Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Istorija filozofije I
87
smrti s nekoliko njegovih učenika izbegao u Megaru kod Euklida a postoje i polulegendarna svedočenja da je potom otišao u Kirenu (gde se družio s Protagorinim učenikom, matematičarem Teodorom i gde je verovatno polemisao s Aristipom), zatim u Egipat, odakle se 395. vratio u Atinu. Tada počinje njegova delatnost, možda ne učiteljska ali u svakom slučaju spisateljska čiji je predmet bila kritika raznih orijentacija unutar sofistike. Sasvim je izvesno da je 389. po prvi put putovao u Veliku Grčku (južnu Italiju) i na Siciliju (gde će ići još u dva navrata) a s namerom da realizuje svoje političke ideje. To putovanje mu je omogućilo da se upozna s pitagorejskim učenjem ali i sa Dionisijem Starijim i posebno s Dionom, te je bio uvučen u dvorske spletke čime je na sebe navukao mržnju sirakuškog tiranina a što se završilo Platonovom prodajom (kao roba) na trgu u Egini gde ga je prepoznao i otkupio kirenjanin Anikerid. Od novca za otkup koji je potom Anikerid odbio da primi, a s obrazloženjem da Platon treba da bude briga svih, Platon je sa učenicima kupio jedan vrt u Atini gde je osnovao svoju školu 387. godine pre n. e. i gde je u popodnevnim satima čitao svoje dijaloge a pre podne, u zatvorenom krugu, za učenike držao predavanja. U početku je Platon sledio sokratovski metod i njegov rad s učenicima se ograničavao na razgovore čiji cij beše obrazovanje pojmova, dakle, traženje istine. Sa razvojem njegovih shvatanja njegovo poučavanje je sve više bilo nalik predavanjima a što se može pratiti i po dijalozima gde vremenom sve više slabi učešće sabesednika a raste samo izlaganje. Svoju učiteljsku delatnost prekidaće samo dva puta (367; 361. godine), a oba u nadi da će na Siciliji ostvariti svoj politički projekat; to će kao rezultat imati sa- mo njegov pad u pitagorejsku mistiku čime će se stvarati sve veći jaz između njega i njegovog najslavnijeg učenika Aristotela. Poštovan od savremenika Platon je umro 347. pre n.e. i dugo bio slavljen u narednim vekovima.
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 88 Najbolju predstavu o Platonovoj ličnosti danas nam pružaju njegova dela; odatle je vidno da je on u životu ostvarivao sokratovski ideal: naučno istraživanje prožeto ozbiljnim moralnim težnjama. Istovremeno, svoje misli izlaže na visok umetnički način, u dijalozima (osim Odbrane Sokratove), gde se u većini slučajeva kao jedna od glavnih ličnosti javlja Sokrat koji ima i završnu reč (ako se dijalog dovodi do kraja). U dijalozima se obično javlja po više tema i ne mogu se stoga posmatrati kao naučni traktati, već pre kao umetnička dela u kojima se naučni rezultati izlažu u idealizovanoj formi. Ovo se posebno oseća u mitovima koje koristi Platon za ono što ne može ili neće da izrazi u pojmovima. Iako se u dijalozima javlja Sokrat, on tu u većini slučajeva ne izlaže i sopstvene poglede, nego mu se u usta stavljaju neki obično idealizovani razgovori koji svoju realnu osnovu retko imaju u realnom životu Sokrata, već najčešće u raspravama Platona i njegovih učenika. Platon u dijalozima često pribegava podsmehu i iluzijama čiji nam smisao danas u najvećoj meri ostaje zagonetan. Ako u nesumnjivo autentičnim dijalozima Platon svoje poglede i pripisuje Sokratu, treba reći da u poznim (Timaj, Kritija) Sokrat gubi značaj, dok se u Zako-
i pozni) jednostavniji su i manje umetnički; u "najumetničkije" dijaloge možemo ubrojati one iz njegovog najzrelijeg perioda (Gozba, Fedon, Fedar, Država). Ne treba gubiti iz vida da su se Platonovi neposredni nastavljači oslanjali na njegovo "usmeno učenje" u istoj meri kao na dijaloge; danas je krajnje nejasno kakvu su ulogu uopše igrali dijalozi u sklopu celokupnog Platonovog učenja. Zašto su uopšte napisani i način njihovog publikovanja, danas krajnje nejasno. Može se samo pretpostaviti da nam pozni dijalozi, budući da su u znatno većoj meri teorijski, ponajviše govore o mišljenju Platona, a
Milan Uzelac Istorija filozofije I
89
i njegovih saradnika, o nizu različitih problema kao što su teorija saznanja, učenje o idejama, etika kao i kosmologija, ali ni u njima ne možemo naći poslednju Platonovu reč. Osim dijaloga sačuvano nam je niz svedočanstava o Platonovim pogledima; pre svega, tu se misli na Aristotela koji je i sam dvadesetak godina bio u Platonovoj Akademiji; ali iako je nesporno da je Aristotel imao najbolji uvid u Pla- tonovo učenje, činjenica je da je njegovo svedočenje fragmentarno, a u najvećem broju slučajeva polemičko, pa se dolazi do zaključka da su najpouzdaniji izvori Ksenokrat i Speusip. Neki autori su smatrali da je jedino svedočanstvo o Platonovom učenju njegovo predavanje O dobru u kome je on pokušao da izloži širokom auditorijumu svoju filozofiju; iako su mnogi i zapisivali to predavanje, ono, kao takvo, nije uspelo. Po svedočenju Aristotela Aristoksenu, mnogi su pogrešno razumeli naslov predavanja i došli da čuju nešto praktično korisno (o tome kako steći bogatstvo, vlast, očuvati zdravlje), a Platon je govorio o matematici, geometriji i astronomiji, rekavši na kraju da je dobro Jedno, pa su mnogi, razočarani, napustili predavanje pre njegovog kraja (Dilon, 2002, 20-21). Svedočenja o tome kako je Platon razdelio filozofiju na dijalektiku, fiziku i etiku nemaju realnu osnovu čak ni kad je reč o njegovoj poznoj delatnosti u Akademiji; kod njega se prepliću gnoseološka, metafizička, etička i fizička načela tako tesno da je nemoguće ukazati na neki od dijaloga kao nekakvo sistematsko delo već se u svakom od njegovih spisa uvek prepliće niz tema što njegovom delu više daje poetski karakter no naučni. S druge strane, činjenica je da su mnogi pozni platoničari Platonu pripisivali mnoge logičke formule i termine koji uobičajeno pripadaju Aristotelu. Zna se da je Aristotel znatan deo svoje logike razradio još kao član Akademije i da je s tim bio upoznat i Platon, što se mo- že osetiti i iz njegovih poznih dijaloga, a što ističe i Albin. Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|