Чланци и студије

Зорица Ивановић 

 

 

Eтнолошко-антропoлошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

189 

nauka" i imala status „najnaučnije“ u odnosu na sve ostale društvene i hu-

manističke discipline

 28

  

Dakle, komparativna filologija je vrlo rano bila definisana kao istraži-

vačka  aktivnost  čiji  je  cilj  otkrivanje  istorijskih  veza  između  naroda  na 

osnovu otkrivanja odnosa između njihovih jezika, a (neostvareni)  ideal re-

konstruikcija prošlosti svih jezika kako bi se otkrio jedan ili nekoliko isto-

rijski  prvobitnih  praoblika  jezika,  čime  bi  se  moglo  dokazati  "jedinstvo 

ljudske  rase"  i  osvetliti  stanje  čovečanstva  na  samim  počecima  istorije.

29 

 

Ovako definisan cilj je podrazumevao genealošku klasifikaciju svetskih je-

zika, živih i mrtvih, što je istovremeno značilo utvrđivanje grupa srodnih i 

istorijski  međusobno  povezanih jezika  koji  vode  poreklo  iz  istog  prvobit-

nog oblika, odnosno nediferenciranog pra-jezika. Ono što je za pitanje koje 

se razmatra u ovom radu značajno jeste da je ovaj istraživački program bio 

razvijen  na  mojsijevskoj  ideji  o  genealoškoj  povezanosti  jezika  i  naroda, 

kao  i  na  kratkoj  biblijskoj  hronologioji  koja  je  pretpostavljala  da  ljudska 

istorija počinje pre oko 6 000 godina.

30

  Ideja o genealoškim vezama izme-

dju jezika i naroda i kratak vremenski okvir početka istorije ostaju osnovne 

odlike komprativne filologije  tokom najvećeg dela devetnaestog veka.

31

  

Upravo  je  ovako  definisan  genealoški  koncept  vremena  i  društvenog 

razvoja  predstavljao početnu inspiraciju Morgana i ostalih teoretičara tog 

vremena. Ovaj model se, dakle, zasnivao na ideji "porodičnog/genealoškog 

stabla", strukturi koja se grana iz istog korena, što znači da se  ističu  za-

jedničko istorijsko poreklo i sličnosti, uprkos razlikama  koje se pojavljuju 

tokom  vremena.  Na  taj  način  logika  genealogizma  kao  principa  ljudske 

istorije ne počiva na pretpostavci da istorijski proces nužno podrazumeva 

napredak u odnosu na pra-oblik, odnosno ne sadrži neophodno implikacije 

o "zakonu progresa.

32

 S druge strane, evolucionistički model koji odlikuje 

ideja stupnjeva razvoja, ne samo da naglašava jednoobraznost i jednoznač-

nost istorijskih promena, već istorijske i društvene oblike posmatra kao hi-

jerarhijski uređenu strukturu u koju osim postojećih oblika spadaju i brojni 

„izumrli“ evolutivni oblici shvaćeni kao „greške prirode“. 

Čini se da je najveća privlačnost filologije kao modela istraživanja za 

druge nauke koje su bile u nastajanju, a posebno za etnologiju/antropologi-

                                                 

28

 T. R. Trautmmann,  Lewis Henry Morgan and the Invetion ... 216-217. Ta-

ko  je  britanski  filolog  nemačkog  porekla,  Maks  Miler,  koji  je  posebno  doprineo 

popularnosti  "nauke o jeziku" u drugoj polovini XIX , počeo da govori i o "nauci 

o  religiji"  i "nauci  o  mitologiji"  i  organizovao  komparativna  izučavanja  religije  i 

mitologije  prema  filološkim  podelama  i  principima.  Drugim  rečima,  filologija  se 

proširila daleko van sopstvenih granica  i u sferu svog uticaja uključila i druge vr-

ste naučnih istraživanja. Ibid. 217. 

29

 ibid. 215-216; 226-228. 

30

 ibid. 215, 217.  

31

 ibid. 215. 

