O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Drugi razred

Operativni zadaci

Isti kao u prvom razredu uz usavršavanje kretanja i vežbi iz prvog razreda, njihova kombinacija i primena u složenijim uslovima izvođenja.

Sadržaji programa

Hodanje i trčanje

Ponoviti vežbe iz prvog razreda i kombinovati ih sa hodanjem u kretanju, opružanjem kolena stajne noge, prednožno pogrčenom zamajnom (sa zgrčenim prednoženjem) i pravilnim radom ruku. Hodanje, i na znak, promena pravca. Poređati palice (obruče, vijače) na uzdužnu liniju sportskih terena: trčanje preko prepreka sa postavljanjem prednjeg dela stopala na uzdužnu liniju. Brzo trčanje do 10 metara i prelazak u sporije trčanje sa mekim i postepenim zaustavljanjem (bez topota stopalima). Trčanje sa promenom pravca, brzo-sporije; brzo trčanje do 30 metara.

Organizovati igre sa različitim oblicima hodanja i trčanja.

Skakanje i preskakanje

Ponoviti vežbe iz prvog razreda. Preskakanje vijača i palica poređanih na tlu, jednonožnim i sunožnim odskokom, kombinacije: (skokovi sa jedne na drugu nogu) jednonožni skokovi naizmeničnom nogom preko poređanih vijača ili palica; po dve vijače ili palice sukcesivno poređane kao "kanali": jednonožnim odrazom ispred vijače preskočiti "kanal" doskočiti sunožno i na isti način sledeći (tri do četiri "kanala" u jednom redu - formirati više grupa); sunožnim odskokom preskočiti sukcesivno poređana tri do četiri "kanala".

Vežbe (skakanja i preskakanja) uporom rukama

Ponoviti vežbu iz prvog razreda, sa malo izraženijim osloncem na ruke. Bokom pored švedske klupe (niske grede), upor i odskokom jedne noge preskočiti klupu, doskočiti na drugu nogu. Isto, sa makazicama iznad klupe.

Skok udalj i uvis: ponoviti i usavršavati vežbe iz prvog razreda; uvežbavati doskoke sa povišene površine, kombinovati uvinutim telom, zgrčenim nogama i sa okretom sa 90° i 180°.

Preskakanje kratke vijače u mestu sa međuposkokom i kombinovati sa skokovima bez međuposkoka; preskakanje vijače s noge na nogu; preskakanje duge vijače sa ulaskom i izlaskom (odrediti broj skokova u mestu), kombinovati sa sukcesivnim ulaskom tako da se vijača ne okreće u "prazno": ulazak u parovima; protrčavanje. Organizovati igre od naučenih vežbi.

Pripremna vežba za preskok

Sunožni skokovi sa odskočne daske i spojeno doskok na strunjaču. Iz malog zaleta odrazom sa jedne noge naskok na odskočnu dasku ili obeleženu površinu na tlu, odskok uvis i doskok na tlo.

Bacanja i hvatanja

Ponoviti bacanje loptice iz mesta u odgovarajući cilj; kombinovati vežbu iz hodanja. Vežbe rukovanja loptom ponoviti i kombinovati na sledeći način: baciti loptu uvis, okrenuti se za 360°, ili pljesnuti rukama, loptu uhvatiti posle odskoka od tla; loptu uhvatiti i voditi u mestu jednom pa drugom rukom; isto, ali loptu posle hvatanja i vođenja u mestu, dodati paru sa jednom rukom ako je lopta manjeg obima i sa dve ruke loptu ako je lopta većeg obima. Vođenje lopte u hodanju i trčanju. Dodavanje sa dve ruke u paru u hodanju. Gađati loptom u improvizovani koš ili gol (jednom i sa obe ruke).

Organizovati igru sa korišćnjem vežbi hvatanja i dodavanja, vođenja i gađanja.

Višenja i penjanja

Dohvatno vratilo: pomicanje ulevo i udesno pogrčenim nogama u visu prednjem; pomicanje ulevo i udesno, u visu prednjem sa okretom 180° ukrštenim hvatom. Uzmak koracima uz kosu površinu, naglasiti pravilan završni položaj - upor. Njihanje uz pomoć.

