Pravilnik o nastavnom planu za prvi, drugi, treći I čETVRTi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja I NASTAVNOM PROGRAMU ZA treći razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

VERONAUKA - JUDAIZAM

Cilj i zadaci

Cilj nastave veronauka - judaizam je sticanje osnovnih znanja o Bibliji, molitveniku i sinagogi.

Zadatak nastave veronauka - judaizam je da učenici:

- usvoje osnovne pojmove o sinagogi;

- upoznaju likove iz Biblije;

- upoznaju osnovne molitve.

 

Sadržaji programa

BET AKNESET, SINAGOGA: DOM VAN KUĆE

1. Gde su se molili naši praoci?

2. Bet a Mikdas: Hram u Jerusalimu

3. Predmeti u Sinagogi

4. Kako se molimo

5. Ko je ko u Sinagogi

DEČIJA BIBLIJA

1. Prelazak preko Trstikovog mora

2. Deset zapovesti

3. Kraj lutanja

4. Debora

5. Gideon

6. Samson

7. Rut

8. Semjuel i Saul

9. David u Saulovo vreme

10. David i Batseva

11. Kralj Solomon presuđuje

12. Elija i Balovi sveštenici

13. Jona

14. Jeremija

15. Jov

16. Ester

17. Danijel

18. Ezra i Nehemija

MOJ SIDUR (molitvenik)

1. Sema Jisrael

2. Blagoslovi

3. Amida

4. Kadiš

5. Birkat amazon

Način ostvarivanja programa

Bogato nasleđe jevrejske vere, liturgija, običaji i tradicija, preneće se učenicima na način koji je primeren njihovom uzrastu i kroz odgovarajuće programe.

U ostvarivanju zadatih elemenata programa koristiće se primeri iz života, oslanjaće se na dečje iskustvo, doživljaje, kao i na određene situacije u porodici, školi, i sredini u kojoj dete živi.

Glavna misao je otkriti vrednosti etičkih i moralnih principa, prihvatiti iste, čuvati, poštovati i tako izgraditi poverenje prema drugima.

Prostor u kome se nastava izvodi opremiti raznovrsnim didaktičkim materijalom: slikovnice, posteri, mape, slike verskih objekata, simboli koji se koriste u liturgiji ili prilikom obeležavanja određenih svetkovina i praznika.

 

GRAĐANSKO VASPITANJE - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA

Cilj i zadaci

Opšti cilj predmeta Saznanje o sebi i drugima je podsticanje razvoja ličnosti i socijalnog saznanja kod učenika trećeg razreda osnovne škole. Ovaj predmet treba da pruži mogućnost učenicima da postanu aktivni učesnici u procesu obrazovanja i vaspitanja, i da izgrade saznanja, umenja, sposobnosti i vrednosti neophodne za formiranje autonomne, kompetentne, odgovorne i kreativne ličnosti, otvorene za dogovor i saradnju, koja poštuje i sebe i druge.

Zadaci:

U obrazovno-vaspitnom radu na realizaciji ovog predmeta razlikujemo nekoliko osnovnih zadataka:

- podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima;

- podsticanje razvoja samopouzdanja i lične odgovornosti;

- osposobljavanje učenika da prepoznaju i razumeju sopstvene potrebe i potrebe drugih, i da štite i ostvaruju svoje potrebe na način koji ne ugrožava druge;

- razvijanje svesti o potrebi uvažavanja različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo;

- osposobljavanje učenika za nenasilno rešavanje sukoba;

- razvijanje pojma prijateljstva;

- osposobljavanje učenika da razumeju neophodnost pravila koja regulišu život u zajednici i da kroz dogovaranje aktivno doprinose poštovanju ili menjanju pravila saglasno sa potrebama;

- osposobljavanje učenika da upoznaju i uvažavaju dečja prava i da budu sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;

- razvijanje i negovanje ekološke svesti;

- razvijanje moralnog rasuđivanja i negovanje osnovnih ljudskih vrednosti;

- osposobljavanje učenika da aktivno doprinose razvoju škole po meri deteta.

Sadržaji programa

I Tema (2 časa) - Podsticanje grupnog rada, dogovaranja i saradnje sa vršnjacima i odraslima

- Roditeljski sastanak: susret roditelja, nastavnika i učenika. Razmena o uzajamnim očekivanjima, potrebama, zahtevima, teškoćama vezanim za ostvarivanje programa građanskog vaspitanja

- Uvodni čas: upoznavanje učenika sa sadržajem predmeta i načinom rada

II Tema (9 časova) - Uvažavanje različitosti i osobenosti; uočavanje i prevazilaženje stereotipa vezanih za pol, uzrast, izgled, ponašanje, poreklo

- Sličnosti i razlike: uočavanje osobenosti i različitosti koja im prija.

