Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije Udruženje Ženske studije I istraživanja

Dodatak 3.Knjige životnih priča žena 2000–2017.

U saradnji sa izdavačem Futura publikacije Ženske studije i istraživanja objavile su knjige životnih priča žena: 2000–2015.
Savić, Svenka (2000). Vera Šosberger (1927–1972)

Savić, Svenka (ur.) (2001).Vojvođanke (191 –1931): životne priče.

Savić, Svenka et al (2001). Romkinje: biografije starih Romkinja u Vojvodini.

Svenka Savić – Marija Aleksandrović – Stanka Dimitrov – Jelena Jovanović (2002). Romani Women.

Kestli, Elizabet (2002). Žene sa Kosova: životne priče Albanki.

Savić, Svenka Marija Aleksandrović, Stanka Dimitrov, Jelena Jovanović (2002).

Romnja.

Stojaković, Gordana (2002). NEDA: jedna biografija.

Ferkova, Antonija, Jarmila Hodoličova, Anna Jaškova i Veronika Mitro (ur.) (2003). Slovenky: životné príbehy Sloveniek vo Vojvodine.

Tot, Marija i Veronika Mitro sa saradnicama (2003), Рyскинi: животни приповедки.

Savić, Svenka (2006). Woman’s Identities in Vojvodina: 1920–1930.

Savić, Svenka (ur.) (2007a). Romkinje 2.

Savić, Svenka (ur.) (2007b). Hrvatice, Bunjevke, Šokice (1919–1955).

Savić, Svenka i Veronika Mitro (ur.) (2006). Vajdasági Magyar nők élettörténe- tei.

Savić, Svenka – Veronika Mitro – Sara Savić – Marijana Čanak (2008). Životne priče žena – „A što ću ti ja jadna pričat...“

Bracić, Milica – Milica Mima Ružičić-Novaković – Svenka Savić (2009). Život- ne priče žena sa invaliditetom u Vojvodini.

Simin-Bošan, Magda – Nevena Simin (2009). Zašto su ćutale.

Spariousu, Laura – Svenka Savić (ur.) (2011). Životne priče žena u Vojvodini – Rumunke (1921–1974).

Savić, Svenka (2014).Profesorke Univerziteta u Novom Sadu: životne priče.

Savić, Svenka (Prir.) (2016). Kako je muški rod od devica? – Visoko obrazovana ženska elita u Vojvodini.

143

U saradnji sa drugim izdavačima:

Jankov, Edita (2006).Jevrejke: Životne priče žena iz Vojvodine, Ženska sekcija Je- vrejske opštine. Novi Sad: Ženske studije i istraživanja i Jevrejska opština Novi Sad.
Zavod za ravnopravnost polova.

Savić, Svenka, Vesna Šijački, Katarina Krajinović (2014).Deset godina Godišnjeg priznanja u oblasti ravnopravnosti polova (2003–2013): životne priče nagrađenih, Zavod za ravnopravnost polova, Ženske studije i istraži- vanja.

Zavod za kulturu Slovaka u Vojvodini (2014). Slovenky: životné príbehySloveni- ek vo Vojvodine.

Milinkov, Smiljana (2016). Novinarke u Vojvodini: obrazovanje, profesionalni status i rodni identitet. Novi Sad: Zavodza ravnopravnost polova.

144

Dodatak 4. Registar manje poznatih reči i pojmova

A

Abilizam (engl. ableism) koncept razvijen u SAD. Odnosi se na vid dis- kriminacije ili predrasuda prema osobama sa smanjenim fizičkim, mentalnim sposobnostima ili oštećenjima u razvojnom periodu koje karakteriše uverenje da ovi pojedinci/ke moraju da se poprave ili da ne mogu da funkcionišu kao relevantni članovi društva (Castañeda, Peters 2000). Kao rezultat ove pretpo- stavke, pojedinci/ke sa smanjenim sposobnostima obično se posmatraju kao abnormalni, a ne kao članovi/ce posebne manjinske zajednice (Olkin, Pledger 2003; Reid, Knight 2006 prema Haller: 2010: iii).

Abilizam može biti internalizovan. Podrazumeva osećanje inferiorno- sti osebe sa oštećenjem/smanjenjem neke sposobnosti u odnosu na osobe bez oštećenja.

Aplikant engl. (pod)nosilac projekta, organizacija koja se prijavljuje na kon-

kursu za donatorska sredstva, potpisuje ugovor sa donatorom i sprovodi podneti projekat samostalno ili u partnerstvu sa drugim organizacijama i/ili ustanovama. Asertivnost (psihološki pojam)– odnosi se na izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugo- ga, samopoštovanje i poštovanje drugih, osoba čuva svoje dostojanstvo u situa- cijama kada postoji opasnost da bude izmanipulisana, zloupotrebljena ili isko- rišćena. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima. Prema dr Vladimiru Mišiću (izvor: http://www.vaspsiholog.

com/2011/04/sta-je-asertivnost/ na dan 8. maj 2017.)

B

Barbikju engl. roštilj. Bord engl. odbor.

C

CARDS akronim od Zajednica za rekonstrukciju, razvoj i stabilizaciju– program tehničko-finansijske pomoći Evropske unije koji su koristile zemlje procesa stabilizacije i pridruživanja u periodu od 2000. do 2006. godine. Više na: http://www.dei.gov.ba/dokumenti/default.aspx?id=4549&langTag=bs-BA

145

CESID skr. Centar za slobodne izbore i demokratiju.

CIL engl. skr. Center for Independent Living – Centar za samostalni život (skr. CSŽ).

CK skr. Centralni komitet, mat.

Cost beneftt analiza engl. analiza isplativosti.

COD skr. Centar za orijentaciju društva.

CP cerebralna paraliza. Ovde je upotrebljena umesto Saveza za cerebralnu i dečju paralizu.

Cross disability pristup koji se tiče osoba sa različitim vrstama invaliditeta bez obzira na uzrok, oštećenje, smanjenje sposobnosti.

Cross disability orientation engl. opredeljenost za zastupanje interesa osoba sa različitim vrstama invaliditeta.

CRS skr. Catholic Relief Services – Katolička služba pomoći.

D

Disability discrimination engl. diskriminacija po osnovu invalidnosti.

Dizabiliti advajzer (engl. disability advisor) savetnik/ca za pitanja inva- lidnosti.

Disability bounded organization engl. organizacija koja okuplja osobe s jed- nom vrstom oštećenja ili zastupa njihova prava.

Disability grupa engl. parlamentrna grupa u Velikoj Britaniji koja se bavi pitanjima invlidnosti.

Disabilizam (engl. disabilism) „diskriminatorno, nasilno ili uvredljivopo- našanjekojeproističe iz uverenja da su osobe sa invaliditetom manje vredne od drugih (Gilinson, Miler, Parker [2004] 2012: 132). On upućuje na predrasude, stereotipiju ili na ,institucionalnu diskriminaciju onesposobljenih osoba’“ (Bar- nes [1992]2012: 89).

Draft engl. nacrt.

DPI skr. Disabled People’s International – Međunarodna organizacija za prava osoba sa invaliditetom.

tom.

E

EDF skr. European Disability Forum – Evropski forum osoba sa invalidite-
Emergency engl. hitnost, hitna/kritična situacija, hitna pomoć. Ovde je

upotrebljeno u znčenju: hitna/kritična situacija.

Emergency program engl. program zaa hitne situacije.

ENIL engl. skr. European Network on Independent Living – Evropska mre- ža za samostalni život.

146

F

Flip čart engl. tabla za pisanje.
G

Gender policy engl. rodna politika.

Gender equality rodna ravnopravnost.

Gender equality officerengl.službenik/ca za rodnu ravnopravnost.

