Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
- Bu səhifədəki naviqasiya:
- 114 5. Modaliteti bivstvujučeg i njegova nadkategorijalna određenja
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 112 hipostazama, budući da se tu radi o pravilima i zakonima koji su plan stvaranja i plan sveta. ** O tome da pitanje uzroka i prvih počela, o kojem se kako u antičko doba tako i tokom srednjeg veka vodila burna rasprava, nije neko bezrazložno i beznačajno pitanje, svedoči i u novom veku tematizovanje pitanja temelja i stava razloga. Ove rasprave imaju smisao u okviru rasprava o prirodi supstancije čije je prihvatanje pretpostavka za mogućnost postavljanja pitanja o temelju 105 ili, kako smo ranije već rekli, o principu 106 , tj. o onom uslovljavajućem a time i o onom uslovljenom koje je s ovim u nužnoj vezi (principium - principatum). Izvorno, temelj označava ono prvo u prostornom smislu, ili ono na čemu nešto počiva, ono od čega nešto drugo biva nošeno, princip (principium, arche), kao ono prvo u vremenskom smislu, tj. prvo iz kojeg nešto sledi. Temelj ili princip označava u tom slučaju sve od čega nešto ma na 105 Temelj (ratio) treba razlikovati od uzroka (causa): temelj je ono na osnovu čega se može razumeti zašto nešto jeste, a uzrok je stvar koja u sebi sadrži temelj (razlog) nečeg drugog. To drugo može biti unutar ili izvan uzroka određene stvari (Ch. Wolff, Dt. Met., par. 29). Činjenica je da teškoće stvara i samo određenje pojma stvari: treba imati u vidu da u spisu Deutsche Metaphysik (1751) Hristian Volf izraz stvar (Ding) koristi kao ekvivalent izraza ens za koji se potom koristi pojam bivstvujuće (Seiende) jer se rečju stvar (Ding) prevodi i latinsko res. Sam Volf razlikuje ens i res na isti način kako to čini i sholastička tradicija: ono što uvek jeste i što se kao takvo može pojmiti jeste stvar (res); na taj način Wolff identifikuje realitas i quidditas. S druge strane, bivstvujuće je ono što može egzistirati, ono čija egzistencija nije protivrečna. Tako Volf pod ens misli sve ono što možemo opaziti kao egzistirajuće i to ne samo aktualno već i moguće egzistirajuće (Opširnije o tome: Honnefelder, L.: Scientia transzendens, F. Meiner, Hamburg 1990, S. 343-344). 106 Kant ističe kako principium rationis važi samo za iskustvo; budući da mi ne možemo imati pojam temelja realnosti (Realgrund) drugačije, sem pomoću iskustva, odnosno tako što opažamo da je nešto postavljeno, da se nešto drugo ponaša po pravilima (da je njima određeno) (Met., II, 569). Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 113 koji način zavisi, iz čega nešto nastaje ili sledi (id, a quo aliquid procedit; id, ex quo aliquid sequitur). Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 114 5. Modaliteti bivstvujučeg i njegova nadkategorijalna određenja Već je u više navrata istaknuto kako se na pitanje o bivstvujućem kao takvom, već u antičko vreme dobija mnoštvo različitih odgovora; sholastika je govorila o večnom, božanskom biću koje je naspram određenog, konačnog bića. Bivstvujuće, već po svome sadržaju (tj. po tome šta ono jeste) uvek je mnogovrsno i deli se, shodno tome, u različite rodove, pri čemu, različitim rodovima odgovaraju različiti načini bivstvovanja. Aristotel je pitanje o bivstvujućem (on) i bivstvu (ousia) video kao jednoznačno. Međutim, pokazalo se da bivstvo (ousia) ima značenja bivstvujućeg u jednom posebnom smislu i da kod različitih bivstvujućih možemo otkriti različite "posebnosti bivstvovanja". Hajdeger je pokušao da izraz ousia tumači kao smisao bivstvovanja (Seinssinn); međutim moglo bi se tvrditi da sve analize ovog nama nejasnog pojma ukazuju na bivstvujuće, na bivstvujuće "ukoliko je u njemu ispunjen smisao bivstvovanja", tj. na "bivstvujuće kao bivstvujuće" (on hei on). 5.1.1. Bivstvujuće, čiji sadržaj nastojimo dokučiti pojmovima, ili bivstvujuće čiju egzistenciju možemo opaziti, možemo misliti kao stvarno, kao još ne stvarno ili kao više ne stvarno. To znači da realnost nekog bića možemo i samo zamišljati i u tim situacijama govorimo o njegovoj mogućnosti koja je naspram stvarnosti i nužnosti. Logički, mi mogućnost izražavamo problematičkim, stvarnost, asertoričkim a nužnost, apodiktičkim sudom. Mogućnost, stvarnost i nužnost nisu ni pojmovi kojima se označavaju predmeti niti predikati već stanja stvari (Kant, Met., I, 4288; II, 5557). Razliku između Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 115 mogućnosti i stvarnosti moguće je sagledati s obzirom na vezu koja postoji između prostora i vremena koje vidimo kao nužne pretpostavke i kao temelj svega što jeste. Ako stvari posmatramo nezavisno od prostora i vremena one su samo moguće ali ne i stvarne. To se mora imati u vidu kad se govori o stvari po sebi, jer ono što je neodređeno, strogo logički govoreći, samo je moguće. Problematika modaliteta postojanja nekog predmeta shvaćenog u najširem smislu, kao nečeg što uopšte može biti predmet mišljenja, početkom XX stoleća sa vraća iz oblasti logike u ontologiju; tada počinje da se govori o modalitetima bića i to je za posledicu imalo povratak Aristotelu 107 . Moguće se može na više načina razumeti i to kako u psihološkom ili etičkom smislu, posebno, kad se radi o različitim pravcima odlučivanja koji pretpostavljaju postojanje slobodne volje tako i u logičkom i saznajnoteorijskom smislu, najčešće u slučaju kada se nalazimo neodlučni za koju od ponuđenih tvrdnji da se opredelimo, jer naše znanje o samoj stvari je nepouzdano. Međutim, kad je o filozofiji reč, naglasak je obično na nečem drugom i najčešće se ima u vidu objektivna mogućnost shvaćena u ontološkom smislu, a ona može biti: spoljašnja, unutrašnja, relativna ili apsolutna. Spoljašnja mogućnost (possibilitas extrinseca) odnosi se na bića ili realizovanje stvari i počiva na zakonu kauzalnosti; njena suprotnost je spoljašnja nemogućnost, tj ona koja se odnosi na uzrok koji je spolja proizveden. Spoljašnja mogućnost nije ni psihička ni moralna i data je kad je data neka stvarna stvar ili kompleks stvari, koji kao samostalni delujući uzrok može jedan drugi niz stvari da 107 Pojam mogućnosti nije kod Aristotela strogo ontološki pojam već u istoj meri i gnoseološki jer se ne koristi samo kako bi se označilo moguće biće ili moguće ne-biće već se njim ukazuje na istiniti ili lažni govor. Tu se dakle, ne radi o modusu postojanja nekog bića već o nečem što je moguće u sudu, o nečem što može biti istinito ili lažno. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|