Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja I vaspitanja I nastavnom programu za peti razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

Tehnike (aktivnosti)

Tokom časa se preporučuje dinamično smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju duže od 15 minuta.

1. Slušanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (slušaj, piši, poveži, odredi ali i aktivnosti u vezi sa radom u učionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).

2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)

3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za učionicu ili roditelje i sl.)

4. Vežbe slušanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vežbanki, dodati delove slike, dopuniti informacije, selektovati tačne i netačne iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)

5. Igre primerene uzrastu

6. Pevanje u grupi

7. Klasiranje i upoređivanje (po količini, obliku, boji, godišnjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)

8. Rešavanje "tekućih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti

9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog rečnika

10. "Prevođenje" iskaza u gest i gesta u iskaz

11. Povezivanje zvučnog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak imenovanje naslova

12. Zajedničko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izveštaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat, program priredbe ili neke druge manifestacije)

13. Razumevanje pisanog jezika:

- uočavanje distinktivnih obeležja koja ukazuju na gramatičke specifičnosti (rod, broj, glagolsko vreme, lice...)

prepoznavanje veze između grupa slova i glasova

odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tačno/netačno, višestruki izbor

izvršavanje pročitanih uputstava i naredbi

14. Uvođenje dečije književnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz

15. Pismeno izražavanje:

- povezivanje glasova i grupe slova;

- zamenjivanje reči crtežom ili slikom;

- pronalaženje nedostajuće reči (upotpunjavanje niza, pronalaženje "uljeza", osmosmerke, ukrštene reči, i slično);

- povezivanje kraćeg teksta i rečenica sa slikama/ilustracijama;

- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na dečiji časopis ili sl, nalepnice za kofer);

- pisanje čestitki i razglednica;

- pisanje kraćih tekstova.

Strategije za uvežbavanje jezičkih veština i upotrebu leksičkih i stilskih sredstava

1. Morfologija. Obratiti pažnju na ispravnu upotrebu različitih morfoloških oblika.

2. Sintaksa. Obratiti pažnju na:

- slaganje reči (kongruenciju);

- pravilnu upotrebu glagolskih vremena;

- pravilno strukturiranje rečenice;

- jasnost, nedvosmislenost rečenice;

- adekvatnu upotrebu zavisnih rečenica;

- adekvatan red reči u rečenici;

- ispravnu upotrebu korelativa i veznika unutar jedne rečenice, kao i između rečenica.

3. Koherentnost. Obratiti pažnju da se različiti delovi teksta dobro "uklope" jedni sa drugima i da ne stvaraju probleme u razumevanju:

- informacije i argumente iznositi postepeno i u logičnom sledu;

- tekst oblikovati tako da predstavlja semantičku celinu i da svi njegovi delovi doprinesu uspostavljanju te celine.

4. Kohezija. Poštovati logičko-semantičke veze između različitih delova teksta. Obratiti pažnju na:

- adekvatnu upotrebu zamenica i zameničkih reči;

- adekvatnu upotrebu veznika i konektora;

- ispravnu upotrebu reči i izraza kojima se upućuje na neki drugi deo teksta.

5. Leksička prikladnost. Obratiti pažnju na:

- odabir leksike koja treba da bude u saglasnosti sa registrom (formalnim, neformalnim, itd.);

- primernu upotrebu ustaljenih metafora;

- odgovarajuću upotrebu kolokacija i frazeologizama;

- semantičko-leksičko nijansiranje;

- sigurnu i pravilnu upotrebu terminologije.

6. Stilska prikladnost. Obratiti pažnju na:

- izbor registra (treba da odgovara nameni teksta);

- skladno korišćenje različitih jezičkih sredstava, kako pri oblikovanju neutralnih iskaza, tako i pri oblikovanju iskaza različitog stepena ekspresivnosti.

