Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 400
okolni svet. Međutim, iako je njoj okolno bivstvujuće pristupačno, ona nema pristup bivstvujućem kao takvom. Upravo to "svet" znači za čoveka: pristupačnost
temelji u otvorenosti bivstvujućeg kao takvog u celini. Imajući to u vidu, možemo dakle prvu mogućnost ostaviti po strani, a to znači da ovo poznato mesto iz glavnog Hajdegerovog spisa treba skupa sa njim propitati s obzirom na odnos "sveta" prema "tlu" i "pozornici". No, šta su uopšte "svet", "tlo", "pozornica"?
b.a. Svet U odnosu na Hajdegerov pojam sveta treba otkloniti moguće nesporazume ne samo sa vulgarnim shvatanjem sveta nego i sa tradicionalnom racionalnom kosmologijom. Kada se iz tradicije racionalne metafizike hoće postaviti problem sveta onda se, kao što je poznato, obično polazi od razlike sveta i boga: Svet je u tom slučaju celina ne- božanskih i uopšte izvan-božanskih bivstvujužih. U hrišćanskom smi-slu razlika između sveta i boga postavlja se kao razlika stvorenog i, naspram njega, nestvorenog. Deo tako shvaćenog sveta jeste, naravno, i čovek. Ali čovek nije samo deo sveta, već oduvek i istovremeno onaj koji stoji naspram sveta. To stajanje spram sveta ima smisao imanja sveta kao onog u čemu se čovek kreće, čemu se on suprotstavlja, čime on vlada i čemu služi, ali i onoga čemu je on prepušten (Heidegger, 1983, 262). Nasuprot tradicionalnom shvatanju po kome je svet ono stvoreno naspram nestvorenog boga, pri čemu je čovek deo sveta koji stoji nasuprot njega, Hajdeger u delu Sein und Zeit fenomen sveta razrađuje s obzirom na način kako se mi pre svega i ponajčešće u svetu svakodnevno krećemo. Svet se tu određuje iz perspektive opstanka, odnosno on se razumeva kao karakter opstanka /Dasen/ samog
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 401
(Heidegger, 1984, 64), dok se sam opstanak određuje iz "svetskosti" /Weltlichkeit/. Ovo nije ni lažni krug ni povratak na vulgarni nivo razumevanja sveta već ukazuje na osobeno ustrojstvo jednog posebnog bivstvujučeg koje smo mi sami, a koje se ne može razumeti izvan odnosa prema svetu. Da tu nema povratka na naivni pojam sveta jasno je iz toga jer svet nije ontičko određenje ljudskog bivstvujućeg zato što svet može biti samo u bivstvovanju čoveka; u tom smislu je on način bivstvovanja čovekove egzistencije - egzistencijal. Iako je ovo shvatanje sveta izgrađeno u protivstavu prema tradiciji subjekt-filozofije i naročito Huserlovoj reafirmaciji kartezijanskog "ja jesam", u njemu je, po mišljenju Finka, ipak na delu jedna subjektivistička interpretacija sveta: razlog Hajdegerovom subjektivističkom tumačenju sveta treba tražiti u tome što se ovaj u eksplikaciji pitanja bivstvovanja i dalje služi sredstvima transcendentalne filozofije pa svet tumači kao karakter opstanka. U ovom smeru misli i J. Habermas koji smatra da Hajdeger ne uspeva da izađe iz paradigme subjekt filozofije te kaže da Hajdeger prekoračuje horizont filozofije svesti samo da bi ostao u njenoj seni (Habermas, 1985, 179). Istovremeno, Fink nije zadovoljan ni Huserlovim tumačenjem sveta koje je takođe subjektivno jer je kod ovog pojam transcendentalnog subjektiviteta nedovoljno ontološki određen. Fink se zalaže za jednu kosmološku interpretaciju sveta pa kod njega ekspozicija pitanja o svetu služi "prevladavanju kosmološke naivnosti" za koju je karakteristično da se svet tumači modelima unutarsvetski bivstvujućeg (Fink, 1985, 120). Hajdeger, naime, izvodi svet iz svetskosti opstanka, a ne smešta "opstanak" u svet kao kosmos koji, po Finku, obeležava ontičku egzistenciju u odnosu na svet kao subjektovu okolinu i skup postojećih stvari. Stoga,
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 402
Hajdegerova interpretacija sveta kao "načina bivstvovanja" ostaje subjektivistička bez obzira na neospornu činjenicu da Hajdeger bivstvovanje shvata bitno drugačije od čitave tradicije subjekt-filozofije, naime da ga shvata kao bivstvovanje-u-svetu /In-der-Weltsein/. Hajdeger u stvari izlazi iz tradicije subjekt-filozofije i istovremeno ostaje zarobljen nekim njenim postavkama. Taj dvoznačni odnos očituje se i u problematici sveta, u kojoj je potisnut utemeljujući momenat sveta ne samo u smislu nedostatka određenosti već i kosmologičnosti. Slična ambivalentnost se može zapaziti još u Kantovoj filozofiji. Kant je bio prvi koji je mislio svet kao horizont bivstvujućeg, pa bi se njegov poznati kopernikanski obrat od stvari ka transcendentalnom ja mogao shvatiti i kao obrat od "unutarsvetskog" ka "svetu"."Unutarsvetskošću" bise po tom kriterijumu mogla označiti pozicija metafizike čija se sva pitanja postavljaju u odnosu na bivstvujuće; i to unutar odnosa kao što su: pojedinačnost i opštost, činjenica i bit, individuum i pojam. Sva ova odredjenja, kao što primećuje Fink, ma koliko bila temeljna, usmerena su, međutim na ono "unutarsvetsko". Razumevanje bivstvujućeg unutar svekolike ontologije metafizike usmereno je, dakle, na bivstvujuće u svetu, pa se pojam sveta kao takav tu ne javlja kao izvorni problem iako se racionalna metafizika bavi pitanjima večnosti i bezgraničnosti sveta. Paradoksalno ali istinito upravo stoga ona nije istinska kosmologija (Fink, 1990, 194) jer se u njoj celina sveta misli po uzoru na unutarsvetsko bivstvujuće, tj. kao neka stvar ili zbir stvari. Kant ostvaruje jedan drugačiji, značajan uvid: svet nije stvar, što znači da ni celina bivstvujućeg sama nije bivstvujuće. Svi pokušaji da se svet misli po analogiji na unutarsvetske stvari podležu kod Kanta stoga Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|