Herbert marcuse

44 ČOVJEK JEDNE DIMENZIJE 
Tehnološka promjena koja tendira da prevlada mašinu 
kao individualni instrumenat proizvodnje, kao »apsolutnu je­
dinicu«, dokida, izgleda, Marxovo shvaćanje ο »organskom 
sastavu kapitala« i s njim teoriju ο stvaranju
 viška vrijedno­
sti. Prema Marxu, mašina nikad ne stvara vrijednost, već sa­
mo prenosi svoju vlastitu vrijednost na proizvod, dok višak 
vrijednosti ostaje rezultat eksploatacije živog rada. Mašina 
je otjelovljenje ljudske radne snage i posredstvom nje se 
čuva minuli rad (mrtvi rad) i determinira živi rad. Sad au-
tomacija kvalitativno mijenja odnos mrtvog i živog rada; ona 
tendira ka stanju u kome je proizvodnost determinirana »ma­
šinom, a ne individualnim učinkom«
1 4
), štaviše, postaje ne­
moguće i samo mjerenje individualnog rezultata: 
»U najširem smislu automacija znači, po svom učin­
ku, kraj mjerenja rada  . . . S automacijom ne možete mjeriti 
rezultat rada pojedinog čovjeka; treba mjeriti, naprosto, ko­
rištenje opreme. Ako se ovo generalizira kao neka vrsta poj­
ma . . . nema više, na primjer, uopće razloga za plaćanje 
čovjeka po komadu ili po satu, to će reći, nema više razlo­
ga da se zadrži »dvostruki sistem plaćanja« — plaća i nadni­
ca«
1 5
). 
' Daniel Bell, autor ovog izvještaja, ide još dalje; on 
povezuje tehnološku promjenu s historijskim sistemom same 
industrijalizacije: 
— industrijalizacija nije nastala s uvođenjem fabrika, 
ona je »ponikla iz mjerenja rada. To jest, kad rad može 
biti mjeren, kad čovjek može biti upregnut u službu, 
kad možete staviti na njega jaram i mjeriti rezultate njegova 
rada, izražene u pojedinom komadu, te ga platiti, po komadu 
ili po satu, — dobili ste modernu industrijacizaciju«
  1 β
) . 
Ono
 što je u pitanju na osnovu ove tehnološke pro­
mjene, mnogo je više nego platni sistem, odnos radnika 
spram drugih klasa i organizacija rada. U pitanju je kompati­
bilnost tehničkog progresa s institucijama u kojima se razvila 
industrijalizacija. 
1 4
) Serge Mallet, u  A r g u m e n t s br. 12-13, Paris, 1958, str. IS. 
1 5
)  A u t o m a t i o n  a n d  M a j o r  T e c h n o l o g i c a l  C h a n ­
g e , loc. cit., str. 8. 
1 6
) Ibid. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 
45 
(3) Ove promjene u karakteru rada i instrumentima 
proizvodnje mijenjaju stav i svijest radnika koji se mani­
festiraju u široko raspravljanoj »društvenoj i kulturnoj inte­
graciji« radničke klase u kapitalističko društvo. Da li je ta 
promjena samo u svijesti? Afirmativan odgovor, koji često 
daju marksisti, čudno je inkonzistentan. Može li se razum­
jeti takva fundamentalna promjena u svijesti bez pretpostav-
ljanja određenih promjena u »društvenoj egzistenciji«? Čak 
pod pretpostavkom visokog stupnja ideološke neovisnosti, 
spone koje povezuju ovu promjenu s transformacijama proiz­
vodnog procesa govore protiv takve interpretacije. Asimilira­
nje u potrebama i aspiracijama, u životnom standardu, u aktiv­
nosti razonode, u politici proizlazi iz integracije u samoj 
tvornici, u materijalnom procesu proizvodnje. Zacijelo je pi­
tanje da li se može govoriti ο »dobrovoljnoj integraciji« (Ser­
ge Mallet) u ikakvom drugom doli
 ironičnom smislu. U sada­
šnjoj situaciji su predominantna negativna obilježja auto-
macije: ubrzan tempo, tehnološka nezaposlenost, jačanje po­
zicije organiziranja, porast nemoći i rezignacije na strani 
radnika. Kako ménagement preferira inženjere i ljude s fa­
kultetskom diplomom, to opadaju šanse napredovanja
  1 7
) . No, 
postoje i druge tendencije. Ista ova tehnološka organizacija 
koja pospješuje mehaničku zajednicu na radu takođe rezul­
tira većom međusobnom ovisnošću
  1 8
) , te integriranjem rad­
nika s fabrikom. Može se zapaziti »gorljivost« radnika »da 
učestvuju u rješavanjima proizvodnih problema«, »čežnja da 
se aktivno pridruže, primjenjujući na tehničke i proizvodne 
probleme vlastiti mozak koji se, očito, dobro uklopio u teh­
nologiju«
19
). U nekima od tehnički najrazvijenijih podu­
zeća radnici čak pokazuju vlastiti interes za njega — često 
zamijećen rezultat »radničkog učestvovanja« u kapitalistič­
kom preduzimanju. Provokativan opis koji se odnosi na vi-
17
) Charles R. Walker, loc. cit., str. 97. i dalje. Pogledaj tako 
der Ely Chinoy,  A u t o m o b i l e  W o r k e r s  a n d  t h e  A m e r i c a n 
D r e a m ; Garden City, Doubleday, 1955., na više mjesta. 
1 8
) Floyd C. Mann and L. Richard Hoffman,  A u t o m a t i n  a n d 
t h e  W o r k e r . A  S t u d y  o f  S o c i a l  C h a n g e  i n  P o w e r 
P l a n t s ; New York, Henry Holt, I960., str. 189. 
19
) Charles R. Walker, loc. cit., str. 213. i dalje. 

---

46 
Č O V J E K  J E D N E  D I M E N Z I J E 
soko amerikanizirane Caltex rafinerije, u Ambèsu, Francu-
ska, može poslužiti karakteriziranju ovog smjera. Radnici te 
ustanove su svjesni spona koje ih udružuju s
 preduzećem: 
»To su profesionalne, društvene, materijalne spone: vje­
ština koju stiču u rafineriji, činjenica da su se navikli na od­
ređene proizvodne odnose koji su tamo ustanovljeni; mnogo­
struke socijalne beneficije na koje mogu računati u slučaju 
nagle smrti, ozbiljne bolesti, nesposobnosti za rad, na kraju, 
starosti. Ovo proširenje njihove sigurnosti preko produktiv­
nog perioda života naprosto je na temelju toga što pripadaju 
firmi. Tako iz shvaćanja ο živom i nerazorivom sporazumu 
s Caltexom proizlazi da radnici misle ο financijskom poslo­
vanju firme s
 neočekivanom usredotočenošću i lucidnošću. 
Delegati u .Comités d'enterprise' ispituju i raspravljaju ο ra 
čunima kompanije s istom ljubomornom pažnjom koju bi 
im posvetili savjesni dioničari. Uprava Caltexa može, doista, 
zadovoljno trljati ruke kad se sindikati slažu da, radi potrebe 
novih investicija, odgode svoje zahtjeve za povišenjem plaća. 
No, oni počinju pokazivati znakove ,legitimne' zabrinutosti 
kad delegati ozbiljno uzimaju falsificirane bilanse Francus­
kih ogranaka i kad su zabrinuti zbog nepovoljnih udjela koje 
su zaključile te filijale. Oni se usuđuju da idu tako daleko 
da osporavaju troškove proizvodnje i sugeriraju mjere za 
štednju.«
20
) 
(4) Novi tehnološki svijet rada tako ojačava slabljenje 
pozicije radničke klase kao pozicije negacije. Radnička klasa 
nije više živa opozicija postojećeg društva. Ta tendencija je 
2 0
) Serge Mallet, Le Salaire de la technique, u: La  N e f , no. 25, 
Paris, 1959, str. 40. Tendenciju integracije u Sjedinjenim Državama 
ilustrira slijedeća zapanjujuća izjava sindikalnog vođe Ujedinjenih au­
tomobilskih radnika: »Često  . . . bi se sastali u holu sindikata i razgo­
varali ο pritužbama koje su podnijeli radnici, te što da napravimo 
povodom njih. Kad sam slijedeći dan zakazao sastanak s upravom or 
ganizacije poduzeća, problem je bio već riješen i sindikatu nije pri­
pala zasluga udovoljenja pritužbi. Postaje to borba lojalnosti . . . sve 
stvari za koje smo se borili korporacija sad daje radnicima. Moramo 
pronaći druge stvari koje radnik želi, a poslodavac nije voljan da mu 
ih pruži  . . . Mi istražujemo. Mi istražujemo«  L a b o r  L o o k s at 
L a b o r . A  C o n v e r s a t i o n ; Santa Barbara: Center for the Study 
of Democratic Institutions, 19R3., str. 16. i dalje. 
JEDNODIMENZIONALNO DRUŠTVO 47 
ojačana rezultatima tehnološke organizacije proizvodnje na 
drugoj strani branika — na strani organizacije i direkcije. 
Dominacija je transformirana u upravljanje
  2 t
)· Kapitalisti 
šefovi i vlasnici gube svoj identitet kao odgovorni akteri; onr-
preuzimaju funkciju birokrata u mašini korporacije. Opipljiv 
objekt eksploatacije iščezava iza fasade objektivnog realiteta, 
a u sklopu obimne hijerarhije izvršnih i upravnih odbora 
koji se proširuju daleko preko pojedinačne ustanove u znan­
stveni laboratorij i istraživački institut, nacionalnu vladu i 
nacionalni cilj. Mržnja i frustacija su lišene svoje određene 
mete, a tehnološki veo prikriva reprodukciju nejednakosti i 
porobljavanja
  2 2
) . U formi mnogih sloboda i komfora, a s 
tehničkim progresom kao njezinim instrumentom biva 
perpetuirana i intenzivirana nesloboda u smislu čovjekova 
podređivanja proizvodnom aparatu. Novo, bitno obilježje je 
premoćna racionalnost u ovom besmislu, te dubina preduslo-
vljenosti koja oblikuje instinktne porive i aspiracije zamra­
čujući razliku krive i istinite svijesti. Jer činjenicu da 
se odluke ο životu i smrti, ο ličnoj i nacionalnoj sigurnosti 
donose na mjestima nad kojima čovjek nema kontrole, ne 
može kompenzirati ni korištenje administrativne kontrole, 
za razliku od fizičke (glad, lična ovisnost, snaga), ni pro­
mjena u karakteru teškog rada, ni asimiliranje različitih gru­
pa zanimanja, a niti izjednačenje u sferi konzumacije. Robovi 
razvijene industrijske civilizacije su sublimirani robovi, no 
oni su robovi jer ropstvo nije određeno — 
»ni poslušnošću niti težinom rada, već statusom pukog 
instrumenta, reduciranjem čovjeka na status stvari«
23
). 
To je čista forma sužanjstva: egzistirati kao instru­
ment, kao stvar. Takav način egzistiranja nije prevla-
2 1
) Je li još uvijek potrebno optuživali ideologiju »revolu­
cije upravljanja«? Kapitalistička proizvodnja se odvija posredstvom 
investiranja privatnog kapitala jer je privatno iscjeđivanje i prisvaja­
nje viška vrijednosti, te kapital, instrument dominacije čovjeka nad 
čovjekom. Bitna obilježja ovog procesa nisu ni na koji način promi­
jenjena povećanjem broja dioničara, odvajanjem vlasništva od uprav­
ljanja. 
22
) Pogledaj str. 27, 28. 
2 3
)  F r a n ç o i s  P e r r o u x ,  L a  C o e x i s t e n c e  p a c i f i q u e ;  P a r i s , 
Presses Universitaires, 1958., vol. III, str. 600. 

---