Milan Uzelac metafizika
Yüklə 2,87 Kb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 131 Eugen Fink spada u one retke filozofe koji nastoje da kantovski pojam transcendentalnog reinterpretiraju u svetlu srednjovekovnog problema transcendentalija; n tragu takvog tumačenja lako će se pokazati kako antička filozofija pretežno stoji u znaku borbe oko transcendentalne veze on i hen. U Aristotelovoj metafizici, ističe ovaj nemački filozof, ova nauka se određuje kao pitanje o bivstvujućem kao bivstvujućem i takođe kao pitanje o theion. Interpretacija ovog mnogo osporavanog dvostrukog određenja možda se može postaviti kao pitanje o transcendentalnoj vezi ens i bonum 123 . Čitava filozofija Platona zapravo se kreće u horizontu metafizičkog pitanja odnosa on i agathon, pa zapravo biće (ili, kako bismo mi još rekli, bivstvujuće) biva shvaćeno kao nešto što se razvija, odnosno - stvara. Naspram ovakvih tumačenja koja u najvećoj meri determinišu mišljenje antičkog doba, kada je o Kantu reč, može se postaviti, po mišljenju Finka, sasvim drugačija teza: Kantova transcendentalna filozofija nije ništa drugo nego pokušaj novog zasnivanja metafizike, ali ovog puta to je pokušaj da se ontologija shvati kao nekakav nauk o rešenju veze transcendentalija ens i verum 124 . Na tragu takvog tumačenja transcendentalnog pitanja mogli bismo reći da se ono potvrđuje i kad je reč o potonjim filozofima: kod Hegela dominira veza ens - bonum, kod Huserla ens - unum, kod Hajdegera ens - verum; konačno, kod samog Finka, a pod uticajem Huserla, dominira veza: ens - unum 125 . Kako učenje o 123 Fink. E.: Einleitung in die Philosophie, Königshausen & Neumann, Würzburg 1985, S. 77. 124 Fink. E.: Einleitung in die Philosophie, Königshausen & Neumann, Würzburg 1985, S. 77-8. 125 To je veza kakvu nalazimo u prvom planu i kod Aristotela i stoga nije nimalo slučajno da upravo kod Huserla a potom kod Finka filozofsko tumačenje problema sveta (ens kao unum) izbija u prvi plan. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 132 transcendentalijama ostaje u središtu same filozofije, ovde će se u izlaganju ove problematike naglasak staviti na način kako ovo pitanje postavlja tradicija budući da će nakon toga biti daleko jasniji sav značaj metafizičke problematike koju nalazimo u fenomenologiji. 5.1.3. Već iz dosadašnjeg izlaganja postalo je evidentno da temeljni transcendentalni pojam jeste bivstvujuće ukoliko je bivstvujuće (on hei on, ens ut ens est); ovaj pojam trebalo bi da u sebi obuhvati stvoreno i nestvoreno bivstvujuće, odnosno, stvarno i moguće (aktualno i potencijalno), budući da je nestvoreno bivstvujuće čisti akt dok je svo stvoreno bivstvujuće delom aktualno a delom potencijalno. Međutim to to pitanje nije beznačajno. Da li se pojmovno uopšte mogu spojiti stvoreno i nestvoreno? Opšte gledano, pojam ens ima dva značenja: (a) kao ime njime se označava ono šta jeste, tj. ma šta kao neko šta i (b) kao particip (ens, bivstvujuće), kao to šta ono jeste, tj. ens koje u ovom slučaju pridaje važnost samom bivstvovanju. U prvom slučaju svako bivstvujuće se bitno može nazvati bivstvujućim, u drugom slučaju samo bog, zato što se u svim ostalim slučajevima nečem, da bi nešto "bilo" to što jeste, mora mu se pridodati bivstvovanje 126 . Ako se bivstvovanje može pripisati samo bogu, to bi moralo imati za pretpostavku identičnost boga, egzistencije i pravoga bivstvovanja. 126 Ovde se jasno vidi da bivstvovanje (esse, nem. Sein) treba razumeti kao svojstvo a da je svaki govor o nekom "bitku", ili "bitku bitka" što se sreće kod nekih površnih pristupa problemima filozofije, samo posledica trapavog a ničim opravdanog ontologizovanja svojstva. Milan Uzelac Metafizika www.uzelac.eu 133 Za to što nazivamo pravim bivstvovanjem ne može se reći da se ono na bitni način može pridati onom šta bitno jeste; štastvo, odnosno misaona tvorevina koju vidimo kao bitno bivstvujuću, nije nešto što bi bilo stvoreno poput bićâ što postoje u vremenu i koja odražavaju ono što je stvarno. Bivstvujuće se stoga može odrediti kao ono "šta jeste" (ens est habens "esse" seu id quod est). Pitanje koje se tu javlja bilo bi: da li ens, kao naziv za bivstvujuće označava kakav sadržaj, i da li bi bivstvovanje (esse) moglo biti nešto sadržajno 127 . Faktički, ovo prvo svojstvo (ens) nadilazi sve kategorije i sve određene oblasti predmeta; ono nije realni predikat (a to važi i za kategorije: prva od kategorija (bivstvo, supstancija) ima poseban položaj zato što su ostale kategorije samo njeni predikati (akcidencije)). Ostale transcendentalije se nazivaju proprijetetima (proprietates), ili predikatima, budući da svakom bivstvujućem pripadaju neposredno ili iz njega slede a to su, kao što smo već rekli, pre svega, jedinstvenost, istinitost, dobrota i lepota. Međutim, ovi predikati nisu potpuno istoznačni s bivstvujućim, mada kao pojmovi imaju temelj u stvarima (fundamentum in re), odnosno, u samom bivstvujućem. Veza transcendentalija se pokazuje u njihovoj međusobnoj zamenljivosti, u zamenjivosti jedne drugom, ili, kako su to formulisali sholastičari, u njihovoj konvertibilnosti 128 ; konvertibilnost transcendentalija 127 Stein, G.: Endliches und ewiges Sein. Versuch eines Aufstieges zum Sinn des Seins, Nauwelaerts/Herder, Louvain/Freiburg 1950, S. 265-7. 128 Ovaj princip o vezi jednosti i bića koji sholastika preuzima od Aristotela, zauzima kod Kanta centralno mesto pa se, zahvaljujući njemu, svaka kategorija tumači sad kao funkcija, tj. kao postupak sjedinjavanja čulno datih materijalnosti. Kategorijalne sinteze a priori (na pr. uzročnost ili velikost) predstavljaju temeljnu vezu zakonitih odnosa prirode i bića predmeta mogućeg iskustva uopšte. Na taj način se pri svakom pokušaju utemeljenja ontologije počinje javljati i pitanje o Yüklə 2,87 Kb. Dostları ilə paylaş:
|