Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 137 Svako bivstvujuće je jedinstveno; mnoštvo bivstvujućih može biti dato kad je svako krajnje bivstvujuće istinsko jedinstvo (atom, monada); mnoštvo pretpostavlja jedno, jer, mnoštva može biti samo zato što ima jedinica, što se svet ne pretvara u ništa deljenjem svega u beskonačnost. Jedinstvo u pravom smislu može biti samo supstancija shvaćena kao bivstvujuće po sebi, kao samostalno bivstvujuće koje nema osnova u nečem drugom već u sebi samom. Treba razlikovati pojam bića i pojam jednoga; jedno ne dodaje nešto biću neke stvari, nego mu samo dodaje negaciju deobe budući da jedno označava samo nerazdeljivo biće. Tako se jedno razmenjuje sa bićem i isto je što i biće. Biće sastavljeno od delova ne postoji dok je u delovima; samo kad su delovi sastavljeni i čine jedno, može se govoriti o biću; zato se bit svake stvari nalazi u nerazdeljivosti i svako biće čuva svoje jedinstvo kao što čuva svoje bivstvovanje. Kako se svako biće opire svom uništenju, ono se opire i svojoj razdeljivosti, a to znači da je jedinstvo ono što neko biće ima kao razlog, zato što je biće ili stvar (a ne bića i stvari). Jedinstvo nije jedno, nego je ono što ima jedinstvo - jedno. Jedinstvo, stoga, nije biće nego je princip ili počelo bića, a biće je jedno, tj. biće je ono što ima jedinstvo. Ovde se, po svemu sudeći, radi o ontološkom pojmu jednog, o transcendentalno jednom; svako biće je jedno i obratno: samo ono što je jedno - jeste biće; iz toga, po sholastičarima, ne sledi da je svako biće u isto vreme i jedno mnogih bića, jer jedan je bog a nije jedan od mnogih; zato se, po Tomi, ne može jedinstvo, koje pripada biću kao takvom, brkati s jedinstvom koje pripada pojedinačnom biću koje je jedno od mnogih; svaka stvar je jedna po svojoj supstanciji jer da je jedna po nečem drugom, a ovo drugo da je jedno po nečem trećem, tako bi se moglo ići u beskonačnost. Zato, jedno koje je zamenjivo s bićem, ne dodaje Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 138 nikakvu stvar biću dok, s druge strane, jedno, koje je počelo broja, dodaje biću nešto što spada u rod, (kategoriju) kakvoće. Posve je jasno da kad se govori o jednom kao jedinstvu, nije reč o matematičkom, brojčanom (predikamentalnom) jednom, već o jednom koje je ovom fundament, o metafizički jednom, tj. o jedinstvenosti kao takvoj. Kod pitagorejaca su matematičko i metafizičko jedno međusobno bili zamenljivi a s tim se nije slagao Aristotel zastupajući tezu da jedno nije broj već je kao i mera: počelo (Met., 1088a). S druge strane, uobičajeno je da se pod brojem misli suma jedinica, odnosno mnoštvo samereno s obzirom na jedinicu i u tom slučaju je broj primenljiv samo na kvantitativne odnose. U poslednjoj instanci, bivstvovanje samo (actus essendi), tj. ono što subjekt mora imati ili primiti na sebe da bi bio biće, a što Toma određuje izrazom esse, tj. ono što jeste time što je poprimilo na sebe oblik bivanja jeste zapravo delo bivanja - temelj sveg jedinstva bivstvujućeg. Bivstvovanje je u svakom bivstvujućem jedinjujuće, supstancijalna forma koja bivstvujuće (svodeći ga na njega samog) vraća iz mnoštvenosti njemu samom. Zato je bivstvujuće utoliko veće i utoliko savršenije koliko mu bivstvovanja više pridolazi (tj. koliko "ima" više bivstvovanja). Kod životinja je moguće savršenije jedinstvo no kod biljaka, a kod čoveka imamo jedno principijelno novo, visoko jedinstvo. Na osnovu toga metafizika je stalno težila da božanski apsolut misli kao jedinstvo, kao jedinstvenost, i jasno je što potom za Hegela čitava filozofija nije ništa drugo do "studij određenja jednog". Poreklo ideje o jedinstvu leži u prirodi našeg duha kao i u objektivnim stvarima. Duhovno jedinstvo našeg bića dato nam je neposredno i ono se nalazi usred stalne mene čulnih oseta, odnosno usred misaonih i voljnih akata koji su nesumnjivi, evidentni. Istovremeno, drugi predmeti Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 139 konstantno deluju na nas i jasna različitost koja postoji među njima omogućuje da ih obuhvatimo u njihovoj posebnosti, da ih vidimo kao mnoštvo. Tako, jedinstvo vodi mnoštvu a ovo za pretpostavku ima različitost. Moglo bi se iz toga zaključiti da je jedinstvo nadilazno (ili transcendentalno) svojstvo bića jer pripada biću kao takvom, tj. svakom biću bez obzira kakva mu bila priroda i bez obzira pod kakvu kategoriju podpadalo to biće. 5.1.3.1.1. Na taj način, u okviru rasprave o jednom kao transcendentaliji, dospevamo do jednog specifičnog problema kojim se bavila kako srednjevekovna tako i novovekovna filozofija a to je princip individuacije. Pošli smo od činjenice da sve, što je stvarno, supstancija ili akcidencija, egzistira samo kao individuum, kao pojedinačno, kao numeričko jedinstvo, kao pojedinačno biće i da pritom pojedinačno može biti samo u individuumu. Tu subzistentnost jedne stvari, odnosno to, zahvaljujući čemu ona postoji po sebi, sholastičari nazivaju terminom individuacija. Samo pitanje može se formulisati u sledećem obliku: u čemu bi bilo svojstvo bića nečeg pojedinačnog, odnosno: u čemu leži formalni temelj bića onog što je individualno? Ovo pitanje je pitanje o principu individuacije (principium individuationis). Svojstva individualnog bića (ili individuacije) Toma određuje tako što kaže da temelj individue ne može biti u mnoštvu bića (S. th., III qu. 77a 2). Svojstva individualnosti su (a) jedinstvo (nedeljivost), (b) osobitost (jer je jedno samo sebi identično), (c) posebnost i pre svega (c) neposrednost (incommunicabilitas). Pitanje o principu individuacije, a koje može i da glasi: čime je uslovljeno da jedan supstancijalni ili akcidentalni individuum egzistira kao pojedinačno biće - može se postaviti na trojak način, i to: saznajno-teorijski, Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|