MergedFile

189

Boris Milosavljević

Da  popravlјa  đačke  zadatke;  da  izveštava  tutore  i  roditelјe  đačke  o  neuspehu  njihovih 

’bistrih’ uzdanica; da prisustvuje onim strašno dosadnim i stoga valјda i bestraga dugačkim 

sednicama profesorskog saveta, i da ga oni pedagozi (obećavši, naravno, ’da će biti kratki’) 

dave besedama kao večnost dugim“. I na kraju se navodi sam vrhunac užasa profesorskog 

posla: „ostade jadnik da nedelјom vodi – kao kvočka piliće – đake u crkvu, a na njegovo 

pravo mesto, odlaze i zapremaju ga oni što ’mnogo obećavaju’“ (S[vetislav] S[imić] 1905, 

2;

63

 up. Atanasijević 1931, VII–VIII). Mislilo se da su se svi ogrešili o Kneževića, a posebno 

„oni koji propustiše da ga pošlјu u Pariz“ (Bogdanović, 1933, 348). Posle Kneževićeve smrti 

došao je ađutant kralјa Petra da izjavi saučešće i ponudi pomoć porodici (Knežević M, 2002).

Skerlić  (kao  i  njegovi  drugovi),  koji  je  možda  najviše  zaslužan  za  Kneževićevu 

popularnost, mnogo se žali na svoje vreme. U duhu epohe, njemu pred očima lebdi, gledano 

iz današnje perspektive, naivan idealizam, prema kojem meri svoje vreme, ne uzimajući 

u obzir realne životne okolnosti. Kao da je podrazumevao da će se sve dobro iz tadašnjeg 

društva (koje oštro kritikuje) sačuvati i na to prirodno, uz ispravku očiglednih nepravdi, 

nadograditi socijalistički principi, koji će pobolјšati, humanizovati i emancipovati društvo. 

Nije  uviđao,  kao  ni  toliki  drugi,  neophodnost  napora  i  rada  na  očuvanju  i  negovanju 

onoga što je dobro. Ostvarenje socijalističkih ideala (u svim pokušajima) uvek je bilo 

(između ostalog) ustoličenje vladavine osrednjosti, koje su se toliko gnušali intelektualci 

Skerlićevog i Kneževićevog vremena.

* * * 

Božidar  Knežević  je  pokušao  da  izvede  celovit  filozofski  sistem.  Sledbenici 

Spensera (Spencerism), za koga se tada govorilo da je „Aristotel XIX veka“ i „epoch-

maker“ verovali su u svodivost društvenih nauka na prirodne. Petronijević je s pravom 

ocenio da Knežević sledi Spenserov materijalizam i Darvinov evoluicoinizam. Po svojim 

shvatanjima  Knežević  je,  u  stvari,  bliži  starijoj  generaciji,  kojoj  su  pripadali  liberali 

Vladimir Jovanović i Alimpije Vasilјević (liberalizam i pozitivizam) nego Petronijevićevoj 

generaciji, iako odmah upada u oči sličnost naziva njihovih kapitalnih sistemskih dela, 

Principi istorije, odnosno Principi metafizike. U stvari, naslovi su bliski Spenserovom 

naslovu Prvi principi, na šta Petronijević i upućuje u svojoj kritici Kneževićevog prvog 

toma Principa istorije. Knežević, međutim, nema poriv da, kao Petronijević, po svaku 

cenu izvede originalan sistem (kao neki preteran i pogrešno shvaćen Kujundžićev amanet 

originalnosti). Knežević sledi spenserovski scijentizam, ali ne pliva samo „nizvodno“.

Pošto  se  sve  odvija  u  vremenu,  istorija  je  za  Kneževića  prava  filozofija,  nauka 

čije zakone želi da dokaže (Zakon reda u istoriji, Proporcija u istoriji). S druge strane, 

istoriju ne vidi kao nauku zasnovanu na istorijskim izvorima, već istorijskim zakonima 

(što Vulić s pravom problematizuje). Povezivanje filozofije i istoriografije sa pozitivnim 

naukama danas nema onaj značaj koji je imalo u Kneževićevo vreme. Ne treba, međutim, 

63 

 Osim inicijala i poznavanje rada u gimnaziji upućuje na Svetislava St. Simića.

---

190

Božidar kKnežević (1862–1905): biografija, delo, kritika i recepcija

potcenjivati veliki rad uložen u pokušaj da se dokuče opšti zakoni koji bi ležali u osnovi 

puta čovečanstva. Iako je nesumnjiva naivnost takvog traženja naučnih zakona, ne treba 

zaboravlјati da i mi danas živimo scijentističkom svetu. 

Misli spojene sa mitom o Boži Kneževiću imale su posebnu privlačnost i „prilepčivost“. 

Ne samo u Mislima, već i u njegovoj sudbini, mnogi intelektualci prepoznavali su svoje 

misli i svoju sudbinu. Iako u Mislima ima različitih, neretko protivrečnih stanovišta, kao 

i stavova koji nisu posebna novina, one su na savremenike delovale, zahvalјujući formi 

u kojoj su izložene i književnom izrazu, pre svega emocijom. U njima „viši duh“ daje 

oduška  svom  nezadovolјstvu  zbog  pritiska  sredine  i  bezbrojnih  briga  svakodnevnog 

života.  U  političkom  pogledu,  Knežević  je  teorijski  blizak  liberalima,  a  praktično, 

radikalima. I jedni i drugi su zastupali viktorijanski, vestminsterski parlamentarni sistem 

(u osnovi današnji parlamentarizam). Kneževiću je bliska zamisao mešovite vlade, sinteze 

monarhije, aristokratije i demokratije, kao i „vladavine najbolјih“. 

Petronijević  (1905,  1)  Kneževića  smatra  jednim  od  četiri  najznačajnija  mislioca, 

pored Dositeja Obradovića, Milana Kujundžića i Ljubomira Nedića, a Dimitrije Mitrinović 

(1908, 79) ocenjuje da Knežević „sa svojom filozofijom istorije, dubokoumnom sintezom 

spinozizma sa teorijom evolucije i naučničkim shvaćanjem istorije“ pripada redu mislilaca 

kakvi su Ruđer Bošković i Branislav Petronijević. Ove visoke ocene nisu bezrazložne. 

Ako se uporede Kujundžić, Nedić i Petronijević, na osnovu njihovih tekstova (i ostavštine 

bez koje se ne može razumeti Kujundžić), može se zaklјučiti da, bez obzira na različita 

filozofska stanovišta i pravce, imaju nešto zajedničko što bi se moglo nazvati filozofskim 

talentom. Osećaj za obuhvatanje celine, analitičnost i sposobnost sintetičkog mišlјenja. 

Možemo  pretpostaviti  da  je  najviše  zbog  tog  zaista  „nesumnjivog  talenta  mislioca” 

Petronijević (1905, 1), „rođeni metafizičar“, s pravom visoko ocenio Kneževića.

Boris Milosavljević

Literatura:

1.  Neobjavlјena arhivska građa

AS, MPs–P = Arhiv Srbije, Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova, Prosvetno odelјenje

AS, MK = Arhiv Srbije, Fond Milana Kujundžića Aberdara

NBS, R 484 = Narodna biblioteka Srbije, Rukopisno odelјenje, Rukopisi Božidara

 

Kneževića, Spisi o istoriji, Aforizmi o istoriji

NBS, R 465 = Rukopisi Milorada Pavlovića Krpe

VA, 741/881 = Vojni arhiv Personalni karton pešadijskog brigadnog generala Stevana R. Kneževića

2.  Objavlјena rukopisna zaostavština Božidara Kneževića i druga arhivska građa

Knežević 1907 = Кнежевић, Божидар, „Источни народи уопште“, Годишњица Николе 

 

Чупића 26 (1907), 40–117.

---