Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Peti razred

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- se upoznaju sa tehnikom, tehničkim dostignućima i značajem tehničkog i informatičkog obrazovanja;

- se upoznaju sa programom tehničkog i informatičkog obrazovanja;

- se upoznaju sa organizacijom rada u kabinetu za tehničko i informatičko obrazovanje i merama zaštite;

- upoznaju put od ideje do realizacije;

- upoznaju pribor za tehničko crtanje i razviju veštinu njegovog korišćenja;

- upoznaju osnovne elemente tehničkog crtanja: format, vrste linija, prikazivanje predmeta (skica, crtež), kotiranje i razmeru;

- nauče prikazivanje svoje ideje pomoću skice i tehničkog crteža;

- nauče da nacrtaju jednostavan tehnički crtež pomoću računara;

- nauče da realizuju svoju ideju uz primenu konstruktorskih kompleta i gotovih elemenata;

- nauče kako se vrši izbor materijala za realizaciju svoje ideje, kao i redosled operacija i alata pri oblikovanju materijala;

- nauče da izrade jednostavnije statičke i dinamičke modele i makete od delova iz konstruktorskog kompleta i gotovih elemenata, prema odgovarajućim uputstvima i svojim idejama;

- nauče samostalno da izrade jednostavnije predmete po svojoj ideji pomoću odgovarajućeg pribora i ručnog alata, primenom osnovnih radnih operacija od lako obradivih materijala i gotovih elemenata;

- znaju nazive i funkciju osnovnih i dopunskih uređaja računara;

- nauče da uključe računar i znaju funkciju tastature, upoznaju neke mogućnosti upotrebe računara sa gotovim programima;

- nauče da koriste računar za ispisivanje teksta i za jednostavnije tehničke crteže bez programiranja;

- upoznaju vrste i karakteristična svojstva lako obradivih materijala: drvo, papir, tekstil, koža, plastične mase;

- upoznaju osnovne principe mehaničke obrade materijala;

- nauče pravilno da koriste pribor i alat za mehaničku obradu materijala;

- nauče da razrade tehnološki postupak;

- se upoznaju sa značajem, vrstama i osnovnim izvorima energije;

- upoznaju mogućnosti korišćenja energije sunca, vetra i vode;

- se navikavaju na štednju energije;

- steknu predstavu o četiri osnovna vida saobraćaja: drumski, železnički, vodeni i vazdušni;

- steknu znanje o načinima regulisanja drumskog saobraćaja;

- upoznaju osnovna pravila i propise kretanja pešaka i bicikla u javnom saobraćaju;

- upoznaju horizontalnu, vertikalnu i svetlosnu signalizaciju u saobraćaju.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD (4)

Prirodni resursi na Zemlji: materija, energija, prostor i vreme. Pojam tehnike i tehnologije. Uticaj razvoja tehnike na život na Zemlji. Predmet i značaj tehničkog i informatičkog obrazovanja, rad i organizacija radnog mesta u kabinetu i primena mera zaštite na radu.

GRAFIČKE KOMUNIKACIJE (8)

Modelovanja od ideje do realizacije. Tehničko crtanje kao osnov grafičke komunikacije: skica, tehnički crtež, formati papira, vrste linija u tehničkom crtanju, prostorno prikazivanje predmeta, tehničko pismo, razmera, označavanje mera na tehničkom crtežu, osnovni pribor za tehničko crtanje, model (maketa) - pojam i grafički prikaz.

INFORMATIČKE TEHNOLOGIJE (16)

Uvod u informatiku i računarstvo. Primena računara. Računarski sistem (osnovni delovi, dodatni uređaji i softver). Povezivanje i uključivanje računara. Korišćenje operativnog sistema računara, radno okruženje. Program za obradu teksta. Program za tehničko crtanje.

OD IDEJE DO REALIZACIJE (8)

Algoritam konstruktorskog modelovanja od ideje do realizacije. Upoznavanje elemenata konstruktorskih kompleta i načina njihovog povezivanja u celinu. Izrada algoritma modela prema sopstvenoj ideji. Samostalan rad sa konstruktorskim kompletima i gotovim elementima prema svojoj ideji. Tehnička dokumentacija modela.

MATERIJALI I TEHNOLOGIJE (12)

Pojam i podela materijala (prirodni, veštački). Vrste i svojstva materijala (fizička, hemijska i mehanička): drvo, papir, tekstil, koža, plastični materijali. Način obrade materijala (principi delovanja alata za mehaničku obradu materijala, ispitivanje materijala). Priprema za obradu. Pravilno korišćenje alata za ručnu obradu materijala, izvođenje operacija i zaštita na radu: obeležavanje, sečenje, završna obrada (bušenje, ravnanje, brušenje). Izbor materijala, operacija i alata i redosleda njihove primene. Reciklaža materijala i zaštita životne sredine.

ENERGETIKA (4)

Pojam i značaj energije. Izvori energije (neobnovljivi, obnovljivi i alternativni). Transformacija, korišćenje i štednja energije. Korišćenje energije: sunca, vetra, vode.

KONSTRUKTORSKO MODELOVANJE - MODULI (12)

Konstruktorsko modelovanje: učenici se slobodno opredeljuju za aktivnost (projekat), a na osnovu toga sledi algoritam: izrada skice i tehničkog crteža (u olovci ili na računaru), planiranje i priprema potrebnog materijala, planiranje redosleda i postupaka obrade, realizacija projekata: izrada modela prema sopstvenoj konstrukciji od lako obradivih materijala ili konstruktorskih elemenata. Praktična primena znanja o oblikovanju modela ovladanim tehnologijama obrade i korišćenjem materijala od: drveta, hartije, vlakana, tekstila, kože, plastičnih materijala i dr. Učenici koji imaju posebno interesovanje za rad na računaru mogu koristiti softver za prostorno modelovanje i konstruisanje.

SAOBRAĆAJ (8)

Saobraćaj (pojam): vrste, struktura, funkcija. Regulisanje i bezbednost drumskog saobraćaja. Pešak u saobraćaju. Bicikl u saobraćaju. Horizontalna, vertikalna i svetlosna signalizacija. Obaveze i odgovornost učesnika u saobraćaju. Uticaj saobraćaja na zaštitu životne sredine.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program tehničkog i informatičkog obrazovanja oslanja se na dosadašnja iskustva u nastavnoj praksi i na postojeću realnost, a ima za cilj pored modernizacije predmeta, racionalizaciju nastave i rasterećenje učenika, tako da je program evolutivne prirode.

Program se realizuje u formi predavanja (teoretska nastava) i vežbi. Nastava se realizuju korišćenjem prevashodno metoda vizuelnog i praktičnog prikaza, korišćenjem savremenih nastavnih sredstava. Program vežbi realizuju se u formi zaokruženih programskih celina (modula) koje omogućuju učenicima kreativnu slobodu. Ovakav pristup omogućuje individualizaciju nastave, prema nadarenosti, sposobnostima, motivima i interesovanjima učenika. U programu nije prikazana podela nastavnih sadržaja prema vrsti materijala koji se obrađuju. Za svaku programsku celinu postoji određen okvir (cilj i zadaci), a nastavni sadržaji se realizuju kao programske aktivnosti. Izbor vežbe iz programskih sadržaja ostvaruje svaki učenik prema ličnom opredeljenju. Vežba treba da sadrži ideju (namenu, izgled), materijal (izbor), skicu, tehnički crtež, plan redosleda i postupaka obrade i potrebnog alata i pribora. U realizaciju vežbe se može uključiti i više učenika ukoliko je rad složeniji, odnosno ako je on opravdan, odnosno racionalan u odnosu na cilj, zadatke i ako primena ovog oblika rada ima sociološko, psihološko, pedagoško i didaktičko opravdanje.

Povezanost teorije i prakse postiže se kroz jedinstvo teorijskih sadržaja i vežbi koje u realizaciji treba da se prepliću i dopunjuju. Programski sadržaji funkcionalno obezbeđuju korelaciju sa srodnim sadržajima iz nastave fizike, matematike, biologije, hemije i dr.

Akcenat informatičkog dela ovog predmeta je da se kod učenika razvije osnovna informatička pismenost, ali i da se osposobe da primenjuju savremenu tehnologiju u komunikaciji, da pronalaze korisne informacije, nasuprot usvajanju gotovih znanja. Informatička obuka treba da osposobi učenike za upotrebu savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija i u drugim nastavnim oblastima u okviru nastavnog procesa. Poznajući osnove informatičke pismenosti, učenici su u mogućnosti da sve tehnike i tehnologije doživljavaju i istražuju na sadržajniji način koristeći širi spektar izvora informacija. Gde god je to moguće i realno izvodljivo, treba koristiti IKT kao sredstvo za istraživanje, kao sredstvo za predstavljanje sopstvenih ideja i kao način za realizaciju planiranog zadatka.

