O`zbekiston respublikasi oliy va o`rta maxsus ta`lim vazirligi andijon davlat universiteti



Yüklə 3,17 Mb.
Pdf görüntüsü
səhifə11/73
tarix31.12.2021
ölçüsü3,17 Mb.
#81127
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   73
5b1794a00c79b

Ta’rif 1.13 . 
A matritsaning normasi deb 






n
1
k
m
1
i
i
k
ki
a
sup
A
 
songa aytiladi. Bu yerda  

k
  va 

i
 lar  mos ravishda 
1
2
n
1
k
k




         va      
1
2
m
1
i
i




 
tengliklarni qanoatlantiruvchi  sonlar. 
Amalda, ko‘p xollarda quyidagi ko‘rinishdagi normalar ham ishlatiladi. 



n
1
k
ki
I
a
sup
A
,     



m
1
i
ki
II
a
sup
A
 
P
1
p
n
1
k
ki
m
1
i
P
)
a
(
A





   p

1,2,... 
                        




n
1
k
ki
m
1
i
1
a
A
,    
        
2
1
2
n
1
k
ki
m
1
i
2
)
a
(
A




,    (Evklidcha norma) 


 
14 
Agar  A  matritsa  kvadrat  matritsadan  iborat  bo‘lsa,  uning  normasini 
quyidagicha xam aniqlash mumkin. 


T
2
/
1
M
A
A
A



 , 
bu yerda  

M
 (AA
T
) - AA
T
 matritsaning maksimal xos qiymati. 
Agar A-simmetrik kvadrat matritsadan iborat bo‘lsa,  uning normasi shu 
matritsa maksimal xos qiymatiga teng bo‘ladi, ya’ni 
 
A
A
M


 
Matritsalarning normalari uchun quyidagi munosabatlar o‘rinli: 
B
A
B
A



 ,    
A
A






B
A
B
A



 
Xususiy xolda   
x
A
x
A




§ 2. Umumlashgan transponirlangan matritsalar 
 
Ta’rif  1.14.
  Matritsani  transponirlash  deb,  biror  aniq  qonun  yoki  qoida 
bo‘yicha uning barcha elementlarini o‘rinlarini almashtirishga aytiladi. 
Bizga 
)
(
,
n
m
n
m


  o‘lchovli 




)
,
,...
2
,
1
,
....
2
.
1
(
,
)
(
n
j
m
i
a
A
ij
to‘g‘ri 
to‘rtburchakli  matritsa  berilgan  bo‘lsin.  Matritsaning  barcha  elementlarini 
o‘rinlarini almashtiruvchi trivial (sodda) qoidalarni qarab chiqaylik: 
1.
 
Matritsa  satrlarini  (ustunlarini)  uning  ustunlari  (satrlari)  bilan 
to‘g‘ridan to‘g‘ri (to‘g‘ri tartibda) almashtirish, 
2.
 
matritsa  satrlarini  (ustunlarini)  uning  ustunlari  (satrlari)    bilan  teskari 
tartibda almashtirish, 
3.
 
matritsa  i-  chi  satrini  (i=1,2,…m)  mos  ravishda  m+1-i-chi  satri  bilan 
almashtirish,  
4.
 
matritsa  j-ustunini  (j=1,2,…,n)  mos  ravishda  n+1-j-  ustuni  bilan 
almashtirish, 
5.
 
matritsa i-  satrini      (i=1,2,…m)  mos  ravishda  m+1-i-chi  satri bilan, j-
ustunini (j=1,2,…,n) mos ravishda n+1-j- ustuni bilan almashtirish. 
Avval matritsa bilan bog‘liq bo‘lgan ba’zi tushunchalarni aniqlab  


 
15 
olamiz.  Ma’lumki  xar  bir  to‘g‘ri  to‘rtburchakli  matritsaga  shu  matritsa 
elementlari ichida yotuvchi to‘g‘ri to‘trburchak mos keladi.  
 
a)  A matritsaning bosh (bosh bo‘lmagan) diagonali deb, shu matritsaning 
a
ii
 , i=1,2,…,m  (a
i,m+1-i
 ,i=1,2,…,m) elementlari joylashgan nuqtalardan o‘tuvchi 
to‘g‘ri chiziq kesmasiga aytiladi. 
 
b) A matirsaning vertikal (gorizontal) o‘qi deb, shu matritsaga mos to‘g‘ri 
burchakli to‘rtburchakning vertikal (gorizontal) simmetriya o‘qlariga aytiladi, 
 
v)  A  matritsaning  markazi  deb,  unga  mos  to‘g‘ri  to‘rtburchakning 
simmetriya markaziga aytiladi. 
 
To‘g‘ri  to‘rtburchakli  A  matritsaning  bosh  va  bosh  bo‘lmagan 
diagonallari  unga  mos  to‘g‘ri  to‘rtburchakning  diagonallari  bilan  ustma  -  ust 
tushmaydi.  Shuning    uchun  bunday  matritsalar  transponirlanganda  ularning 
o‘lchovi nxm ga almashadi. Agar nqm bo‘lsa, ya’ni A kvadrat matritsadan iborat 
bo‘lsa,  u  xolda  bu  matritsaning  bosh  (bosh  bo‘lmagan)  diagonali  unga  mos 
kvadratning chap (o‘ng) diagonali bilan ustma - ust tushadi. Demak , geometrik 
nuqtai  nazardan  matritsani  transponirlash  nuqta  yoki  to‘g‘ri  chiziqqa  nisbatan 
amalga  oshiriladi.  Agar  nuqta  yoki  to‘g‘ri  chiziq  kesmasi  shu  matritsaga  mos 
to‘g‘ri  to‘rtburchak  (kvadrat)  ning    simmetriya  markazi  yoki  simmetriya  o‘qi 
bilan  ustma  -  ust  tushsa,  u  xolda  transponirlangan  matritsaning  o‘lchovi 
o‘zgarmaydi, aks xolda transponirlangan matritsaning o‘lchovi o‘zgaradi. Agar 
A matritsa biror nuqta yoki to‘g‘ri chiziqqa nisbatan transponirlansa, u xolda bu 
matritsaning  shu  nuqta  yoki  to‘g‘ri  chiziqda  yotgan  elementlari  (agar  bo‘lsa) 
o‘zgarmay qoladi.  
 
