Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

MATEMATIKA

Cilj i zadaci

Cilj nastave matematike u osnovnoj školi jeste: da učenici usvoje elementarna matematička znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i zavisnosti u životu i društvu; da osposobi učenike za primenu usvojenih matematičkih znanja u rešavanju raznovrsnih zadataka iz životne prakse, za uspešno nastavljanje matematičkog obrazovanja i za samoobrazovanje; kao i da doprinose razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naučnog pogleda na svet i svestranom razvitku ličnosti učenika.

Zadaci nastave matematike jesu:

- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim pojavama u prirodi, društvu i svakodnevnom životu;

- sticanje osnovne matematičke kulture potrebne za otkrivanje uloge i primene matematike u različitim područjima čovekove delatnosti (matematičko modelovanje), za uspešno nastavljanje obrazovanja i uključivanje u rad;

- razvijanje učenikove sposobnosti posmatranja, opažanja i logičkog, kritičkog, analitičkog i apstraktnog mišljenja;

- razvijanje kulturnih, radnih, etičkih i estetskih navika učenika, kao i matematičke radoznalosti;

- sticanje sposobnosti izražavanja matematičkim jezikom, jasnost i preciznost izražavanja u pismenom i usmenom obliku;

- usvajanje osnovnih činjenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;

- savlađivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje osnovnih svojstava tih operacija;

- upoznavanje najvažnijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih odnosa;

- osposobljavanje učenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;

- priprema učenika za razumevanje odgovarajućih sadržaja prirodnih i tehničkih nauka;

- izgrađivanje pozitivnih osobina učenikove ličnosti, kao što su: sistematičnost, upornost, tačnost, urednost, objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;

- sticanje navika i umešnosti u korišćenju raznovrsnih izvora znanja.

Peti razred

Operativni zadaci

Učenike treba osposobiti da:

- umeju da formiraju i grafički prikazuju skupove i njihove podskupove;

- izvode skupovne operacije i pravilno upotrebljavaju odgovarajuće oznake;

- shvataju smisao reči "i", "ili", "ne", "svaki", "neki";

- shvate poznate geometrijske objekte (prava, duž, poluprava, ravan, kružnica, krug, ugao i dr.);

- upoznaju uglove uz transverzalu paralelnih pravih, uglove s paralelnim kracima i njihova svojstva, kao i da umeju da crtaju pravu paralelnu datoj pravoj;

- upoznaju deljivost prirodnih brojeva i osnovna pravila deljivosti;

- umeju da određuju najmanji zajednički sadržalac i najveći zajednički delilac;

- shvate pojam razlomka, umeju da ga zapisuju na razne načine i vrše prelaz s jednog načina na drugi;

- umeju da upoređuju razlomke i da ih predstavljaju na brojevnoj pravoj;

- steknu dovoljnu uvežbanost u izvođenju osnovnih računskih operacija s razlomcima (u oba zapisa);

- mogu da čitaju, sastavljaju i računaju jednostavnije brojevne izraze;

- umeju da reše jednostavnije jednačine i nejednačine s razlomcima;

- uviđaju matematički sadržaj u tekstualnim zadacima i izražavaju ga matematičkim jezikom;

- upoznaju osnu simetriju i njena svojstva, kao i da umeju da konstruišu simetrale duži, simetrale ugla i normale na datu pravu kroz datu tačku.

SADRŽAJI PROGRAMA

Skupovi

Skup, elementi, podskup, jednakost skupova, prazan skup (s odgovarajućim znacima).

Venovi dijagrami.

Skupovne operacije: unija (U), presek (), razlika (\). Reči: "i", "ili", "ne", "svaki", "neki".

Obnavljanje svojstava skupa N (prirodnih brojeva) i skupa N₀ (prirodnih brojeva sa nulom).

Osnovni geometrijski objekti:

Prava, duž, poluprava, ravan.

Izlomljene linije; oblasti.

Kružnica (kružna linija), krug. Kružnica i prava; tetiva i tangenta.

Ugao

Ugao (pojam, elementi, obeležavanje).

Centralni ugao; kružni luk i tetiva. Prenošenje uglova.

Vrste uglova (opružen, prav, oštar, tup, pun ugao).

Upoređivanje uglova.

Merenje uglova (jedinice: stepen, minut, sekund; uglomer).

Sabiranje i oduzimanje uglova.

Pojam komplementnih i suplementnih uglova.

Susedni, uporedni i unakrsni uglovi.

Paralelne prave s transverzalom i uglovi koje one čine.

Uglovi s paralelnim kracima.

Deljivost brojeva

Deljenje u skupu N₀ (jednakost a=bq+r, 0≤r).

Pojam deljivosti; činioci i sadržaoci prirodnog broja.

Deljivost dekadnim jedinicama. Deljivost sa 2, 5, 3. Deljivost sa 4 i 9.

Prosti i složeni brojevi. Rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce.

Zajednički delilac i najveći zajednički delilac. Zajednički sadržalac i najmanji zajednički sadržalac.

Razlomci

Pojam razlomka oblika -	a
	b

Proširivanje i skraćivanje razlomaka.

Upoređivanje razlomaka.

Decimalni zapis razlomka. Prevođenje decimalnog zapisa razlomka u zapis oblika	a		(a,b N)	Zaokrugljivanje brojeva.
	b

Pridruživanje tačaka brojevne poluprave razlomcima.

Osnovne računske operacije s razlomcima (u oba zapisa - običnom i decimalnom) i njihova svojstva. Izrazi.

Jednačine i nejednačine u skupu pozitivnih racionalnih brojeva oblika: x + a = b, x - a = b, x + a > b, x - a > b, x + a < b, x - a < b, a - x < b, a - x > b, ax = b, x : a = b, ax + b = c, ax - b = c, a(x + b) = c, a(x - b) = c, a(x - b) = c, ax < b, ax > b, x : a < b, x : a > b, a : x = b, a : x < b, a : x > b, i slične.

Aritmetička sredina. Osnovna nejednakost: za p < q, p < (p + q)/2 < q. Između svaka dva racionalna broja nalazi se racionalan broj (tj. neograničen broj njih), jer je skup racionalnih brojeva gust u sebi.

Razmera i njene primene (algebarska i geometrijska interpretacija).

Osna simetrija

Osna simetrija u ravni. Simetrične tačke; simetričnost dveju figura u odnosu na pravu. Osa simetrije figure.

Simetrala duži i simetrala ugla; konstrukcije.

Napomena: Obavezna su četiri jednočasovna školska pismena zadatka godišnje (s ispravkama 8 časova).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Zbog lakšeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja časova po temama po modelu (ukupan broj časova za temu; broj časova za obradu + časova za ponavljanje i uvežbavanje).

Skupovi (16; 7 + 9)

Skupovi tačaka (12; 5 + 7)

Deljivost brojeva (12; 5 + 7)

Ugao (20; 8 + 12)

Razlomci (62; 26 + 36)

Osna simetrija (14; 5 + 9)

Skupovi. Korišćenjem primera iz tekućih sadržaja, dalje se osmišljava pojam skupa kao najopštiji u odnosu na druge pojmove matematike, što doprinosi izgrađivanju matematičkog jezika i unosi preciznost u izražavanju.

Nastava o skupovima u V razredu treba da predstavlja izvestan korak napred u odnosu na ono što je učenicima već poznato. Potrebno je, na raznovrsnim primerima, koristiti odgovarajuće simbole (znake) i uočavati zakonitosti skupovnih operacija uz pomoć Venovih dijagrama. Na podesnim primerima treba ilustrovati upotrebu reči: svaki, neki, ili, i, ne, sledi. Pri radu s dijagramima ove reči će se vezivati za skupovne operacije i relacije. Zadržati se na dva skupa.

Obnoviti svojstva skupova N i N₀ (biti prethodnik ili sledbenik) i podsetiti se pridruživanja brojeva tačkama brojevne prave.

Nastaviti s daljim izgrađivanjem pojmova: brojevni izraz, promenljiva, izraz s promenljivom i pridruživanje (povezano s računskim operacijama, odgovarajućim jednačinama i nejednačinama), koristeći pri tome i termine: izraz, formula (umesto relacija, jer se uobičajeno kaže - Napišite formulu za izračunavanje obima kvadrata i sl.), iskaz. Mada se pojam preslikavanja (funkcije), kao i sam termin, ne uvode, treba uočavati i navoditi primere jednostavnijih (funkcijskih) zavisnosti u raznim oblastima (otkrivanje pravila pridruživanja, pridruživanje po datom pravilu: brojeva - brojevima, brojeva - dužima, brojeva - površima, brojeva - imenima i dr.). Pri tome naročito pomaže korišćenje dijagrama i tabela (tabela vrednosti izraza, tabela rezultata nekog prebrojavanja ili merenja i dr.).