Tipovi i vrste tekstova (govornih i pisanih)

TIP TEKSTA:	VRSTA TEKSTA:
Deskriptivni tekst (opis viđenog, doživljenog, zamišljenog, sanjanog). Predstavlja detalje u vezi sa jednim središnim subjektom. Preovlađuje prostorna nad vremenskom percepcijom.	kratka priča, pripovetka; novinski članak, esej; stručni/naučni članak; reklamni tekst, letak; katalog; itd.
Narativni tekst (o stvarnom, istorijskom, imaginarnom). Prati sled činjenica, preovlađuje vremenska percepcija.	bajka, basna, pripovetka, novela, roman; novinski članak; izveštaj; dnevnik; hronika; privatno pismo; itd.
Informativni tekst Osnovna svrha mu je pružanje informacija.	telegram, vest, izjava, komentar; obaveštenje, poruka; pozivnica; zapisnik; poslovno pismo; oglas tipa "traži se"; reklamni tekst, letak; karta (vozna, bioskopska, …); red vožnje, letenja; recept (lekarski, kulinarski); biografija (CV); bibliografija; itd.
Argumentativni tekst Pruža argumente, sa ciljem da dokaže ili opovrgne neku ideju/hipotezu/stav.	diskusija, debata; referat, seminarski, maturski, diplomski rad; stručni/naučni članak; naučna rasprava; novinski članak; reklama; propoved; itd.
- Regulativni tekst Planira i/ili uređuje aktivnost ili ponašanje; propisuje redosled procesa	uputstva i pravila (za upotrebu aparata, igranje igara, popunjavanje obrazaca, i sl.); ugovor; zakoni i propisi; upozorenja, zabrane; zdravica, pohvala, pokuda, zahvalnica; itd.

Gramatički sadržaji u petom razredu

U prvom i drugom razredu osnovne škole učenici su usvajali strani jezik. Učenje je na tom uzrastu bilo pretežno nesvesno: odgovarajućim nastavnim aktivnostima učenici su dovođeni u situaciju da slušaju strani jezik u okviru određenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da naučene iskaze kombinuju da bi se usmeno izrazili u sličnim kontekstima.

U trećem razredu učenici su počeli da uočavaju prva jezička pravila koja su im olakšavala početno opismenjavanje.

Počev od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, počinje i učenje stranog jezika; reč je o svesnom procesu koji posmatranjem relevantnih jezičkih (i nejezičkih) fenomena i razmišljanjem o njima omogućuje uočavanje određenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.

Gramatički sadržaji predviđeni u petom razredu dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi učenici mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao složenom sistemu. Savladavanje gramatičkih sadržaja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udžbenika i nastavnicima predlaže da:

1. ohrabruju učenike da posmatranjem sami pokušavaju da otkriju gramatička pravila;

2. otkrivena gramatička pravila prikažu na shematizovan način;

3. u primerima i vežbanjima koriste što je moguće više poznatu leksiku;

4. primere i vežbanja kontekstualizuju;

5. dodatna objašnjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najčešćih gramatičkih grešaka svojih učenika;

6. ukazuju učenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao moguće posledice gramatičke nepreciznosti / netačnosti.

Budući da se na tom uzrastu stiču tek početna gramatička znanja koja će se u višim razredima utvrđivati i proširivati (sposobnost učenika da razumeju strani jezik i da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatička znanja), njihovo vrednovanje trebalo bi predvideti pre svega u okviru formativne evaluacije, to jest kroz kratke usmene/pismene vežbe kojima se proverava sposobnost učenika da primene određeno otkriveno gramatičko pravilo; ispravak je za učenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugođa i školske godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izražavanja, ne bi trebalo davati gramatička vežbanja, već bi gramatičku tačnost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od više elemenata kojim se ocenjuju različite receptivne i produktivne jezičke veštine. Elementi i skala vrednovanja, usaglašeni na nivou škole, trebalo bi da budu poznati i jasni učenicima.

Elementi koji se ocenjuju ne treba da se razlikuju od uobičajenih aktivnosti na času. Isto tako ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i učenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja podiže nivo stresa kod učenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje učenika u skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sporovodi sa akcentom na proveri postignuća i savladanosti radi jačanja motivacije, a ne na učinjenim greškama.

Načini provere moraju biti poznati učenicima, odnosno u skladu sa tehnikama, tipologijom vežbi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim časovima. Elementi za proveru znanja su:

- razumevanje govora;

- razumevanje kraćeg pisanog teksta;

- usmeno izražavanje;

- pismeno izražavanje;

- usvojenost leksičkih sadržaja;

- usvojenost gramatičkih struktura;

- pravopis;

- zalaganje na času;

- izrada domaćih zadataka i projekata (pojedinačnih, u paru i grupi).

FIZIČKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT

Cilj i zadaci

Cilj fizičkog vaspitanja - izabrani sport je da se raznovrsnim i sistematskim sportskim obučavanjem i vežbanjem doprinese ostvarivanju cilja fizičkog vaspitanja kao integralnog dela vaspitno-obrazovnog sistema u celini, a da se, pri tom, zadovolje individualne potrebe učenika, njegova radoznalost i želja za dostignućima u izabranom sportu.