Sadržaje tehničkog i informatičkog obrazovanja u celini treba realizovati kroz vežbe, počev od planiranja, grafičkog predstavljanja zamisli, preko izvršavanja radnih operacija do procene i vrednovanja. Realizacijom ovih vežbi učenici otkrivaju i rešavaju jednostavne tehničke i tehnološke probleme, upoznaju primenu prirodnih zakonitosti u praksi. Formiraju svest o tome kako se primenom tehnike i tehnologije menja svet u kome žive. Uočavaju kako na okolinu tehnika utiče pozitivno, a kako se ponekad narušava prirodni sklad i kako se mogu smanjiti štetni uticaji na prirodno okruženje i time razvijaju svest o zaštiti životne sredine.

Predviđeni sadržaji iz tehničkog i informatičkog obrazovanja zahtevaju raznovrstan metodički pristup odnosno primenu postupaka. Uvoditi učenike u svet tehnike i savremene tehnologije na zanimljiv i atraktivan način, čime se podstiče njihovo interesovanje za tehničko stvaralaštvo. Omogućiti učenicima da iskazuju vlastite kreativne sposobnosti, da traže i nalaze sopstvena tehnička rešenja i da se dokazuju u radu.

S obzirom da je nastava tehničkog obrazovanja teorijsko - praktičnog karaktera, časove treba ostvarivati sa podelom odeljenja na dve grupe.

Učenicima treba obezbediti da na najefikasniji način stiču trajna i primenljiva naučno-tehnološka znanja, da se navikavaju na pravilnu primenu tehničkih sredstava i tehnoloških postupaka. Ne insistirati na učenju manje značajnih činjenica i sličnih teorijskih sadržaja.

Radi što uspešnije korelacije odgovarajućih nastavnih sadržaja, usklađivanja terminologije, naučnog osmišljavanja sadržaja i racionalnog sticanja znanja, umenja i navika neophodna je stalna saradnja sa nastavnicima fizike, matematike, hemije, biologije, likovne kulture, informatike i računarstva i dr.

Prilikom konkretizacije pojedinih sadržaja programa, naročito upoznavanja novih i savremenih tehnologija, u obzir treba uzimati specifičnosti sredine i usklađivati ih sa njenim potrebama. Vaspitno-obrazovni ciljevi su identični za sve škole. Međutim, planirane vežbe omogućavaju različite načine za postizanje tih ciljeva. Za njihovu realizaciju potrebno je postupno uvoditi učenike u algoritme (aktivnosti tj. skup operacija koje treba izvršiti određenim redom da bi se rešio zadatak, odnosno izvršila radnja) konstruktorskog modelovanja pri izradi sopstvenog projekta kao izraza slobodnog izbora ideja, materijala, postupka i dr. Algoritmizovati nastavu znači odrediti precizan sistem pravila i uputstava po kojima će se odvijati sve nastavnikove i učenikove aktivnosti, da bi se najsigurnije i najbrže došlo do postavljenih ciljeva.

Posete muzejima tehnike, sajmovima i obilaske proizvodnih i tehničkih objekata treba ostvarivati uvek kada za to postoje uslovi, radi pokazivanja savremenih tehničkih dostignuća, savremenih uređaja, tehnoloških procesa, radnih operacija i dr. Kada za to ne postoje odgovarajući uslovi, učenicima treba obezbediti multimedijalne programe u kojima je zastupljena ova problematika.

Učenicima se ne zadaju domaći zadaci, već sve sadržaje programa - znanje, umenja i veštine treba da usvoje na časovima redovne nastave i korišćenjem odobrenog udžbenika, radne sveske i didaktičkog materijala.

Uvod

Upoznati učenike sa tehnikom, tehničkim dostignućima i značajem tehničkog obrazovanja, značajem tehničkog i informatičkog obrazovanja i organizacijom rada u kabinetu za tehničko obrazovanje, organizacijom radnog mesta. Omogućiti učenicima da upoznaju specifičnosti rada u kabinetu tehničkog obrazovanja. Posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti na radu prilikom korišćenja alata.