- Polni stereotipi u igrama: razmatranje stereotipa o muškim i ženskim igrama; razmena stavova o tome.

- Posledice polnih stereotipa: razmatranje posledica stereotipa o muškim i ženskim igrama, o poštovanju slobode izbora; prihvatanju različitosti.

- Posledica uopštenih sudova: stereotipi o dečacima i devojčicama, prevođenje na jezik činjenica.

- Pojava isključivanja u grupi: razmatranje različitosti koja im ne prija - razmena o iskustvima i razlozima isključivanja iz grupe.

- Ponašanje koje odstupa od očekivanog: sagledavanje posledica saosećajnog odnosno osuđivačkog stava prema ponašanju koje odstupa od očekivanog; sukob potreba i kako ga razrešiti.

- Odnosi u odeljenju: razmena o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom vršnjake suprotnog pola u protekloj sedmici.

- Odnosi mlađi - stariji: razmena o odnosu mlađe i starije dece u porodici, o poštovanju slobode izbora i dogovaranju, o ličnoj odgovornosti.

- Diskriminacija po uzrastu: razmena o odnosu starije i mlađe dece, o diskriminaciji po uzrastu, o iskrenosti u druženju.

III Tema (5 časova) - Prijateljstvo i moralne dileme u vezi sa tim; razvijanje pojma prijateljstva i moralnog rasuđivanja (krađa, laž)

- Prijateljstvo: definisanje pojma prijateljstva; sukob i usaglašavanje stavova u vezi sa prijateljstvom.

- Laž kao moralni prekršaj: razmena mišljenja o tome da li treba razotkriti laž koju je izrekao prijatelj/ica; da li je ćutanje o tome isto laž; da li je laž oprostiva; da li se može biti prijatelj nekome ko laže; zašto je laž moralni prekršaj.

- Pripadanje grupi: razmena mišljenja o sukobu potreba i kako ga prevazići, moralna dilema - krađa kao uslov prihvaćenosti u grupi, poštovanje tuđeg vlasništva.

- Krađa kao moralni prekršaj: razmena o tome da li je krađa moralni prekršaj i kad je pokrenuta dobrim namerama.

- Odnosi među prijateljima: razmena o tome šta sve čini prijateljstvo i kakvi mogu biti odnosi među prijateljima.

IV Tema (9 časova) - Pojedinac i zajednica; pravila koja regulišu život u zajednici; prava i odgovornosti; dogovaranje.

- Obaveze u kući: razmena mišljenja o pravima i odgovornostima ukućana; o podeli odgovornosti oko kućnih poslova, o slobodi izbora, pravima i obavezama dece.

- Dogovaranje u porodici: razmena mišljenja o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o stereotipima u vezi sa polnim ulogama; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.

- Prava i odgovornosti u zajednici: razmena mišljenja o tome kako prevazići sukob potreba dece i odraslih, o kućnom redu; o dečjim pravima i odgovornostima; o značaju dogovaranja.

- Sloboda izbora: razmena o slobodi izbora u odlučivanju kod kuće i u školi. O čemu deca mogu sama da odlučuju, o odgovornosti za posledice izbora, o tome kako lični izbor utiče na druge u okolini.

- Kućni red škole: razmena o tome čemu pravila; kako nastaju pravila; da li deca mogu da utiču na menjanje pravila koja regulišu život u školi, o posledicama kršenja pravila, o merama koje treba preduzeti kad dođe do kršenja pravila.

- Ocenjivanje: razmena o tome čemu služe ocene, šta znači loša ocena, čemu ona služi, da li deca imaju pravo da znaju zašto su dobili ocenu koju su dobili i šta je trebalo da odgovore, ako ocena nije zadovoljavajuća.

- Demokratija u učionici: razmena o tome šta je to demokratsko odlučivanje u razredu, kako to može da se postigne, šta sprečava da se to postigne.

- Donošenje odluka na nivou odeljenja: razmena o razlozima pobune u razredu, razlikama između naređivanja i dogovaranja, o odgovornosti za posledice ponašanja.

