Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 45
predstavlja zagonetku... Estetika predstavlja nešto samo za onog ko ima filozofski stav" (Hartman, 1968, 5). To znači da svaka estetika polazi od već ostvarenih dela čije joj postojanje omogućuju formulisanje principa i teorijske oslonce u njenom promišljanju umetničkog fenomena. Naredna zabluda bila bi u (c) nekritičnom izjednačavanju estetike i filozofije umetnosti, odnosno, estetike i metafizike umetnosti. Estetika nije svaka filozofija umetnosti (estetika je, poznato je, novovekovna tvorevina); (c.a) dovodeći u vezu estetiku i filozofiju umetnosti moramo biti svesni toga da ova dva fenomena nisu u istoj ravni: estetika je gnoseološka a filozofija umetnosti ontološka disciplina. Uostalom, dovoljno je prisetiti se da je još i za Kanta, a nakon Baumgartena, estetika samo teorija apriornih oblika opažanja. Umetnost jeste oblik saznanja, ali njen organon nisu pojmovi, već intelektualna intuicija koja joj omogućuje da neposredno spoznaje apsolutno. Takođe, (c.b) filozofija umetnosti polazi od toga da je istina dostupna samo filozofiji, ali ima slučajeva kad ontologija biva istovremeno i gnoseologija - tada metafizika umetnosti postaje estetika. Filozofija umetnosti ima jedan svoj izvor u Platonovom učenju o jedinstvu dobra i lepog; u učenju ovog velikog antičkog mislioca kome se i danas neprestano vraćamo, sadržana je misao o osudi umetnosti jer ova nikad ne može ideju lepote dostići u njenoj uzvišenosti a za Platona lepo nije umetnički lepo već ideja koju svaki umetnik podražava podražavanjem njenih odraza - predmeta realnog sveta. S druge strane, filozofija umetnosti, kako to primećuje Pejović, ima izvor i u Aristotelovom mišljenju gde nalazimo jednu teoriju umetničke proizvodnje, pri čemu je umetničko oblikovanje (poiesis) jedno osobito proizvođenje, proizvođenje ne onoga što je već proizvedeno nego proizvođenje samoga
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 46
proizvođenja (Pejović, 1976, 222-229). Platonova metafizika lepote i Aristotelova teorija umetničke proizvodnje sastaju se u Hegelovoj filozofiji gde se umetnost shvata kao ideja u čulnom liku; umetnost se može odrediti kao nešto apsolutno, pa tada estetika nastoji da umetnost podvede pod nauku. Ruski slikar Vasilij Kandinski (V. Kandinsky, 1866-1944) video je u umetnosit izraz kosmičkog odnosa; ovo Pejović tumači tako što će reći da je umetnost odnos čoveka prema svetu kao svetu, odnos čoveka prema celini kosmosa. Ako je istina umetnosti u tome što ona u sebi samoj nosi nešto što nadilazi samu umetnost, to znači da je istina umetnosti u onom što ona sama nije, pa umetnost nadilazi vreme kao vreme i svet kao svet; zato umetnička dela nisu samo izraz svoje epohe niti se obraćaju samo svojim savremenicima nego vremenu kao vremenu (Pejović, 1976, 233). Ako se složimo s tim umetnost nije samo izraz svoga vremena, nego određenih situacija ljudskog opstanka u svetu, ili bitnih situacija, tj. takvih koje otkrivaju isto uvek u novom obliku i s punim pravom može reći da istraživanje odnosa estetike i umetnosti pruža odlučujuće oslonce za razumevanje kako njihove prirode, tako i strukture ljudskoga opstanka. **
Ono što prevashodno određuje filozofsku estetiku jeste samonegacija posmatrača, njegova skoncentrisanost koja nema za predmet pojedino delo već umetničko delo kao delo. Zadatak tako shvaćene estetike kao filozofije umetnosti jeste objašnjavanje osnovnih pojmova, pružanje uvida u osnovne životne uslove kao i pružanje uvida u veze između izvesnih doživljaja predmeta i njihovih vrednosti. Filozofska estetika dopunjuje ostale filozofske discipline i istovremeno dobija od njih konkretne podsticaje. Ovo poslednje je jasno ako imamo u vidu da u tumačenju načina
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 47
postojanja i strukture umetničkih dela estetika mora tražiti pomoć od drugih filozofskih disciplina kao što su ontologija ili gnoseologija. To što je estetika filozofska disciplina ne znači da ona treba da odbaci sva empirijska istraživanja već da treba odlučno da se bori protiv tendencije da se filozofska estetika zameni empirijskom estetikom. Filozofska estetika može empirijskim istraži-vanjima dati okvir istraživanja, razjasniti temeljne pojmove i osnovne principe ali njen prvenstveni zadatak je da empirijskim istraživanjima objašnjava ono što se u njima implicitno podrazumeva i što se nekritički prihvata. ***
Filozofija i umetnost imaju dugu prošlost i jednako dugu istoriju tokom koje su se čas osporavale čas podržavale; ti susreti ostavili su traga i na jednoj i na drugoj. Ponekad se činilo da one dolaze iz istog izvora, ponekad da su to međusubno najdalji svetovi čije se teme i objekti ne mogu nijednoga časa dotaći. Već Platon u svom poznatom dijalogu Država kazuje kako među filozofima i pesnicima postoji neka stara kavga; i jedni i drugi pretendovali su na to da kazuju bivstvovanje, odnosno, istinu o bivstvovanju. Našavši se na strani filozofa Platon je dalekosežno uticao kako na genezu argumentovanja u sporu tako i na određenje prirode ova dva fenomena na mestima gde se oni ukrštaju. Nalazeći se u blizini bivstvovanja filozofija i umetnost nastoje da bitstvo predmeta koji misle i osećaju slede na tragu svog celokupnog iskustva; njihova istraživanja se u najvećoj meri iscrpljuju pitanjem o moći i mogućnosti stvaranja i ova tema prisutna je od vremena Aristotela pa do naših dana. Ne može se zaobići problem što ga pred nas postavlja egzistentnost umetničkog dela; ovo je istovremeno i delo i umetničko delo; trajna je zagonetka prelaz iz sveta stvari u svet umetničkih dela. Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|