Koristiti se pomenutim dijagramima i tabelama.

Geometrijski objekti. Geometrijski objekti se razvijaju kao ideje koje nastaju u procesu opažanja modela realnog sveta, a takođe i putem njihovog predstavljanja geometrijskim slikama. Kao i u klasičnoj Euklidovoj geometriji, ti objekti su kontinuirane celine, među kojima se uspostavljaju odnosi incidentnosti, a u 5. razredu brojevna prava će se dalje popunjavati brojevima, što će kasnije voditi njenom poimanju kao skupu tačaka, a preko toga i poimanju drugih geometrijskih objekata na taj način. Napomenimo da se pod pojmovima "krug" i "mnogougao" podrazumevaju delovi ravni koje čine granične linije s njihovim unutrašnjim oblastima.

Ugao. - Ugao treba shvatiti kao deo ravni koji čine dve poluprave sa zajedničkom početnom tačkom zajedno s oblašću između njih. Bez fiksiranja jedinice mere treba pokazati kako se upoređuju dati uglovi i kako se oni klasifikuju. Odnos između centralnog ugla i odgovarajućeg luka, odnosno tetive, treba utvrditi eksperimentalno ("prenošenjem"). To isto, takođe, koristiti za uvođenje pojma jedinice za merenje uglova. Konstruisati ugao jednak datom uglu. Uvesti pojmove susednih, uporednih i unakrsnih uglova. Uočavati te uglove u raznim geometrijskim konfiguracijama. Definisati prave uglove kao uglove jednake svojim uporednim uglovima. Istaći činjenicu da kraci pravog ugla određuju normalne prave.

Korišćenjem odnosa uglova koje čini par paralelnih pravih s transverzalom, izvoditi odnose uglova s paralelnim kracima, i dr. Ne moraju se uvoditi posebni nazivi za parove nekih uglova uz transverzalu paralelnih pravih (saglasni, suprotni i naizmenični).

Deljivost brojeva. - Podsetiti da deljenje u skupu prirodnih brojeva bez ostatka nije uvek moguće, uvesti deljenje s ostatkom. Objašnjavajući relaciju a = bq + r, 0 ≤ r < b, , gde je a deljenik, b delilac, q količnik, a r ostatak, dobro podvući značaj nejednakosti 0 ≤ r < b. Insistirati na zapisu a = bq + r. Uvesti pojam deljivosti, činilaca i sadržalaca prirodnog broja.

Pravila deljivosti pojedinim brojevima, pojmovi prostog i složenog broja, rastavljanje prirodnih brojeva na proste činioce i određivanje NZD i NZS imaju svoju primenu kod razlomaka (skraćivanje, proširivanje, dovođenje razlomaka na jednake imenioce i dr.).

Razlomci. - Ova tema je osnovna u V razredu i neophodno je da se ona dobro usvoji. Najveću pažnju posvetiti operacijama s razlomcima i decimalnim zapisima brojeva.

Ranije su učenici upoznali razlomak kao deo celine, a sada se ovaj pojam proširuje: razlomak se uvodi i kao količnik dva prirodna broja, a zatim i kao razmera. Upoređivanje razlomaka i osnovne operacije s njima važno je obavljati uporedo u običnom i decimalnom zapisu. Uvežbavati i isticati svojstva ovih operacija. Kod operacija s tzv. mešovitim brojevima dovoljno je uzimati samo najprostije slučajeve. Uopšte, treba izbegavati glomazne razlomke. Upoznati se sa načinima zaokrugljivanja brojeva.

Ilustrovanje operacija na brojevnoj pravoj (polupravoj) povećava stepen razumevanja i svesnog usvajanja ove složene materije za učenike petog razreda.

Odgovarajućim jednačinama i nejednačinama treba posvetiti dovoljnu pažnju. Voditi računa o ograničenjima (npr. 0 ≤ x + a < b).

Važno je pravilno formiranje i razumevanje pojma razmere (preko upoređivanja istoimenih veličina). Osposobiti učenike za njeno korišćenje u praksi: pri crtanju i čitanju raznih planova, karata, grafikona; pri određivanju rastojanja (korišćenjem mapa ili slično); pri rešavanju problema podele u datoj razmeri (i ništa više) i pri povećavanju i smanjivanju slika (geometrijskih i drugih). Obradu ovog gradiva podrediti praktičnom cilju, uz povezivanje s već upoznatim sadržajima matematike i onih u drugim oblastima (geografija, tehničko obrazovanje, likovno vaspitanje i dr.).

