Herbert marcuse

110
 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
društvenih uslova u okvirima danih društvenih institucija — 
u industrijsku sociologiju, ispitivanje motiviranosti, tržišta i 
javnog mnjenja. 
Ako dana forma društva jest i ostaje krajnji obzor 
teorije i prakse, tad se ništa ne može prigovoriti toj vrsti so­
ciologije i psihologije. Humanije je i produktivnije imati u 
organizaciji rada dobre odnose nego loše; ugodne uslove za 
rad umjesto loših, harmoniju umjesto sukobljavanja želja 
kupaca i potreba biznisa i politike. 
No, u drugačijem svjetlu se javlja racionalnost ovakve 
vrste društvene znanosti kad dano društvo, kao okvir razma­
tranja, postane objekt kritičke teorije koja smjera upravo 
na strukturu društva, prisutnu u svim pojedinačnim činjeni­
cama i uslovima, te determinantnu za njihovo mjesto i funk­
ciju. Tad se očituje ideološki i politički karakter činjenica, 
pa elaboracija adekvatnih pojmova saznanja zahtijeva preva-
zilaženje varljive konkretnosti pozitivističkog empiricizma. 
Terapeutički i operacionalni koncept postaje lažan utoliko što 
izolira i atomizira činjenice, stabilizira ih unutar represivne 
cjeline i prihvaća stanovište te cjeline kao stanovište analize. 
Metodološko prevođenje univerzalnog u operacionalni pojam 
tad postaje represivno reduciranje misli
2 5
). 
Za ilustraciju ću uzeti »klasičan« primjer industrijske 
sociologije: ispitivanje radničkih odnosa u poduzeću Havvthor-
2 5
) U teoriji funkcionalizma se ne pojavljuje terapeutički i ide­
ološki karakter analize; on je prikrit apstraktnom općenitošću poj 
mova (»sistem«, »dio«, »jedinka«, »elemenat«, »mnogostruke konse-
kvencije«, »funkcija«). Oni su, u principu, primjenljivi na bilo koji 
»sistem« koji sociolog odabere kao objekt svoje analize — od najma­
njih grupa do društva kao takvog. Funkcionalna analiza je uključena 
u selekcioniran sistem, a ovaj nije i sam predmet kritičke analize 
koja bi ograničenost sistema transcendirala u smjeru povijesnog toka 
— a tek u ovome funkcije i disfunkcije sistema postaju to što jesu. 
Tako funkcionalna teorija pokazuje varljivost krivo postavljene aps-
traktnosti. Općost pojmova je postignuta apstrahiranjem od upravo 
onih svojstava koja čine sistem povijesnim i koja daju kritičko-tran-
scendentni smisao njegovim funkcijama i disfunkcijama. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
111 
ne Zapadne električne kompanije
2 6
). To je stara studija, pre-
duzeta pred oko četvrt stoljeća, pa su metode odonda postale 
znatno rafiniranije. No, po mom mišljenju, njihova supstan­
cija i funkcija su ostali isti. štaviše, taj način mišljenja se 
otada ne samo proširio u druge društvene znanosti i u filo­
zofiju već je, također, utjecao na oblikovanje subjekata — 
ljudi koji su predmet njegova proučavanja. Operacionalni 
pojmovi završavaju u metodama usavršene društvene kontro­
le: postaju dio znanosti ο organizaciji, odio za ljudske od­
nose. Ovo su
 riječi radnika automobilske industrije u Labor 
Looks at Labor: 
Uprave »nas nisu mogle zaprečiti' u spro vođenju orga­
niziranih protesta; nisu nas mogle zaustaviti taktikom bloki­
ranja i tako su počele izučavati ljudske odnose' u ekonomici, 
društvu, politici da bi pronašli kako da zaustave sindikate.« 
Analizirajući pritužbe radnika ο radnim uslovima i na­
jamnini,
 istraživači su se oborili na činjenicu da je većina tih 
pritužbi formulirana »neodređenim, maglovitim terminima«, 
da im nedostaje »objektivno pozivanje« na »opće prihvaćene 
mjere« i da ih karakterizira »bitna razlika spram svojstava 
općenito povezanih sa svagdašnjim činjenicama«
27
)· Drugim 
riječima, pritužbe su bile formulirane takvim općenitim izja­
vama kao što su »prostorije za pranje su nezdrave«, »ova 
služba je opasna«, »najamnina je preniska«. 
Rukovođeni principima operacionalnog mišljenja, istra­
živači su se uputili na prevođenje ili reformuliranje tih izjava, 
tako da je njihova maglovita općenitost mogla biti reducirana 
na okvire pojedinačnog, na termine koji označavaju posebnu 
situaciju iz koje je potekla pritužba, ocrtavajući, tako, »detalj­
no uslove u kompaniji«. Opća forma je bila raščinjana u iz­
reke koje ustanovljuju posebne operacije i uslove iz kojih je 
2 6
) Citati su iz: Roethlisberger and Dickson,  M a n a g e m e n t 
a n d  t h e  W o r k e r , Cambridge: Harvard University Press, 1947. 
Pogledaj izvrsnu raspravu u Loren Baritz,  T h e  S e r v a n t s of 
P o w e r . A  H i s t o r y  o f  t h e  U s e  o f  S o c i a l  S c i e n c e  i n 
A m e r i c a n  I n d u s t r y , Middletown, Wesleyan University Press, 
1960, poglavlje 5. i 6. 
2 7
) Roethlisberger and Dickson, loc. cit., str. 255, i dalje. 

---

1 1 2 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
izvedena pritužba, dok je pritužbi bila posvećena briga mije­
njanjem tih posebnih operacija i uslova. 
Na primjer, izjava »praonice su nehigijenske« brla je 
prevedena u »tom i tom prilikom, išao sam u praonicu i u 
umivaoniku je bila prljavština«. Informiranje je tad potvrdilo 
da je to »poglavito zbog nepažnje nekih radnika«, bila je pro­
vedena kampanja protiv bacanja papira, pljuvanja na pod i 
sličnih navika, postavljen je dežurni na stalnu dužnost u pra­
onice. »Na taj način su mnoge od pritužbi bile reinterpreti-
rane i upotrijebljene za uplivisanje na poboljšanje«
28
). 
Jedan drugi primjer: radnik Β izjavljuje da je zarada 
po
 učinku u njegovoj službi niska. Intervju otkriva »da mu 
je žena u bolnici i da je zabrinut oko zapadanja u troškove ^ 
liječenja. U ovom slučaju se latentan sadržaj pritužbe sastoji 
u činjenici da su sadašnje zarade radnika B, uslijed bolesti 
njegove žene, nedovoljne da podmire njegove financijske oba­
veze«
29
). 
Takvo prevođenje značajno mijenja smisao stvarne 
tvrdnje. Neprevedena izjava formulira opće stanje u njegovoj 
općenitosti (»najamnina je preniska«). Ona nadilazi posebno 
stanje u nekoj tvornici i pojedinačnu radnikovu situaciju. U 
svojoj općenitosti, i samo u svojoj općenitosti, izjava izraža­
va zamašnu optužbu koja uzima pojedini slučaj kao mani­
festaciju općeg stanja i daje da se nasluti da ovo neće biti 
izmijenjeno poboljšanjem pojedinih slučajeva. 
Tako netransformirana izjava ustanovljuje konkretan 
odnos između pojedinog slučaja i pripadne cjeline — a ta 
cjelina uključuje uslove van pojedine službe, pojedinog po­
duzeća, van pojedine lične situacije. Cjelina je u prevođenju 
eliminirana. Upravo ta operacija čini izlječenje mogućim. 
Radnik može i ne biti svjestan toga, za njega pritužba može 
imati odista pojedinačno i lično značenje koje prevođenje iz­
nosi kao »latentan sadržaj«. No, jezik koji on upotrebljava 
potvrđuje svoje objektivno važenje nasuprot radnikovoj svi­
jesti — izražava uslove koji jesu, iako oni nisu »za njega«. 
28)  I b i d e m , str. 256. 
29)  I b i d e m , str. 267. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
113 
Konkretnost pojedinačnog slučaja koju ostvaruje prevođenje 
jest rezultat niza apstrakcija od realne konkretnosti koja 
leži u univerzalnom karakteru dotičnog slučaja. 
Prevođenje povezuje općenitu izjavu s ličnim isku­
stvom radnika koji je izriče, no, ne ide do uporišta na kome 
bi radnik iskusio sebe kao »radnika«, i na kome bi se njegova 
služba pokazala kao »služba« radničke klase. Treba istaknuti 
da operacionalni istraživač u svojim prevođenjima naprosto 
slijedi proces stvarnosti, a možda, čak, i radnikova vlastita 
prevođenja. Sputano iskustvo nije njegovo vlastito djelo, a nje­
gova funkcija nije da misli pretpostavkama kritičke teorije, 
već da nauči nadzornike »humanijim i efikasnijim metodama 
u saobraćaju sa svojim radnicima«
3 0
) (no, izgleda da je ter­
min »human« neoperacionalan i da zahtijeva analizu). 
Kako se menedžerski način mišljenja i istraživanja širi 
u druge dimenzije intelektualnog napora, tako službe koje 
prezentira ovaj način mišljenja postaju sve neodvojivije od 
njegove znanstvene valjanosti. U tom kontekstu funkcionali-
zacija ima istinski terapeutički učinak. Kad je lično nezado­
voljstvo izolirano iz opće nesrećnosti, kad su univerzalni poj­
movi koji se protive funkcionalizaciji raščinjeni na pojedi­
načne referencijé, dati slučaj postaje incident podoban tret­
manu i rukovanju. 
Pojedini slučaj ostaje instanca univerzalnog — ne mo­
že način mišljenja poništiti opće pojmove — no drugačijeg 
genusa no što je onaj mišljen u neprevedenoj izjavi. Kad se 
pokazala briga za račune liječenja, radnik Β će shvatiti da, 
općenito govoreći, najamnina nije odviše niska, i da je ona 
bila teškoća samo u njegovoj pojedinačnoj situaciji (koja 
može biti slična drugim pojedinačnim situacijama). Njegov 
slučaj je supsumiran pod drugi genus — genus pojedinačnih 
slučajeva teškoća. On više nije »radnik« ili »najamni radnik« 
(član klase), već radnik B, zaposlen u tvornici Hawthorne 
Zapadne električne kompanije. 
Autori Management and the Worker bili su uvelike svje­
sni tih implikacija. Oni kažu da je jedna od temeljnih funkci-
30)  L o c . cit., str.  V I I I 

---