Milan Uzelac
Yüklə 4,05 Mb. Pdf görüntüsü
|
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 451
strukture iskustva koje se ni na koji način ne mogu dovesti u pitanje, Huserl je nastojao da nikakav prostor ne dopusti subjektivizmu, da se izvesnost vrati razumu sa svom strogošću kakvu je zahtevao Dekart i da se filozofija izgradi na skromnim ali čvrstim temeljima znanja u svetu i o svetu koji ne bi dozvolili pad u subjektivizam, a što se po Huserlovom mišljenju može postići izdvajanjem konstitutivnih struktura opažanja iz «običnog» subjektivnog iskustva. Neuspeh ovako zamišljenog projekta Žak Derida je nastojao da pokaže ukazivanjem kako se u Huserlovim tekstovima elemenat subjektivnosti može naći i nakon izvršene fenomenološke redukcije; njegovo i kasnije vraćanje ovom misliocu neki su potoniji tumači nalazili u tome što su za Deridu «Huserlovi tekstovi problematični po tome što se opiru svakom uobičajenom i konačnom čitanju» (Noris, 1990, 71), jer, to je omogućavalo Deridi da pokaže kako dekonstrukcija može proizvesti pravila, postupke, tehnike, a da sama pritom ne bude ni tehnika ni metoda, da istražuje povest metafizike i povest pojma metode, ali da se sama dekonstrukcija ne može pritom jednostavno postaviti kao metoda. Uvodeći u književnu kritiku pojam dekonstrukcije (delom i na tragu Hajdegerovog pojma destrukcije, dakle, imajući u vidu određen uzor nađen u filozofiji) Derida nije mogao a da ne uvidi teškoće takvog postupka i zato je nastojao da transcendentalizam spase pomoću diskurzivnih postupaka. Po mišljenju Deride dekonstrukcija nije analiza, kritika ili regresija na neki jednostavni elemenat ili nerazorivo tlo, već događaj (Ereignis) nastao pre refleksije, pojave svesti, pre no što bi ga organizovao subjekt». Tu Derida ima u vidu biće svake misli i svakog filozofiranja. Kretanje misli nekog filozofa odvija se u borbi s binarnim opozicijama. Ovde se Derida u svojoj kritici po svoj prilici
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 452
nadovezuje na Ničea koji je isto smatrao da taktika binarnosti jeste izraz naše subjektivne želje da svet «svedemo» na sheme. Tehnika dekonstrukcije podseća na frojdovsku koncepciju verbalnih grešaka i reč je o mogućnosti prodora kroz svest uz pomoć destrukcije jezičkih simbola. Dopunjena beskompromisnom kritikom logocentrizma u svim njegovim oblicima, dekonstrukcija hoće da se pokaže kao principijelno novi pristup u analizi bića kulture. Dž. Kaler stoga s pravom navodi reči De Mana: "Dekonstrukcije figurativnih tekstova stvaraju blistave pripovesti koje sa svoje strane i tako reći unutar svoje vlastite teksture proizvode strašniju neprozirnost no što je to greška koju raspršuju...)" (Culler, 1991, 223). Sa stanovišta dekonstrukcije svaka tema je konstrukcija i kao takva uslovna, podložna nizu tumačenja; ali, stvar je u tome što dekonstruktivističko čitanja otvara sasvim nove mogućnosti čitanja teksta, pa se više i ne teži razotkrivanju značenja nekog dela, već istraživanju struktura koje se u čitanju pojavljuju te na taj način dekonstruktivistička kritika jedno delo analizira kao čitanje drugog dela. Na taj način postavlja se pitanje: šta zapravo kritičar analizira prilazeći književnom delu? Tekst, njegovu kritičku interpretaciju, konstrukciju nastalu kao rezultat dekonstruktivnog postupka kojim se ono potisnuto u tekstvu izvelo u prvi plan? Ono što jeste, ono što je potisnuto ili ono tek anticipirano (od strane autora), a pretvoreno u glavno (od strane kritičara)? Kad je o Deridi reč, treba reći da ga strast za filozofijom nije zaobišla; i on je smatrao da nešto treba učiniti u prilog kritike metafizike; on polazi od toga da je metafizičko mišljenje logocentrično, da um, odnosno, mišljenje stavlja sebe u središte i ova tendencija je svoj krajnji izraz dobila kod Hegela, čiji filozofski sistem je izveden polazeći od mišljenja koje je usmereno samom sebi
Milan Uzelac Estetika
www.uzelac.eu 453
pa tu reč nije samo o logocentrizmu već istovremeno o panlogizmu. Logocentrička je sva zapadnoevropska filozofija, ali isto tako i nauka, obrazovanje i jezik koji se nalaze u senci logosa kao jedne koncentrišuće, sabirajuće sile. Destrukcija evropskog logocentrizma ima za cilj kritiku pretenzije evropske metafizike na opštost i univerzalnost. Sve to nužno, za posledicu ima jedan sasvim drugi jezik i stil filosofiranja, uvođenje niza originalnih pojmova koji bi najviše odgovarali novoj situaciji filozofije. Imajući u vidu stav da um koji sebe obuhvata kao mišljenje što sebe misli, nije samo u središtu mišljenja, već osnov iz kojeg je izveden čitav sistem, Derida, ne bez uticaja hebrejske tradicije i i svog provincijalnog kompleksa, ističe kako je logocentrizam uvek istovremeno i fonocentrizam budući da u toj tradiciji izgovorena reč uvek ima prvenstvo u odnosu na tekst. Takvo fonocentričko stanovište u njegovom najčistijem obliku nalazimo izloženo kod Sokrata koji prednost daje izgovorenoj nad napisanom reči. Nastojeći da ovo shvatanje opovrgne, ili bar relativizuje, Derida se okreće Rusou koji preokreće logocentrizam tako što osećaj stavlja iznad uma. Iako ne prevazilazi granice tradicije Ruso, po njegovom mišljenju, ostaje značajan zato što više no ma koji metafizičar naglašava fonocentrizam i da kod njega nalazimo jasno naglašenu vezu logo-fonocentrizma i etnocentrizma a ovo poslednje ima danas poseban značaj u radovima etnologa (Levi-Stros) kod kojih je izrazito naglašena upravo kritika etnocentrizma. Derida nastoji da pokaže značaj pisma čija je materijalnost kontrast idealnosti glasa; ononije samo način da se imenuje ono posebno, već je ono otvaranje igre razlika. Ali, svo posezanje za teškim, novim, velikim, nepoznatim i ne znam kakvim još argumentima, ipak ima i svoju pozadinu i još jasnije namere. J. Habermas s pravom Yüklə 4,05 Mb. Dostları ilə paylaş:
|