Penjanje: uz lestve - ponoviti iz prethodnog razreda i kombinovati sa penjanjem bočno, sa naizmeničnim prehvatanjem i opiranjem istovremeno sa obe noge.

Vežbe na tlu

Upor čučeći, pomeranjem ruku napred, upor ležeći za rukama; pomeranjem ruku nazad, upor ležeći pred rukama.

Dva povezana koluta napred; kolut napred i spojeno skok pruženim telom; kolut napred iz upora stojećeg opruženih nogu (posle kolutova obavezno uraditi nekoliko vežbi za jačanje mišića leđa).

Iz upora za rukama (lopta - medicinka na tlu iza šaka), oslanjanjem nogu na pritku ripstola, gredu ili kocku, tako da su noge u zglobu kuka savijene za 90°: opružanjem nogu i odgurivanjem kolut preko lopte; iz počučnja na kraju povišene površine (dva okvira poklopca od sanduka, dve naslagane strunjače), opružanjem u zglobovima kolena i malim odskokom, kolut napred preko medecinke. Kombinovati dva spojena koluta napred: jedan iz čučnja u čučanj, a drugi povezati opružanjem nogu preko lopte, do stava uspravno, skok uvito. Kolut nazad, iz čučnja u čučanj. Dalje uvežbavati kombinaciju iz prvog razreda i dodati dva povezana koluta napred i kolut nazad. Organizovati male poligone i odeljenjsko takmičenje u obaveznoj vežbi.

Vežbe ravnoteže

Na tlu i gredi: upor klečeći na jednoj nozi, zanožiti drugom "mala vaga"

Niska greda, klupa: ponoviti hodanja iz prvog razreda; hodanje sa privlačenjem na celom stopalu i u usponu: istom nogom celom dužinom klupe, istom nogom sa nekoliko koraka, naizmenično, jednom pa drugom; hodanje na celom stopalu, opružene stajne i sa prednoženjem druge noge (visina prednoženja prema mogućnostima). Naskok: korakom, levom ili desnom nogom na početak grede (bočno) do stava zanožno drugom nogom. Na kraju grede, kod svake vežbe čučanj opružanjem potiljačnog zgloba i kičmenog stuba, okret u čučnju za 180°, stav uspravno. Kombinaciju iz prvog razreda dopuniti sa: umesto hodanja, hodanje sa prednoženjem i, posle hodanja unazad dodati čučanj i okret u čučnju za 90°.

Organizovati odeljenjsko takmičenje u obaveznom sastavu.

Vežbe rekvizitima

Rekvizite (palice, vijače, obruči, kocke i obruči) koristiti prilikom vežbi oblikovanja, obučavanja i uvežbavanja pojedinih sadržaja, kako je navedeno u programu za prvi razred.

Ritmičke vežbe i narodni plesovi

Ponoviti elemente hodanja i trčanja iz prvog razreda. Dečji poskok sa dokorakom.

Vijača: ponoviti elemente iz programa za prvi razred i povezati ih u kompoziciju: njihanje u bočnoj ravni nazad-napred, kruženje, otvoriti je u predručenju, dva sunožna poskoka sa međuposkokom, dva sunožna poskoka bez međuposkoka sa okretanjem vijače napred, njihanje i kruženje u bočnoj ravni na suprotnoj strani, isti skokovi, ali sa okretanjem vijače nazad, zaustaviti vijaču u predručenju i nastaviti četiri poskoka s noge na nogu obrtanjem vijače napred, stav spetni, predručenje.

Plesovi: Mi smo deca vesela. Jedno kolo po izboru.

Minimalni obrazovni zahtevi

Trčanje na 30 metara, sa polaskom iz uspravnog stava: prvih 20 metara trči se po linijama i preko prepreka, a iza cilja lagano zaustavlja, bez topota stopalima. Zaletom i sa jednonožnim odskokom naskok na povišenu površinu, odskok, hitrim savijanjem nogu, obuhvatanjem kolena i hitrim opružanjem (zgrčeni položaj), meko doskočiti na strunjaču ili pesak. Skokovi u dubinu sa sanduka, kozlića i grede: iz uspravnog stava, stava spetnog i uzručenja spuštanjem u mali počučanj, zaručenje, zamahom ruku napred i gore, skok u dubinu pruženim telom, meki doskok, predručenje ili uzručenje.

