Sardžaj uvod mezozojska era – uvod u mezozoik…

Klima

Klima je u doba jure bila topla i vlažna, kao u staklenoj bašti, što znači da je ekvatorijalan pojas bio veoma širok. Na severnoj hemisveri se prostiru još bolearni i hladni pojas. Na prelaznim pojasevima javlja se uglavnom umerena klima ili u manjem broju slučajeva i suva pustinjska klima.

Reljef kontinenata
Denudacioni procesi koji su trajali u toku trijasa nastavljeni su i u juri. Zbog njih se snižavaju svi planinski venci i zaostala uzvišenja sa tendencijom nivelisanja kontinenata. Planine nastale u mlađem Paleozoiku su skoro potpuno razbijene u posebne skupine i znatno su snižene. Zato denudacioni procesi nemaju veliki intenzitet. Do intenzivnije erozije dolazi tek krajem Jure i to samo u oblastima koje su bile zahvaćene kimeričkom fazom ubiranja. Tada su erozijom napadnute najmlađe planine u Aziji i Nevadidi u Severnoj Americi.
Mineralne sirovine
Od mineralnih sirovina najviše je kaustobiolita. Kameni ugalj se u velikim količinama javlja u: Kini, Indiji i Japanu, ali ga ima, znatno manje, u Evropi: na Krimu, u Mađarskoj, Rumuniji, Austriji; i u Azijskom delu Rusije. Nafta iz Jure nađena je na Uralu, u SAD-u u Montani i Vajomingu, kao i u Agentini. Od nemetala najviše je fosforita, kojih ima u Moskovskoj i Kirovskoj oblasti. Zatim boksita i kaolinske gline kojih ima na Uralu i u Kazakstanu. Najmanje je naslaga kamene soli, gipsa i anhidrita kojih ima najviše na Kavkazu.

Metaličnih ruda iz ovog perioda je malo zbog nejakog vulkanizma. Međutim, i pored toga se u Evropi i Severnoj Americi javljaju rude oolitskog gvožđa, olova i cinka.

Biosfera

U toplim tropskim morima došlo je do eksplozije fitoplanktona. Tu spadaju dinoflagelati (bičari), kokolitoforidi, i velika grupa jednoćelijskih algi sa celuloznom opnom, neutvrđene taksonomije, koje se svrstavaju pod naziv „akritarh”. Osim toga, foraminifere i amebe doživljavaju procvat po prvi put od perma, mada, naravno, u sasvim novim vrstama i familijama. Njihovi ostaci, zajedno sa bezbrojnim drugim mikroorganizima tonuli su na dno kad uginu, i zatim se pretvorili u naslage nafte, koje ima u današnjem Severnom moru i uz istočnu obalu današnjeg Meksika.

Palmolika cikada

Na kopnu preovlađuju golosemenjače. Palmolike cikade (cycadophyta) su toliko mnogobrojne i raznovrsne, da bi jurski period mogao da se nazove i „dobom cikada”. Neke cikade su dostizale visinu palmi, sa grubim granama izbrazdanim ožiljcima od opalih listova, i perastim listovima. Druge, nesrodne forme, ekvatorijalne Bennettitales, predstavljaju najznačajniji red grmolikog drveća, sa kratkim i zdepastim sablima, na čijem vrhu su rasli listovi.

Četinari su i dalje najraznovrsniji tip drveća, u koji spadaju još i danas postojeće familije Araucariaceae, Cephalotaxaceae, Pinaceae, Podocarpaceae, Taxaceae i Taxodiaceae, zajedno sa izumrlom ekvatorijalnom familijom Cheirolepidiaceae. Ne smemo zaboraviti ni ginkgo, naročito na srednjim i severnim geografskim širinama. Diksonove drvolike paprati i Kejtonove paprati semenjače su prilično uspešno preživljavale u konkurenciji ostalih biljaka visine žbuna. Drvolike paprati iz familije Cyatheaceae su možda dostizale (i još dostižu) visinu do 20 metara. Paprati iz familije Osmundaceae, Matoniaceae, i Dipteridaceae su verovatno preovlađivale kao nisko rastinje. Likopode su i dalje relativno beznačajno zastupljene, a sfenopsida predstavlja mali (i još postojeći “živi fosil”) Equisetum, tj. rastavić ili preslica.


