" (deca sa jednim roditeljem, ili starateljem)
• sadržaji u vezi sa životom u školi (nova zajednica); odnosi u zajednici, pravila ponašanja
• Božja porodica (ko su članovi Božje porodice; kako se postaje njen član...)
|
III - ZAJEDNICA LJUBAVI BOGA, ČOVEKA I PRIRODE
5. Poslušnost
6. Darivanje - naša ljubav
7. Ceo svet na dar
8. Oče naš - zovemo našeg Boga
|
• pružiti osnov za razlikovanje i upoređivanje porodičnih odnosa i odnosa koji vladaju u Crkvi
• pružiti osnov za upoznavanje odnosa koji vladaju između čoveka i Boga
• pružiti osnov za razumevanje da je molitva naš razgovor sa Bogom
• omogućiti učenicima da uvide da se porodični odnosi i odnosi u Crkvi iskazuju na konkretan način
• učenicima pružiti osnov za razumevanje da se kroz međusobne odnose ljubavi ostvaruje jedinstvo
|
Kognitivni aspekt:
• znati da zajednica sa Bogom počiva na slobodi
• znati da je poslušnost izraz ljubavi
•moći da prepozna da je darivanje plod ljubavi
• moći da sazna da je molitva razgovor sa Bogom
• moći da usvoji tekst molitve Oče naš
• znati da je Bog Otac stvorio svet iz ljubavi
•moći da prepozna da je naš život Božji dar
• znati da Bog želi da živimo u zajednici sa Njim
Afektivni aspekt:
• pokazivati želju da ljubav iskazuje na konkretan način
• biti motivisan da ljubav prema Bogu izražava molitvom
|
• priče koje govore o tome da kada nekoga volimo, onda ga i slušamo
• kako možemo da pomognemo drugome; ljubavlju činim dobra dela
• sadržaji koji govore i prikazuju lepotu stvorenog sveta
• pesmica: "Al` je lep ovaj svet", J.J. Zmaj
• Bog je ceo svet stvorio iz ljubavi
|
IV - NEIZMERNA LJUBAV BOŽJA - HRISTOS SE RODI!
9. Bog dolazi u ovaj svet
10. Hristos se rodi - Božić u mom domu
11. Kako je Rastko postao Sv. Sava
12. Sveti Sava, slava u školi i u mojoj porodici
|
• pružiti učenicima neophodno znanje o dolasku Spasitelja u svet
• ukazati učenicima da je poslanje Sina Božjeg dar ljubavi Boga Oca svet
• pružiti učenicima elementarno znanje o Svetome Savi
|
Kognitivni aspekt:
• moći da prepozna osnovne događaje biblijske pripovesti o Hristovom rođenju
• moći da prepozna i imenuje glavne ličnosti iz biblijske priče o Hristovom rođenju (uz pomoć ikone praznika i po ključnim simbolima)
• moći da prepozna da je proslava praznika događaj cele porodice kroz koji se ostvaruje zajednica ljubavi
•moći da usvoji tekst (sadržaj) i melodiju pesme (Božić, Božić)
• moći da prepozna da je Sveti Sava posvetio svoj život Bogu zbog ljubavi prema Njemu
Afektivni aspekt:
Po završetku teme:
• kod učenika će se razviti želja da aktivno učestvuje u proslavi Hristovog rođenja
• kod učenika će se razviti želja da prema bližnjima podražava primer ljubavi Svetoga Save
|
• Novozavetno svedočanstvo o Hristovom Rođenju (prepričano i prilagođeno)
• Božićna pesma: "Božić, Božić blagi dan"
• Sveti Sava - ostvareni sin Boga Oca (kroz ljubav i zajednicu sa Bogom, svako od nas postaje kao Sveti Sava)
• Himna Svetom Savi
|
V - CRKVA - ZAJEDNICA SA BOGOM
13. Bog stvara svet
14. Svet je naš dom
15. Prihvatimo darove Božje
16. Gde je ljubav tu je Bog
17. Hristova večera sa učenicima
18. Liturgija - okupljanje Božje porodice
19. Post - staza ljubavi
|
• pružiti učenicima elementarno znanje o stvaranju sveta
• omogućiti učenicima da shvate i dožive Crkvu kao zajednicu sabranog Božjeg naroda
• podsticati učenike na lično učešće u životu Crkve
|
Kognitivni aspekt:
• moći da opiše pojedinosti biblijske povesti o stvaranju sveta
• moći da razlikuje ono što je Bog stvorio od onoga što je čovek napravio na primerima iz neposrednog okruženja
• znati zašto za Boga kažemo da je Tvorac
• moći da objasni, na elementarnom nivou, povezanost ljudi i prirode
• uočiti da se u Crkvi ostvaruje jedinstvo ljudi i prirode sa Bogom
• znati da u zajednici sa Bogom učestvujemo slobodno - samo ako to želimo (primer Svetoga Save i njegovog slobodnog izbora)
• da se upozna sa Liturgijom kao događajem (zajedničkom trpezom) na kojem se okuplja Božja porodica
Afektivni aspekt:
• kod učenika će se razviti želja da svojom poslušnošću izražava svoju ljubav i slobodu
• učenik će želeti da učestuje u liturgiji
|
• Biblijsko kazivanje o stvaranju sveta
• Život prvih ljudi-Božja želja da svet bude Crkva
• Čovek ne prihvata Božje darove-neposlušnost i sebičnost
• Priča:"Gde je ljubav, tu je Bog", L.N. Tolstoj
• Prva Liturgija (Hristovi učenici); "Pravoslavna čitanka", s. Nina Nerandžić i Ana Savković
|
VI - HRISTOVA LJUBAV PREMA ČOVEKU I SVETU
20. Hristova ljubav prema čoveku i svetu
21. Prepoznajemo Hristovu ljubav
22. Hristos vaskrse!
|
• ukazati učenicima na veličinu Hristove ljubavi prema ljudima i svetu
• pružiti učenicima elementarno znanje o Hristovom stradanju i vaskrsenju
|
Kognitivni aspekt:
• upoznati Hristovo učenje kao "učenje" o ljubavi i praštanju (na primerima iz jevanđeljskih priča)
• prepoznati i razumeti da je prava ljubav kada je pokazujemo delima
• usvojiti sadržaj i melodiju pesme "Znaš li ko te ljubi silno"
• biti u mogućnosti da opiše pojedinosti biblijske povesti o Hristovom Vaskrsenju
• prepoznati i imenovati glavne ličnosti iz biblijske priče o Hristovom Vaskrsenju (uz pomoć ikone praznika i po ključnim simbolima)
• prepoznati da je proslava praznika događaj cele porodice kroz koji se ostvaruje zajednica ljubavi
• moći da opiše proslavljanje Vaskrsa u svojoj porodici
• znati običaje u vezi sa Vaskrsom
Afektivni aspekt:
• razvijati potrebu da delima iskazuju ljubav
• razvijati želju da učestvuje u pripremama za proslavu ovog najvećeg hrišćanskog praznika
|
• Jevanđeljska priča Milostivi Samarjanin
• Pesmica: "Znaš li ko te ljubi slilno"
• Novozavetno svedočanstvo o Hristovom Vaskrsenju (prepričano i prilagođeno)
• Priča: "Dobro drvo" Š. Silverstejn
|
VII - NAŠA BRIGA O SVETU
23. Čovek domaćin u svetu
24. Radost služenja
25. Ljubav prema ljudima i prirodi je ljubav prema Bogu
26. Svaki čovek je za nas Hristos
27.Naučili smo o našoj veri
|
• omogućiti učenicima da u Hristu prepoznaju uzor ljubavi prema svetu i čoveku
• podsticati učenike da ljubav prema Bogu izražavaju kroz ljubav prema ljudima i prirodi
• ustanoviti obim razumevanja i kvalitet stečenih znanja u toku školske godine iz Pravoslavnog katihizisa
|
Kognitivni aspekt:
•moći da prepriča odabrane priče koje govore o Hristovoj ljubavi prema svetu i čoveku
• na elementarnom nivou moći da objasni međusobnu povezanost svih ljudi i prirode
• prepoznati i imenovati postupke ljudi koji su prožeti ljubavlju prema prirodi, ljudima i Bogu
• uočiti u kojoj meri je napredovao i savladao gradivo Pravoslavnog katihizisa 1. razreda osnovne škole
Afektivni aspekt:
• razvijati želju da se brine o biljkama i životinjama i celokupnoj prirodi
|
• Razne priče o koje govore o služenju čoveka čoveku
• Čovekova briga za očuvanje prirode, biljaka i životinja
• Priča Sveti Gerasim i lav Jordan
• Priče i slike o kućnim ljubimcima
|
Dostları ilə paylaş: |