Peti razred

Opšti operativni zadaci:

zadovoljenje primarnih motiva učenika, posebno potrebe za kretanjem, igrom i takmičenjem;

podsticanje potrebe učenika za ličnom afirmacijom, grupnom identifikacijom kao doprinosom za bržu socijalizaciju ličnosti;

razvijanje potrebe za stvaralaštvom u smeru sportsko-tehničkih i taktičkih dostignuća i doživljavanju ličnog učinka u izabranoj sportskoj grani;

primena stečenog znanja u sistemu školskih sportskih takmičenja;

razvoj i usavršavanje motoričkih sposobnosti;

formiranje moralno-voljnih kvaliteta ličnosti.

Posebni operativni zadaci:

razvoj osnovnih motoričkih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije i preciznosti izabrane sportske grane;

sticanje i usavršavanje motoričkih umenja i navika predviđenih programom izabrane sportske grane;

primena stečenih sportsko tehničkih i taktičkih znanja i umenja izabranog sporta u složenim uslovima (kroz igru i takmičenje);

usvajanje etičkih vrednosti: poštovanje partnera - protivnika, pravila takmičenja i fer pleja.

ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Cilj fizičkog vaspitanja - izabranog sporta ostvaruje se putem sledećih organizacionih oblika rada:

časova fizičkog vaspitanja - izabrani sport,

sportskog takmičenja.

SADRŽAJI PROGRAMA

Programski sadržaji usmereni su na:

razvijanje fizičkih sposobnosti specifičnih za izabrani sport;

usvajanje motoričkih znanja, umenja i navika izabranog sporta i

teorijsko obrazovanje iz oblasti izabranog sporta.

I. RAZVIJANJE FIZIČKIH SPOSOBNOSTI SPECIFIČNIH ZA IZABRANI SPORT

Na svim časovima na kojima se realizuje izabrani sport posvećuje se pažnja:

razvijanju fizičkih sposobnosti koje su karakteristične za izabrani sport: brzine, snage, izdržljivosti, gipkosti, koordinacije i okretnosti, pri čemu se polazi od individualnih mogućnosti učenika;

učvršćivanju pravilnog držanja tela;

usvajanju motoričkih znanja, umenja i navika koje su karakteristične za izabrani sport.

II. PROGRAM IZABRANE SPORTSKE GRANE

Na osnovu razrađenog programa rada učenik treba da ovlada neophodnim tehničko-taktičkim znanjima i umenjima koji mu omogućavaju individualni i kolektivni napredak i pripremu za takmičenje. Usvajanje motoričkih znanja i umenja mora da budu primereni karakteristikama uzrasta i pola.

III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE

Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje znanja izabranog sporta putem kojih će učenici upoznati suštinu vežbanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili krajnji cilj fizičkog vaspitanja. Sadržaji se realizuju na redovnom času i na sportskim takmičenjima. Nastavnik određuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou učenika. Posebnu pažnju usmeriti na pravilno držanje tela i sprečavanje sportskih povreda. Učenici treba da se upoznaju sa osnovama olimpijskog vaspitanja.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Fizičko vaspitanje - izabrani sport ostvaruje se sa po jednim časom sedmično u svakom odeljenju od četvrtog do osmog razreda (obavezno). Program se odnosi na sportsku granu, po izboru učenika, a u skladu sa prostorno tehničkim uslovima škole. Učenicima se pruža prilika da, svojim izborom uz savet nastavnika fizičkog vaspitanja, zadovolje svoje želje i interesovanja.

Za izabrani sport učenici se opredeljuju na početku školske godine. Izabrana sportska grana obrađuje se tokom cele školske godine. U svakom razredu učenici mogu da nastave izabrani sport od prošle školske godine ili da izaberu drugu sportsku granu.

Časovi fizičko vaspitanje - izabrani sport za učenike mogu se organizovati na način koji najviše odgovara mogućnostima škole (redovan raspored časova; suprotna smena; na školskim ili iznajmljenim sportskim vežbalištima).

Nastavni program fizičko vaspitanje - izabrani sport sačinjava predmetni nastavnik.

Nastavnik fizičkog vaspitanja u istom odeljenju obavezno ostvaruje 2 redovna časa fizičkog vaspitanja i jedan čas fizičko vaspitanje - izabrani sport.

PEDAGOŠKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIČKI MATERIJAL

Obavezna pedagoška dokumentacija je:

Dnevnik rada: struktura i sadržaj utvrđuje se na republičkom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se ostavlja mogućnost da ga dopuni onim materijalom za koje ima još potrebe.

Planovi rada: godišnji, po razredima i ciklusima, plan stručnog aktiva, plan vančasovnih i vanškolskih aktivnosti i praćenje njihove realizacije.

Pisane pripreme: nastavnik sačinjava pripreme za pojedine nastavne teme izabranog sporta koje sadrže: vremensku artikulaciju ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj časova, vreme realizacije), konzistentnu didaktičku strukturu časova (oblike rada, metodske postupke obučavanja i uvežbavanja).

Radni karton: ima svaki učenik sa programom sadržaja. Karton sačinjava nastavnik, i prilagođava ga karakteristikama izabranog sporta.

Formulari za obradu podataka za: stanje fizičkih sposobnosti, realizaciju programskih sadržaja u časovnoj i vančasovnoj organizaciji rada.

Očigledna sredstva: crteži, konturogrami, video-trake aranžirane tablice orijentacionih vrednosti motoričkih sposobnosti, raznovrsna obeležavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upućuju učenike na lakše razumevanje radnih zadataka.

IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

ČUVARI PRIRODE

Cilj i zadaci

Cilj nastave izbornog predmeta čuvari prirode jeste razvijanje funkcionalne pismenosti iz oblasti zaštite životne sredine, usvajanje i primena koncepta održivog razvoja i ostvarivanje obrazovanja o kvalitetu života.

Zadaci nastave predmeta čuvari prirode su da učenici:

razvijaju obrazovanje za zaštitu životne sredine;

razvijaju vrednosti, stavove, veštine i ponašanje u skladu sa održivim razvojem;

razvijaju zdrav odnos prema sebi i drugima;

umeju da na osnovu stečenih znanja izaberu kvalitetne i zdrave stilove života;

primenjuju racionalno korišćenje prirodnih resursa;

prepoznaju izvore zagađivanja i uočavaju posledice;

stiču sposobnost za uočavanje, formulisanje, analiziranje i rešavanje problema;

razvijaju radoznalost, aktivno učestvovanje i odgovornost;

poseduju razvijenu svest o ličnom angažovanju u zaštiti i očuvanju životne sredine, prirode i biodiverziteta.

Peti razred

SADRŽAJI PROGRAMA

POLOŽAJ I ULOGA ČOVEKA U PRIRODI

Osnovni pojmovi iz oblasti životne sredine.

Uticaji čoveka na životnu sredinu.

Koncept održivog razvoja.

Prirodna ravnoteža.

Sprovođenje akcija u zaštiti i očuvanju životne sredine (mali projekti).

Vođenje sopstvene ekonomije i ekonomije prirode (mali projekti).

Kvalitetan i zdrav stil života (mali projekti).

PRIRODNA BOGATSTVA (RESURSI)
I ODRŽIVO KORIŠĆENJE

Prirodni resursi (bogatstva) - definicija podela i značaj.

Obnovljivi i neobnovljivi prirodni resursi.

Živa bića kao prirodni resurs.

Održivo korišćenje resursa.

IZVORI I POSLEDICE ZAGAĐIVANJA ŽIVOTNE SREDINE

Pojam, izvori i vrste zagađivanja.

Globalne promene i globalne posledice.

Globalno zagrevanje i posledice.

Ozonske rupe i posledice.

Smanjenje zagađenja od otpada. Reciklaža.

BIODIVERZITET - BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST

Definicija i pojam biodiverziteta.

Ugrožavanje biodiverziteta.

Nestajanje vrsta i zaštita.

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadržaji programa izbornog predmeta čuvari prirode imaju tendenciju pojačanog razvijanja znanja u odnosu na prvi ciklus, programski kontinuitet i dalju razvojnu koncepciju zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Navedeni sadržaji programa pored osnovnog teorijskog pristupa poseduju i aktivan pristup koji je usmeren ka praktičnoj realizaciji van učionice i ka izradi malih projekata. Ovako koncipiran program daje velike mogućnosti nastavnicima i učenicima da ga na kreativan način realizuju shodno uslovima, mogućnostima i vremenu.

Uloga nastavnika je da uz primenu različitih metoda rada podstiču i usmeravaju interesovanje i kreativnost učenika u pokušaju da samostalno objasne uzroke i posledice čovekovog dejstva na životnu sredinu.

Operativna razrada programskih sadržaja prepuštena je nastavnicima koji sami kreiraju vreme, mesto izvođenja i broj časova za određene teme.

SVAKODNEVNI ŽIVOT U PROŠLOSTI

Cilj i zadaci

Cilj izučavanja predmeta je proširivanje znanja iz oblasti opšte kulture i osposobljavanje učenika da, kroz upoznavanje s načinom života ljudi u prošlosti, bolje razumeju svet i vreme u kome žive i razviju svest o kontinuitetu i ukorenjenosti. Učenici bi trebalo da se upoznaju sa specifičnostima dinamike kulturnih promena i da nauče kako da sagledaju sebe u kontekstu "drugog", da bi sopstveni identitet što potpunije integrisali u širi kontekst razuđene i složene sadašnjosti.

Zadaci predmeta su da učenici, kroz nastavu usmerenu ka upoznavanju s različitim elementima svakodnevnog života, kao što su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, dečje igre, zabava, staništa, odevanje itd, uoče njihovu uslovljenost istorijskim procesima i događajima. Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog života u prošlosti Srbije, Jugoistočne Evrope, Sredozemlja i Evrope u celini, s namerom da se uoče njihovi zajednički imenitelji i upoznaju različitosti koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem učenik živi. Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraživačkog duha u proučavanju ovog predmeta, učenici treba da se osposobe da formiraju jasniju sliku o prošlim vremenima, da ovladaju elementarnim procedurama prikupljanja istorijske građe, kao i da razviju kritički odnos prema njoj.

Peti razred

Operativni zadaci:

razumevanje pojma svakodnevni život;

razumevanje pojma prošlost;

razumevanje značaja proučavanja svakodnevnog života u prošlosti;

usvajanje i produbljivanje znanja o razlikama između svakodnevnog života danas i u prošlosti;

identifikovanje aktuelnih dečjih igara (vrste i njihova funkcija);

upoznavanje s dečjim igrama u prošlosti (vrste i njihova funkcija);

identifikovanje sličnosti i razlika između igara nekad i sad;

razumevanje značaja igre u razvoju pojedinca i društva;

upoznavanje sa svakodnevnim životom ljudi u praistoriji;

upoznavanje sa svakodnevnim životom naroda Starog istoka;

upoznavanje sa svakodnevnim životom starih Grka;

upoznavanje sa svakodnevnim životom starih Rimljana;

podsticanje učenika na samostalni istraživački rad;

razvijanje sposobnosti povezivanja znanja iz različitih oblasti;

podsticanje kreativnosti.

SADRŽAJI PROGRAMA

UVOD

Prošlost (pojam prošlosti).

Vreme (hronologija, orijentacija u vremenu).

Značaj proučavanja prošlosti.

Pojam svakodnevnog života (odnosi u porodici, ishrana, stanovanje, odevanje, školovanje, lečenje, proizvodnja, zabava, razlika između političke istorije i istorije svakodnevnog života...).

Značaj proučavanja svakodnevnog života u prošlosti (prošlost ne pripada samo vladarima, vojskovođama i državnicima, već i običnim ljudima, kojima se možemo približiti jedino istraživanjem njihove svakodnevice).

IGRE U PROŠLOSTI

Pojam i fenomen igre (mesto i uloga igre u razvoju pojedinca i društva).

Igračke (vrste i značaj).

Dečje igre u sadašnjosti (karakteristike i funkcije).

Dečje igre u prošlosti (vrste i funkcija - od našeg vremena do praistorije).

Tradicionalne igre u Srbiji (Žmurke, Skakanje u džakovima, Trule kobile, Janjine, Ćuškanje, Klis ili Pincike, Potezanje konopca, Bacanje kamena s ramena, Rvanje, Hodanje na štulama, Deri-gaće, Sardine, Motanje, Tutumiš, Štaponja, Šuge, Radibaba, Car govedar, Jelečkinje, barjačkinje, Dajem ti talir, Elem, belem, cedilo, Stari čika, Gazda i pčele, Pošto, seko, mleko, Kolariću, paniću, Ringe, ringe, raja...).

Igračke u prošlosti (vrste i funkcija - od našeg vremena do praistorije).

Dečje igre i igre odraslih (sličnosti i razlike).

Olimpijske igre u antičkoj Grčkoj (osnov sportskih igara savremenog doba).

SVAKODNEVNI ŽIVOT U PRAISTORIJI I STAROM VEKU

Svakodnevni život ljudi u praistoriji

Svakodnevni život praistorijskih zajednica (arheološki lokaliteti, uticaj pojave ribolova, zemljoradnje, stočarstva i korišćenja metala na promene u svakodnevnom životu).

