Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Morfosintaksički i fonetski sadržaji sa primerima

ENGLESKI JEZIK

1. Imenice

a) Brojive imenice (članovi porodice, domaće životinje, delovi tela, odeća, školski pribor, dom itd).

b) Nebrojive imenice: milk, butter, bread.

v) Pravilna množina imenica (množina na - s, -es); najčešći primeri nepravilne množine (man, woman, child).

g) Izražavanje pripadanja i svojine (sa imenicom u jednini):

- Sintetički genitiv: Mary’s book, the dog’s tail

- Analitički genitiv (receptivno): the colour of the book.

d) Građenje imenica nastavkom - er: singer, worker.

2. Član

a) neodređeni član

- u prvom pominjanju nekoga ili nečega: There’s a book on the table.

- u značenju broja jedan: Can I get an orange, please?

- uz nazive zanimanja: He’s a teacher.

- generička upotreba: A cat is an animal.

b) određeni član

- uz zajedničke imenice u jednini i množini:

The apple is for you. / The apples are for you.

- ispred superlativa i rednih brojeva:

It is the tallest building in London. January is the first month of the year.

- u izrazima sa delovima dana: in the morning, in the evening.

v) nulti član

- uz nebrojive imenice i brojive imenice u množini

I like to drink milk. He likes apples.

- uz nazive dana u nedelji, meseca, godišnjih doba: Friday, March, summer

- uz nazive obeda: breakfast, lunch, dinner

- uz praznike: New Year, Christmas

- uz nazive sportova i dečijih igara: football, hopscotch

- u izrazima: be at home/go home; be at school/ go to school; go to bed; have breakfast/ dinner

3. Zamenice

a) Lične zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta:

We like to play football. I like him. Give me the book.

b) Pokazne zamenice u jednini i množini this/these; that/those.

v) Upitne zamenice who, what u funkciji subjekta

4. Determinatori

a) Pokazni determinatori this/these; that/those.

b) Prisvojni determinatori.

v) Neodređeni determinatori some, any, uz brojive i nebrojive imenice.

5. Pridevi

a) Najfrekventniji opisni pridevi (veličina, oblik, boja),

b) Pridevi za izražavanje pripadanja nekoj naciji: English, Serbian.

v) Sintetički komparativ i superlativ osnovnih jednosložnih prideva

She is taller than her sister. Is this the biggest building in your town?

6. Brojevi

Prosti brojevi do 30. Redni brojevi do 20.

7. Kvantifikatori brojivih i nebrojivih imenica: much/ many; a lot of

8. Glagoli

a) The Simple Present Tense za izražavanje uobičajene radnje ili pojave: He goes to bed at nine. It rains a lot in winter.

b) The Present Continuous Tense za izražavanje radnje koja se događa u trenutku govora: He’s sleeping now.

v) Zapovedni način: Give me the book, please. Let’s play ball. Go home, children.

g) Modalni glagoli

- can: - izražavanje sposobnosti, mogućnosti: I can swim. He can’t come today.

- traženje dozvole: Can I take your book, please?

- must: iskazivanje obaveze: You must finish your homework. I must go now.

d) Have kao punoznačni (leksički) glagol

- za izražavanje pripadanja i posedovanja (have/have got)

They have/have got a nice house in the country.

What do you have in your bag?/ What have you got in your bag?

- u izrazima: have breakfast/lunch/dinner; have fun

9. Prilozi i priloške odredbe.

a) za mesto: here/there; near

b) za vreme: today, now

10. Predlozi: at, in, on, under, behind, from.

11. Veznici: and, or.

12. Rečenica

a) Red reči u prostoj rečenici.

b) YES/NO pitanja i kratki potvrdni i odrični odgovori (produktivno i receptivno).

v) WH pitanja (receptivno), osim pitanja sa who, what

g) Egzistencijalno There is /are…: There’s a book on the table.

d) Bezlične rečenice sa IT kao formalnim subjektom.

It’s hot/cold. It’s raining. It’s ten o’clock.

NEMAČKI JEZIK

Rečenica

Osnovne rečenične strukture u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku. Proširivanje osnovnih rečeničnih struktura slobodnim podacima. Bezlične rečenice tipa Es ist... Svesno usvajanje negacija nicht i kein. Upitne rečenice.

Peter liest. Peter liest ein Buch. Peter liest keine Zeitung. Liest Peter ein Buch?

Was liest er?

Imenice (zajedničke, vlastite)

Receptivno usvajanje roda, broja i padeža pomoću člana, nastavaka i determinativa. Produktivno korišćenje nominativa, dativa i akuzativa jednine i nominativa i akuzativa množine, sa odgovarajućim predlozima i bez predloga u govornim situacijama koje su predviđene tematikom. Saksonski genitiv.