Bacanje loptice u cilj posle nekoliko koraka. Obavezna vežba na gredi i vežba na tlu. Obavezni sastav sa vijačom. Vođenje lopte levom i desnom rukom u hodanju.

Način ostvarivanja programa

Osnovne karakteristike programa

1. Programska koncepcija fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi zasniva se na jedinstvu nastavnih, vančasovnih i vanškolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja fizičkog vaspitanja.

2. Program fizičkog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizičkih sposobnosti i sticanje mnoštva raznovrsnih znanja i umenja, učenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i sklonosti, u krajnjem, za korišćenje fizičkog vežbanja u svakodnevnom životu. Iz tih razloga, u programu su precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast učenika, a program se ostvaruje kroz sledeće etape: utvrđivanje stanja; određivanje radnih zadataka za pojedince i grupe učenika; utvrđivanje sredstava i metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praćenje i vrednovanje efekata rada; ocenjivanje.

3. Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim časovima, i kroz vančasovne i vanškolske organizacione oblike rada, kao što su izlet, kros, logorovanje, zimovanje, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmičenja, korektivno-pedagoški rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.

4. Da bi fizičko vaspitanje bilo primereno individualnim razlikama učenika, koji se uzimaju kao kriterij u diferenciranom pristupu, nastavnik će svakog učenika usmeravati na one programske sadržaje u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada koji odgovaraju njegovim individualnim interesovanjima i mogućnostima.

5. Program polazi od činjenice da se cilj fizičkog vaspitanja ne može ostvariti bez aktivnog i svesnog učešća učenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predviđa sticanje određenih teorijskih znanja, koja omogućavaju učeniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fizičko vežbanje. Teorijsko obrazovanje treba da bude usklađeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima koje su učenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviđaju se posebni časovi, već se koriste razne mogućnosti da se u toku vežbanja učenicima pružaju potrebne informacije u vezi sa konkretnim zadatkom.

6. Učenicima, koji usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizičkih ili funkcionalnih sposobnosti, lošeg držanja tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeđen je korektivno-pedagoški rad, koji se realizuje u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom.

7. Programski sadržaji odnose se na one vežbe i motoričke aktivnosti koje čine osnov za sticanje trajnih navika za vežbanje i za koje škola ima najviše uslova da ih realizuje (prirodni oblici kretanja, vežbe oblikovanja, atletika, vežbe na tlu i spravama, ritmička gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje postavljenog cilja pogodne i one motorne aktivnosti koje nisu obuhvaćene obaveznim programom, predviđaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je zainteresovana sredina u kojoj škola živi i radi.

8. Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, određenim zakonskim regulativima, precizira se obaveza škole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove rada za uspešno ostvarivanje vrlo složenih društvenih interesu školskom fizičkom vaspitanju.

Organizacija obrazovno-vaspitnog rada

Proces fizičkog vaspitanja usmeren je na:

- razvijanje fizičkih sposobnosti,

- usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika,

- teorijsko obrazovanje.

Ove komponente čine jedinstven i veoma složen proces fizičkog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci prožimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.

1. U cilju razvijanja fizičkih sposobnosti - snage, brzine, izdržljivosti, preciznosti, gibljivosti i pokretljivosti, na svim časovima, vančasovnim i vanškolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada putem kojih se postižu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnov za uspešno sticanje motoričkih znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog držanja tela.

