Herbert marcuse

118 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
postavke i vodilo tranzitivnom značenju — vodilo bi koncep­
tu demokracije koji bi razotkrio demokratske izbore kao do­
sta ograničen demokratski proces. 
Upravo takav neoperacionalan pojam navedeni autori 
odbacuju kao »nerealističan« jer on na suviše artikularnoj 
razini određuje da je demokracija jasno profilirana kontro­
la birača nad predstavnicima — narodna kontrola, odnosno 
narodni suverenitet. Taj neoperacionalni pojam uopće nije 
izvanjski. On nipošto nije izmišljotina mašte ili spekulacije, 
već određuje povijesno smjeranje demokracije, uslove za ko­
je se vodila bitka za demokraciju i koji još uvijek treba da 
budu izvojevani. 
Štaviše, taj pojam je nedvojben u svojoj semantičkoj 
egzaktnosti jer znači upravo to što kaže — naime, da, u stva­
ri, birači nameću direktive predstavnicima, a ne obratno —• 
da predstavnici nameću smjernice biračima, koji tad selek­
cioniraju i izabiru izaslanike. Autonomni birači, slobodni za­
to što su slobodni od manipuliranja i indoktrinacije, odista 
bi bili na »razini artikuliranog mnjenja i ideologije« razini 
koja se ne može naći u stvarnosti. Zato pojam mora biti od­
bačen kao »nerealističan« — mora, ako se prihvati faktično 
preovlađujući nivo mnjenja i ideologije kao onaj koji propi­
suje važeće kriterije sociološke analize. Kad su indoktrina­
cija i manipulacija toliko razvijene da je predominantno 
mnjenje postalo krivo, više mu nije transparentno stvarno 
događanje, tad je pripadna krivoj svijesti i analiza koja me­
todološki odbacuje tranzitivne pojmove. Upravo je njezin 
empiricizam ideološki. 
Autori su svjesni problema. »Ideološka okoštalost« pre­
dstavlja »ozbiljnu implikaciju« u procjenjivanju stupnja de­
mokratskog pristajanja. Zaista, pristajanja uza što? Prirodno 
uz političke kandidate i njihovu politiku. No, to nije dostat­
no jer bi tad pristanak na fašistički režim (a može se go­
voriti ο istinskom pristanku na takav režim) bio demokrat­
ski proces. Tako sam pristanak treba da bude preispitan — 
preistipan u pogledu njegova sadržaja, njegova objektiva, 
njegovih »vrednota« — a to uključuje tranzitivnost značenja. 
Pa pak se smatra da takav »neznanstveni« korak može biti iz­
bjegnut ako ideološka orijentacija, koju treba procijeniti, ni-
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
119 
je druga doli ona dviju postojećih partija koje se »efikasno« 
bore za prestiž i »ambivalentno-neutralizirana« orijentacija 
glasača
3 6
). 
Tabela koja daje glasačke rezultate idejne orijentacije 
pokazuje tri stupnja prijanjanja uz ideologije Republičke i 
Demokratske partije i »ambivalentnih i neutraliziranih« na­
zora
3 7
). Nisu podvrgnute pitanju postojeće partije, njihove 
politike i makinacije, a ni stvarna razlika između njih, bar 
što se tiče vitalnih pitanja (atomska politika i totalna prip­
ravnost). Ovi procesi su bitni za ocjenu demokratičnosti, 
izim ako analiza operira pojmom demokracije koji — nap­
rosto sabira oznake postojeće forme demokracije. Takav o-
peracionalni pojam nije sasvim neadekvatan za dani pred­
met ispitivanja. On dovoljno jasno ističe kvalitete koji u suv­
remenom periodu razlikuju demokratske od nedemokratskih 
sistema (na primjer, efikasna borba za prestiž među kandi­
datima različitih partija; sloboda birača da izaberu među 
tim kandidatima). No, ova adekvatnost nije dostatna ako je 
zadatak teorijske analize više i nešto drugo negoli deskripci­
ja — ako joj je zadaća da pronikne u činjenice, da pojmi što 
zbiljski jesu, kakvo imaju »značenje« za one kojima su date 
kao činjenice, za one koji moraju s njima živjeti. U dru­
štvenoj teoriji je razotkrivanje činjenica kritika činjenica. 
Ali operacionalni pojmovi nisu dostatni čak ni za opi­
sivanje fakata. Oni postižu samo određene aspekte i segmen­
te činjenica pa, ako se ovi uzmu za cjelinu, lišavaju opis nje­
gova objektivnog, empirijskog karaktera. Kao primjer uz­
mimo koncept »političke aktivnosti« u studiji Juliana L. 
Woodwarda i Elma Ropera »Political Activity of American 
Citizens«
38
). Autori daju »operacionalno određenje termina 
'politička aktivnost'« konstituiranog s »pet načina ponaša­
nja: 1) glasanje na izborima; 2) podupiranje mogućih glasa­
čkih blokova ...; 3) lično komuniciranje sa zakonodavcima; 
4) učestvovanje u političkoj aktivnosti partije ...; 5) anga-
36) Ibidem, str. 280. 
37) Ibidem, str. 138. i dalje. 
38) Ibidem, str. 133. 