Grafičke komunikacije

Uvodeći ih u algoritam konstruktorskog modelovanja učenike treba naučiti kako se skicom može izraziti ideja i kako se primenom pravila (standarda) izrađuje tehnički crtež. Učenici treba da upoznaju formate papira. Osposobiti učenike da pravilno koriste pribor za tehničko crtanje i razviju veštinu njegovog korišćenja. Na razradi svoje ideje učenici treba da upoznaju vrste linija i njihovu primenu, da prepoznaju načine prostornog prikazivanja predmeta, pojam i elemente kotiranja. U toku rada učenike uvoditi u pojam i vrste razmere i osposobiti ih da umeju da nacrtaju tehnički crtež u različitim razmerama i da ga iskotiraju.

Informatička tehnologija

Pri realizaciji ove tematske celine učenike treba upoznati sa osnovnim pojmovima u oblasti informatike i računarstva. Objasniti pojmove informacija i podatak, šta je to računar i kako radi. Navesti primene računara u svakodnevnom životu. Učenicima objasniti pojmove hardver i softver, osnovne delove računara i periferijske uređaje. Upoznati učenike sa najosnovnijim karakteristikama monitora, tastature, miša i kućišta računara, ne upuštajući se u dublje teorijske rasprave. Ukratko objasniti funkciju štampača i skenera. Kod tumačenja softvera objasniti pojmove program i algoritam, i razliku između sistemskog i aplikativnog softvera. Objasniti povezivanje računara sa periferijskim uređajima u jedinstvenu celinu i to i praktično realizovati. Objasniti elemente prednje i zadnje strane kućišta. Obraditi postupke za pravilno uključivanje i isključivanje računara.

Učenicima objasniti pojam radne površine i uporediti je sa radnim stolom. Pokazati pokretanje programa sa radne površine i iz start menija. Demonstraciju rada sa programima, kao i rad sa prozorima, izvršiti na programima koji su učenicima bliski (Calkulator, Games, Paint ...). Ostaviti nekoliko časova za rad u navedenim programima da kroz "igru" ovladaju veštinom rada mišem i tastaturom.

Demonstrirati rad u složenijim programima, a naročito onim koji su u neposrednoj vezi sa programskim sadržajima nastave tehničkog obrazovanja. Omogućiti učenicima da nacrtaju jednostavan tehnički crtež pomoću računara.

Insistirati na tome da svaki učenik samostalno uradi određenu operaciju u radu sa računarom. Kroz realizaciju modula utvrditi pređene sadržaje i povezati ih sa nastavom tehničkog obrazovanja.

Od ideje do realizacije

Prve realizacije svojih ideja učenici ostvaruju upotrebom konstruktorskih kompleta kojima raspolaže kabinet za tehničko obrazovanje tj. bez obrade materijala. Konstruktorski kompleti mogu biti od različitih materijala: drveta, plastične mase ili metala. Izrada skice prema sopstvenoj ideji prethodi daljem radu. Pošto u sastavu kompleta ima raznovrsnih delova (osovine, točkovi, zupčanici, razne vrste pločica, zavrtnji i dr.) učenike treba uputiti kako se oni međusobno spajaju u odgovarajuće celine. Sa završenim modelima učenici demonstriraju njihovu funkciju i namenu. Posle demonstracije modeli se rastavljaju, a delovi vraćaju na odgovarajuće mesto. Ova nastavna tema se proteže i kroz druge teme jer učenici kroz naredne nastavne sadržaje upoznaju put od ideje do realizacije odnosno od skice i tehničkog crteža, preko upoznavanja tehničkih materijala do načina obrade materijala i konačne realizacije ideje u poglavlju modula. Objasniti učenicima da će prilikom materijalizacije svoje ideje putem konstruktorskog modelovanja umesto pravih objekata izrađivati modele i makete.

Materijali i tehnologije

Upoznati učenike sa pojmom i podelom materijala (prirodni, veštački). Vrste i svojstva materijala (fizička, hemijska i mehanička) objasniti na elementarnom nivou. Učenici treba da pomoću jednostavnog pribora upoznaju svojstva materijala (ispitivanje tvrdoće, elastičnosti, obradivosti itd.). Koristiti samo one vrste materijala koje će se upotrebljavati za modelovanje i to: drvo, papir, tekstil, kožu, plastični materijal. Način obrade materijala realizovati upoznavanjem principa delovanja alata za mehaničku obradu materijala.

