O’zbekiston respublikasi oliy va o’rta maxsus ta‘lim vazirligi qarshi muhandislik-iqtisodiyot instituti


-Mavzu:  Ixtiyoriy qiya qabul qilgich maydonchaga to‘g‘ri tushayotgan quyosh nurlanishi



Yüklə 5,01 Kb.
Pdf görüntüsü
səhifə25/189
tarix30.12.2023
ölçüsü5,01 Kb.
#167247
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   189
Quyosh energetikasi(Majmua)

6-Mavzu: 
Ixtiyoriy qiya qabul qilgich maydonchaga to‘g‘ri tushayotgan quyosh nurlanishi 
oqim zichligini hisoblash. 
Reja: 
6.1.
To‘g‘ri quyosh nurlanishining oqim quvvati. Gorizontal qabul qiluvchi maydoncha.
6.2.Janubga, G‘arb yoki SHarqqa, shimolga orientirlangan v
ertikal qabul qiluvchi maydoncha. 
6.3.Quyosh nurlanishi tushish burchagi. Zenit burchak. 


27 
6.4.Hudud kengligining yig‘indi quyosh nurlanishi oqimiga ta’siri.
6.5.
Quyosh og‘ishi va Quyosh soat burchagining yig‘indi quyosh nurlanishi oqimiga ta’siri. 
Atmosferaning yig‘indi quyosh nurlanishi oqimiga ta’siri.
 
Qo’llaniladigan ta’lim texnalogiyalari:
dialogik yondashuv, muammoli ta’lim.Aqliy hujum, 
blits, baliq skileti, munozara,o’z
-
o’zini baholash.
Adabiyotlar:
A3, A4, A5, I1, I3, Q2. 
6.1.
To‘g‘ri quyosh 
nurlanishining oqim quvvati. Gorizontal qabul qiluvchi maydoncha. 
 
ТЎҒРИ РАДИАЦИЯ
Радиация балансида тўғри қуёш радиацияси асосий аҳамиятга эга. Тўғри қуёш 
радиацияси деганда, бевосита Қуёшдан параллел нурлар дастаси кўринишида сиртга 
тушаётган радиация тушунилади. Горизонтал сиртга тушаётган тўғри радиация оқими 
(1.1) га мувофиқ аниқланади:
S
г
 = S

sinh
. (1.8) 
Ихтиёрий танланган қия сиртга тушаётган тўғри радиация оқими
S
к
 = S

 cosi
; (1.9) 
бу ерда
cosi = cos
α
 sinh + sin
α
 cosh cos
ψ
 
;
ψ
 = 
ψ
о
 + 
ψ
к
; (1.10)
cos
ψ
о
 = 



cos
cosh
sin
sin
sinh

 
;
sin
ψ
о

cosh
sin
cos
o


. (1.11) 
Қуёшнинг 
ψ
о
ва қия сиртнинг 
ψ
к
азимутлари меридиан текислигидан бошлаб 
ҳисобланади ва жанубий нуқтадан соат мили йўналишида ҳисоблаганда мусбат бўлади.
1.1, 1.2 расмларда ва 1.3 жадвалда Қарши шаҳри (
φ
=39
о
) учун тўғри қуёш радиациясининг 
йиллик ва суткалик ўзгариши келтирилган.
Сочилган радиация деганда Қуёш радиациясининг атмосферада сочилишга учраган 
радиациясига айтилади. Вақт бирлиги ичида юза бирлигига тушадиган сочилган радиация 
миқдори сочилган ёки диффузияли радиация оқими деб аталади. Сочилган радиация тўғри
радиациянинг сочилиши натижасида ҳосил бўлгани учун, у тўғри радиацияни аниқловчи 
омилларга боғлиқ бўлган катталиклар билан топилади
D

 = b (J

 - S

) sinh 
;
D
г
 = b (J
г
 - S
г
) sinh
. (1.12) 
Идеал
атмосферада
b
= 1/2, 
реал
шароитларда
эса
b
= 1/3 . 
Қия
сиртлар
учун
D
к
 = D
г
 cos
2
(
α
/2)
. (1.13) 
Амалий
ҳисоблашлар
учун
сочилган
радиация
худди
изотроп
(
нур

ланиш
йўналишига
боғлиқ
эмас

сифатида
қабул
қилинади

Булутсиз
очиқ
осмонда
сочилган
радиациянинг
тақсимланишини
изотроп
деб
бўлмайди
[31]. 
Сочилган
радиация
интенсивлигининг
максимуми
осмон
гумбазининг
қуёшга
қараган
доирасида
(70% 
гача
), 
минимуми
эса
тескари
доирасида
(30% 
гача

кузатилади

Тўлиқ
булутли
ҳавода
сочилган
радиация
изотроп
тавсифларга
эга
бўлади

1.1, 1.2 
расмларда
ва
1.3 
жадвалда
ўртача
булутлик
шароитларда
мумкин
бўлган
сочилган
радиациянинг
йиллик
ва
суткалик
ўзгариши
келтирилган


Yüklə 5,01 Kb.

Dostları ilə paylaş:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   189




Verilənlər bazası müəlliflik hüququ ilə müdafiə olunur ©genderi.org 2024
rəhbərliyinə müraciət

    Ana səhifə