Način ishrane i odevanja u praistoriji (vrste hrane, njena priprema i čuvanje, odevni materijali, alatke...).

Stanovanje u praistoriji (naselja i stambeni objekti: pećine, zemunice, nadzemni objekti, sojenice...).

Upotrebni predmeti i nakit (oruđe, oružje, posuđe, nameštaj, ognjišta, peći, način obrade, umeće izrade...).

Izumi (vatra, jedro, točak, udica, luk i strela...).

Verovanja (zagrobni život, kult predaka i plodnosti i kultni predmeti: žrtvenici, ritoni, zoomorfne i antropomorfne figurine...).

Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (Oci - ledeni čovek, Pazirik - čovek s tetovažama, Kostjenki - kuće od kljova mamuta, Sungir - pokojnik prekriven perlama, megaliti, Stounhendž, arhitektura na Lepenskom viru, figurine iz Vinče, organizacija naselja u Čatal Hijuku...).

Svakodnevni život naroda Starog istoka

Način ishrane u starom Egiptu i Mesopotamiji (sakupljanje i pripremanje namirnica, lov i ribolov, jelovnik, zemljoradnja, vinogradarstvo, pića).

Odevanje u starom Egiptu i Mesopotamiji (materijali, sirovine i načini obrade, nakit, bojenje, šminka i lična higijena).

Stanovanje u starom Egiptu i Mesopotamiji (građevinski materijali, način gradnje, oruđa za rad, izgled objekata i organizacija prostora).

Porodični odnosi u starom Egiptu i Mesopotamiji (položaj muškarca, žene i deteta).

Obrazovanje u starom Egiptu i Mesopotamiji (pismo, tehnika pisanja, škole...).

Obaveze stanovništva (porez, prisilni rad - izgradnja puteva, kanala za navodnjavanje, nasipa, utvrđenja, hramova, piramida...).

Društveni život u starom Egiptu i Mesopotamiji (igre na tabli - senet, ples uz muziku, muzički instrumenti - flauta, harfa, udaraljke, frula, sistrum...).

Upotrebni predmeti u starom Egiptu i Mesopotamiji (oruđe, oružje ratnika, posuđe, kućni inventar, pečati, novac, tehnika i umeće izrade).

Lečenje (bolesti i lekovite biljke).

Putovanja i trgovina kod naroda Starog istoka.

Izumi u starom Egiptu i Mesopotamiji (sunčani i vodeni časovnik, staklo, sistem za navodnjavanje, šaduf...).

Verovanja u starom Egiptu i Mesopotamiji (zagrobni život, balsamovanje, horoskopi, astrologija, ritualni obredi i predmeti).

Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (Tutankamonova grobnica i njen inventar, brodovi pored piramida, kraljevska grobnica u Uru, biblioteka u Ninivi...).

Svakodnevni život starih Grka

Način ishrane starih Grka (eksploatacija prirodnih resursa, uzgajanje biljaka i životinja, pripremanje i čuvanje hrane, jelovnik...).

Odevanje kod starih Grka (materijali - lan i ovčija vuna, način obrade i bojenje, nakit, parfemi...).

Stanovanje u staroj Grčkoj (materijali od kojih se gradilo, zidovi od ćerpiča, krovovi pokriveni glinenim crepovima, prozori s drvenim kapcima...).

Porodični odnosi u staroj Grčkoj (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, odnos prema starijima...).

Obrazovanje u staroj Grčkoj (školovanje dečaka - uloga gramatista, kitarista, sofista, pedotriba, značaj fizičke kulture i muzike, abakus, spartansko vaspitanje...).

Društveni život u staroj Grčkoj (igra kotabos, trke dvokolica, gozbe, hetere, pozorišta...).

Upotrebni predmeti u staroj Grčkoj (oruđe, posuđe, oružje ratnika, novac, zanati...).

Putovanja i trgovina.

Medicina i nauka u staroj Grčkoj (bolesti i lečenje, Hipokrat sa Kosa...).

Verovanja starih Grka (proročišta, zagrobni život, podzemni svet...).

Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (atinski Akropolj, Delfi, Efes, Mikena...).

Svakodnevni život starih Rimljana

Način ishrane u starom Rimu (eksploatacija prirodnih resursa, uzgajanje biljaka i životinja, pripremanje i čuvanje hrane, jelovnik...).