Predstavnik amonoida
U morima živi velik broj raznovrsnih beskičmenjaka. Sunđeri, korali, morske sase, gastropodi, školjke i amonoidi (levo), a belemnitski glavonošci doživljavaju procvat. Ova poslednja dva reda su tokom mezozoika postali dominantni pokretni beskičmenjaci.
Brahiopode i krinoidi su još uvek prisutni, ali ni blizu u onom broju kao u paleozoiku.
Slatkovodne školjke, puževi i brahiopodni ljuskari su česta pojava. Na kopnu su prisutni mnogobrojni redovi insekata biljojeda, i to redovi Orthoptera, Hemoptera (gde spadaju i nadfamilije Cicadelloidea i Fulgoroidea (krilate vaši), Psylloidea (lisne buve), Pentatomidae (stenice) i Cimicidae (biljne vaši)), Thysanoptera (tripsi), Coleoptera (tvrdokrilci, i to većina danas postojećih redova) i primitivne Hymenoptera (ose biljarice). Puževi plućaši, stonoge, škorpije, pauci i grinje su sigurno postojali, ali nema fosila.
Što se tiče kičmenjaka, pojavljuju se današnji redovi ajkula. Košljoribe su još uvek uglavnom u prelaznom obliku sa tvrdim krljuštima, mada se pojavljuju i prve prave ribe. Džinovski Deedsichthys, riba bez krljušti koja se hranila filtrirajući morsku vodu i dostizala dužinu od 10, pa čak i 30 metara, igrala je istu ekološku ulogu kao današnji kitovi.
Na kopnu se nekoliko prvobitnih četvoronožaca još uvek bori za opstanak, ali većina vodozemaca spada u današnje redove (žabe i tritoni), mada su to najprimitivniji predstavnici tih redova.
Predstavnik lepidosaura sličan danasnjem gušteru

Lepidosauri sfenodonti igraju istu ulogu u eko-sistemu kao današnji gušteri. Krokodili su mnogobrojni i raznorodni, i to morski, poluvodeni, pa čak i nekoliko gušterolikih kopnenih oblika.

Predstavnik ihtiosaura
U okeanima su novi tipovi ihtiosaura zamenili svoje pretke iz trijasa. Isto tako često se pojavljuju srodnici trijaskih notosaura - dugovrati pleziosauroidi i kratkovrati pliosauroidi. Svi ti morski gmizavci su igrali sličnu ekološku ulogu kao morski sisari u kenozoiku. Vazduhom su leteli različiti tipovi pterosaura, uglavnom mali i srednje veličine, a svi su bili endotermni, tj. hladnokrvni, i pokriveni krznom.
Predstavnik dinosaura

Dinosauri su bili raznovrsni i mnogobrojni, i postojala je bogata megafauna ogromnih sauropoda (sa nekoliko familija - Euhelopidae, Cetiosauridae, brahiosauri, kamarasauri, Diplodocidae, itd.) koji su težili nekoliko tona, a najmanji su bili Scelidosauridae, Stegosauridae, i kamptosauridni iguanodonti. Te ogromne životinje su verovatno predstavljale ogromno opterećenje za vegetaciju, zbog ogromnih potreba za energijom, mada se još uvek raspravlja da li su dinosauri bili ektotermni (hladnokrvni), endotermni (toplokrvni), homeotermni, gigantotermni, ili (što je najverovatnije) neka kombinacija svega toga. Logično je da intenzivniji metabolizam znači veće opterećenje po biljni svet. Pored divovskih biljoždera, postojali su i mali brzonogi fabrosauri, skutelosauri i hipsilofodontidi, „gazele” dinosaurskog sveta. Broj tih biljojeda su držali pod kontrolom razni dinosauri mesožderi (teropodi), od malih i lakih celopfizida, kompsognatida i ornitolestida, do krupnih (od nekoliko stotina kilograma do nekoliko tona) dilofosaurida, keratosaura, torvosauroida, i alosaurida. Neki od manjih mesoždera su dobili perje i poleteli – bili su to arheorniti ili praptice.

Mogući izgled sitnog sisara iz Mezozoika
Nekoliko tritilodontidski therapsida je i dalje lutalo kopnom, ali je značajnu ulogu u sitno-kičmenjačkoj fauni igrala raznorodna skupina mezozojskih sisara, koji su imali istu ulogu u ekosistemu kao današnji bubojedi i glodari.

Epohe i doba

period	epoha (potperiod)	doba	početak	trajanje	početak	trajanje
Kreda	neokomska	berisko	145,6		144,2
Jura	malm (kasna jura)	titonsko	152,1	6,5	150,7	6,5
		kimeridžsko	154,7	2,6	154,1	3,4
		oksfordsko	157,1	2,4	159,4	5,3
	doger (srednja jura)	kelovejtsko	161,3	4,2	164,4	5,0
		batsko	166,1	4,8	169,2	4,8
		bejatsko	173,5	7,4	176,5	7,3
		alensko	178,0	4,5	180,1	3,6
	lias (donja jura)	toarsko	187,0	9,0	189,6	9,5
		plensbensko	194,5	7,5	195,3	5,7
		sinemursko	203,4	9,0	201,9	6,6
		hetanško	208,0	4,5	205,7	3,8
Trijas	gornji trijas	retsko

Napomena

Postoje neka neslaganja po pitanju tačnog datiranja i podele pojedinih epoha i doba. U ovoj tabeli su naporedo prikazane dve vremenske skale:

• 
  (Harland, W. Brian, Richard Armstrong, Allan Cox, Craig Lorraine, Alan Smith and David Smith,  A Geologic Time Scale (Geološka vremenska skala), 1989;
  
• 
  Gradstein, F.M., F.P. Agterberg, J.G. Ogg, J. Hardenbol, P. van Veen, J. Thierry and Z. Huang. 1995. "A Triassic, Jurassic and Cretaceous time scale," (Vremenska skala trijasa, jure i krede) (na str. 95-126 u W.A. Bergrgren, D.V. Kent, M.-P. Aubry & J. Hardenbol (ur.), Geochronology, Time Scales, and Global Stratigraphic Correlation (Geohronologija, vremenske skale i globalna stratigrafska korelacija). SEPM Special Publication No.54.). 
  

Međutim, po nekim autorima ni jedna skala nije tačna, jer hetanško doba (znači i jura) verovatno počinje pre oko 202 miliona godina. Profesor Paul E. Olsen objašnjava:
Datiranje rane jure je u stvari bolje nego u drugim izvorima (barem kod granice između trijasa i jure), mada to još nije prihvaćeno u naučnom svetu. Najbolja granica je 202±1 milion godina, na osnovu utvrđene starosti lave i primesa koje se javljaju u lavi na istoku Severne Amerike. Sva fauna na istoku Severne Amerike i u Maroku može da se veže za taj period. Vrlo slično datiranje (200±2) dobijeno je proučavanjem morskih, amonitskih slojeva u Britanskoj Kolumbiji.
Kontinentalna fauna iz drugih delova sveta povezana je biostratografskom metodom i preklapanja su precizna, sa odstupanjem od (barem) ±3 miliona godina. Geološka doba iz kasnije jure kalibriraju se radiometrijski iz naslaga pepela u Britanskoj Kolumbiji, što će uskoro biti gotovo. Ne treba se mnogo uzdati u današnje proračune – oni se razlikuju i do ±5 miliona godina!

Macroplata tenuiceps Jedan morski predstavnik iz jure