Agar  A  matritsaga  biror  to‘g‘ri  to‘rtburchak  (kvadrat)  mos  kelib,  A 
matritsa  shu  to‘g‘ri  to‘rtburchak  (kvadrat)da  yotuvchi  nuqta  yoki  to‘g‘ri  chiziq 
kesmasiga nisbatan transponirlangan bo‘lsa, u xolda transponirlangan matritsaga 
shu to‘g‘ri to‘rtburchak (kvadrat) ni transponirlash o‘tkazilgan nuqta yoki to‘g‘ri 
chiziq kesmasi atrofida 180
o
 ga burilgani  mos keladi.    


 
16 
 
Matritsalarni transponirlashning mexanik ma’nosini ochish uchun matritsa 
bilan  yirik  masshtabli  mexanik  sistemalar  (YMMS)  o‘rtasida  quyidagicha 
moslik o‘rnatamiz. 
 
A=(a
ij
) – to‘g‘ri burchakli mxn (aniqlik uchun  m

n deb olamiz) o‘lchovli 
matritsa  bo‘lib,  R

  da  aniqlangan  (YMMS)  m  ta  erkin  qism  sistemalardan 
tashkil  topgan  bo‘lsin.  A  matritsaning bosh diagonalida  yotuvchi  elementlariga 
YMMS  ning  erkin  qism  sistemalarini  shunday  mos  qo‘yamiz,  unda  a
ii
  , 
i=1,2,…,m elementga mos keluvchi erkin qism sistema a
m+1-i,m+1-i
 elementga mos 
keluvchi  erkin  qism  sistema  bilan  muvozanatlashsin,  A  matritsaning 
)
(
,..,
2
,
1
,
,
j
i
j
i
m
j
i
а
ij



  elementlariga  mos 
ii
а
  va 
m
j
i
а
jj
,..,
2
,
1
,
,

  erkin 
qism sistemalar orasidagi bog‘lanishlar ( teskari bog‘lanishlar) ni, ya’ni 
)
(
jj
ii
a
a
  
elementga  mos  keluvchi  erkin  qism  sistemani 
)
(
ii
jj
a
a
  elementga  mos  keluvchi 
erkin  qism  sistemaga  ta’sirini  ifodalovchi  funksiyalarni  mos  qo‘yamiz.  Bu 
bog‘lanishlar  YMMS  ning  ichki  bog‘lanishlari  deyladi.  A  matritsaning  qolgan 
elementlariga,  ya’ni   
)
(
,
...
2
,
1
,
,...
2
,
1
,
j
i
j
i
n
m
m
j
m
i
a
ij






  elementlariga 
erkin qism sistemalar bilan berilgan YMMS bilan birga xarakterlanuvchi tashqi 
sistemalar  orasidagi  bog‘lanishlar  (  teskari  bog‘lanishlar)  ni  mos  qo‘yamiz.  Bu 
bog‘lanishlar  tashqi  bog‘lanishlar  deyiladi.  Agar 
n
m

    bo‘lsa,  tashqi 
bog‘lanishlar qaralmaydi, ya’ni barcha bog‘lanishlar ichki bog‘lanishlar bo‘ladi. 
Bunday  o‘rnatilgan  moslikda  matritsaning  mos  bo‘lmagan  diagonalidagi 
elementlarga  o‘zaro  muvozanatlashuvchi  erkin  qism  sistemalar  orasidagi 
bog‘lanishlar va teskari bog‘lanishlar mos keladi. Agar m – juft bo‘lsa, u xolda 
xar  bir  erkin  qism  sistemaga  mos  muvozanatlashtiruvchi  erkin  qism  sistema 
mavjud bo‘ladi. Agar  m – toq bo‘lsa, u xolda 
2
1
,
2
1


m
m
a
  elementga mos erkin qism 
sistemaga muvozanatlashuvchi qism sistema mavjud bo‘lmaydi. Shuning uchun 
bu  erkin  qism  sistema  etalon  qism  sistema  deyilib,  aloxida  qaraladi.  (Masalan, 
yirik masshtabli energetik sistemalarda sistemani tashkil etuvchi mashinalar soni 
toq  bo‘lib,  bitta  mashina  etalon  mashina  sifatida  qaraladi).  Bunday  moslikdan 
ko‘rinadiki, transponirlash YMMS lar ichki strukturasi o‘zgarishini aniqlaydi.  


 
17 
 
Endi  A  matritsaning  barcha  elementlarining  o‘rinlarini  almashtiruvchi, 
yuqorida  keltirilgan,  trivial  (sodda)  qoidalarga  mos  keluvchi,  matritsani 
transponirlashning ta’riflarini keltiramiz. 
 

Yüklə 3,17 Mb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   73




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2022
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə