Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 406
i bitnog mišljenja vratiće se Hajdeger u predgovoru spomenutog inauguralnog predavanja Was ist Metaphysik? Dospevši do pojma tla, odnosno do pojma temelja, mi pitamo za "utemeljujući temelj" koji je bezdan za provaljivanje bijstvovanja /Seyn/ (Heidegger, 1989, 31); govoriti, međutim,o temelju, ovde isto-vremeno znači govoriti i o igri. Ona je temeljni fenomen, jer predstavlja fenomen temelja. Igra je način realizovanja, način ostvarivanja temelja, pa nije nimalo slučajno što njeno najdublje promišljanje nalazimo na onom mestu u HegelovimTexte zur Philosophische Propedeutik (1808) gde je reč o temelju /Grund/: "Der Grund ist als dieses Verhaeltnis das Unbedingte, das Innere, die Einheit der Materie als der ruhenden Sichselbstgleichheit und der Form als der Einheit des Gegensatzes. Er stellt sich dar in seinem Dasein als Meterie, in der ihre Kraefte ruhen, und als gegensatz und Spiel der sich erregenden und gegeneinander taetigen Kraefte. Das Wesen ist hiermit Wirklichkeit geworden" (Hegel, 1970, 20). Suština /Wesen/, kako to pokazuje Hegel, prelazi u stvarnost igrom snaga koje se jedne drugima među-sobno suprotstavljaju. Kao što vidimo, Hegel igru temelja pokazuje kao mesto zbivanja stvarnosti /Wirklichkeit/; uz pomoć igre temelj se pojavljuje kao tvar za oblikovanje i oblikujući materijal. Temelj postaje stvarnost, stvar što nosi sve, suština pojavljena u samoj sebi. Igra o kojoj Hegel ovde govori nije stoga obična metafora već pojam sa naglašenom ontološkom težinom. Igra je način pojavljivanja temelja koji se pokazuje u svojoj dvostrukosti kao materija i kao forma; u prvom slučaju kao "mirujuća jednakost materije sa samom sobom", u drugom, kao "jedinstvo suprotnosti", kao "suprotstavljanje i igra snaga". Time, kao što se lako razabire, dolazimo i do jednog od osnovnih vidova preko kojih se ispoljava i razumeva fenomen umetnosti. Hegelova
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 407
koncepcija o unutraušnjem sukobu bivstvovanja počiva na igri bivstvovanja po sebi i bivstvovanja za sebe kao temeljnim načinima bivstvovanja koje obično određujemo izrazima priroda i istorija. Tako se svet shvata kao prostor igre gde onda igru treba razumeti kao igru krećućeg bivstvovanja u svem bivstvujućem (Fink, 1977, 32). Ako se sada hoće odgovoriti na pitanje o tome kakva je veza igre i umetnosti, a za to pitanje smo mi posebno zainteresovani, jer je umetnost izraz čovekovog života (Heidegger, 1977, 69) onda prethodno treba razgrnuti sva ona tumačenja koja o igri govore iz empirijske ili sociološke ravni, pošto ona fenomen igre svode na delatnost kojom se bavimo u dokolici, ili je pak shvataju kao puki socijalizujući elemenat. Sledeći jedan motiv, koji je uveo još Heraklit (B 52: "Weltzeit, Kind ist sie spielendes das Brettspiel; eines kindliches Spiels ist die Herrschaft") /Heidegger, 1977, 258/ problematizujemo igru u onoj meri u kojoj se pokazuje da je način postojanja igre način "postojanja" sveta, tj., a to je krajnja konsekvenca tog starog ali neiskorišćenog uvida, da sam svet jeste igra; teza da suština bivstvovanja jeste sama igra, može se naći potvrda kod Hajdegera u spisu Identität
vidu da kod Hajdegera pojam igre nije orijentisan na pojam umetnosti, već na red bivstvovanja (Heidemann, 1968, 288). Govor o igri koji ostaje samo u disciplinarnoj estetičkoj ravni ne ide stoga dovoljno daleko; igra, naime,nije umetnički već prvenstveno filozofski pojam, temeljni fenomen koji se kao nit vodilja nazire u svakom promišljanju egzistentnosti svetujućeg sveta. Zavodeća moć igre potiče svakako iz njenih pojavnih oblika, ona odasvuda deluje na nas, njome je ispunjen naš svakodnevni život, ali ona nam u tom obliku ne otkriva suštinu igre, nego je pre skriva, jer je čini samorazumljivom. Ona prava,kosmička priroda igre može se sagledati tek u svetlu ne-subjektivnog
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 408
promišljanja sveta. Možda tek igra omogućuje to osvetlenje i možda tek ona kao paradigma večnog kosmološkog sukoba omogućuje i svet i filozofiju sveta. S mnogo razloga Fink je ustvrdio da se izvornost kosmološke filozofije može naći u misli o igri (Fink, 1979, 187) koja se kao simbol sveta nalazi kod Heraklita i Ničea; on bivstvujuće u celini, svet određuje kao igru pri čemu je igra sveta možda samo metafora, simbolički reprezentat celine sveta, jedna intuicija, ali možda i jedini način da se okovima metafizike izbegne shvatanjem bivstvovanja i bivanja kao igre. Fink smatra da uzimanje igre sveta za temu spekulativnog mišljenja jeste zadatak na koji se još čeka (Fink, 1960, 242). Isticanjem pojma igre želimo da ukažemo na temelj iz kojeg se može misliti kako svet tako i svet umetnosti čije su granice današ-njom umetničkom praksom dovedene u pitanje isto koliko i sam pojam umetnosti. S obzirom na to, a ne tek sociološki, Hajdeger je konstatovao kako smo ušli u doba koje karakterišeKunstlosigkeit (Heidegger, 1989, 505). Taj iskaz ne treba, međutim, pogrešno razumeti. Danas je mnogo više ugrožena ne toliko ideja umetnosti kao stvarnosti, koliko ideja i mogućnost same umetnosti; ne dovodi se, naime, u pitanje samo umetnost kao rezultat, već mogunost njenog delovanja. Sada je stvaranje došlo u središte pažnje i istovremeno je na njega pala senka sumnje. Sve više umetnost kao umetnost odaje utisak nečeg što je došlo do svoga kraja. Svet u svojoj kosmološkoj igri nadilazi sve što postoji. Postoje stvari i sve ostalo pojedinačno, ali se za svet ne može reći da postoji: on čak ne egzistira (što je karakteristično za unutarsvetske stvari) već "svetuje". To zapravo znači da on jeste na način igre, jeste igra sama. Kao jedan svoj momenat igra sveta obuhvata svet igre i sve ljudske igre u njemu, ali isto tako i igru bivstvovanja i igru ništa; ove dve susreću se na tlu sveta čija je igra Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|