Ich lese den Roman "Emil und Detektive". Hilfst du deiner Mutter? Hilfst du Michaelas Mutter?

Član

Receptivno i produktivno usvajanje određenog i neodređenog člana uz imenice u navedenim padežima. Sažimanje člana im, am, ins (receptivno). Nulti član uz gradivne imenice (receptivno). Prisvojni determinativi u nominativu, dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).

Ich liege im Bett. Dort steht ein Computer. Der Computer ist neu. Ich trinke gern Milch. Zeig mir dein Foto!

Negacija

Kein u nominativu i akuzativu. Nein, nicht.

Nein, das weiß ich nicht. Ich habe keine Ahnung.

Zamenice

Lične zamenice u nominativu (produktivno), dativu i akuzativu jednine i množine (receptivno).

Er heißt Peter. Wann besuchst du uns?

Pridevi

Opisni pridevi u sastavu imenskog predikata, a samo izuzetno u atributivnoj funkciji (receptivno).

Sie ist Lehrerin. Du bist nicht da. Er ist groß.

Predlozi

Dativ - bei, mit, aus, vor; akuzativ - für; dativ/akuzativ - in, an, auf. Uvežbavaju se receptivno uz imenice u odgovarajućim padežima (receptivno).

Susi ist bei Christian. Ist das ein Geschenk für mich? Ich bin im Park/ auf dem Spielplatz.

Prilozi

Prilozi i priloške fraze: links, rechts, hier, dort, da, heute, morgen, jetzt, morgen nach dem Frühstück.

Glagoli

Prezent najfrekventnijih slabih i jakih glagola, prostih, izvedenih i složenih, pomoćnih glagola sein i haben, modalnih glagola wollen, sollen, müssen i dürfen (receptivno), kao i können i möchten (receptivno i produktivno) u potvrdnom, odričnom i upitnom obliku jednine i množine. Prezent sa značenjem buduće radnje; preterit glagola sein i haben (receptivno i produktivno). Najfrekventniji refleksivni glagoli i imperativ jakih i slabih glagola (receptivno).

Ich heiße Peter. Gibst du mir deine Telefonnummmer? Sie fährt gern Rad. Wo warst du gestern? Ich stehe immer um 7 Uhr auf. Möchtest du Basketball spielen? Maria war krank, sie hatte Grippe.

Brojevi

Osnovni do 100.

Kazivanje vremena po časovniku (puni časovi i polovine).

RUSKI JEZIK

Uočavanje relacije slovo-glas i razlikovanje glasova i slova u ruskom jeziku. (receptivno) Osnovna obeležja suglasničkog i samoglasničkog sistema ruskog jezika: izgovor glasova koji se beleže slovima ž, š, č, щ, l; izgovor i beleženje parnih tvrdih i mekih, zvučnih i bezvučnih suglasnika; izgovor i beleženje akcentovanih i redukovanih samoglasnika (receptivno). Osnovni tipovi izjavne i upitne intonacione konstrukcije (receptivno).

Slaganje subjekta (imenica) i prostog glagolskog predikata (lični glagolski oblik): Вова чиатет. Миша читал.(i receptivno i produktivno).

Glagol u funkciji prostog glagolskog predikata - prezent glagola prve i druge konjugacije, perfekat: я читаю, tы чиатешь, я любlю, ты любишь, он говорил, она писала, они раззказыvali... .. (i receptivno i produktivno).

Imenice u funkciji imenskog dela predikata: Я ученица. Мама - врач. (i receptivno i produktivno).

Slaganje imenica i pridevskih reči: красный свет, Новый god, зеленая доска, большaя елка, вкусное яблоко, синee пальтo. (i receptivno i produktivno).

Oblici ličnih zamenica u funkciji subjekta: Я читаю книгу. Ты пишешь писмоь. Меня зовут Аня. Как тебя зовут? Мне одиннадсать лет. Ему десять лет. (i receptivno i produktivno).

Identifikacija: Это Mишa. Это дом. Вот книга. Тут Вова и Анна. (i receptivno i produktivno).

Iskazivanje pitanja: Кто э то? Чтo этo? Ктo on? Чтo тут? A дом? И двор ваш? (i receptivno i produktivno).

Iskazivanje posesivnosti: У меня есть...У меня нет...(i receptivno i produktivno).

