Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 125 bivstvujuće koje je sadržajno određeno). Razlika između ove dve transcendentalne forme (ens - res) bila bi u tome što ens označava bivstvujuće ukoliko ono jeste, a res označava štastvo (quidditas) bivstvujućeg, tj. bivstvujuće s obzirom na to šta ono jeste. Drugim rečima: res je opšti naziv za ono šta da samo po sebi nema sadržaj budući da je njegova "forma". Bivstvujuće po sebi se određuje negativno i to u slučaju kad se njim označava jedno (unum), jer tad se njim označava ono što je nedeljivo. Sva ostala transcendentalna određenja postavljaju bivstvujuće, odnosno, biće u odnos spram drugog: tako, recimo, pojmom nešto (aliqiud) uvek se označava ono što je nasuprot drugom bivstvujućem, ono što je "drugo" 114 . Iz ovog što je do sada izloženo možemo zaključiti da postoje svojstva (predikati) koja prevazilaze, transcendiraju kategorije i takva, nadkategorijalna svojstva svakoga bića koja su srednjevekovni filozofi nazivali transcendentalijama. Ovo učenje nastalo je na tragu viševekovnog nastojanja da se objasni kakva je razlika između boga i sveta, između tvorca i tvorevine, između nestvorenog i stvorenog; pođe li se od toga da je bog neko biće (tj. bivstvujuće) a da je pritom bivstvujuće i svako stvoreno biće, s pravom se postavlja pitanje da li se u tom slučaju reč bivstvujuće (odnosno - biće) koristi istoznačno, tj. da li je izraz ens jedan terminus univocus kad se govori o bogu i o stvorenim bićima? Drugim rečima: može li se reč biće, ili bivstvujuće (ens) jednako primenjivati kad se govori o egzistenciji boga i kad se govori o egzistenciji neke stvari, odnosno: da li bog i stvari postoje na isti način. Odgovor srednjovekovnih mislilaca bio je negativan; oni su smatrali da pomenuti pojam biće (ens) nije istoznačan već samo analogan (terminus analogus) a što 114 Stein, G.: Endliches und ewiges Sein.Versuch eines Aufstieges zum Sinn des Seins, Nauwelaerts/Herder, Louvain/Freiburg 1950, S. 257-264. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 126 važi i za svaki drugi termin ukoliko se on upotrebljava istovremeno za boga i za stvoreno biće jer je nemoguće išta izricati o bogu i o nastalim stvorenjima u potpuno istom smislu, već samo u sličnom, pa je tu reč onda o slično- smislenim (analognim) pojmovima. Ono što se u bogu ne vidi, to se, po mišljenju sholastičara i tomista, gleda razumom kroz ono što je stvoreno. Istovremeno, i sam pojam bića (ens) ukoliko se pripisuje bogu i ostalim stvorenjima analogan je jer se u dva različita slučaja koristi u dva različita značenja: pripisujući pojam bića bogu, ovaj se pojam, po mišljenju sholastičara, obistinjuje bez ikakvog ograničenja, dok je svako drugo biće nužno ograničeno. S druge strane, pojam bića nije istoznačan jer u sebi uključuje i sve razlike budući da je svaka razlika neko biće a za šta se potvrda mogla naći i kod Aristotela koji kaže kako "biće ne može biti rod bića, jer nužno je da postoje razlike svakog pojedinog roda i svaka od njih mora biti jedna; a nemoguće je priricati, pridavati (praedicari) bilo vrste roda vlastitim razlikama bilo pak rod bez svojih vrsta, te stoga, ako je jedno ili biće rod, onda ni jedna razlika neće biti ni biće ni jedno. Ali ako nisu rodovi, neće biti ni počela, ako su rodovi počela" (Met., 998b). Ako je i samo biće (ens) neistoznačno, jasno je da i ono spada u transcendentalije a da je i samo istovremeno analogno s ostalim transcendentalijama koje izražavaju svojstva bivstvujućeg na višeznačan, odnosno, analogan način: jednost (unum), istinitost (verum), dobrota (bonum) i lepota (pulchrum). Iz dosad rečenog sasvim je jasno da postoji posve očigledna razlika između kategorija o kojima smo govorili u ranijem poglavlju i transcendentalija: kategorije su istoznačna određenja stvari i one se mogu sagledati uočavanjem razlika njihovih karakteristika (designata); transcendentalije se ne mogu dokučiti na osnovu svojih designata već prevazilaze svaki rod određene predmetnosti Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 127 pa stoga nisu jednoznačne već višeznačne, što znači da imaju više značenja no što ih imaju kategorije; zato su transcendentalije analogne. Transcendentalije bismo, za razliku od istoznačnih kategorija, mogli pre razumeti kao transcendentalne principe, kao počela bića, tj. kao najopštije principe svega što jeste; drugim rečima: budući da su transcendentalije svojstva bića kao takvog a ne samo svojstva raznih bića, i, budući da nadilaze sve razne vrste bića, transcendentalije su nadilazna svojstva bića (attributa entis transcendentalia); u tome treba tražiti osnovni razlog što su ih u vreme sholastike delili na (a) esencijalne (bivstvovanje, nastajanje, stvarnost), (b) modalne (nužnost, mogućnost, realnost) i (c) temporalne (prošlost, sadašnjost, budućnost). Kako sholastika metafiziku temelji na logici, a što za posledicu ima determinisanost metafizike određenim mogućnostima logičkog suđenja kod kojeg sud uvek izriče nešto o nečem, metafizika u srednjem veku doseže samo esencijalna određenja onog što jeste, tj. suštinu bića (ens), te stoga ostaje po strani kako modalna tako i njegova temporalna dimenzija 115 . To znači da već od najstarijih vremena postoji latentna opasnost ontologizovanja transcendentalija koje se ponekad pre vide kao bića no kao svojstva, a što bi zapravo po svojoj biti ponajpre morale biti. Već u doba sholastike metafizika je došla do svesti o teškoćama položaja u kojem se nalazi i to u času kad se postavila nužnost razlikovanja ens reale i ens rationis 116 , razlika realnog i fiktivnog bića čime je u problemsku sferu uvedeno i pitanje modaliteta bića. Kod Tome izraz "transcendentalno" označava svako bivstvujuće uopšte, 115 Cipra, M.: Metamorfoze metafizike, Čakovec 1978, str. 210-212. 116 Kod Tome ratio često ne znači razum nego pojam, pa umesto pojma ratio Toma koristi izraz intellectus u smislu pojma a ne razuma; treba stoga reći da metafizika u srednjem veku pita i dalje, pre svega, za temelj (ratio) bića i zato se ona naziva još i racionalna metafizika. Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|