---

120 
ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
žiranje u konstantnom širenju političkih nazora putem ne­
posredne komunikacije... 
To su, zacijelo, »kanali mogućeg utjecanja na članove 
zakonodavnog tijela i službenike vlade«, no, da li su oni do­
voljni da stvarno pruže »metod za razlučivanje ljudi koji su 
relativno aktivni u pitanjima nacionalne politike od onih koji 
su relativno neaktivni?« Uključuju li oni tako odlučne aktiv­
nosti »u odnosu na pitanja nacionalne politike« kao što su 
tehnički i ekonomski kontakti između korporacija, biznisa i 
vlade i između samih ključnih korporacija? Uključuju li oni 
formuliranje i širenje »nepolitičkih« nazora, informacija, ra­
zonode putem velikih posrednika publiciteta? Da li uzimaju 
u obzir veoma diferentnu političku težinu raznih organizaci­
ja koje učestvuju u javnim pitanjima? 
Ako je odgovor negativan (a ja vjerujem da jest), tad 
činjenice ο političkoj aktivnosti nisu adektavno opisane i ut­
vrđene. Mnoge, a ja mislim determinantne, konstitutivne či­
njenice ostaju van dohvata operacionalnih koncepata. Na os­
novu tog ograničenja — tj. metodološkog isključenja tranzi-č 
tivnih pojmova koji bi mogli pokazati činjenice u njihovu is­
tinskom svjetlu i nazvati ih njihovim istinskim imenom — 
deskriptivna analiza fakata blokira shvaćanje činjenica i 
postaje elemenat ideologije koji ih podržava. Proklamirajući 
postojeći društveni realitet kao svoju vlastitu normu, sociolo­
gija učvršćuje u ljudima »bezvjeračku vjeru« u realitet ko­
ga su oni žrtve: »Od ideologije ne preostaje ništa doli priz­
navanje toga što jest — model ponašanja koje se podređu­
je nadmoćnoj sili postojećeg«
39
). Nasuprot tom ideološkom 
empiricizmu, čista kontradikcija ponovo ustvrđuje svoje pra­
vo: »... ono što jest ne može biti istinito.«
40
) 
3 9
) Theodor W. Adorno, »Ideologie«, u Kurt Lenk (izdavač)  I d e o ­
l o g i e Neuwied, Luehterhand, 1961, str. 262. i dalje. 
4 0
) Ernst Bloch,  P h i l o s o p h i s c h e  G r u n d f r a g e n ,  I , 
Frankfurt, Suhrkamp, 1961, str. 65. 
JEDNODIMENZIONALNA MISAO 

---