Uvesti pojam dvojnog razlomka i objasniti ga kao deljenje dva razlomka.

Realizacija svih sadržaja ove teme treba u najvećoj meri da bude povezana s rešavanjem raznih praktičnih problema.

Osna simetrija. - Bitni sadržaji koje obuhvata ova tema su: ilustrovanje osne simetrije uz pomoć modela, korišćenjem prirodnih situacija i kvadratne mreže (kao uvodni korak), uočavanje svojstava koja ostaju nepromenjena, konstrukcija osno-simetričnih tačaka i figura (konstrukcija normale na datu pravu kroz datu tačku i dr.), konstrukcije simetrale duži i simetrale ugla, kao i neke njihove jednostavnije primene.

DODATNI RAD

(Orijentacioni program; 36 časova godišnje)

Skupovi. Veznici i njihova interpretacija skupovnim operacijama i relacijama. (4)

Relacije; grafivi. Logički zadaci. (4)

Deljivost brojeva. (2)

Razlomci (svojstva i računanje u skupu pozitivnih racionalnih brojeva) - odabrani zadaci. (6)

Dijagrami i njihova primena u rešavanju raznovrsnih matematičkih problema - Venovi dijagrami, metod duži i sl. (4)

Izometrijske transformacije (osna simetrija, konstrukcije savijanjem papira) - odabrani konstruktivni zadaci. (6)

Prava i kružnica - konstruktivni zadaci. (4)

Zadaci logičko - kombinatorne prirode. (4)

Razvoj numeracije. (2)

Napomena. - Naznačeni broj časova (u zagradi), za pojedine teme, je orijentacioni i može da se poveća ili smanji za jedan čas. Takođe, izvestan broj časova (najviše 5) može da bude iskorišćen za rešavanje zadataka sa matematičkih takmičenja ili zadataka koji po svom sadržaju izlaze iz okvira preporučenih tema.

BIOLOGIJA

Cilj i zadaci

Cilj nastave biologije u osnovnoj školi je da učenici usvajanjem obrazovno-vaspitnih sadržaja upoznaju osnovne pojmove o živom svetu, njegovom istorijskom razvoju, prirodnim pojavama i zakonitostima koje u njemu vladaju.

Izučavanjem biologije kod učenika treba razvijati osnovnu naučnu pismenost, logičko rasuđivanje, sposobnost kritičkog mišljenja, svest o vlastitom položaju u prirodi, objektivnost i logičko rasuđivanje, ljubav prema prirodi i osećanje dužnosti da čuvaju i zaštite prirodu, da razvijaju higijenske navike i zdravstvenu kulturu.

Zadaci nastave biologije su da učenici:

- shvate ulogu i značaj biologije za napredak čovečanstva i održivog razvoja;

- razumeju postupnost u razvoju živog sveta;

- shvate da su živa bića grupisana prema srodnosti u pet carstava;

- steknu osnovna znanja o građi i funkcionisanju živih bića;

- razviju sposobnost povezivanja pojmova i procesa u živim bićima i prirodi;

- steknu znanja o raznovrsnosti i rasprostranjenosti živih bića;

- shvate uzajamne odnose živih bića i životne sredine, kao i dinamiku kruženja materije i proticanja energije;

- razviju osećanje odgovornosti prema stanju životne sredine;

- shvate stepen ugroženosti biosfere i ulogu svakog pojedinca u njenoj zaštiti i unapređivanju;

- upoznaju građu i funkcionisanje čovečijeg organizma;

- steknu neophodne higijenske navike za očuvanje sopstvenog zdravlja i zdravlja drugih ljudi;

- shvate da je polnost sastavni deo života i da čovekova polnost podrazumeva poštovanje normi ponašanja koje obezbeđuju humane odnose među ljudima;

- koriste metode posmatranja, merenja i eksperimenta;

- prilikom izbora budućeg zanimanja imaju jasnu predstavu o zanimanjima vezanim za biologiju, što će im omogućiti kvalitetno profesionalno usmeravanje.

Peti razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- shvate pojam biologije kao nauke značajne za napredak čovečanstva i održivog razvoja;

- budu osposobljeni za rukovanje jednostavnim laboratorijskim priborom, lupom ili mikroskopom, kao i da umeju da izrade jednostavne privremene preparate;

- upoznaju osnovnu jedinicu građe živih bića;

- upoznaju raznovrsnost živih bića;

- shvate pojam botanike kao naučne oblasti biologije;

- upoznaju i znaju da objasne osnovnu spoljašnju građu vegetativnih biljnih organa;

- znaju da objasne građu i ulogu cveta, ploda i semena;

- shvate procese i načine oprašivanja i oplođenja;

- upoznaju carstvo biljaka i najznačajnije grupe;

- upoznaju osnovne elemente zaštite i stepen ugroženosti biljaka delatnostima čoveka u prirodi;

- razviju interesovanje za proširivanje znanja u odgovarajućim institucijama (botanička bašta, prirodnjački muzej, biblioteke);

- upoznaju carstvo gljiva i njihove osnovne karakteristike.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (6)

Biologija i njen značaj za razvoj i napredak čovečanstva.

Kako se priroda upoznaje (posmatranje, praćenje i opisivanje pojava, istraživanja u laboratoriji). Laboratorijski pribor, lupa i mikroskop.

Vežba: Lupa i mikroskop, rukovanje i održavanje.

Vežba: Tehnika mikroskopiranja.

OSOBINE ŽIVIH BIĆA I RAZNOVRSNOST ŽIVOG SVETA (12)

Osobine živih bića.

Živa bića su izgrađena od ćelija - otkriće ćelije, oblik, veličina i osnovna građa (ćelije bez organizovanog jedra; ćelije sa organizovanim jedrom).

Jednoćelijski i višećelijski organizmi - tkiva, organi, sistemi organa, organizam.

Vežba: Posmatranje biljne ćelije pod mikroskopom (pokorica crnog luka).

Klasifikacija živih bića u pet carstava.

Virusi - na granici živog i neživog. (informativno)

Jednoćelijski organizmi bez organizovanog jedra - bakterije (odlike, način života i uloga u prirodi).

Jednoćelijski organizmi sa organizovanim jedrom: jednoćelijske alge, jednoćelijske gljive i praživotinje - odlike, način života i uloga u prirodi. (informativno)

CARSTVO BILJAKA - GRAĐA I ŽIVOTNI PROCESI BILJAKA (31)

Botanika - naučna oblast biologije.

Svet biljaka - nastanak i razvoj biljaka.

Građa biljaka - biljni organizam.

Koren. Delovi, oblici i uloga.

Vežba: Razlikovanje delova i oblika korena.

Stablo: spoljašnja građa i uloga. Preobražaj stabla.

List. Delovi, oblici i uloga.

Životni proces: fotosinteza.

Vežba: Izdvajanje hlorofila iz lista.

Životni procesi: disanje i transpiracija.

Vežba: Dokazivanje transpiracije i disanja.

Cvet. Delovi, oblici, jednopolan i dvopolan cvet; cvasti.

Oprašivanje i oplođenje.

Vežba: Razlikovanje delova jednopolnih i dvopolnih cvetova i cvasti.

Plod. Delovi ploda. Raznovrsnost plodova.

Seme. Građa semena, značaj semena.

Rasprostiranje plodova i semena.

Klijanje semena.

Vežba: Uslovi klijanja semena.

Vežba: Izrada školske zbirke plodova i semena.

Vegetativno razmnožavanje. Značaj.

Vežba: Vegetativno razmnožavanje; kalemljenje.

Kako biljke rastu. I biljke reaguju. Pokreti biljaka.

Kako biljke dobijaju imena.

RAZNOVRSNOST BILJAKA, ZNAČAJ I ZAŠTITA (17)

Alge (višećelijske alge) - odlike, način života.

Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita algi.

Mahovine - odlike, način života.

Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita mahovina.

Papratnice - odlike, način života.

Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita papratnica.

Golosemenice - odlike, način života.

Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita golosemenica.

Vežba: Golosemenice (prepoznavanje).

Skrivenosemenice - odlike, podela (dikotiledone i monokotiledone), način života, razmnožavanje.

Raznovrsnost, najznačajniji predstavnici, značaj i zaštita skrivenosemenica.

Jestive i lekovite biljke.

Žitarice.

Uputstvo za prikupljanje biljaka za herbar.

Praktičan rad: Prikupljanje biljaka za školski (zajednički) herbar.

CARSTVO GLJIVA (6)

Gljive - nisu biljke, nisu životinje.

Raznovrsnost gljiva - kvasci, plesni i pečurke.

Uloga i značaj gljiva u prirodi. Simbioza algi i gljiva - lišajevi.

Vežba: posmatranje kvasca i hlebne buđi pod lupom i mikroskopom.

Značaj biljaka i gljiva. Iščezavanje i zaštita biljaka i gljiva.

Biodiverzitet.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Programski sadržaji biologije rezultat su zahteva vremena, najnovijih dostignuća u nauci i primereni su razvojnim sposobnostima učenika.

Nastavne teme su logički raspoređene, a obrađuju sadržaje iz biologije - botanike i pružaju učenicima osnovna znanja za brže i lakše razumevanje gradiva.

Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) treba predvideti oko 60% časova za obradu novog gradiva i oko 40% za druge tipove časova, uključujući i izlazak u prirodu. Izlazak u prirodu podrazumeva, pored posmatranja i praćenja prirodnih pojava i procesa i prikupljanje biljaka za "zajednički herbar" (po desetak najtipičnijih predstavnika biljaka iz okruženja).

Koncepcija programa pruža široke mogućnosti za primenu različitih nastavnih metoda, kao i upotrebu informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa i opremljenosti kabineta. Izbor oblika rada prepušten je nastavniku. Nastavnici treba da prepoznaju različite nivoe znanja učenika; da nastoje da poboljšavaju kvalitet i proveravaju rezultate učenja.

Nastavnik za pripremu rada na času treba da koristi odobreni udžbenik od strane Ministarstva prosvete i sporta i da se usavršava prateći akreditovane seminare i najnoviju stručnu literaturu.

TEHNIČKO I INFORMATIČKO OBRAZOVANJE

Cilj i zadaci

Cilj nastave tehničkog i informatičkog obrazovanja u osnovnoj školi jeste da se učenici upoznaju sa tehničko-tehnološkim razvijenim okruženjem, kroz sticanje osnovne tehničke i informatičke pismenosti, razvojem tehničkog mišljenja, tehničke kulture, radnih veština i kulture rada.

Ostali ciljevi i zadaci predmeta su da učenici:

- steknu osnovno tehničko i informatičko vaspitanje i obrazovanje;

- stiču osnovna tehničko-tehnološka znanja, umenja, veštine i osposobljavaju se za njihovu primenu u učenju, radu i svakodnevnom životu;

- shvate zakonitosti prirodnih i tehničkih nauka;

- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), saznaju uloge ICT u različitim strukama i sferama života;

- upoznaju rad na jednom od operativnih sistema i nekoliko najčešće korišćenih korisničkih programa i steknu navike da ih koristi u svakodnevnim aktivnostima;

- nauče upotrebu računara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafičke prikaze, interfejs i internet;

- razvijaju stvaralačko i kritičko mišljenje;

- razvijaju sposobnost praktičnog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu rada i afirmišu kreativnost i originalnost;

- razvijaju psihomotorne sposobnosti;

- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima društveno korisnog rada;

- savladavaju osnovne principe rukovanja različitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja tehnološkim procesima;

- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom rešavanja zadataka;

- stiču radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad;

- komuniciraju na jeziku tehnike (tehnička terminologija, crtež);

- steknu znanja za korišćenje mernih instrumenata;

- na osnovu fizičkih, hemijskih, mehaničkih i tehnoloških svojstava odaberu odgovarajući materijal za model, maketu ili sredstvo;

- prepoznaju elemente (komponente) iz oblasti građevinarstva, mašinstva, elektrotehnike, elektronike i da ih komponuju u jednostavnije funkcionalne celine (grafički i kroz modele, makete ili predmete);

- razumeju tehnološke procese i proizvode različitih tehnologija;

- prepoznaju prirodne resurse i njihovu ograničenost u korišćenju;

- prilagode dinamičke konstrukcije (modele) energetskom izvoru;

- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamičke konstrukcije (modele), izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko računara;

- upoznaju ekonomske, socijalne, tehničko-tehnološke, ekološke i etičke aspekte rada i proizvodnje i njihov značaj na razvoj društva;

- primenjuju mere i sredstva za ličnu zaštitu pri radu;

- znaju mere zaštite i potrebu za obnovu i unapređenje životnog okruženja;

- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduću profesiju i dr.