Žene u nauci: od arhimeda do ajnštajna osvajanje osvojenog

25
antiČKo doBa: uKraS neBa i Veštica iZ teSaLije
nažalost, aristotel
20
, jedan od utemeljivača savremene naučne i filozofske 
misli zapadne civilizacije, imao je suprotno mišljenje o obrazovanju žena  
i ženama uopšte. on je smatrao da su žene inferiorne u odnosu na muškarce i 
nazivao ih 
deformisanim muškarcima. Kada je njegovo delo O rađanju životinja 
(
De Generatione Animallium) otkriveno u biblioteci grada toleda u 11. veku, ono 
je postalo osnov hrišćanske (naučne) misli sve do 17. i 18. veka, i umnogome 
uslovilo potpuno podređen položaj žena (hamilton, 2000). Kritika ovih 
aristotelovih stavova, iznetih i u njegovim drugim delima (
Politika, Metafizika), 
došla je mnogo kasnije (aristotel, 1970, 1985; moller okin, 1979).
u doba Ptolomeja, grčkog matematičara i filozofa (285–246. ili 370–415.  
pre n. e.), koji je razvio geocentrični model kosmosa, aleksandrija je bila stecište 
naučnika, među kojima je bilo i žena. najpoznatija među njima bila je hipatija 
(oko 400. pre n. e.), astronomkinja i matematičarka, ćerka matematičara 
teona, predavača u školi pri aleksandrijskoj biblioteci. neki teonovi radovi 
iz matematike i astronomije preživeli su hod vremena (
Optika i Euklidovi
21
 
elementi), ali se ne zna koliki je u njima hipatijin doprinos. hipatija je radila kao 
bibliotekarka u aleksandrijskoj biblioteci i predavala filozofiju i matematiku 
u aleksandrijskoj školi. Posredno, iz pisama njenih učenika adresovanih na 
„Filozofkinji, aleksandrija“ znamo ponešto o njenim radovima iz algebre,  
u kojima je ispravila neke stavove poznatog matematičara, „oca algebre“, diofanta. 
Posredno imamo saznanja i o njenim tablicama kretanja nebeskih tela, koje je 
zasnovala na Ptolomejevom modelu. nažalost, originali hipatijinih radova 
uništeni su u požaru u kome je nestala aleksandrijska biblioteka. Veruje se da 
je napisala i obimna dela iz geometrije i konstruisala i instrumente za destilaciju 
vode i za merenje njene specifične težine (mozans, 1974; dzielska, 1995; milar et 
al., 2003). o hipatiji i drugim poznatim ženama antičke filozofije pisala je i naša 
Ksenija atanasijević, prva žena sa doktoratom iz filozofije i prva docentkinja na 
Filozofskom fakultetu u Beogradu (atanasijević, 2008).
hipatija je romantična figura u istoriji nauke. Smrt joj je bila tragična  
– razbesnela rulja hrišćana izvukla ju je iz škole na ulicu i ubila. elementi legende 
o hipatiji nalaze se veoma rano, kod helenističkih istoričara, koji opisuju njene 
vrline, obrazovanje i ubistvo, ali pravi istorijski izvor za proučavanje njenog 
života i naučnog doprinosa jesu pisma njenih učenika. među njima se ističe 
Sinesije (oko 414. pre n. e.), sofista i biskup iz Kirene, koji je konstruisao astrolab  
20  aristotel (aristotle, 384–322. pre n. e.), grčki filozof i prirodnjak, Platonov učenik i učitelj ale-
ksandra Velikog, postavio filozofske osnove prirodnih i društvenih nauka. njegove knjige koja obu-
hvataju znanja i učenja antičkog sveta, sačuvale su se u arapskim bibliotekama, i ponovo pojavile u 
evropi u latinskom prevodu početkom 12. veka. Po ugledu na Platonovu akademiju, osnovao u atini 
filozofsku školu 
Licej.
21  euklid
 (euclid, oko 300. pre n. e.), grčki matematičar iz aleksandrije; u svojoj knjizi Elementi geo-
metrije u 13. tomova sistematizovao celokupno dotadašnje znanje iz matematike. Kao takva, euklidska 
geometrija prevedena na arapski, latinski i sve evropske jezike, koristila se sve do kraja 19. veka, kada 
se u matematiku uvode i druge geometrije. Početkom 20. veka u okviru ajnštajnove teorije relativnosti 
uvodi se tzv. 
neeuklidski prostor.

