Bojan [optrajanov

Oksidacionite broevi i imenuvaweto na oksidi, hidroksidi i soli 
Poznavaweto na vrednosta za oksidacionite broevi ovozmo`uva nazivite na oksidite, 
hidroksidite i solite da se obrazuvaat na sistemati~en na~in.  
Taka, namesto da bide nare~eno di`elezo trioksid, 
soedinenieto 
mo`e da se vika i 
`elezo(III) oksid, so toa {to rimskata brojka stavena vo zagradi ja ozna~uva vrednosta na 
oksidacioniot broj. Za vakov na~in na obrazuvawe na nazivite na soedinenijata stanuva{e zbor 
i pri izu~uvaweto na valentnosta na atomot od soodvetniot element, no sega{novo zna~ewe e 
ona vistinskoto! 
3 –2
Fe
2
O
3
Dvata oksida na bakarot, pak, 
 
1
–2
2 –2
 Cu
2
O   i 
CuO  
mo`e da se vikaat ne samo dibakar oksid i bakar oksid, tuku i bakar(I) oksid i bakar(II) oksid 
(poslednive nazivi treba da se pretpo~itaat).  
Taka, pri ovoj posleden na~in za obrazuvawe na nazivite na oksidite,  
pokraj imeto na elementot za ~ij{to oksid se raboti, vo zagrada, so rimski cifri, se ozna~uva 
vrednosta na oksidacioniot broj na toj element, a potoa se dodava zborot oksid. 
Predznakot  pri toa ne se pi{uva, tuku se podrazbira, a zagradata se pi{uva sleano – vedna{ do 
imeto na elementot (ne se ostava praznina).  
Na sli~en na~in mo`e da se obrazuvaat i nazivite na hidroksidite i na solite. Taka, solite 
2 –1
1
–1
HgCl
2  
i 
   Hg
2
Cl
2
  
se vikaat `iva(II) hlorid i `iva(I) hlorid soodvetno.  
     
 
 
 
 
a 
 
 
 
        b 
Sl. 4.24. Del od strukturata na Hg
2
Cl
2
 (a) i na HgCl
2
 (b) 
 
118

---

Vaka e i pokraj toa {to vo `iva(I) hloridot po dva atoma `iva se svrzani eden za drug i, sekoj od 
niv, za po eden atom od hlor (sl. 4.24). Taka, vo ova soedinenie `ivata e dvovalentna, no 
nejziniot oksidacionen broj e ednakov na 1. Upotrebeniot naziv, spored toa, e pravilen samo 
ako rimskata brojka ja ozna~uva vrednosta na oksidacioniot broj, a ne na valentnosta! Vo 
soedinenieto, pak, so formula HgCl
2
 `ivata e i dvovalentna i ima oksidacionen broj +2. Spored 
toa, nazivot na ova vtoro soedinenie }e bide `iva(II) hlorid.
 
Postojat i drugi vakvi primeri. Taka, vo vodorod peroksidot atomite od kislorod se 
dvovalentni (v. sl. 3.1),  no oksidacioniot broj im e –1. 
Vo vrska so oksidacionite broevi, ne e nikakov problem {to soedinenieto
2
CuSO
4 
˜
 
5H
2
O  
se vika bakar(II) sulfat pentahidrat.  
Zna~i, pri obrazuvaweto na nazivite na soli na metalite,
pokraj imeto na elementot za ~ija sol se raboti, so rimski cifri napi{ani, sleano, vo zagrada 
se ozna~uva vrednosta na oksidacioniot broj za metalot, a potoa se dodava nazivot na anjonot. 
Koga elementot ima samo edna mo`na vrednost za oksidacioniot broj (na primer, kaj alkalnite 
ili zemnoalkalnite metali), izli{no e taa da se naveduva. Taka, redovno zboruvame za natrium 
hlorid, a ne za natrium(I) hlorid. Ne se upotrebuvaat nitu nazivite kalium(I) nitrat, kal-
cium(II) oksid, barium(II) sulfat i sli~no.  
Reakcii na metalite so kiselini; elektrohemiska niza na metalite 
Si u~el za dobivaweto na gasovit vodorod. Vo hemiska laboratorija toa naj~esto se pravi taka 
{to vrz metalen cink se deluva so razredena kiselina (na primer, sulfurna): 
Zn(s) 
 H
2
SO
4
(aq) 
  ZnSO
4
(aq) 
 H
2
(g) 
[obi~no se dodava i malku bakar(II) sulfat]. Lesno e da se vidi deka vo tekot na ovaa reakcija 
oksidacioniot broj na cinkot se zgolemuva (od 0 na 2), a na vodorodot se namaluva (od 1 na 0).  
Reakcijata, spored toa, e oksidaciono–redukciona i mo`e da se pretstavi so ravenkite na 
polureakciite
*
: 
0
2
Zn – 2e
–
 o Zn
2

  
1
0
 2H

  2e
–
 o H
2
  
 
                                                           
* Kako {to rekovme, koga zboruvame za polureakcii, zamisluvame deka oddelno se slu~uvaat reakciite na oddavawe i na 
primawe elektroni. Toa, se razbira, ne e to~no (bez da ima koj da gi primi, elektroni ne mo`e da bidat oddadeni), no na 
ovoj na~in, taka da re~eme, ni se olesnuva `ivotot! 
 
119

---

I drugi metali (magnezium, aluminium, `elezo itn.) reagiraat so silni kiselini (sl. 4.25), a 
alkalnite metali duri i so tolku slaba kiselina kakva {to e vodata
*
. Pri vakvite reakcii se 
osloboduva gasovit vodorod.  
Vo nekoi slu~ai doa|a do t.n. pasivizirawe na metalite. Taka, reak-
cijata na olovo so sulfurna kiselina ne te~e vo pozna~itelna 
merka, zaradi toa {to na povr{inata se obrazuva te{ko rastvorliv 
olovo(II) sulfat. Aluminiumot, pak, se pasivizira so azotna 
kiselina zatoa {to na povr{inata se obrazuva sloj od nerastvorliv 
aluminium oksid.  
 
Me|utoa, op{to zemeno, nekoi metali so kiselinite reagiraat, 
osloboduvaj}i vodorod, no ima i metali (na primer, bakarot i 
`ivata, potoa blagorodnite metali – srebroto, zlatoto, platinata 
i drugi) koi{to ne stapuvaat vo vakvi reakcii (sl. 4.25).  
Razliki postojat i me|u metalite {to reagiraat so kiselini. Ne-
koi reagiraat i so slabi i so silni kiselini (vo posledniov slu~aj 
reakcijata }e te~e poburno), nekoi samo so silni kiselini, a 
razliki ima i vo odnos na brzinata so koja reakciite se odvivaat (sl. 4.25). Razlikite mo`e da se 
objasnat ako se potsetime deka se raboti, vsu{nost, za redoks reakcii, t.e. za procesi na razmena 
na elektroni. 
Sl. 4.25. Magneziumot (levo) 
burno reagira so razredena 
sulfurna kiselina, cinkot 
(vo sredinata) reagira po-
bavno, a bakarot (desno) ne 
reagira 
Mo`ebi treba da se naglasi deka reakciite na metalite so kiselini se, vsu{nost, reakcii so 
vodorodnite joni nastanati pri disocijacijata na kiselinite. 
 
Metalite koi{to reagiraat so kiselinite (a toa zna~i, so vodorodnite joni) 
polesno oddavaat elektroni od gasovitiot vodorod. Zaradi toa, spontano (sama 
od sebe) }e mo`e da se odviva polureakcijata  
 H
3
O

  e
–
 o ½ H
2
  H
2
O  
kako i polureakcijata vo koja metalot se pretvora vo soodvetni joni (na primer, 
natriumot vo Na

 joni; aluminiumot vo Al
3

 joni itn.).  
Ako, pak, metalot pote{ko oddava elektroni odo{to gasovitiot vodorod, gor-
nite polureakcii nema da mo`e spontano da se slu~uvaat. Vakvite metali (na 
primer, bakarot) nema da reagiraat so kiselinite i nema da osloboduvaat 
vodorod pri dejstvuvaweto na kiselini vrz niv.  
Sl. 4.26. Baka-
rot reagira so 
azotnata kise-
lina (kafeavi-
ot gas e azot 
dioksid) 
Me|utoa, ako kiselinata mo`e da dejstvuva oksidaciono (pri {to treba da se 
izmeni oksidacioniot broj na nekoj drug element od sostavot na kiselinata, a ne 
na vodorodot) do reakcija mo`e da dojde (sl. 4.26). 
Zapomni:  
vo reakcija so kiselini, vodorod mo`e da osloboduvaat samo metali koi{to polesno oddavaat 
elektroni odo{to gasovitiot vodorod. 
                                                           
*
 Postojat pri~ini i vodata da ja smetame za nekoj vid kiselina (no mnooogu slaba). 
 
120

---