- Planiranje akcije: učenici se dogovaraju i planiraju akcije kojim će da poboljšaju prostor u kome borave (učionicu, školsko dvorište); uče kako da usaglase ideje, podele odgovornosti, od koga da traže podršku i kako, kako da izvedu akcije.

V Tema (3 časa) - Zaštita od nasilja: nenasilno rešavanje sukoba

- Sukobi i njihovo rešavanje: razmena o sankcijama kršenja dogovora među decom, da li je osveta moralni prekršaj; šta je pravedno; kako se nenasilno može rešiti sukob potreba.

- Kažnjavanje: razmena o vrstama kazni koje dobijaju od roditelja, o postupcima koji su doveli do kazne, o osećanjima i nezadovoljenim potrebama u vezi sa kaznom, o alternativama kažnjavanju.

- Nasilje u školi: razmena o nasilju u školi - učenika prema učenicima, i kako da se zaštite od toga.

VI Tema (4 časa) - Razvijanje moralnog rasuđivanja

- Lažna solidarnost: razmena o moralnoj dilemi - sakrivanja počinioca iz solidarnosti sa drugom ili iskrenosti, o preuzimanju odgovornosti za posledice ponašanja, o opravdanosti kazne, o tome da li je prećutati isto što i lagati, zašto je laž moralni prekršaj.

- Odgovornost za napravljenu štetu: razmena o odgovornosti za nenamerno učinjenu štetu, o sankcijama, alternativama kažnjavanju.

- Posledice laži: razmena o moralnoj dilemi - laganju da bi se izbegla kazna, o posledicama laži.

- Cilj opravdava sredstvo: razmena o tome da li pozitivni cilj opravdava krađu; zašto je pogrešno krasti.

VII Tema (3 časa) - Razvijanje ekološke svesti; briga o životinjama i biljkama

- Odnos prema životinjama: razmena o razlozima dečjeg nasilja prema životinjama, o odgovornosti i brizi o životinjama.

- Priroda i ja: razmena o pravu na život, i međusobnoj povezanosti svih živih bića; o odgovornosti i brizi za biljni svet.

- Briga o prirodi: razmena o tome šta su preduzeli da bi iznenadili pažnjom životinje ili biljke u protekloj sedmici.

VIII Tema (1 čas) - Evaluacija

- Evaluacija programa i prezentacija rezultata rada roditeljima: učenici se podstiču da sami procene program koji su prošli i sopstveno napredovanje; prezentacija rezultata rada roditeljima.

Način ostvarivanja programa

Teorijski, predmet Saznanje o sebi i drugima utemeljen je na interakcionističkoj teoriji psihičkog razvoja po kojoj je socijalna interakcija osnovni konstruktivni činilac razvoja učenika. Odlučujuću ulogu u razvoju ima upravo saradnja između odraslog i dece u zoni narednog razvoja dece tj. u oblasti onih funkcija koje u vreme interakcije još nisu razvijene kod dece nego su u fazi nastajanja. Odrasli se pojavljuje kao organizator takvih razmena među decom koje će predstavljati podsticaj za razvoj njihovog socijalnog saznanja, samosvesti, moralnog i kritičkog mišljenja.

Metodsku okosnicu predmeta čine interaktivne radionice, strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko glavne teme. Većina radionica u ovom programu započinje pričom koja je bliska iskustvu deteta, a sadrži moralnu dilemu ili sukob potreba ili vrednosti kao povod za diskusiju u paru ili manjoj grupi, a završava razmenom u celoj grupi. Cilj je da se pruži mogućnost svakom detetu da restrukturira svoje mišljenje i delovanje zbog pojave konflikta između njegove tačke gledišta i tačke gledišta koja je različita od njegove.

Bitne odrednice obrazovno-vaspitnog rada su:

- Iskustveno učenje, tj. uobličavanje i poimanje ličnih, autentičnih doživljaja i stavova učenika kroz razmenu u grupi, a ne prenošenje gotovih znanja, tuđih uvida. Nastavnik treba da naglasi da nema poželjnih, očekivanih ili tačnih odgovora, da je naglasak na procesu otkrivanja i saznavanja o sebi i drugima kroz razmenu.

- Igrovni kontekst koji pomaže učenicima da se opuste i oslobode da probaju različite vidove izražavanja i simbolizacije unutrašnjih iskustava, i da kroz igru istražuju raznovrsna, divergentna rešenja za probleme sa kojima se suočavaju.