Program za razvijanje fizičkih sposobnosti sačinjava nastavnik. Ovaj program se izvodi u pripremnom delu časa, kao vežbe oblikovanja, frontalno, sa svim učenicima istovremeno, koje utiču na opštu fiziološku i emocionalnu pripremu za vežbanje i, pre svega, na svojstvo pokretljivosti, kao jedne od funkcionalnih svojstava aparata za kretanje. U toku rada, nastavnik treba da postepeno usmerava učenike na samostalno izvođenje ovih vežbi kao naučenih, kako bi njegova pažnja bila usmerena na ispravljanje grešaka u izvođenju tih zadataka i kako bi ih uspešnije pripremao da vežbanje koriste i u slobodno vreme. Takođe, u ovom delu časa mogu se koristiti i vežbe, koje kao delovi biomehaničke strukture glavnog zadatka, služe za obuku i uvežbavanje konkretnog programskog zadatka. Učenicima, koji iz zdravstvenih razloga imaju specifične vežbe, potrebno je obezbediti posebno mesto za vežbanje u ovom dela časa. Zatim, u višim razredima program treba da bude u funkciji razvijanja, pre svega, snage, brzine i izdržljivosti i u tom cilju primenjuju se odgovarajuće metode. Kao najpogodnije metode za školsko fizičko vaspitanje, prilagođene iz sportskog treninga, jesu za trčanja (opterećenje u submaksimalnom itenzitetu) metod trajnog rada; za tehničke discipline iz atletike i sportsku gimnastiku metod intervalno intenzivnog i ekstenzivnog rada; za sportske igre kombinacija prethodno navedenih. Rad se organizuje frontalno ("kružni rad" sa velikim - dugim - krugom) ili grupno uz glavni zadatak ("kružni rad" kao "kratki krug") sa individualnim doziranjem. Pri izradi programa, koji sadrži do 10 vežbi, treba voditi računa da u redosledu vežbi ne budu neposredno jedna za drugom dve istorodne vežbe, odnosno vežbe koje angažuju iste mišićne grupe. Za svakog učenika nastavnik ispunjava radni karton koji sadrži sledeće elemente: ime i prezime učenika, školska godina (od petog do osmog razreda) i tabelu sa vežbama, nacrtanim kao skice u deset pravougaonika po vertikali. Pored svake vežbe nalazi se rubrika za maksimalnu vrednost izmerenu za 30-sekundno izvođenje konkretne vežbe (MV), a zatim se, na osnovu dobijene MV odredi polovina te vrednosti (50%) i upiše kao doziranje za prvu nedelju i izvodi se u jednoj seriji, u drugoj nedelji u dve serije i u trećoj nedelji u tri serije. Pauza između svakog radnog mesta je do 30 sekundi ako se primenjuje metod ekstenzivnog i intenzivnog intervalnog rada. Ukoliko se vežbe u "kružnom radu" izvode u jednoj seriji sa 50% MV, onda se one mogu primeniti u uvodnom delu časa. Sa dve serije vežbe se izvode, uglavnom, frontalno ako se i glavni zadatak izvodi frontalno, kao što su trčanja i vežbe na tlu, a sa tri serije izvodi se grupno, paralelno sa glavnim zadatkom. Kada se rad u glavnom delu časa organizuje u grupama sa različitim zadacima (npr, kod vežbi na spravama, ili atletici u tehničkim disciplinama), onda se pojedine vežbe ih programa (najviše tri vežbe) situiraju uz glavnu vežbu i to tako da one budu u funkciji razvijanja one sposobnosti koja je relevantna za izvođenje glavnog zadatka. Na taj način je svako radno mesto, po sadržaju, konzistentno u odnosu na postavljeni zadatak. Nakon tri nedelje, ponovo se meri MV i odredi 50% te vrednosti, plus jedno izvođenje u prvoj nedelji, dva u drugoj i tri u trećoj nedelji. Ukoliko se primenjuje metoda trajnog rada, učenici se kreću sa jednog na drugo mesto bez pauze i izvode vežbe sa radne liste u umerenom tempu u trajanju od 5 minuta u prvoj nedelji do 15 minuta u trećoj nedelji. Radni kartoni su obavezan didaktički materijal kojeg koristi nastavnik. Nastavnik može da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.

2. Programski sadržaji dati su po razredima, a gde je to potrebno, odvojeno i prema polu. Akcenat se stavlja na one motoričke aktivnosti kojima se najuspešnije može suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na one koji su u našoj sredini najrazvijeniji i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.

2. 1. U I i II razredu, programski sadržaji se odnose na kretanja lokomotornog karaktera (hodanja, trčanja, skakanja, penjanja, puzanja i višenja), zatim manipulativnog karaktera (hvatanja, nošenja i dodavanja predmeta i rekvizita) i dinamičku i statičku ravnotežu. Većina ovih sadržaja, kao prirodni oblici kretanja, čine osnov za izvedena, po biomehaničkoj strukturi konvencionalnog karaktera i, prilikom njihove realizacije, mora se voditi računa o izboru specifičnih metodskih postupaka obučavanja, kako bi se učenici, usvajanjem ovih osnovnih kretanja, pripremili za savladavanje složenijih programskih zadataka.