Odevanje u starom Rimu (materijali, toga, purpurna boja - boja carevog odela, kozmetika, frizure, lična higijena, latrine…).

Stanovanje u starom Rimu (građevinski materijal, način gradnje, izgled objekata i organizacija prostora, insule, akvadukti, kupatila…).

Porodični odnosi u starom Rimu (položaj muškarca, žene i deteta, svadbeni običaji, adopcija - usvajanje kao prilika za socijalnu afirmaciju, slavljenje rođendana oca porodice u čast njegovog duha zaštitnika - genija).

Obrazovanje u starom Rimu (školovanje dečaka - uloga "dojkinje", "pedagoga" i "gramatičara", značaj besedništva...).

Društveni život u starom Rimu (zabava, gozbe, pozorište, kolske trke, borbe gladijatora, ples, muzika, muzički instrumenti...).

Upotrebni predmeti i nakit (oruđe, oružje, novac, prstenje, narukvice, ogrlice...).

Rimska vojska (legije i oprema legionara).

Putovanja i trgovina (izgradnja puteva, pomorska trgovina...).

Verovanja i ritualni obredi u starom Rimu (sveštenici i sveštenice, prinošenje žrtve bogovima, kao i kućnim božanstvima - larima i penatima, nošenje hrane na groblje, apoteoza...).

Lečenje u starom Rimu (medicinski instrumenti i lekovito bilje - žalfija, ruzmarin, slačica, morač, beli luk...).

Najzanimljiviji arheološki nalazi i lokaliteti (Sirmijum, Singidunum, Naisus, Viminacijum - vojni logor, Gamzigrad - carska palata, Trajanov most, rimski Forum, Koloseum, Kartagina, Pompeji...).

NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program za peti razred je koncepcijski tako postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja istovremeno otvara mogućnosti za dalji razvoj i nadogradnju sadržaja u programima ovog predmeta za šesti, sedmi i osmi razred. Sastoji se iz tri tematske celine.

Prva celina se može odrediti kao bazična, jer svi programi za ovaj predmet od petog do osmog razreda njome započinju. Sadržaji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem određivanju bitnih pojmova kao što su prošlost, hronologija, svakodnevni život, kao i objašnjavanju značaja proučavanja svakodnevnog života ljudi u prošlosti.

Druga je fokusirana na samo jedan sadržaj svakodnevnog života. U petom razredu to je igra, koja se obrađuje polazeći od sadašnjosti koja je učenicima poznata, ka sve daljoj prošlosti.

Treća tematska celina se bavi različitim aspektima svakodnevnog života u određenom vremenskom periodu, u petom razredu to su praistorija i stari vek, čime se obezbeđuje veza sa proučavanjem istorijskih događaja u okviru obaveznog predmeta istorija i utire put hronološkom razvoju predmeta.

Podelom na pomenute tematske celine, učenicima je omogućeno da se u bilo kom razredu opredeljuju za ovaj izborni predmet po prvi put, a da propušteni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni učenici koji izaberu da tokom čitavog drugog ciklusa pohađaju ovaj predmet ovladaće najvažnijim pojmovima i pojavama svakodnevnog života ljudi u rasponu od praistorije do savremenog doba, a sa sadržajima četiri teme (po jedna za svaki razred) biće detaljnije upoznati.

Iako je ceo program okrenut prošlosti, neophodno je da se tokom rada sa učenicima vrši stalna komparacija sa savremenim dobom čime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju ljudi i društva. Takođe, sadržaji se obrađuju i kroz dimenziju lokalno - globalno, gde učenici imaju priliku da svoj zavičaj bolje prouče u odnosu na zadatu epohu.

U sadržaju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konačnu verziju programa za svaku grupu sa kojom radi, uvažavajući interesovanja učenika i ciljeve i zadatke predmeta. Početni časovi, kad se učenici međusobno bolje upoznaju jer najčešće pripadaju različitim odeljenjima, pogodan su trenutak da se sa njima razgovara o izboru sadržaja. Nastavnikova je obaveza da stvori takvu atmosferu (navodeći istorijske činjenice koje pobuđuju učeničku radoznalost) u kojoj je kroz formu pitanja (kako su u prošlosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati...?) navedeno što više potencijalnih tema, a nastavnikova je odgovornost da ih uobliči i pretvori u konkretne tematske sadržaje, koji će biti obrađivani na časovima.

