Sardžaj uvod mezozojska era – uvod u mezozoik…

Kičmenjaci

Možda zahvaljujući boljoj prilagođenosti suvoj sredini, u to vreme su ektotermni (hladnokrvni) arhosauromorfi preovladali nad endotermnim (toplokrvnim) terapsidima ili „sisarolikim gmizavcima”. Većina arhosauromorfa je spadala u prolacertiforme, ahosauriforme, trilosauride i rihosaure, ali su se u to vreme razvili i prvi proto-dinosauri (Lagosuchidae). Postojali su i mnogi tipovi malih gušterolikih ne-arhosaurskih gmizavaca potput jangiforma i paliguanica, ali se o njima malo zna. Često se javljaju i prokolofonidi – zdepasti gušteri biljožderi. Reke, bare i jezera su naseljavali krupni temnospondili, među kojima se ističu kapitosauri, dugi jedan do dva metra, i mastodonsaurus, koji je možda dostizao i do 4-5 metara, a često se javljaju i keratodne ribe plućašice. U morima nalazimo neopisivo mnoštvo raznolikih morskih gmizavaca – delfinoliki ihtiosauri, gušteroliki pahipleziosauri i talatosauri, dugovrati notosauri nalik na foke, kitoliki pakodonti, henodonti koji su podsećali na kornjače, i dugovrati pistosauri. Većina tih životinja je stradala za vreme kasno-karnijskog pomora (verovatno izazvanog udarom nekog nebeskog tela – komete ili asteroida), ali su se razvili novi oblici živog sveta i zauzeli njihovo mesto, ili su odjednom preuzeli vlast nakon nekoliko miliona godina provedenih „u prikrajku”. Tu spadaju arhosaurski dinosauri, pterosauri („leteći gmizavci”) i prakrokodili. Pojavili su se i razni oblici gušterolikih diapsida (ne-arhosaurskih gmizavaca) – horistoderi i eolacerti (kao i kenosauri, gmizavci-jedrilice) i sfenodoniti, zajedno sa prvim kornjačama. Pred kraj tog perioda, ili na samom kraju, pojavili su se i prvi pravi sisari. Sisari neće igrati neku značajniju ulogu tokom cele mezozojske ere, i doći će na svoje tek nakon pomora dinosaura. U to vreme se po prvi put pojavljuju i preci nama danas poznatih sitnih životinja poput žaba, a verovatno i guštera.

Kopnene biljke iz trijasa

Velike tresetne likopode, sfenopside i drvolike paprati, koje su se razmnožavale sporama i zbog toga im je trebalo vlažno stanište, nisu najbolje uspevale u suvoj trijaskoj klimi. U vegetaciji je preovlađivalo zimzeleno drveće (četinari i druge golosemenjače). Uprkos tome što je postojala jedna jedinstvena kopnena masa, trijaske kopnene zajednice živog sveta bile su vrlo „provincijalnog” karaktera, verovatno zbog klimatskih a ne geografskih faktora: monsuni i izrazita godišnja doba usled simetričnog položaja Pangee preko ekvatora.
Biljno-životinjske zajednice se dele na severnu, laurazijsku, i južnu, gondvansku provinciju, uz nekoliko preklapanja, npr. u Indiji, gde se gondvanska flora javlja sa laurazijskim (kopnenim) četvoronošcima. Ta podela je izraženija u biljnom nego u životinjskom svetu.
Gondvanska flora

Nestaje Glosopteris, permska flora, a zamenjuje je dicrodium, koristospermne paprati-semenjače. Dicrodium se javlja u svim zajedicama, od vresišta i širokolisnih šuma do suvih krajeva. Ponekad je to jedina prisutna vrsta. Voltziaceae, zatim primitivni podokarpni četinari, peltaspermne paprati-semenjače, i neke laurazijske cikade i ginkgo pojavljuju se i u gondvanskoj flori.

Izgled godvanske flore

Laurazijska flora

Laurazijska flora se sastoji od mešavine primitivnih četinara – Voltziaceae i Lebachiaceae – zajedno sa cikadama, bennettitales, ginkgom (naročito na severnim geografskim širinama), prizemnim i drvolikim papratima, i sfenopsidama. Četinari i ginkgo su po svemu sudeći bili srednje visine ili visoki, i formirali prozračan lisnati svod.
Uz svaki tip flore vezuju se različiti tipovi zivotinja. Na jugu su preovladavali terapsidi poput piljoždera traversodonta, veličine ovce. Na severu se češće javljaju arhosauri.

Epohe i doba

period	epoha	Doba	početak	dužina (mil.god.)
jura	rana jura	hetanško	205,7
trijas	kasni trijas	Retsko	209,6	3,9
		noričko	220,7	11,1
		karnijsko	227,4	6,7
	srednji trijas	ladinsko	234,3	6,9
		anizinsko	241,7	7,4
	rani trijas (skitska)	skitsko	241,9	0,2
		smitsko namalsko dinersko	243,4	1,5
		Grisbaško (indsko)	248,2	4,8
perm	lopinška	čangšansko

Napomena

Nedavno je rani trijas reorganizovan i podeljen na indski i olenekijski.