Programski sadržaji za prva dva razreda dati su detaljno, tako da predstavljaju i programski maksimum i realizuju se u osnovnom delu časa.

Za decu u prva dva razreda programski zadaci za ovo područje su takve prirode da mogu da se realizuju u svim školama i ne zahtevaju posebne uslove. Pretežno, mogu da se realizuju u sali za fizičko vežbanje, na livadi, u školskom dvorištu, na otvorenom sportskom poligonu, a u najgorem slučaju i u školskom hodniku, ili učionici. U ova dva razreda plivanje izvodi predmetni nastavnik ili instruktor.

Predmetna nastava organizuje se u trećem i četvrtom razredu. Ukoliko nije moguće da se nastava fizičkog vaspitanja u ova dva razreda izvodi kao predmetna, obezbeđuje se stručno-instruktivan rad za ciklus iz vežbi na tlu i spravama i plivanja.

U starijem razredu u programu su dati samo ključni programski sadržaji, ali ne i veći izbor vežbi pomoću kojih one treba da se ostvare. To je učinjeno radi toga da bi nastavnik fizičkog vaspitanja, mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna rešenja i bira vežbe pomoću kojih će tok fizičkog vežbanja da prilagođava specifičnostima učeničkih mogućnosti (diferencirani pristup), prostornim i materijalnim uslovima rada.

Sportska aktivnost organizuje se od I do VIII razreda sa jednim časom nedeljno. Učenici se opredeljuju na početku školske godine za jednu sportsku granu, prema obaveznom programu koji se realizuje tokom školske godine.

Programom se predviđa najmanje jedan kurs za obuku plivanja od prvog do četvrtog razreda, jedan kurs skijanja u šestom razredu i aktivnosti koja je od interesa za sredinu kojoj škola živi i radi (stoni tenis, veslanje, borilački sportovi).

Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa i, s obzirom na to da se za njegovu realizaciju traže specifični materijalni uslovi, to će se ova nastava organizovati na poseban način: na časovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilački sportovi...) u drugim objektima u suprotnoj smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane (skijanje).

2. 2. Od organizacionih oblika rada koji treba da doprinesu usvajanju onih umenja i navika koji su od značaja za svakodnevni život, program se realizuje u vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada i predviđa:

- upućivanje učenika na samostalno vežbanje;

- korektivno-pedagoški rad;

- izleti;

- krosevi;

- logorovanje i zimovanje;

- takmičenja;

- dani sporta;

- slobodne aktivnosti.

Razredni učitelj i nastavnik treba da upućuju učenike da u slobodno vreme samostalno vežbaju, jer se sadržaji u najvećoj meri savladavaju samo na času fizičkog vaspitanja. Zbog toga bi se ova uputstva prvenstveno odnosila na one učenike čije fizičke i motoričke sposobnosti ne zadovoljavaju, ali i na ostale, kako bi stekli trajnu naviku za vežbanje. U tom smislu tokom časova fizičkog vaspitanja razredni učitelj i nastavnik treba da učenicima prikaže i objasni vežbe, koje za određeno vreme oni treba kod svojih kuća, samostalno, ili uz pomoć drugih, da savladaju. Posle izvesnog perioda, razredni učitelj ili nastavnik, na redovnim časovima kontrolisaće šta je učenik od postavljenih zadataka ostvario.

Korektivno-pedagoški rad organizuje se sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti, oslabljenog zdravlja, sa telesnim deformitetima i lošim držanjem tela i to:

- sa učenicima smanjenih fizičkih sposobnosti radi se na savladavanju programskih sadržaja, koje učenici nisu uspeli da savladaju na redovnoj nastavi, kao i na razvijanju fizičkih sposobnosti, uglavnom, snage, brzine i izdržljivosti;

- sa učenicima oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom-specijalistom, koji određuje vrstu vežbe i stepen opterećenja;

- sa učenicima koji imaju loše držanje tela, ili deformitete, rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvrđuje vrstu i stepen deformiteta i, s tim u vezi, vežbe koje treba primeniti. Teži slučajevi telesnih deformiteta tretiraju se u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi učenici, koji se upućuju i na korektivno-pedagoški rad, uz ograničenja, vežbaju na redovnim časovima i najmanje jednom nedeljno na časovima korektavno-pedagoškog rada. Program sačinjavaju nastavnik i lekar specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju učenika. Na taj način, praktično nema učenika koji su oslobođeni nastave fizičkog vaspitanja, već se njihovo vežbanje prilagođava individualnim mogućnostima.

