Milan Uzelac

 

 

Milan Uzelac                                                                                                                       

 Estetika

 

www.uzelac.eu                                                                                                                

 

478

imanentno da se sveti pozivanjem na svoje pretpostavke u 

supstancijalnom. To ne znači vraćanje na prethodne 

pozicije, već viđenje početka u svetlu potonjeg iskustva.  

Savremena umetnost sve manje ide za tim da istinu 

ugradi u delo, a sve intenzivnije nastoji da delo unese u 

istinu; možda je istina to dugo traženo a nepronađeno tlo iz 

kojeg izrastaju nauka i umetnosti. 

Nećemo se začuditi ni ako se pokaže da tog tla pre 

"rada pojma" zapravo nema, da ono tek nastaje u gigantskoj 

igri pojma zapodenutoj oko jednog jedinog, uvek najvišeg 

pojma. Ako se pokaže da da su rezultati nauka i umetnosti 

samo slike, tragovi "gigantomahije" promašeni odgovori na 

pogrešno postavljeno pitanje tla nasleđeno od sve vreme 

pogrešno usmerene filozofije (što se tek danas, prekasno, 

preokreće u lutajuće mišljenje), ni to nas neće iznenaditi. 

Dolazi novo vreme čuđenja, vreme čuđenja nad čuđenjem 

izazvanim "zadovoljstvom" što dopire iz nauke i umetnosti. 

Ako o nečem danas još može bi-ti reči to je o onom 

nepojmovnom u pojmu a koje je tema moderne umetnosti, 

tema koju za sebe želi i filozofska refleksija: "Filozofski 

pojam ne odustaje od čežnje što bespojmovno prožima 

umetnost - piše Adorno - i čije ispunjenje kao privid izmiče 

njenoj neposrednosti. Kao organon mišljenja, no ujedno i 

kao zid između mišljenja i onog što valja misliti, pojam 

negira tu čežnju. Filozofija mora uzeti na sebe napor da 

posredstvom pojma nadiđe pojam " (Adorno, 1979, 35).  

Uprkos raznim nastojanjima da se razore tradirani 

pojmovi, da se istakne novina i specifičnost pojmova u 

kojima živimo, ne možemo se oteti utisku da svi ti današnji 

toliko popularni "postmoderni" pokušaji lamentacije nad 

svetom i smislom imaju sudbinu onog studenta kompozicije 

koji je pao na ispitu zbog "prepisivanja" jednog dela svog 

profesora: na pitanje drugova zašto pomenutu profesorovu 

kompoziciju nije prepisao od kraja ka početku, ovaj je 

---

 

 

Milan Uzelac                                                                                                                       

 Estetika

 

www.uzelac.eu                                                                                                                

 

479

odgovorio da je to upravo i učinio ali je ispitna komisija u 

njegovom "delu" prepoznala 5. simfoniju  L. van Betovena.  

Možda bi naravoučenije bilo u tome da samo oni prvi 

mogu imati sreće u prepisivanju, a možda i u tome da naše 

doba obiluje površinskim promenama dok dubuna, 

neistražena i dalje miruje. 

 

 

---

 

 

Milan Uzelac                                                                                                                       

 Estetika

 

www.uzelac.eu                                                                                                                

 

480

VAŽNIJA LITERATURA 

 

Adorno, T.: Filozofija nove muzike, Nolit, Beograd 1968. 

Adorno, T.; Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd 1979. 

Adorno, T.: Estetička teorija, Nolit, Beograd 1980. 

Adorno, T.: Zur Metakritik der Erkenntnistheorie, Suhrkamp, 

Frankfurt/M. 1981. 

Adorno, T.: Minima moralia, V. Masleša, Sarajevo 1987. 

Adorno, T.: Paralipomena i Rani uvod u Estetičku teoriju, u zborniku: 

Estetička teorija danas, V. Masleša, Sarajevo 1990.  

Asunto, R.: Teorije o lepom u srednjem veku,  SKZ, Beograd 1975. 

Axelos, K.: Planetarno. Svetska povest tehnike. U knjizi: Uvod u buduće 

mišljenje. Planetarno, Stvarnost, Zagreb 1972. 

Baumgarten, A.G.: Philosophische Betrachtungen über einige 

Bedingungen des Gedichtes, F. Meiner, Hamburg 1983. 

Bergson, A.: O smehu.  Esej o značenju smešnoga, S.B. Cvijanović, 

Beograd 1920. 

Biemel, W.: Filozofijske analize moderne umjetnosti, Centar društvenih 

djelatnosti, Zagreb 1980.  

Biemel, W.: Gesammelte Schriften I-II,  frooman-holzboog, Stuttgart-Bad 

Cannstatt 1996. 

Boehm, G.: Smisao slike i čulni organi, Muzej savremene umetnosti, 

Beograd 1987, str. 1-19.     

Bubner, R.: Über einige Bedingungen gegenwärtigen Ästhetik, Neue Hefte 

fuer Philosophie (5), 1973, 

Bubner, R.: Može li teorija postati estetička? U zborniku: Estetička teorija 

danas, V. Masleša, Sarajevo 1990, str. 226-254. 

Buerger, P.: Propast modernog doba, "Marksizam u svetu", Beograd 

1986/10-11. 

Croce, B.: Estetika, Globus, Zagreb 1991. 

Dalhaus, K.: Estetika muzike, KZNS, Novi Sad 1992. 

Damnjanović, M.: Suština i povest, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 

Beograd 1976. 

Damnjanović, M.: Estetika i stvaralaštvo, V. Masleša, Sarajevo 1988. 

Derrida, J.: Apokalypse, Passagen, Graz/Wien 1985. 

Derida, Ž.: Struktura, znak i igra u diskursu humanističkih nauka,. U 

zborniku: Strukturalistička kontroverza, Prosveta, Beograd 

1988, str. 289-317. 

Difren, M.: Estetika i filozofija, Treći program, Beograd 1971/8, str. 153-

197. 

Dorfles, Đ.: Pohvala disharmoniji, Svetovi, Novi Sad 1991. 

---