Milan Uzelac istorija filozofije I
Yüklə 4,1 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 90 Isto tako činjenica je da Platon u nizu važnih pitanja nije želeo dati svoj krajnji odgovor i tako ostavljao učenicima da ih rešavaju samostalno; to je u saglasju s njegovim shva- tanjem filozofije. Dijalozima je svojstveno da se u njima izlaže neka teorija, potom se izlažu posledice a da oni pri tom ostaju otvoreni za više mogućih rešenja. Platon nikad ne daje krajnje rešenje i nikada se u dijalozima ne javlja kao neki od učesnika. Ako se tako ponašao i na predavanjima, jasno je da su učenici mogli imati krajnje različita mišljenja o istim problemima, a da ne govorimo o Platonovom autentičnom učenju. Do nas su, osim Odbrane Sokratove, došla 23 autentična dijaloga, 11 sumnjivih u različitom stepenu, 8 čija je autentičnost osporavana još u antičko doba kao i 13 pisama od kojih je veći deo autentičan; Platonovo autorstvo nad ovih 35 osnovnih dela kao i nad pismima, istoričarima filozofije i filolozima čini predmet vekovnih rasprava koje i danas traju. Može se samo zaključiti da su do nas došli najverovatnije svi njegovi dijalozi, ali s njima i neki njemu pripisani. Uobičajeno je da se u autentične dijaloge (koje pominje i Aristotel) ubrajaju: Odbrana Sokratova, Kriton, Protagora,
toliko je važno i pitanje njihovog vremenskog nastanka. Postoji jedno sistematsko shvatanje, po kome se svi dijalozi mogu razvrstati na osnovu već ranije zamišljenog plana a s obzirom na ideju celine, kao i jedno drugo, genetsko, a po kome svaki dijalog treba posmatrati kao izraz određenog shvatanju u razvoju Platona. Ovo drugo shvatanje ima više pristalica iako smo daleko od toga da kažemo kako po pi- tanju klasifikacije Platonovih dijaloga postoji i minimalno saglasje.
Milan Uzelac Istorija filozofije I
91
Platonova dela je u najstarija vremena priredio Aristofan iz Vizantije (podelivši ih u trilogije) a potom Trasil (koji ih je svrstao u tetralogije); u vreme renesanse preveo ih je Marsilio Fičino (1433-1499) i objavio na latinskom jeziku (1462-68) dok su na grčkom objavljena 1513. u Veneciji. Kasnije je Platona izdao u Parizu Stefanius (1578) i po tom izdanju se Platon danas i citira. Imajući u vidu sve pokušaje klasifikacije Platonovih dijaloga, njih je moguće podeliti u nekoliko grupa: 1. Mladalačka dela. Ona su nastala pod najvećim uticajem Sokrata, delimično i za njegova života, ali najvećim delo neposredno nakon njegove smrti; tu ubrajamo dijaloge: Lisid, Lahet, Harmid, Hipija manji, Alkibijad I, kao i Odbrana Sokratova, Kriton i Eutifron. Lisid i Lahet imaju čisto sokratovski sadržaj kao i Hipija manji čiju verodostojnost potvrđuje i Aristotel; sumnjive autentičnosti je Harmid kao i neumetnički sastavljen Alkibijad I;
karakter i nastali su verovatno sredinom devedesetih godina IV stoleća pre n. e. u Atini kao odgovor na, u to vreme obnovljene napade na uspomenu o Sokratu. 2. Dela protiv sofista (u kojima se pored kritike sofista javljaju i Platonovi samostalni stavovi). Ovi dijalozi su nastali u Atini, verovatno između Platonovih putovanja u Egipat i na Siciliju: Protagora, Gorgija, Eutidem, Kratil, M- enon, Teetet; tu verovatno pripada i prva knjiga Države (Trasimah). Svi ovi dijalozi (osim Menona) imaju polemički karakter i ne sadrže pozitivne zaključke. U njima je izložen napad na sofistiku, na njenu lažnost i nedovoljnost; u Prota- gori to se postiže kritikom mogućnosti izučavanja vrline, u Gorgiji kritikom sofističke retorike kojoj se suprotstavlja pravo filozofsko obrazovanje kao neophodni uslov ispravne političke delatnosti; u Eutidemu se ismeva eristika, u
Milan Uzelac Istorija filozofije I www.uzelac.eu 92 dok je Teetet kritika teorije saznanja raznih sofističkih škola. Ovde bi se mogao dodati i dijalog Hipija veći, ali postoji niz indicija da je taj dijalog napisao neko od Platonovih slušalaca upoznat s opštim njegovim učenjem. Kritka sofistike i njene naturalističke teorije države sadržaj je sada prve knjige Države nastale u ovom periodu; po duhu knjiga je nalik dijalozima iz ovog perioda a malo je vezana za ostale knjige Države. U Menonu se po prvi put nalazi pozitivno Platonovo učenje o saznanju; tu se sreću odjeci pitagorejskog učenja (kao i u Gorgiji), ali ovi ne ukazuju da je taj dijalog bio napisan nakon Platonovog prvog puta na Siciliju. 3. Dela Platonovog zrelog perioda. Ovde se ubrajaju Platonova najpoznatija dela: Fedar, Gozba, Država. Neki autori smatraju da u to vreme nastaju i dijalozi Parmenid, Sofist i Državnik, najverovatnije napisani u Platonovom krugu. Dijalog Fedar bi trebalo razumeti kao Platonov program na početku rada Akademije (386); u filozofskom smislu tu nalazimo mitski izloženu osnovnu misao tog perioda: teorije o dva sveta i o trojnoj prirodi duše. U sporu Lisije i Isokrata on staje na stranu ovog drugog, ali kako pretpostavlja izgovorenu reč napisanoj, on se u narednih dvadesetak godina posvećuje usmenim predavanjima i u na- rednom periodu nije objavio nijedno delo. Dijalog Gozba čini vrhunac Platonovog stvaralaštva; tu izlaže svoj pogled na svet ukazujući na ljubav (eros) kao momenat koji povezuje sve njegovo stvaraslaštvo te bi ovaj dijalog, kao svojevrsna erotologija mogao biti i istinski uvod u Platonovu ali i svaku drugu filozofiju; dijalog Meneksen napisan u ovom maniru teško da pripada Platonu i pre će biti da je reč o nekom učeničkom radu. Nakon Gozbe, u vreme "književnog ćutanja" Platon je, najverovatnije, pisao Državu. Ovaj dijalog je došao do nas lišen umetničkog i logičkog jedinstva i grubo podeljen u dva
Yüklə 4,1 Mb. Dostları ilə paylaş:
|