Tako dobijeni materijal osnov je za dalji rad nastavnika, planiranje aktivnosti i pripremu za čas. Poželjno je da nastavnik postigne da planirane aktivnosti imaju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik treba da prikupi dovoljan broj informacija o sadržajima na kojima će raditi sa učenicima, ali će konačni obim informacija biti određen učeničkim potrebama i mogućnostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava da dominira preterana faktografija, a da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost činjenica u smisaone celine. On na različite načine podstiče osamostaljivanje učenika u prikupljanju i sređivanju istorijskih podataka, usmerava ih na različite izvore informacija i podučava ih kako da se prema njima kritički odnose. Na taj način se neguje istraživački duh, ljubav prema nauci i podstiče mišljenje zasnovano na proverenim činjenicama i argumentima.

Osnovni pristup u radu je interdisciplinarnost i savlađivanje novih i nepoznatih činjenica uz pomoć bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogućnosti za integraciju školskog i vanškolskog znanja učenika, za izlazak iz okvira školskih udžbenika i učionice, uključivanje roditelja i sugrađana koji poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugo što može da pomogne u realizaciji programa.

Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktičkom problemu za koji zajedno sa učenicima pronalazi odgovarajuća rešenja. Uvek treba težiti kombinovanju različitih metoda rada, koji mogu biti, na primer, kratka predavanja, gledanje filmova, čitanje knjiga, diskusije, analize slika, posete lokalitetima ili pravljenje upotrebnih predmeta iz prošlosti. Posebno je prikladno organizovati učenike u timove gde se centralni zadatak rešava tako što svako ima svoj pojedinačni radni zadatak i ulogu u timu.

U izvođenju nastave, aktivnost učenika je najvažnija, bez obzira na izabrane metode rada. Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, pruži pomoć učenicima u radu (od davanja informacija do upućivanja na izvore informacija) i da podstiče i održava učenička interesovanja za predmet. U toku svih aktivnosti trebalo bi podsticati stalnu razmenu informacija, kako između učenika i nastavnika, tako i između samih učenika.

Nastavu bi trebalo obogatiti različitim nastavnim sredstvima kao što su ilustracije (slike, dijapozitivi, šeme, grafikoni), dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, arheološki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim spomenicima, kompjuterske igrice koje se zasnivaju na rekonstrukciji društva iz prošlosti i dr.

Domaći zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, neće dodatno opteretiti učenike, niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvođenje domaćih zadataka ne proizilazi iz malog fonda časova i obimnog gradiva, već iz samog cilja predmeta. Domaći zadaci će u velikoj meri doprineti da se učenici osamostale u istraživačkim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se usklade s interesovanjima učenika (ne treba svi učenici da imaju isti domaći zadatak). Mnoge domaće zadatke učenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomoć porodice, za vreme raspusta, što su nedovoljno iskorišćeni modaliteti u radu s učenicima.

Kao i kod drugih izbornih predmeta gde ocena ne utiče na školski uspeh, ocenjivanje dobija nešto drugačiju dimenziju. Za ovaj predmet klasično pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije pogodno. Svaka aktivnost je prilika da se učenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad učenika i nagrađuju sve njegove aspekte. Pored stečenog znanja o svakodnevnom životu ljudi u prošlosti, nastavnik treba da nagradi i učešće i posvećenost aktivnostima nezavisno od postignuća. Ocena je odraz individualnog napredovanja deteta i podsticaj za njegov dalji razvoj.

Kako je sadržaj predmeta povezan sa svim oblastima života (ishrana, odevanje, obrazovanje, lečenje, proizvodnja, zabava...), učenici imaju priliku da obrađivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne informacije značajne za njihov budući profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt predmeta i ukoliko prepozna kod nekog učenika posebno interesovanje za određene sadržaje, treba da mu ukaže kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj školi se stiču znanja i zvanja za određenu oblast.

Da bi se zadaci nastave što potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima kao što su istorija, geografija, srpski jezik, likovna i muzička kultura, crtanje, slikanje i vajanje, šah, verska nastava i građansko vaspitanje. Učenici koji su u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja obradili programe izbornog predmeta narodna tradicija mogu biti dragoceni pomagači nastavniku jer po načinu rada, a delimično i po sadržaju, postoji srodnost između ova dva predmeta.

Na kraju školske godine, kao mogućnost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, može se organizovati izložba/priredba kojom bi učenici pokazali stečeno znanje, kao i materijale i predmete koje su prikupili izučavajući ovaj izborni predmet. Ovakve izložbe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira časove na kraju školske godine za njihovu pripremu.