Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 48
Živeći u vremenu kad se čini da je sve u umetnosti već "oprobano" i da nema ničeg što bi moglo da ukaže na neka nova rešenja ili da otvori dosad samo slućene horizonte, osećamo da dela što nas sa svih strana dotiču u velikoj meri kriju neku tajnovitu sposobnost da se prevaziđe kako vreme u kojem su nastala, tako i sva tumačenja što ih svojim prisustvom ove neprestano izazivaju. U času kad postoje pokušaji osporavaja kako rezultata filozofije tako i opstajanja umetničkih dela koja dovodi u problematičnu situaciju njima imanentna potreba za autonomijom, postavljanje pitanja njihovog smisla može se odgoditi ali ne i trajno zanemariti; moramo biti spremni da na izazov koji dolazi iz umetnosti odgovorimo uz pomoć filozofije, a kad nam zakažu pojmovi filozofije, moramo u pomoć prizvati slike umetnosti. Na međi filozofije i umetnosti najčešće misli se slikama a slika se nedorečenim mislima; nagoveštaji umetnosti isto su što i tragovi koje za sobom ostavlja tamo-amo tumarajuća misao. Ako je refleksija, što kreće se na prirodnom tlu kojeg smo svesni u transcendentalnom stavu, samo jedna fenomenološka igra (Hua, XVI/7) koja otvara najviše probleme konstitucije naučne stvarnosti, i, ako je tačan Kantov uvid o harmoničnoj igri uobrazilje i razuma kao dveju saznajnih sposobnosti suđenja koja proizvodi oset (a ovaj se javlja kao moguće i opšte zajedničko tlo), onda nam filozofija ostaje bitni oslonac u tumačenjima umetnosti kao najvišeg oblika igre, a umetnost razlog svake filozofije koja pita za osnov iz kojeg izrasta metafizika. To tlo jeste ništa ali ne neko "prazno" ništa, već prevashodno rezultat stvaralačkog, izvornog kretanja bivstvovanja koje se može misliti samo kao igra; u igrajućoj biti bivstvovanja krije se svet; njegovom otkrivanju posvećuju se umetnici čija dela svedoče o naporu da se dohvati suštastvo nedohvatljivog. Tamo gde se pita za razlog utemeljujućeg ništa
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 49
delujući nastupa umetnost i delom oblikuje prirodu nastajanja kao specifičnu razliku nestvorenih i stvorenih stvari; druga stvarnost se tu javlja kao polje objekata čija je egzistentna nezavisnost suprotstavljena egzistenciji unutarsvetskih stvari; ne propitujući prirodu stvari već nastojeći da ovu zahvati u času promene, u skoku u ono drugo, filozofija pita za poreklo umetničkog dela iz nečeg što ovo pre sebe nije. Tematizujući odnos dela i drugog filozofija misli ono što umetnost neprestano čini; s punim pravom može se govoriti o preplitanju filozofije i umetnosti na tlu koje prozračuje ontologija. Ontologija je kao i estetika novovekovna filozofijska disciplina; problemi kojima se bave i jedna i druga prisutni su već i u filozofiji antičkog doba; raznovrsnost pristupa delu, zapažena u različitim tumačenjima pojmova kao što su mimesis i poiesis naznačava već kod Platona i Aristotela (Aristotel, 384-322. pre n. e) sve probleme koje će kasnije estetika uzeti za svoj predmet, a upućivanje ovih mislilaca na različitost načina postojanja i mnogoznačnost pojma bivstvovanja što iz toga sledi determinisaće u moderno doba sva ontološka istraživanja, posebno ona u oblasti umetnosti. Ovde treba imati u vidu i razlog mnogim nesporazumima koje donosi estetika a koje srećemo u međusobno često suprotstavljenim tradicijama na kojima počivaju estetička istraživanja tokom ovog stoleća; to je razlog što neki estetiku vide kao (a) teoriju lepog, drugi (b) kao teoriju o estetskoj vrednosti, treći estetiku tumače kao (c) filozofiju umetnosti. U promišljanju moderne umetnosti prisutna su pozivanja kako na Baumgartena, tako i na Hegela i Morica Gajgera (M. Geiger, 1880-1937). Umetnost se pokazuje kao tlo na kojem se prepliću ontološka i gnoseološka istraživanja, mesto na kome se analizom estetskog iskustva iznova otkrivaju problem umetničkog stvaralaštva i
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 50
problem egzistentnosti umetničkog dela kao centralni problemi vremena koje je dovelo u pitanje i pojam umetnosti i umetničku praksu. Upravo stoga, ako umetnička praksa mora uvek da ima neko konkretno delo za svoj rezultat, naše pitanje bi moglo da glasi: kako se to delo, razlikuje od drugih upotrebnih stvari? Pitanje spada u red onih koja već samim svojim postojanjem otvara moderna umetnost; destrukcija ontološkog pitanja kakvu nude neka nastojanja označena kao "postmoderna" nije ništa drugo do samo jedan od naglašenih problema unutar strategija moderne. Igrati samo na kartu postmoderne značilo bi opet da se igra samo na jednu kartu i to bi bila metodološka izdaja te iste postmoderne koja počiva na pluralizmu odgovora i postupaka. Ontološko pitanje ne može biti izbegnuto: njegovim postavljanjem pita se za smisao postojanja, za smisao pitanja i smisao smisla; tu se radi o pitanju koje pita za tlo iz kojeg izrastaju i stvari i pitanja o njima; u mreži stvari i pitanja kreće se umetnost; ne zna se uvek da li ona tom mrežom gospodari ili je u mrežu uhvaćena. Nakon svih teorija o kraju umetnosti i besmislu umetničke prakse, nakon pokušaja da se sagleda kraj estetike i promašenost svake teorije umetnosti, javljaju se filozofija i umetnost tamo gde bismo ih najmanje očekivali: u osnovi sveta života dokučenog propitivanjem osnovnog kosmoontološkog stava što se manifestuje u igri kosmičkih moći. Tako, umetnost biva prisutna tamo gde se o njoj eksplicitno više ne govori a nema je tamo gde se običnom pogledu još uvek čini najprisutnijom. Na početku smo jednog novog viđenja umetnosti i jedne nove umetnosti različite od svega što nam je sačuvalo iskustvo. Ono što se danas u umetnosti dešava možda je manje umetnost a mnogo više materijal za dela koja će tek doći. To dolaženje iz budućnosti delom se već dogodilo ali se u ranijim delima Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|