Izleti se mogu organizovati po odeljenjima, ili sa više odeljenja, a njihove operativne zadatke, kao i lokaciju, utvrđuju zajedno stručni aktivi nastavnika fizičkog vaspitanja, uz saradnju sa svim drugim aktivima koji kroz izlet treba da realizuju svoje zadatke. Izleti se organizuju u radne dane, ili subotom, kao poludnevni.

Krosevi se održavaju dva puta godišnje za sve učenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja učesnika, osim što pripada nastavniku fizičkog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika škole. Održavanje kroseva pretpostavlja blagovremene i dobre pripreme učenika. Kros se održava u okviru radnih dana, planiranih za ovu aktivnost. Aktiv nastavnika utvrđuje mesto održavanja i dužinu staze, kao i celokupnu organizaciju.

Takmičenja učenika čine integralnu komponentnu procesa fizičkog vaspitanja na kojima učenik proverava rezultat svoga rada. Škola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi školska takmičenja bila dostupna svim učenicima. Aktiv nastavnika na početku školske godine sačinjava plan takmičenja (propozicije, vreme...), koja se organizuju posle redovne nastave, radnom subotom ili na Dan sporta. Obavezna su međuodeljenjska, ili međurazredna takmičenja iz atletike, vežbi na tlu i spravama i jedne timske igre. Učenici učestvuju i na onim takmičenjima koja su u sistemu republičkih takmičenja za školsku populaciju.

Logorovanje i zimovanje organizuje se u trajanju od najmanje sedam dana. U okviru ovih oblika rada organizuju se one aktivnosti koje se ne mogu ostvariti za vreme redovnih časova (obuka plivanja, veslanja, kajakarenja, vežbe orijentacije u prirodi, skijanje, klizanje), a koje doprinose aktivnom odmoru i jačanju zdravlja i navikavanju na kolektivni život. Aktiv nastavnika sačinjava konkretan plan i program aktivnosti, koji se sprovodi na zimovanju i logorovanju. Svaki učenik za vreme osnovne škole treba da po jednom boravi na logorovanju i po jednom na zimovanju.

Dani sporta, dva u toku školske godine, planiraju se godišnjim programom rada škole u okviru obaveznih radnih dana i mogu se koristiti za kros, finalna školska takmičenja, prijateljske sportske susrete i školske priredbe i nastupi sa programom iz fizičkog vaspitanja (javni čas).

Slobodne aktivnosti organizuju se najmanje jednom nedeljno prema planu rada kojeg sačinjava nastavnik fizičkog vaspitanja. Na početku školske godine, učenici se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje škola ima uslova da ih organizuje. Ukoliko u školi nastavu fizičkog vaspitanja izvodi samo jedan nastavnik, on može da u toku školske godine organizuje časove slobodnih aktivnosti za više sportskih grana, tako što će za određeni vremenski period planirati i određenu sportsku granu (npr. u jesenjem, za atletiku, u zimskom, za košarku itd.). Na taj način zadovoljila bi se interesovanja učenika za različite sportske aktivnosti.

Zahtev da se cilj fizičkog vaspitanja ostvaruje i preko onih organizacionih oblika rada koji se ostvaruju u vančasovno i vanškolsko vreme, podrazumeva i prilagođavanje celokupne organizacije i režima rada škole, te će se u koncipiranju godišnjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proširiti i na ove organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni uslovi za rad. Na taj način, čitav proces fizičkog vaspitanja u časovnoj, vančasovnoj i vanškolskoj organizaciji rada biće jedinstven i pod kontrolnom ulogom škole, kao najodgovornijeg i najstručnijeg društveno-vaspitnog faktora, kako bi se sačuvala osnovna programska koncepcija nastave fizičkog vaspitanja.

3. Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje određenih znanja putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbaonog procesa i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, kako bi shvatili krajnji cilj koji fizičkim vaspitanjem treba da se ostvari. Sadržaji se realizuju na redovnim časovima, na vančasovnim i vanškolskim aktivnostima, uz praktičan rad i za to se ne predviđaju posebni časovi. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika.