Bojan [optrajanov

treba da se pomno`at so soodvetni faktori (4 i 3 soodvetno), za da se postigne ~lenovite {to 
sodr`at elektroni da bidat ednakvi vo ednata i vo drugata. Inaku, vo poslednata od gornite 
ravenki koeficientot 4 se javuva zaradi toa {to sekoj od dvata atoma kislorod treba da primi 
po dva elektrona za da dobie oksidacionen broj –2. Vsu{nost, bi mo`elo prvin da napi{eme 
Fe o Fe
3
  3e
–
 
i 
O
2
 
 2 u 2e
–
 o 2O
2
pa potoa ravenkite na dvete polureakcii da gi napi{eme vo skraten vid. Vaka mo`e i ti da 
postapuva{ dodeka da se zdobie{ so potrebnoto iskustvo. Vo u~ebnikov, me|utoa, taka nema da 
bide praveno.  
Preostanatite ~ekori do dobivawe na kone~nata ravenka na ovoj redoks proces mo`e{ i sam da 
gi napravi{. Stori go toa – }e ti koristi!  
Treba da zapomni{:  
koga kone~nata ravenka se dobiva so sobirawe na ravenkite na polureakciite, mnogu ~esto e 
neophodno najprvin da se izvr{i mno`ewe na tie ravenki so mno`iteli koi{to obezbeduvaat 
vo sekoja od niv da se javuva ist broj (ili, pri dadena promena na dosegot, isto koli~estvo) 
razmeneti elektroni. 
Se razbira, ova e neophodno: kolku {to elektroni se oddadeni vo tekot na oksidaciono–
redukcionata reakcija, isto tolku mora da bidat i primeni!  
Vnimavaj: Krajnata ravenka na oksidaciono–redukcioniot  proces ne sekoga{ sodr`i samo 
formuli na supstancite (ili na formulnite edinki) {to se oksidiraat, se reduciraat ili se 
nastanati pri oksidacijata na redukcionoto sredstvo i so redukcija na oksidacionoto sredstvo. 
Za ova treba da se vodi smetka pri izramnuvaweto. 
Taka, vo reakcijata opi{ana so ravenkata   
10FeSO
4
  2KMnO
4
 
 8H
2
SO
4
   5Fe
2
(SO
4
)
3 
 2MnSO
4 
 K
2
SO
4 
 8H
2
O 
pokraj supstancite {to u~estvuvaat vo razmenata na elektroni (najdi koi se tie!) ima i eden 
reaktant koj{to nitu oddava, nitu prima elektroni (pobaraj go i nego). I me|u produktite na 
reakcijata ima takvi {to sodr`at samo elementi ~ii oksidacioni broevi ne ja izmenile svojata 
vrednost vo tekot na reakcijata (koi se tie?).  
Vo vakvi slu~ai, kone~nata ravenka ne mo`e  ednostavno da se dobie od ravenkite na polureak-
ciite na oksidacija i redukcija.  
Izramnuvawe na ravenkite na redoks reakciite 
Hemiskite ravenki na oksidaciono–redukcionite reakcii mo`e da se izramnuvaat na ist na~in 
kako i site drugi, no obi~no se postapuva poinaku (vidi podolu).  
 
124

---

Za da se izramni ravenkata na ovoj na~in, postapuvame na sledniov na~in:  
Dokolku vo reakcijata u~estvuvaat supstanci {to sodr`at kislorod, najdobro e ako ispravnosta 
na seta postapka se potvrdi na toj na~in {to na krajot na izramnuvaweto }e se proveri dali 
brojot na kislorodni atomi e ednakov na dvete strani na ravenkata. 
Se razbira, hemiskite ravenki na oksidaciono–redukcionite reakcii mo`e da se izramnuvaat i 
na ist na~in kako i site drugi, me|utoa na~inot opi{an pogore e poednostaven (i posiguren). 
Poso~eniot na~in za izramnuvawe na ravenkite na oksidaciono–redukcionite reakcii e 
osnovan na polzuvawe na vrednostite na oksidacionite broevi i na faktot deka pri kakva i da e 
promena na dosegot na reakcijata, brojot na oddadeni i na primeni elektroni mora da bide 
ednakov. Pritoa, ne e neophodno da ima celosno oddavawe, odnosno celosno primawe elektroni. 
 Zapomni: 
izramnuvaweto na ravenkite na oksidaciono–redukcionite reakcii (kako i na site hemiski 
ravenki) treba da se uve`buva.  
Prepora~livo e otprvin site ~ekori oddelno da se pi{uvaat. Duri otkako izramnuvaweto }e 
bide dobro uve`bano, mo`e neophodnite operacii da se izveduvaat “na pamet” (se razbira, ako ne 
se bara da se poka`at site ~ekori). 
 
 
IZRAMNUVAWE NA RAVENKITE NA REDOKS REAKCIITE
 
1.  Se nao|aat elementite ~ii atomi ja menuvaat vrednosta na oksidacioniot broj.  
2.  Se sostavuva {ema vo koja se naveduvaat: 
x  simbolite na ovie elementi, razdeleni so strelka (i levo i desno od strelkata, simbolot na istiot 
element); 
x  ako vo nekoja od formulite pokraj simbolot na elementot ima indeks, se pi{uva i toj.  
x  nad simbolite na elementite se zapi{uvaat vrednostite na nivniot oksidacionen broj; 
x  {emata se kompletira so zapi{uvawe na brojot na elektroni {to treba da bidat oddadeni ili primeni 
za da dojde do soodvetno izmenuvawe na vrednosta na oksidacioniot broj.  
3. So mno`ewe so pogodni mno`iteli, se izedna~uva brojot na oddadeni i na primeni elektroni. Se 
razbira, ednakov mora da bide i brojot na atomi (poslednovo e va`no ako indeksite pokraj simbolite na 
elementot vo formulite na reaktantite i produktite ne se ednakvi).  
4. Koeficientite {to na vakov na~in se pojavuvaat pred simbolite od elementite vo {emata se prene-
suvaat vo neizramnetata ravenka.  
5. Ne menuvaj}i gi pove}e ovie koeficienti, po voobi~aeniot na~in se zavr{uva izramnuvaweto na 
ravenkata.  
 
125

---

 
4.5. HEMISKI PROCESI VO INDUSTRIJATA 
 
 
OSNOVNI POIMI 
Hemiskite reakcii – osnova za industrijata 
Hemiskite procesi se interesni i samite za sebe zatoa {to ovozmo`uvaat da se zapoznaat, taka 
da se re~e, tajnite na prirodata. Va`no e da se znae koi se uslovite pod koi reakciite te~at, 
kolkava e brzinata so koja se odvivaat, kakvi se ramnote`ite do koi doveduvaat. Seto toa go 
zbogatuva fondot na znaewa na ~ove{tvoto i ovozmo`uva natamo{ni ~ekori vo zapoznavaweto 
na prirodata. 
Me|utoa, izu~uvaweto na hemiskite reakcii ima u{te edna, mnogu poprakti~na, strana. Imeno, 
seta hemiska industrija e bazirana vrz izveduvawe na hemiski reakcii. Pritoa, cel e reakciite 
da se odvivaat vo posakuvanata nasoka, da davaat {to pove}e od baranite produkti za pokuso 
vreme, proizvodstvoto da bide poekonomi~no, a tro{ocite pomali. A za sevo ova da se postigne 
potrebni se osnovni (fundamentalni) poznavawa od razli~ni granki na hemijata. Procesite {to 
}e gi izu~ime }e go poka`at ova. 
Golem broj neorganski soedinenija imaat va`no mesto vo industrijata. Onie {to se koristat za 
masovno proizvodstvo na drugi proizvodi se t.n. bazni hemikalii. Vo ovie spa|aat:  
x amonium hidroksidot (voden rastvor od amonijak),  
x natrium hidroksidot,  
x natrium karbonatot i natrium hidrogenkarbonatot, 
x azotnata kiselina, 
x sulfurnata kiselina. 
Stopanski va`ni se i nekoi krajni proizvodi od koi na prvo mesto mo`e da se spomnat ve{ta~-
kite |ubriva. 
Spored toa, va`no e da se poznavaat osnovnite hemiski karakteristiki i reakciite za nivno 
dobivawe ili, od druga strana, reakciite vo koi ovie soedinenija u~estvuvaat. Se razbira, treba 
da se osoznae i va`nosta na soedinenijata. 
Da zaklu~ime: 
x izu~uvaweto na hemiskite procesi e va`no ne samo od gledi{te na hemijata, tuku i zaradi 
primenata na soznanijata vo hemiskata industrija; 
x va`no e da se poznavaat i osnovnite karakteristiki na poglavnite hemikalii (soedinenija 
{to imaat industriska primena), kako i na~inite za nivno dobivawe. 
 
126

---