Iskazivanje prostornih (pravac i mesto) i vremenskih odnosa: кудa, гдe, когдa; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне; в городе; налево, направо, прямо; вчера, летом, утром. (i receptivno i produktivno)

Iskazivanje imperativnosti (2. lice jednine i množine): читай, читайтe; скажи, скажитe; познакомьтесь!.. (receptivno)

Konstrukcije s osnovnim glagolima kretanja: Я иду в школу. Куда идет этот aавтобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша? (receptivno).

FRANCUSKI JEZIK

1. Imenice

a) Brojive imenice (članovi porodice, domaće životinje, delovi tela, odeća, školski pribor, dom itd).

b) Nebrojive imenice: pain, lait, beurre, jus.

v) Jednina i množina imenica (la chaise, les chaises, un ami, des amis).

g) Muški i ženski rod imenica (un éleve, une éleve, le frere, la soeur, un étudiant, une étudiante)

d) Izražavanje pripadanja:

- C’est le livre de Sophie;

- C’est a moi.

2. Član

a) Neodređeni član

- u prvom pominjanju: C’est une boulangerie. Elle est a côté.

- u značenju broja jedan: Je peux prendre une orange, s’il vous plaît?

b) Određeni član: La fille de ma voisine s’appelle Xénia. J’aime le chocolat, la musique et les voyages.

v) Partitivni član: Je voudrais du jus d’orange, s’il vous plaît. Tu fais du sport ?

3. Zamenice

- Lične zamenice u jednini i množini, u funkciji subjekta i objekta (receptivno): Je sors avec mes amis, nous allons au cinéma. Mina ? Je la connais bien.

- Zamenica on: On va au cinéma? En Suisse, on parle allemand, français et Italie.

4. Ostali determinanti ispred imenice

a) Pokazni.

b) Prisvojni.

v) Brojevi: osnovni (do 100) i redni (do 20).

v) Neodređene reči: tout, chaque, quelques.

5. Pridevi

a) Najfrekventniji opisni pridevi (veličina, oblik, boja),

b) Pridevi za izražavanje pripadanja nekoj naciji, muški i ženski rod: Serbe, Français/e, Belge, Suisse, Italien/ne, Anglais/e.

6. Glagoli

a) Prezent indikativa glagola prve grupe i najfrekventnijih nepravilnih glagola.

b) Zapovedni način glagola prve grupe i najfrekventnijih nepravilnih glagola.

v) Složeni perfekt - samo određeni broj najfrekventnijih glagola, i receptivno i produktivno, kao kompletne fraze (bez gramatičkih objašnjenja ukoliko učenici na njima ne insistiraju): J’ai fini! J’ai oublié mon cahier. Je suis allé(e) chez ma grand-mere, j’ai nagé, il a fait beau.

g) Bliski futur: perifraza aller + infinitif: Demain nous avons un contrôle en maths; ce soir, je vais regarder un film a la télé. Izražavanje bliske budućnosti pomoću prezenta: Je suis chez toi dans un quart d’heure.

d) Osnovni glagolski izrazi: avoir faim / soif / sommeil / chaud / froid / peur / envie de...

đ) Konstrukcije sa infinitivom (najčešći modalni glagoli): pouvoir, devoir, savoir, aimer. Est-ce que je peux sortir? Nous devons rentrer. Il ne sait pas nager. J’aime dessiner.

e) Kondicional prezenta glagola pouvoir i vouloir: Je voudrais un kilo de pommes, s’il vous plait. Est-ce que tu pourrais me preter ton portable?

7. Prilozi za vreme, mesto, način, količinu: avant, apres, aujourd’hui, hier, demain, toujours, ici, la, devant, derriere, bien, mal, vite, doucement, gentiment, beaucoup, moins, plus.

8. Predlozi i sažeti članovi: J’habite a Kragujevac, en Serbie. Nous allons passer nos vacances en Belgique. Nous sommes allés au zoo. Il rentre du stade/de l’école a quelle heure ? Il y a un petit chat dans la rue, il est sous la voiture, je vais le mettre sur la fenetre. C’est pour toi.

9. Veznici: et, ou, mais.

10. Rečenica

a) Red reči u prostoj rečenici.

b) Totalno pitanje intonacijom i pomoću formule est-ce que i kratki potvrdni i odrični odgovori.

v) Parcijalno pitanje sa upitnim rečima qui, ou, quand, pourquoi.

g) Unipersonalni glagoli i konstrukcije: Il faut faire vite! Il y a 25 éléves dans ma classe. Il pleut. Il fait beau.

ITALIJANSKI JEZIK

Fonetika i fonologija

Abeceda i ortografska pravila. Postepeno uvođenje u pravilan izgovor i intonaciju, sa posebnim osvrtom na glasove koji se razlikuju od našeg glasovnog sistema. Izgovor i pisanje glasova sa odgovarajućim grafemom, digramom i trigramom (c, g, ci, gi, ch, gh, gli, sc, qu, z, gn, s). Pojačani izgovor samoglasnika. Položaj akcenta. Beleženje akcenta. Elizija. Krnjenje reči. Intonacija upitnih i izjavnih iskaza.

Morfosintaksa

Imenica

Vlastita imena lica i gradova: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma itd.

Zajednička imenica, rod imenica, pravilna jednina i množina imenica.

Član

Oblici određenog i neodređenog člana. Osnovna upotreba.

Slaganje određenog i neodređenog člana sa imenicom ili pridevom.

Član spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.

Partitivni član kao supletivni oblik množine neodređenog člana (C’é un libro: Ci sono dei libri).

Upotreba člana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Položaj člana i predloga uz neodređeni pridev tutto.

Partitivni član.

Zamenice

Lične zamenice u službi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Naglađene lične zamenice u službi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.

Nenaglašene lične zamenice u funkciji indirektnog (mi, ti, Le gli, le, ci, vi, gli) i direktnog objekta (mi, ti, La, lo, la, ci, vi, li, le).

Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).

Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?

Neodređene zamenice ognuno i qualcuno.

Pridevi

Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodređeni pridev tutto.

Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba člana uz prisvojne prideve.

Morfološke odlike prideva questo, quello, bello i buono.

Prisvojni pridevi i pokazni pridevi.

Neodređeni pridevi ogni i qualche.

Naziv boja, morfološke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.

Predlozi

Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.

Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.).

Glagoli

Sadašnje vreme (Presente) triju konjugacija. Sadašnje vreme nepravilnih glagola: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, ire.

Sadašnje vreme modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere.

Imperativ, zapovedni način (bez oblika za treće lice množine).

Povratni glagoli.

Upotreba glagola piacere.

Izrazi sa glagolima: avere un voto in, avere fame (freddo, sete, paura, caldo), giocare sa predlozima, andare sa predlozima, piacere u bezličnoj upotrebi, volere, essere bravo a, in, che cosa fa, dove lavora, avere mal di testa, gola, denti, izraz c’e/ ci sono, ci vuole/ ci vogliono. Pravopisne osobenosti glagola i konjugacije sa završetkom care, -ciare, -gare, -giare. Negacija.

Prilozi

Potvrdni, određeni (si, no). Osnovni prilozi i priloški izrazi za određivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora.

Upitni prilozi: quando?, come?, perché? dove?

Priloški izrazi: a destra, a sinistra, dritto.

Brojevi

Glavni brojevi od 1 do 100

Redni broj primo isključivo za iskazivanje datuma.

Brojevi u službi iskazivanja datuma i časa.

Rečce

Rečca ci (s priloškom vrednošću), ne (s partitivnom vrednošću).

Sintaksa

Prosta i proširena rečenica:

Subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri: Marco legge, Marco legge un libro. Il libro é sul tavolo.

Prosta i proširena rečenica u potvrdnom i u odričnom obliku.

Upitna rečenica:

- s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);

- s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non scrivete?);

Složena rečenica.

Izjavna objekatska (La mamma dice a Marco che domani arriva il nonno).

Indirektna naredba dire + di. (La mamma dice a Marco di comprare del latte). Namerna rečenica (Andiamo a giocare).

Vremenska rečenica (Prima di uscire telefona a Marco).

Red reči u rečenici.

Strukture vezane za svakodnevne situacije u razredu (pretežno receptivno)

Chi e assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va’ al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!

Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa’ la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!

Sledeći

Prethodni

ŠPANSKI JEZIK

REČENICA

Prosta i proširena rečenica - subjekat i predikat; subjekat i predikat i jedan od dodataka. Primeri:

Pedro lee. Pedro lee un libro. El libro está en la mesa.

a) U potvrdnom obliku

b) U odričnom obliku

Upitna rečenica:

a) s konstrukcijom izjavne rečenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (¿Entienden? ¿Escriben?);

b) s konstrukcijom izjavne rečenice u odričnom obliku i upitnom intonacijom (¿No entienden? ¿No escriben?);

Red reči u rečenici.

IMENSKA GRUPA

Imenice

Vlastita imena lica i gradova: María, Juan, Belgrado, Madrid itd.

Zajednička imenica s promenom u članu i drugim determinativima - (los libros, estos libros, mis libros).

Determinativi

a) određeni i neodređeni član: el, la, los, las, un, una, unos, unas. Osnovna upotreba: Lee un libro. Tiene la pelota.

b) sažeti oblici: del, al

v) pokazni: este, ese, aquel;

g) prisvojni: mi/mío, tu/tuyo, su/suyo, nuestro, vuestro, su (mi libro, mi casa, mi escuela).

Pridevi

Opisni pridevi: isti oblici muškog i ženskog roda (feliz, verde, itd.).

Pridevi sa oznakama -o/a za muški i ženski rod (bonito/bonita, alto/alta, rojo/roja). Slaganje prideva s imenicom.

Množina prideva (bonitos, felices, verdes).

Lične zamenice

u funkciji subjekta: yo, tú, él, ella, nosotros, vosotros, ellos, ellas, Usted, Ustedes

u funkciji objekta, nenaglašene: me, te, le, la, lo, nos, os, les, las, los

u funkciji objekta, naglašene: a mí, a ti, a él, a ella, a nosotros, a vosotros, a Usted, a Ustedes

d) povratna zamenica: se;

Brojevi

Osnovni brojevi do 30.

Predlozi

a) a acusativa: Quiero a María. Veo a Pedro.

b) de i a u u glagolskim sintagmama (Habla de su padre, Escribe a su hermana);

v) de, a, en u vezivanju glagola sa ostalim dodacima u rečenici: za mesto, vreme, način ( Va a la escuela. Vuelve a casa. Va al cine. Llega a las siete. Viene al mediodía. Va a Espaňa. Viene en coche....); de, kao veza reči u imenskoj grupi (El libro de mi padre. La fiesta de la República. Una taza de café. Un libro de poesía espanola.)

GLAGOLSKA GRUPA

Glagoli

Prezent i imperativ glagola koji se u infinitivu završavaju na -ar, -er, -ir i kod kojih osnova ostaje ista u svim licima.

a) Potvrdni oblici u govoru

b) Odrični oblici u govoru

v) Prezent glagola: ser i estar

g) Prezent i imperativ glagola: dar, hacer, ir, venir, poner, tener, salir, querer, poder, sentirse, haber (hay)

d) perifrastični futur: ir a + infinitivo

đ) Pretérito perfecto simple, pretérito imperfecto y pretérito perfecto compuesto, samo upotreba nekoliko osnovnih tipova rečenica (bez objašnjenja o građenju): estuve enfermo/a, he terminado, se me ha olvidado, no he entendido, ...

Partikule i prilozi

Potvrdna partikula: sí

Odrična partikula: no

Osnovni prilozi za mesto, vreme i način: aquí, allí, en..., ahora, ayer, maňana, por la maňana, por la tarde, por la noche, bien, mal, despacio, rápido

PRAVOPIS

Dijakritički znaci: grafički akcenat (´ ) , dijereza (¨ ).

Pisanje slova "h muda"

Pisanje grupa "gue, gui, qui, que"

Osnovna pravila pravopisa

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledeći stavovi:

- ciljni jezik upotrebljava se u učionici u dobro osmišljenim kontekstima od interesa za učenike, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi;

- govor nastavnika prilagođen je uzrastu i znanjima učenika; nastavnik mora biti siguran da je shvaćeno značenje poruke uključujući njene kulturološke, vaspitne i socijalizirajuće elemente;

- bitno je značenje jezičke poruke;

- počev od petog razreda očekuje se da nastavnik učenicima skreće pažnju i upućuje ih na značaj gramatičke preciznosti iskaza;

- znanja učenika mere se jasno određenim relativnim kriterijumima tačnosti i zato uzor nije izvorni govornik;

- sa ciljem da unapredi kvalitet i količinu jezičkog materijala, nastava se zasniva i na socijalnoj interakciji; rad u učionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog rešavanja problema, potragom za informacijama iz različitih izvora (internet, dečiji časopisi, prospekti i audio materijal) kao i rešavanjem manje ili više složenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno određenim kontekstom, postupkom i ciljem;

- počev od petog razreda nastavnik upućuje učenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog međusobnog odnosa.

Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika uključuje i sledeće:

- usvajanje jezičkog sadržaja kroz ciljano i osmišljeno učestvovanje u društvenom činu;

- poimanje nastavnog programa kao dinamične, zajednički pripremljene i prilagođene liste zadataka i aktivnosti;

- nastavnik je tu da omogući pristup i prihvatanje novih ideja;

- učenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni učesnici u društvenom činu;

- udžbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praćeni upotrebom autentičnih materijala;

- učionica postaje prostor koji je moguće prilagođavati potrebama nastave iz dana u dan;

- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstiče učenike na studiozni i istraživački rad;

- za uvođenje novog leksičkog materijala koriste se poznate gramatičke strukture i obrnuto.