Pri pravljenju pripreme za realizaciju vaspitnog rada sa grupom važno je voditi računa o nekoliko činioca koji su od suštinskog značaja za kvalitetnu i razvojno podsticajnu razmenu:

- Jasno artikulisanje cilja aktivnosti i dogovor o pravilima kojih treba da se pridržavaju svi učesnici razmene. Budući da se radi o učenju kroz razmenu, ključan činilac uspešnosti razmene je kvalitet uzajamnog slušanja. Važno je da deca uvide da slušanjem tuđih gledišta i stavova imaju priliku da sagledaju svoje polazište u novom svetlu, da ga dograde i obogate.

- Raspored sedenja (po mogućstvu krug) koji omogućuje svim učesnicima razmene da vide jedni druge, okrenuti licem u lice.

- Sled aktivnosti koji je tako koncipiran da podstiče i održava interesovanje i saznajnu motivaciju učenika. To se postiže dinamičnom smenom različitih vidova aktivnosti i razmene.

- Optimalan broj učenika je od 10 do 15. Može se raditi i sa grupom do dvadesetoro učenika, ali onda dolazi do slabljenja pažnje i motivisanosti za razmenu.

- Nastava se izvodi po redosledu nastavnih jedinica (radionica) onako kako su date u priručniku Građansko vaspitanje - SAZNANJE O SEBI I DRUGIMA 3.

Saglasno prirodi predmeta, njegovom cilju i zadacima nastave, učenici se ne ocenjuju klasičnim školskim ocenama, niti porede. Problem može biti to što učenici žele da znaju koliko su uspešni u određenoj aktivnosti, pokušavajući da pogode šta odrasli očekuju od njih. Zadatak nastavnika je da im jasno predoči da je svaka lična ekspresija podjednako dragocena, da ohrabri decu da iznose svoje mišljenje i kad je različito od ostalih, samo na način koje ne vređa druge. Najvažniji zadatak odraslog u procesu vaspitanja jeste da pomogne učenicima da formiraju pozitivnu sliku o sebi, da steknu samopouzdanje, i da osete da kroz proces razmene sa drugima mogu da obogate svoju ličnost i saznanje.

S tim u vezi, ovaj predmet traži da nastavnik bude spreman da podrži učenike kada im je teško da se izraze ili slušaju i otvoren da čuje i ono što nije u skladu sa njegovim vrednostima, bez kritikovanja i procenjivanja. Podsticajnim pitanjima može da navede decu da sagledaju situaciju iz druge perspektive, da kroz socio-kognitivni konflikt sami restrukturiraju svoje mišljenje i stavove.

Pošto je učenje po modelu važan oblik učenja socijalnog ponašanja, bitno je da nastavnik svojim ponašanjem, načinom rada i odnosom prema deci, demonstrira vrednosti koje želi da njegovi učenici usvoje.

Kriterijum i način ocenjivanja

Učenik se ocenjuje opisno.

Kriterijumi za ocenjivanje su: redovnost u pohađanju nastave, zainteresovanost i aktivno uključivanje u proces nastave.

Prostor, oprema i nastavna sredstva

Prostor i oprema koji dozvoljavaju raspored sedenja u krug.

Materijal potreban za realizaciju predmeta: 30 listova papira A4 formata po učeniku, 20 komada velikih pak papira svetle boje po grupi, flomasteri i bojice za svakog učenika, selotejp, makaze.

Izrađen je priručnik za nastavnike sa detaljno razrađenim načelima pristupa, predmetom i metodskim uputstvima za svaku jedinicu.

Priručnik za nastavnike za realizaciju ovog predmeta je: Grupa autora: "Građansko vaspitanje - Saznanje o sebi i drugima" 3, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, 2003.

Preporučena literatura za nastavnike:

Ršumović Ljubivoje, Bukvar dečjih prava, UNICEF 1995.

Konvencija UN o pravima deteta, UNICEF.

Rozenberg M. Jezik saosećanja, Zavod za udžbenike, Beograd, 2002.

Kolberg Lorens, Dete kao filozof morala, u Zborniku Proces socijalizacije kod dece, Zavod za udžbenike, 1986.

 

NARODNA TRADICIJA

 

Treći razred

Cilj i zadaci

Uvođenje najmlađih naraštaja kroz odgovarajuću nastavu usmerenu na revitalizaciju tradicije, jedan je od načina da se spreči ubrzano odumiranje mnogih važnih elemenata tradicijske kulture i njihov nestanak iz prakse, odnosno iz samog života. Pravilnim, odmerenim i pravovremenim plasiranjem informacija o narodnoj tradiciji postižu se i mnoga druga dobra, kao što su sticanje svesti o sebi samom i svom mestu u svetu sličnih i različitih, formiranje predstave o kontinuitetu i ukorenjenosti i sl.