H

Handicap International (HI) francuska humanitarna organizacijama sa sedištem u Lionu, usmerena na položaj osoba sa invaliditetom koje su žrtve ratova i na otklanjanje uzročnika nastanka invalidnosti usled ratova (npr. demi- niranjem terena).

Human Rights Watch Međunarodna organizacija sa sedištem u Vašingto- nu koja se bavi monitoringom ljudskih prava.

I

Igra piljaka Za ovu igru koristili su sekamenčići iz prirode, koštunjavo voće (bademi), koštice od bresaka ili nektarina. Potrebno je samo pet kamen- čića i dva do četiri igrača. Igra počinje „jedinicama,“ tako što igrač baci u vis kamenčić koji drži u ruci i pre nego što ga uhvati u letu, dok pada, pokupi istom rukom jedan kamenčić, piljak, sa poda (zemlje, betona). Na isti način pokupi drugi, treći, četvrti kamenčić. Ukoliko pogreši, bilo da ne podigne kamenčić sa poda ili da ne uhvati piljak koji je bačen u vis, piljci se predaju sledećem igraču. Prvi igrač može se izabrati brojalicom ili tako što svaki igrač redom postavi pet piljaka na nadlanicu, baci ih u vis i hvata istom rukom. Igrač koji uhvati najviše piljaka u šaci, je prvi igrač. Slede „dvojke.“ Igrač u šaci ima svih pet piljaka, jedan baca u vis, ostala četiri spušta u istom trenutku na pod, hvatajući i bačen u vis. I nastavlja igru bacajući jedan piljak u vis, istovremeno podiže dva piljka sa poda i hvata i onaj koji je bacio u vis. Na isti način podiže sa poda i preostala dva piljka. Slede „trojke“ podižući sa poda tri piljka, hvatajući i bačen u vis, a potom podi- že sa poda još jedan preostali, hvatajući onaj bačen u vis. Slede „četvorke“ igrač baca jedan piljak u vis, skuplja sa poda sva četiri i hvata i onaj koji pada, bačen u vis. Igrač koji sa uspehom dovrši „četvorku“ završava prvo kolo igre koje se boduje sa ukupno četiri boda. Preuzeto sa sajta: https://narodnatradicija.wor- dpress.com/2013/07/29/decje-igre/ 28.11.2016.

Introduction period engl. period uvođenja u posao i tematske oblasti ko- jima se organizacija bavi

147

J

Jelačkinje barjačkinje Ova dečja igra bila je popularna u 19. veku i izvodi- la se pod različitim imenima. U niškom kraju su je zvali Arjačkinje, a u Kotoru Erberećke ili erbetute. Igrala se napolju tako što se igrači podele u dve grupe sa jednakim brojem članova. Svi igrači/ce stanu u dve vrste, jedni naspram drugih, i čvrsto se uhvate za ruke. Igru počinje kada jedna grupa, pitajući igrače dru- ge grupe: Jelečkinje, barjačkinje, koga ‚ćete? Igrači druge grupe se međusobno dogovore koga će i kažu: Hoćemo tu i tu osobu (imenom)! On/a istrči iz svoje vrste prema drugoj ekipi koja ga/ju je tražila i pokušava da svojim telom probije

„lanac“ čvrsto povezanih ruku, pri tom birajući mesto između igrača za koje misli da su najslabiiji u drugoj grupi. Ako u zaletu uspe da preseče lanac, može iz ove grupe u svoju da dovede jednog igrača. Ako ne uspe, ostaje u grupi koja ga/ju je tražila. Pobeđuje grupa koja uspe da na svoju stranu prevede što veći broj igrača iz protivničke grupe. Adaptirano na osnovu teksta preuzetog sa sajta http://www.opanak.rs/decje-igre-nekad-kako-smo-se-igrali-jurki-trulih-kobi- la-jeleckinje-barjackinje-i-ostalih-igara/2/ 29.11.2016.

K

Karitas humanitarna organizacija Katoličke crkve.