---

26
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
i hidroskop, kako je sam naveo, prema njenim uputstvima. u knjizi 
Hipatija 
Aleksandrijska (dzielska, 1995), najobimnijem tekstu koji se bavi njenim životom 
i delom, hipatijina smrt se pripisuje političkim razlozima, odnosno sukobu 
između aleksandrijskog biskupa Kirila i oresta, predstavnika građanske vlasti u 
aleksandriji, na čiju je stranu hipatija stala, zbog čega je i ubijena. međutim, 
u knjizi se više naglašava legenda o hipatiji nego njen naučni doprinos. i lik 
kojim se danas hipatija predstavlja možda je lik neke bezimene žene iz njenog 
vremena (dzielska, 1995; hamilton, 2000). na poznatoj rafaelovoj slici 
Atinska 
škola naslikana je i hipatija, ali je, kao i mnogi drugi poznati filozofi, na ovoj slici 
predstavljena prema liku neke slikareve savremenice (dzielska, 1995; Gibbon, 
1966: 601; Gibon, 2007; Waithe, 1987: 169-196). 
 
Hipatija 
Statua Diotime, Sokratove učiteljice

---

27
antiČKo doBa: uKraS neBa i Veštica iZ teSaLije
Aleksandrijska biblioteka (gravira)
Rafaelo: Atinska škola (Hipatija stoji u beloj odori u grupi levo,  
pored Euklida i Pitagore)

---

28
Žene u nauci : od Аrhimeda do Аjnštajna
iz istog perioda zapisana su imena filozofkinje Sosipatre iz efesa, 
neoplatoničarke (4. vek n. e.), koja je predavala filozofiju u Pergamonu, 
Plutarhove
22
 ćerke asklepigenije, takođe filozofkinje, kao i edezije, ćerke filozofa 
olimpiodoma, žene filozofa hermeja i majke filozofa amonija i heliodora 
(mozans, 1974; Waithe, 1989).
u aleksandriji je, zajedno sa ocem, radila i marija jevrejka (1. vek n. e.), 
alhemičarka i isceliteljka. marija je otkrila formulu za hidrohlornu kiselinu i 
projektovala hemijsko laboratorijsko posuđe, na primer vodeno kupatilo, prototip 
savremenog autoklava, koje nosi njeno ime (
ban marie), kao i prvi aparat za 
destilaciju. Sintetizovala je i metalnu leguru presvučenu crnim slojem sulfida, koja 
se i danas naziva 
Marijino crno (mozans, 1974; oglivie et al., 2000; apotheker 
and Sarkadi, 2011)
.
u periodu od 1. do 5. veka zapisana su imena više žena koje su bile priznate 
kao lekarke i isceljiteljke. u antičkoj Grčkoj to su tekla, origenija, aspazija i 
mertrodora iza koje je ostao rukopis 
O bolestima žena; u rimu se pominje 
Leoparda; u ranom hrišćanstvu Sveta nicerata, koja se medicinom bavila u 
Konstantinopolju, za vreme vladavine cara arkadija (383–408) i teodosija, majka 
Svetog Prokopija (Walsh, 1911; Waithe, 1989).
i u starom rimu žene su imale mogućnost da se obrazuju. devojčice iz nižih 
slojeva mogle su da pohađaju školu u kojoj su sticale osnovnu pismenost, a one 
iz bogatijih kuća imale su tutore. od „dobre domaćice iz dobre kuće“ očekivalo 
se da može da razgovara o filozofiji i da ima osnovna znanja iz matematike, da 
poznaje umetnost, možda čak da i sama piše poeziju. i varvari koji su pokorili rim 
nisu bili neobrazovani: amalasunta (498–535), ćerka prvog ostrogorskog kralja 
teodora Velikog, koja je vladala posle njegove iznenadne smrti, znala je grčki  
i latinski (mozans, 1974; Gibbon, 1966; Gibon, 2007). 
nažalost, sa hrišćanstvom mnoge tradicije su prekinute. Vizantijski car 
justinijan (527–565) zatvorio je Platonovu akademiju u atini, a njeni učitelji su 
se sklonili u Persiju i Siriju. crkveni kanon zavladao je i u nauci, a žena je ponovo 
vraćena u privatni prostor porodice, čije granice je tek počela da probija.
22  Plutarh (Plutarchos, 45–120), grčki istoričar, napisao biografiju julija cezara.

---