Privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na niovu nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupan bruto domaći proizvod skup dobara I usluga ostvarenih u toku jednog

Tražnja za novcem predstavlja novčani iznos koji ljudi žele da drže u obliku gotovine i čekovnih depozita, pri različitim nivoima kamatne stope

• Novac ima pet osnovnih funkcija, koje su se razvojem robne razmene hronološkim redom pojavljivale:

• novac kao mera vrednosti i merilo cena
• novac kao prometno sredstvo
• novac kao platežno sredstvo
• novac kao blago (tj. sredstvo za zgrtanje blaga) i
• svetski novac

Ovo je prva i najznačajnija funkcija novca. U njoj novac vrši funkciju opšteg ekvivalenta. Svojom količinom novac tada izražava vrednost svih drugih roba

• Ovo je prva i najznačajnija funkcija novca. U njoj novac vrši funkciju opšteg ekvivalenta. Svojom količinom novac tada izražava vrednost svih drugih roba

• Cena je novčani izraz vrednosti robe

• Država utvrđuje monetu, kao jedinicu mere i kao zakonsko sredstvo plaćanja i način njegove uporedivosti u odnosu na strane novčane jedinice

• Promenom merila cena država smanjuje ili povećava vrednost domaćeg novca.

• Smanjenje merila cena naziva se devalvacija a njegovo povećanje revalvacija

Hronološki razmatrano novac u funkciji prometnog sredstva je druga funkcija novca

• Hronološki razmatrano novac u funkciji prometnog sredstva je druga funkcija novca

• Do pojave funkcije novca robna razmena se vršila neposredno roba za robu, jedna upotrebna vrednost neposredno se razmenjivala za drugu upotrebnu vrednost

• Takva razmena nazivala se trampa (R - R)

• U razvijenoj robnoj privredi razmena se obavlja posredstvom novca

• Novac se pojavljuje kao posrednik u razmeni (R - N - R), tj. roba se prvo prodaje za novac, a zatim se za taj novac kupuje neka druga vrsta robe. Ta kupovina ne mora da bude obavljena u isto vreme i na istom mestu. To znači da se u razmeni posredstvom novca vremenski i prostomo odvajaju činovi prodaje i kupovine robe

Tezaurisanje novca ima svoje dobre, ali i loše strane

• Tezaurisanje novca ima svoje dobre, ali i loše strane

• Pored ostalih funkcija, novac u robnom prometu postaje i sredstvo za uvećavanje bogatstva

• Dva su bitna razloga zbog kojih novac može biti u funkciji blaga:

• prvo, što novac predstavlja oličenje bogatstva i društvene moći
• drugo, što postoji mogućnost njegovog izvlačenja i odsustva iz robnog prometa

Ova funkcija novca proistekla je iz funkcije novca kao prometnog sredstva. Naravno, razlikuje se od nje. Nastanak funkcije novca kao platežnog sredstva vezuje se za pojavu odloženog plaćanja i koristi se u kreditnim transakcijama

• Ova funkcija novca proistekla je iz funkcije novca kao prometnog sredstva. Naravno, razlikuje se od nje. Nastanak funkcije novca kao platežnog sredstva vezuje se za pojavu odloženog plaćanja i koristi se u kreditnim transakcijama

• Novac u funkciji platežnog sredstva javlja se onda kada se vrši plaćanje robe i to bez njegovog istovremenog prisustva, tj. na kredit

U savremenim uslovima svaka zemlja manje ili više uključena je u svetsku privredu

• U savremenim uslovima svaka zemlja manje ili više uključena je u svetsku privredu

• Učešće neke zemlje u međunarodnoj podeli rada javlja se kao imperativ i nužna pretpostavka njenog društveno-ekonomskoj razvoja

• Funkciju svetskog novca može vršiti samo novac pune vrednosti i bez nacionalnih obeležja koja mu nameće nacionalna država svojim zakonskim propisima

• Funkcije svetskog novca u suštii su iste kao i funkcije novca u unutrašnjem robnom prometu

• Konvertibilnost znači sposobnost i mogućnost nacionalne valute ili potraživanja u toj valuti (deviza) da u svako doba bude pretvorena (konvertovana) u valutu bilo koje zemlje po realno utvrđenom tržišnom deviznom kursu

Monetamo-kreditni sistem je skup mera, odnosno institucionalnih rešenja kojima se obezbeđuje opticaj novca i kredita u funkciji obezbeđenja optimalnog razvoja i razvojne politike

• Monetamo-kreditni sistem je skup mera, odnosno institucionalnih rešenja kojima se obezbeđuje opticaj novca i kredita u funkciji obezbeđenja optimalnog razvoja i razvojne politike

• Učesnici u finansijskom sistemu mogu se grupisati u šest kategorija ili sektora:

• domaćinstva poznata kao potrošači
• nefinansijske firme ili jednostavnije preduzeća
• finansijski posrednici od kojih su najpoznatije banke
• država
• centralna banka i
• strani učesnici