Koncepcija nastave ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na lokalnu narodnu tradiciju, čime se u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini, kakva preteže u Srbiji, čuvaju prava i osobenosti manjina i njihov identitet.

Namera je da se učeniku ovaj izborni predmet ponudi tokom prvog ciklusa, ali se otvara mogućnost i za dalje opredeljenje, početkom narednog ciklusa, sve do kraja opšteg obrazovanja.

Opšti cilj:

Ostvariti direktno uvođenje učenika u aktivnosti revitalizacije tradicije kroz neposredno upoznavanje materijalne i duhovne tradicijske kulture svog naroda i naroda u užem i širem okruženju.

Zadaci:

Usvajanje elementarnih znanja o:

razlici između folklornog i aktuelnog okruženja, i to kroz:

- upoznavanje sa osnovnim folklornim tekstovima (bajke, legende, priče, pesme, poslovice);

- upoznavanje sa dečjim folklorom (igre i kratke tekstualne forme kao što su zagonetke, uspavanke, razbrajalice itd.);

- usvajanje elementarnih znanja o nosećim nastavnim motivima (različiti za svaki razred u prvom ciklusu);

godišnjem ciklusu, i to kroz poznavanje:

- osnovnih razlika između gradskog i seoskog načina života,

- osnovnih sezonskih radova,

- osnovnih običajno-obrednih radnji vezanih za te radove,

- osnovnih i opštih praznika,

- običajno-obrednih radnji vezanih za te praznike.

U trećem razredu u okviru ovog izbornog predmeta, nastavlja se razvijanje tema iz prva dva razreda (Pitaj svoju baku, Radovi i praznici, Zimski hlebovi i prolećno bilje; Biljke i Kuća) i dodaje im se nov noseći motiv u okviru teme Tradicionalni zanati.

Cilj i zadaci:

- razvijanje znanja o folklornim praznicima, biljkama, hlebovima i kući - domu,

- poznavanje razlika između otvorenog i zatvorenog prostora (livada - kuća),

- upoznavanje različitih tradicionalnih zanata u okruženju,

- sticanje elementarnih znanja o pojedinim tradicionalnim zanatima,

- upoznavanje sa folklornim verovanjima kao pratećim formama tradicionalnih zanata,

- upoznavanje karakterističnih običajno-obrednih oblika ponašanja vezanih za određene tradicionalne zanate,

- upoznavanje tipičnih tradicionalnih zanata urbanih i ruralnih sredina,

- shvatanje značaja o čuvanju i negovanju tradicionalnih zanata.

Sadržaji programa

U trećem razredu radi se i dalje na produbljivanju, proširivanju i sistematizovanju znanja koja su učenici poneli od kuće i/ili stekli u prethodna dva razreda kroz izučavanje ovog izbornog predmeta. Težište je zapravo na dodavanju novog nosećeg motiva Tradicionalni zanati, kao nekadašnjeg oblika proizvodne ljudske delatnosti, sa pratećim folklornim obeležjima prostora i vremena u kojima su nastali i kao takvi nadalje se razvijaju.

Preko izučavanja tradicionalnih zanata, učenici će upoznati mnoge, već zaboravljene, profesije i moći će da se upoznaju sa jednim sasvim drugačijim načinom života koji je, većini njih, danas nepoznat. Tradicionalnih zanata ima mnogo, a odluku o izboru nastavnih sadržaja donosi učitelj/nastavnik u skladu sa mogućnostima koje nudi okruženje - ambijent. Zavisno od ambijenta, nastavni sadržaji mogu biti:

- pekar - pekara;

- poslastičar - poslastičarnica;

- vodeničar - vodenica; mlinar - mlinara;

- kovač - kovačnica; kolar, sarač;

- krojač - krojačnica;

- tkač/tkalja, razboj, preslica i vreteno;

- jorgandžija i vunovlačar - vunuvlačara;

- obućar, opančar;

- krznar - ćurčija,

- zanati nekad i sad,

- tradicionalni zanati sela i grada,

- tradicionalna zanatska proizvodnja nasuprot fabričkoj - industrijskoj proizvodnji.

Izbor sadržaja za ovaj predmet prepušta se učitelju uz preporuku da obavezno realizuje tri poslednje stavke sa ponuđene liste sadržaja. Istovremeno, preporučuje se učitelju da povede računa o direktnoj povezanosti noseće teme Tradicionalni zanati sa trećom, četvrtom i petom temom (Naše nasleđe, Materijali i njihova upotreba i Ljudska delatnost) u okviru obaveznog predmeta Priroda i društvo. Ova neposredna korelacija sadržaja obaveznog i izbornog predmeta može se iskoristiti kao prednost pri integrisanom tematskom planiranju u realizaciji razredne nastave. Pored integrisanog tematskog planiranja, poželjno je koristiti fenomenološki pristup pri izučavanju navedenih sadržaja u okviru ovog izbornog predmeta.

Način ostvarivanja programa

Kako god da se osmisli nastava ovog izbornog predmeta, komparativni metod ostaje nezaobilazan zbog stalne potrebe da se tradicija sopstvenog naroda stavlja u uži ili širi kontekst. Na mlađim uzrastima to su poređenja u rudimentarnim formama (primer: grad - selo, iz radnje - iz bašte, leto - zima...) da bi se kasnije sve više artikulisalo i kao takvo ostalo nezamenljivo u starijim razredima kada može da počne teorijska nastava o tipovima kulture i njihovim glavnim osobinama.

Ovaj izborni predmet može se, i treba ga tako shvatiti, kao interdisciplinarno sredstvo za lakše savlađivanje novih i nepoznatih činjenica (uz pomoć bliskih i poznatih). Preko savladavanja dekorativnih elemenata običaja i obreda vezanih za verske i sezonske folklorne praznike, preporučuje se pristup koji u okviru umetničkih predmeta ima razrađenu metodologiju za takav rad.

Kako je ovaj izborni predmet novina u našem školstvu, vrlo je važno držati se (bar u početku) preporuka i uputstava predstavljenih u ovom dokumentu.

Prvo i najvažnije takvo uputstvo je izostanak teorijske nastave na mlađem uzrastu, u šta spadaju i svi pokušaji potpune ili delimične rekonstrukcije lokalnih ili opštih običaja i obreda. Takvi zahvati se predviđaju tek u starijim razredima.

Druga važna preporuka tiče se sistema nastave u ovom predmetu. Očekuje se od nastavnika da se i sami usavršavaju tokom rada. Tako učenje postaje dvosmerno budući da i nastavnik angažuje na istraživačkom radu sa koncepcijom koja podrazumeva i treću komponentu - aktivno uključivanje i stalnu povratnu informaciju od strane porodice, odnosno njihovu reakciju na gradivo i način njegovog usvajanja.

Druga pitanja od značaja za ostvarivanje programa

Da bi se obezbedila kvalitetna nastava u okviru predmeta Narodna tradicija, neophodno je voditi računa o tri grupe osnovnih parametara, od kojih su prvi vezani za predmet, drugi za nastavu, a treći za nastavni ambijent.

Predmetni parametri

- Ono što se u okviru ovog predmeta proučava, zapravo je tradicijska kultura. U načelu, ovim izrazom definiše se kultura koja se održava na tradiciji, usmenom prenošenju znanja i podataka sa kolena na koleno.

- U najopštijem vidu, tradicijsku (kao i svaku drugu) kulturu čine spomenici duhovne i materijalne prirode, te se analogno tome može govoriti o materijalnoj i duhovnoj tradicijskoj kulturi.

Nastavni parametri

- U saglasnosti sa predmetom u okviru kojeg se odvija, nastava takođe mora imati dva osnovna vida: praktični i teorijski.

- Praktični vid nastave u ovom predmetu podrazumeva aktivan dodir sa objektima koji čine materijalnu komponentu tradicijske kulture, bilo da se oni izrađuju prema postojećem modelu, bilo da se sa njima upoznaje u autentičnom ambijentu.

- Teorijska nastava daje tumačenje određene običajno-obredne prakse, postavlja je u jasno definisan kontekst i prikazuje njen istorijski razvoj (tamo gde je to moguće).

- Na mlađim uzrastima teorijska nastava se zamenjuje folklornim tekstovima koji na odgovarajući način prate sticanje prvih, elementarnih znanja o tradiciji i kulturi.

Ambijentalni parametri

- Pitanje od najvećeg značaja je gde se škola nalazi (u kom ambijentu), te od njega zavisi i kakav će program biti ponuđen.

- Ovim se otvara mogućnost najboljeg i najpotpunijeg plasiranja lokalnih prednosti i resursa.