Prikazati pravilno korišćenje alata za ručnu obradu materijala i izvođenje operacija i zaštita na radu: obeležavanje, sečenje, završna obrada (bušenje, ravnanje, brušenje). Postupno uvođenje učenika u rad sa alatom pri izvođenju raznih operacija menja suštinski karakter nastave tehničkog obrazovanja - obrada materijala tako postaje sredstvo kreativnog izražavanja, a ne cilj u nastavi tehničkog obrazovanja.

Energetika

Obnoviti nastavne sadržaje iz prirode i društva i poznavanje prirode koji se odnose na toplotu (sunce izvor svetlosti i toplote), vodu (rasprostranjenost vode), vazduh (kretanje vazduha - vetrovi), kretanje i otpori kretanju tela. Zatim upoznati učenike sa preciznijim pojmom, vrstama i značajem energije za čovečanstvo. Naznačiti osnovne izvore energije bez ulaženja u detalje. Upoznati učenike sa načinom korišćenja i pretvaranja u neke korisne oblike energije sunca, vode i vetra kao njima već poznatih izvora energije.

Konstruktorsko modelovanje - moduli

Projekat koji je nastao prolaskom kroz sve etape od ideje do realizacije treba da bude realizovan u ovom delu programa. U zavisnosti od težine rada za koji se učenik opredelio moguće je uraditi i više radova. Učenike treba upoznati sa mogućnošću da se sami opredeljuju za određenu aktivnost u okviru date teme, da mogu realizovati svoju ideju koja je u skladu sa njihovim sposobnostima, interesovanjima i nadarenostima. Pri izradi "projekta" učenici primenjuju ranije stečeno znanje iz projektovanja i konstruktorskog modelovanja, a u modulima primenjuju ranije stečena znanja iz oblikovanja materijala. Ostvariti korelaciju sa likovnim vaspitanjem. Učenici se mogu opredeliti i za rad na računaru.

Saobraćaj

Dati opšti pregled funkcionisanja saobraćaja (pojam): vrste, struktura, funkcija. Težište je na drumskom saobraćaju i u tom kontekstu bicikl u saobraćaju. Učenici treba da se na interesantan i očigledan način upoznaju sa pravilima i propisima kretanja pešaka i bicikla u javnom saobraćaju, načine regulisanja saobraćaja i bezbedno kretanje od škole do kuće. Za realizaciju ovih nastavnih sadržaja, a za praktično uvežbavanje mogu se koristiti poligoni u okviru škole ili saobraćajne makete koje mogu izraditi i učenici na redovnim časovima ili u radu slobodnih aktivnosti.

U ovoj etapi realizacije nastave tehničkog obrazovanja treba prilagoditi - transformisati prostor i opremu u kabinetima - radionicama za primenu inoviranih programa tehničkog obrazovanja. Treba imati u vidu da se jedan deo sadržaja odnosi i na informatičku tehnologiju. Zbog toga kabinet treba preurediti da bude funkcionalan i da se svi nastavni sadržaji mogu realizovati. To znači da za pojedine vrste operacija treba predvideti namenski prostor i opremu, a da se pri tome međusobno ne ometaju. Odnosno, jedan deo predvideti za obradu drveta i metala. Za ove operacije poželjno je da se predvidi posebna prostorija sa nekoliko radnih mesta. S obzirom da se realizuje modularna nastava, što znači da će se učenici istog odeljenja moći opredeljivati za različite module aktivnosti, treba predvideti uslove za realizaciju takve nastave. Drugi prostor, obezbediti za "projektovanje" - rad na tehničkoj dokumentaciji, zatim, mesto za rad sa konstruktorima i rad na računaru. Skladnom organizacijom prostora i opreme stvoriće se povoljni uslovi za diferenciranu i individualnu nastavu. U slučaju adaptacije postojećeg prostora ili pri izgradnji novih, treba uvažavati sledeće zahteve:

- školski prostor organizovati tako da omogući sve oblike diferenciranog i individualnog rada, sa manjim ili većim mogućnostima za višenamensko korišćenje,

- da kabinet-radionica poseduje jednu pomoćnu prostoriju koja je povezana sa osnovnom za rad manjih grupa ili pojedinih učenika u okviru dodatnog rada, slobodnih tehničkih aktivnosti, za rad sa talentovanim učenicima, za pripremu nastave i dr,

- da nameštaj koji se nabavlja bude fleksibilan tako da se može brzo i efikasno prilagoditi za rad manjih grupa i individualni rad učenika.

U skladu sa prihvaćenom koncepcijom projektovati etapni razvoj i obezbeđenje nastavnih sredstava i didaktičkog materijala. Didaktički materijal treba da je u skladu sa koncepcijom tehničkog i informatičkog obrazovanja, tj. odnosno da podstiče razvoj tehničkog mišljenja i stvaralaštva učenika.

S obzirom na različitost funkcija i karaktera pojedinih delova programskih sadržaja, kao i psihofizičkih mogućnosti učenika u pojedinim fazama, u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja se, po pravilu koriste svi postojeći oblici rada, koji su inače zastupljeni u ostalim nastavnim predmetima: frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad.

Frontalni oblik rada primenjuje se najčešće zato što je ekonomičan u pripremanju i održavanju časova i učenicima obezbeđuje postupnost, sistematičnost, kao i lakše praćenje i kontrolisanje rada i rezultata rada učenika. Međutim, u nastavi tehničkog obrazovanja treba voditi računa i o slabim stranama frontalnog oblika rada kao što je sputavanje inicijativnosti i samostalnosti u radu, nemogućnost angažovanja svih učenika u radu, pojedinci ne mogu da zadovolje svoje sklonosti i razviju svoje sposobnosti tempom koji im odgovara.

Grupni oblik rada se češće koristi u nastavi tehničkog obrazovanja, a posebno u realizaciji nastavnih sadržaja kao što su: upoznavanje principa i načina funkcionisanja pojedinih sprava, uređaja, aparata, mašina i sl. Prilikom njihovog rasklapanja i sklapanja; proučavanje pojedinih tehnoloških procesa; primena praktičnih znanja, umenja i veština, rad na računaru i dr.

Individualni oblik u nastavi tehničkog obrazovanja ima posebnu ulogu u realizaciji modula i konstruktorskog modelovanja. Izrada "projekta" zahteva od nastavnika individualni rad sa svakim učenikom tako da im omogući rad u skladu sa njihovim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima. Ovaj oblik rada se primenjuje kada učenici postignu određena znanja, umenja i veštine i izvesno iskustvo koje mogu primenjivati u samostalnom radu pri realizaciji "projekta".

Izbor metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog časa, opremljenosti kabineta nastavnim sredstvima i izabranog oblika rada.

Učenike ocenjivati prema rezultatima koje postižu u usvajanju nastavnih sadržaja, uzimajući u obzir i sve njihove aktivnosti značajne u ovoj nastavi (urednost, sistematičnost, zalaganje, samoinicijativnost, kreativnost i dr.). Ne treba odvojeno ocenjivati teorijska i praktična znanja, niti primenjivati klasično propitivanje učenika, već izvoditi ocene na osnovu stalnog praćenja rada učenika.

U petom razredu učenik treba da:

- je sposoban da svoje ideje prikaže skicom i jednostavnijim tehničkim crtežom, kao i da ih izrađuje pravilnom primenom osnovnog pribora za tehničko crtanje;

- ume da uključi računar i pokrene odgovarajući program;

- koristi računar za ispisivanje teksta i jednostavnije tehničke crteže, bez programiranja;

- ume da sastavi jednostavnije statičke i dinamičke modele i makete od delova iz konstruktorskog kompleta i gotovih elemenata, prema odgovarajućim uputstvima i svojim idejama;

- razlikuje prirodne i veštačke materijale;

- zna bitne karakteristike materijala pogodnih za mehaničku obradu;

- zna da uradi plan radnih postupaka;

- ume samostalno da izradi jednostavnije predmete od lako obradivih materijala, po svojoj ideji, pomoću odgovarajućeg pribora i ručnog alata, primenom osnovnih radnih operacija;

- zna načine iskorišćavanja energije Sunca, vode i vetra;

- poznaje osnovna pravila i propise kretanja pešaka i bicikla u javnom saobraćaju;

- poznaje horizontalnu, vertikalnu i svetlosnu signalizaciju u saobraćaju.

FIZIČKO VASPITANJE

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja je da raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifičnim uslovima života i rada.