32

 ibid. 216, 263.

 

---

190

   

Чланци и студије 

 

Eтнолошко-антрополошке свеске 21, (н.с.) 10 (2013) 

 

ju, počivala na njenom obećanju  da "obezbedi" istoriju za "divlje narode", 

narode  bez  pisma  koji  nisu  imali  pisane  izvore  niti  pouzdana  usmena  ob-

jašnjenja o sopstvenoj prošlosti.

33

 Kako je sposobnost komparativne filolo-

gije da otkrije veze između različitih jezika i zajedničke lingvističke kore-

ne tumačena i kao  mogućnost otkrivanja početaka samog jezika, a time i 

početaka istorije, ne čudi da su oni koji su bili zainteresovani za etnolološ-

ka  pitanja  "univerzalne  istorije"  smatrali  da  su  u  filološkom  "genealogi-

zmu" našli obećavajuće heurističko sredstvo.

34

  Tako  je  Morgan  već  u  pr-

vim rečenicama predgovora u  Sistemima konsagvinog i afinalnog srodstva 

naglasio značaj rezultata i efikasnost metoda komparativne filologije izno-

seći da se "filologija dokazala kao izuzetan instrument za klasifikaciju na-

cija u porodice na osnovu lingvističke srodnosti."

35

 Uostalom, čitav dizajn 

Morganovog istraživanja srodničke terminologije bio je prvobitno razvijen 

na  pretpostavkama  uporedne  filologije  i  tek  će  godinama  kasnije  shvatiti 

neadekvatnost  filološkog  metoda  koji  je  podrazumevao  istraživanja  samo 

rečnika srodstva (leksike, ali ne i logike njihovih odnosa).

36

   

Komparativni  metod  i  filološku  konceptualizaciju  predmeta  istraživa-

nja  nalazimo  u  Mejnovim  analizama  istorije  uporednog  prava  Indoevro-

pljana kome je pridavao univerzalni značaj. Stoga je i mogao da tvrdi da je 

na  osnovu  analize  ovih  pravnih  sistema  moguće  rekonstuisati  prvobitno 

stanje čovečanstva. Drugim rečima,  Mejnova "patrijarhalna teorija" o na-

stanku društva i njegova vizija ljudske istorije ostaje u okvirima tada uobi-

čajene kratke, biblijske hronologije gde istorija počinje sa indoevropljani-

ma i antičkim društvima.

37

 Isti metod i isti koncept istorije primenjuje i Fi-

stel de Kulanž. Razmatrajući uzročni odnos između porodičnih institucija i 

religije na uporednom  grčkom i latinskom i, u  manjoj  meri, sanskritskom 

materijalu  nastoji  da  otkrije  koji je  oblik  porodice  i  kulta  postojao  na  po-

četku istorije.

38

 Na sličan način, Bahofen je smatrao da će mu komparativ-

na analiza antičkih religijsko-mitoloških sistema omogućiti da dođe do za-

ključka o stanju čovečanstva na počecima njegove istorije. I tako smo do-

bili poznatu konstrukciju o periodu  promiskuiteta kao polazištu istorijskog 

razvoja

 

i društvima "materinskog prava" kao obliku prvobitne društvenosti 

                                                 

33

 ibid. 73. 

34

 Ibid. 

35

 Lewis H. Morgan, Systems of Consanguinity and Affinity ... xxi. 

36

 

Više o tome v. Thomas. R.Trautmmann and Robert H. Barnes, "Dravidian, 

"Iroquois," and "Crow-Omaha" in North American Perspective, u: Мaurice Gode-

lier, Thomas R. Trautmmann and Franklin E. Tjon Sie Fat (eds.), Transformations 

of Kinship, Smithsonian Instit ution Press, Washington and London 1998, 27-57.

 

37

 Henry S. Maine, op. cit. 125-126, 128-138. v. T. R. Trautmann,  180-186; 

Adam Kuper, op. cit. 17-41. 

38

 Фистел де Куланж, op. cit. 7-181. 

---