Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 51
nedovoljno nazire jer se ključevi prepoznavanja ne nalaze ni u prošlosti ni u sadašnjosti. Kružni tok vremena ni u jednom času ne raskriva sve oblike bivstvovanja i zato mnogo je prisutnog a nedovoljno vidljivog tamo gde su umetnička dela istovremeno i znaci i govor. Ovde se umetničkim delima pristupa tako što se ona sagledaju iz njih samih a da se pritom nema neka prethodna ideja dela; pre svakog govora o umetnosti mora se makar u obrisima posedovati svest o metodi kojom se dospeva u delo; navika je već da se ta metoda određuje kao fenomenološka jer se ova i dalje čini najprimerenijom kada je reč o izlaganjima ove vrste. Noseći u sebi i pojavnost i ono što se pojavljujući ne pojavljuje, umetnička dela se pokazuju kao fenomeni u pravom smislu te reči. To pojavno pokazuje se ponajčešće kao osobit privid bivstvovanja po sebi samoga sveta. Tlo tog privida jeste izvor transcendentalnog privida u kojem se od početka nalazi zarobljen ljudski um; no, umetnost, uvek oslobađajuća i razrešujuća, sa one strane privida, hoće da dospe do biti stvari, da opeva ono najumetničkije same umetnosti. Na tom putu ona se mora sresti sa filozofijom. * U našim svakodnevnim razgovorima o umetnosti odomaćilo se uverenje da umetnost nema ničeg zajedničkog sa razumom i umom. Istovremeno, osećamo da umetnost ne pripada ni oblasti našeg svakodnevnog delanja. Kad govorimo o umetnosti, obično se pozivamo na naš osećaj ili o umetnosti govorimo kao o nekoj nesvrhovitoj igri; takav pojam je tada teško kritikovati a teško ga je i terminološki precizno odeliti od ostalih pojava ljudske kulture. Umetnost se ograđuje od oblasti pojmovnog mišljenja i čini se da ona tad nije predmet filozofije te da je nemoguće zasnivanje nekakve filozofske estetike budući da ona i nema neki svoj pravi predmet. Istovremeno, znamo, da se od
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 52
samih početaka filozofije, nastoji odrediti umetnost, i to razvijanjem njenih adekvatnih pojmova a s namerom da se pokaže kako je ona bitan momenat ljudske kulture. Nastojeći da istraži fenomen umetnosti filozofska estetika nema za zadatak da govori samo o umetnosti već da o njoj da jedno sveobuhvatno određenje. To, razume se, dovodi filozofiju u teškoću jer ne može odmah da umetnost pokaže kao prirodni predmet svoga istraživanja. Umetnost ne pripada samo oblasti saznanja, a što bi opravdavalo njeno utemeljenje u jednoj teoriji saznanja ili u jednoj metafizici saznanja, već, istovremeno, ona ne pripada ni samo oblasti ljudskoga delovanja, što bi omogućilo njeno utemeljenje u jednoj praktičnoj filozofiji. Ova dvostruka neodređenost vodi teškoćama pri pokušaju filozofskog definisanja mesta umetnosti u sklopu celine ljudskih delatnosti: s jedne strane uočavamo njen čulni i opažajni karakter, a s druge njenu nesvrhovitost. Usled čulnog karaktera umetnosti i njenog pripadanja sferi opažanja i oseta, sve do vremena novovekovne racionalističke filozofije nije došlo do formiranja estetike kao filozofske discipline; s druge strane, zbog njene nesvrhovitosti stalno su se dovodili u pitanje njena relevantnost za delanje i njen kulturni značaj. Analogno teškoći da se odredi mesto i smisao umetnosti, unutar filozofske estetike postoje dve međusobno suprotstavljene koncepcije umetnosti i može se reći dve paradigme njenog filozofskog obrađivanja. Umetnost ne pripada oblasti ljudskog saznanja i ne može se definisati samo kao neka posebna, naime, čulna forma saznanja sveta; istovremeno, ona ne pripada ni oblasti ljudskog delovanja da bi se mogla odrediti kao oblik ljudske delatnosti i da bi se bez ostatka mogla analizirati njena praktična, igračka, poietička dimenzija.
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 53
Međutim, mora se odmah reći da uvođenje u temeljne probleme estetike podrazumeva veliki broj refleksija o umetnosti kakvih se nakupilo tokom istorije filozofije. Filozofsko određenje umetnosti podrazumeva uvid u kontroverzu o umetnosti koja je već duže vreme dominantna. Tako, s jedne strane, govori se o tome da bi, usled svoje autonomnosti, umetnost morala dati bitna određenja za sve dalje estetičke pojmove (kao što su ideal, lepi privid, genije, delo, prirodno ili umetnički lepo), ili, nasuprot tome, usled autonomije čoveka i njegove moći da se slobodno obrazuje i moralno deluje, umetnost bi imala praktični zadatak da humanizuje istorijski svet. Isticanje autonomnosti onemogućuje umetnosti da ima istorijsko-kulturnu funkciju; ali, iz određenja istorijske funkcije umetnosti kao "dela" preti velika opasnost da se umetnost degradira na ideologiju. Filozofsko određenje umetnosti je moguće samo u slučaju da se ima u vidu kulturni značaj umetnosti u ranijem ali i sadašnjem vremenu, a da se konsekvence ovog protivrečja u kome se ona nalazi ne izvode do kraja. Postoje tendencije da se pređe preko ovog problema kao nevažnog, da se stope različite pozicije, ali, postoje i tendencije da se istakne sukob onih koji se zalažu za autonomiju umetnosti i onih koji brane njenu kulturnu funkciju. Obe paradigme estetike sreću se u zahtevu da umetnost bude način iskušavanja istine, i obe na prvi pogled jednako razvijaju svoje temeljne pojmove. Pritom, treba istaći da značaj ovih pojmova jeste razumljiv u kontekstu tumačenja umetnosti kao čulno-opažljive istine, ili kao lepog privida. Umetnost, usled različitih pristupa i pokušaja da se ona razume, dobija i jedan poseban i drugačiji istorijski smisao pre svega po tome što se drugačije odnosi prema stvarnosti i što ovu drugačije tumači. Od metodske odluke kakva će se doneti, zavisi i Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|