Privremene narodna skupština stenografske belešKE

Kada EPS bude dovoljno dobar da može da privuče strane investicije radi zajedničkog ulaganja, generisanja struje i prodaje struje po svetskim cenama, onda ćemo imati firmu koja je dobra firma. Ne moramo da ga prodajemo, možemo da privučemo dopunski kapital, ali ćemo imati kriterijum kada je to dobra firma, kada je to firma koja nema ni partijsko zapošljavanje, ni ustupke sindikalnim organizacijama koje su tu, ne da rade i proizvode, nego da štite svoje interese. To svi znamo i to je nešto s čim moramo da živimo za sada, ali moramo takođe da rešavamo na duži rok.

Što se tiče recesije, pada proizvodnje i svega ostaloga, rekao sam jednu misao ranije - mi smo imali buran rast društvenog proizvoda dok smo imali ekstremno finansiranje zasnovano na podržavanju agregatne tražnje. Mi smo pogrešno procenili, ne želim pojedinačno bilo koga, ali pogrešno smo procenili da su makroekonomske veličine bile dovoljne da se izbegnu efekti svetske recesije i krize. Ispostavilo se da to nije tako. Ne mislim da je tu bilo ko bio zlonameran, mislim samo da su ljudi potcenili tektonske promene koje je recesija izazvala i da je ona nas pogodila. Mi smo imali visoke rezerve, stabilnu makroekonomsku situaciju, visoku stopu rasta i na površini je sve izgledalo super, ali se dogodilo to da su presušili izvori finansiranja, da je pala tražnja za našim izvozom, da su se dogodile sve najnepovoljnije stvari. Što kažu Amerikanci, to se zove savršena oluja. Znači, dogodilo se najgore moguće u razmaku od 12 do 18 meseci i mi smo uleteli u krizi. Pogledajte naše stope rasta, one su se strmoglavile sa 5,5-6% na -3% i nikako ne možemo da se vratimo.

Ovo što mi radimo, i to neko može da spori. Kao ekonomista želim da vam kažem da mi želimo da očistimo finansije, da očistimo sve što nam je negativni legat prošlosti, da bismo privukli investicije treće generacije, bez kojih nema otvaranja radnih mesta i rasta na duži rok. Prema tome, naš potencijalni rast je tri, četiri, a možda čak i pet posto, ali nakon što rešimo 500 plus preduzeća u restrukturiranju, rešimo efikasnost javnih preduzeća, rešimo efikasnost javne uprave i upravo to radimo. Ja mislim da tu ne bi trebalo da bude dileme, da to moramo da uradimo da bismo izašli na čistinu, gde će nam krupni investitori poverovati.

Do sada su kod nas 2000. godine i u prvih pet godina dolazile investicije koje su bile kupovanje tržišta, duvan, cement, cigarete, koka-kola i ostalo. Prošlo je to vreme. Oni su došli, kupili su tržište i to je u redu, ali to ima ograničeni domet. Onda su došle investicije koje su jurile konjukturu. „Juestil“ kada je došao u Smederevo, nije kupovao Smederevo zato što je Smederevo dobro, mada Smederevo ima svoje prednosti, nego zato što je Smederevo bilo potrebno da se odgovori na izuzetno povoljne uslove na svetskom tržištu. Onog momenta kad su ti uslovi nestali, oni su platili jedan dolar i otišli. Oni sami kažu da je to možda bila pogrešna odluka, ali sada ostavimo i to.

Sada dolazimo na tešku situaciju, u kojoj moramo prvo da nastavimo da prodajemo dobro infrastrukturne stvari. Kada prodajete „Telekom“, ponovo prodajete tržište, ali ne više ono elementarno tržište, nego prodajete rupu na Balkanskom poluostrvu i pitanje je da nađemo strateškog investitora koji će to da valorizuje na pravi način i mnogo više od toga. Evo, sad smo u Americi čuli, pazite, imate interes „Majkrosofta“ i NSR-a, koji posle onoliko godina, to je započeto na početku 2000, 2001, 2002, 2003. godine, prvi ugovori, a posle toga sada ljudi u svetu znaju da u Srbiji postoji 500, 800, 1000 inženjera koji mogu da rade po svetskim standardima, isporučuju softver i sve ostalo. E to treba da valorizujemo, a to nije lako. To zahteva mnogo više stvari koje moramo da uradimo i u promeni sistema i u obrazovanju i u svemu ostalom.

Prema tome, ne može Srbija da bude izuzetak, ne možemo mi prostim industrijama da se takmičimo u svetu i ostvarujemo dohodak. Mi se nalazimo u onome što se zove, o tome smo pisali na mnogim savetovanjima, kriza rasta srednjeg nivoa dohotka. Mi ne možemo beskonačno da podižemo produktivnost ovim načinom rada. Mi moramo da pređemo u bolji nivo organizacije investicije, krupne investicije. E to je ono što pokušavamo ovim stvarima da uradimo, da promenimo okruženje, da promenimo odnos prema stvarima. Ovo pre svega afirmiše približavanje Evropi po nivou cena i ovo afirmiše efikasno korišćenje energije i ovo afirmiše odgovorno ponašanje prema svemu. Za nas afirmiše trajni izvor prihoda koji će popraviti strukturni deficit i omogućiti ono što svi želimo, a to da je napravimo delimično reverziju, ispravku onih smanjenja dohodaka koje smo bili prinuđeni da uradimo u prvom koraku. To je ono što je suština. Hvala lepo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine ministre.

Gospodine Stefanoviću, na ovo izlaganje ministra sigurno da nemate repliku.

Pre nego što dam reč gospodinu Kovačeviću, repliku ima narodni poslanik Zoran Babić na izlaganje gospodina Stefanovića.

(Borislav Stefanović, s mesta: Poslovnik!)

Posle ovoga bi sigurno imali repliku. Izvolite, gospodine Stefanoviću. Molim vas, nemojte zloupotrebiti Poslovnik.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Gospodine predsedavajući, upravo ste prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine, zato što narodni poslanik u svom izlaganju ni na koji način nije izgovorio ime ili političke organizacije osobe kojoj ste upravo dali reč pre nego što sam vas ja prekinuo. Po istom osnovu, što ja prihvatam, ja ne bih imao pravo na repliku i vi ste to pravilno procenili. Doduše, to je vaše pravo i vaša mogućnost da uradite, ali vas molim da po istom aršinu sada ne date kolegi sa druge strane pravo na repliku, jer niko ni njegovo ime niti političke organizacije nije izgovorio. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Stefanoviću, ja ću od službe tražite sinopsis vašeg izlaganja i dobićete ga. Pročitajte ga ponovo i ako vi kažete posle tog izlaganja da poslanička grupa SNS nema pravo na repliku, onda stvarno…

(Borislav Stefanović, s mesta: Nije spomenut. Onda morate i meni dati.)

Mislim da ćete videti da sam ja pravilno postupio kada sam dao reč gospodinu Babiću.

Gospodine Babiću, vi ste se javili po Poslovniku ili tražite repliku?

(Zoran Babić, s mesta: Može Poslovnik.)

Po Poslovniku. Izvolite.

ZORAN BABIĆ: Član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački o kojoj se vodi pretres. Gospodine predsedavajući, nije dovoljno reći samo – oprostite mi moju ružnu prošlost, i da se ta ružna prošlost zaboravi. Nije dovoljno reći samo – da, i mi smo povećali cenu struje, da, i mi smo davali 353 miliona dinara u marketinške svrhe, da, i mi smo davali sportskim klubovima i šakom i kapom, i da se zaboravi.

Ono što je mnogo opasnije, a izrečeno je ovde, a tiče se baš povrede Poslovnika i člana 106. je zašto su olakšice, zašto su neke olakšice date Er Srbiji? Izvinite, molim vas, gospodine predsedavajući Er Srbija je u većinskom vlasništvu države Srbije, u većinskom vlasništvu građana Republike Srbije. Ja ne vidim tu vezu između levičarskih ideja i time da kažete ono što se daje građanima Srbije da je to loše.

Opasne su izjave koje kažu – čudne firme su ispumpale vodu iz Kolubare, iako ja ne vidim nikakvu vezu sa tačkom dnevnog reda. Da, čudne jesu zato što su 23 miliona evra jeftiniju ponudu dale nego što su sve druge firme koje su učestvovale u celom tom postupku. Da, kada se kaže – vaši tajkuni, a šta je sa vašim levičarskim tajkunima? Tima koji sede iza vas. Šta je sa tim tajkunima koji su, eto, imaju i zgradu u Banović Strahinji, imaju i kafiće na Topličinom Vencu. Dali su sve te silne lokale da bi pomogli svoju stranku, to je legitimno i normalno i to bih i ja uradio, ali kako su stečeni ti lokali kojima ste garantovali vraćanje duga Demokratskoj stranci? To bogatstvo i ti politički tajkuni, ekspresno nastali u vreme vladavine Demokratske stranke i levičarske ideje kojima se prosipaju ovde i zasipaju, populistički zasipaju građane Republike Srbije, e to ne može nikako da se spoji.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Gospodine Stefanoviću, povreda Poslovnika?

Vi ste se javili pre gospodina Šutanovca. Pa, nije baš tako gospodine Šutanovac, ali izvolite, nije problem, ako vam daje prednost gospodin Stefanović. Izvolite.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Gospodine Bečiću, prekršili ste član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, dali ste pravo uvaženom kolegi da reklamira povredu Poslovnika. U članu 103. se kaže da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, i to neposredno po učinjenoj povredi.

Dakle, imamo situaciju u kojoj je poslanik Stefanović govorio, nakon toga reč dobija ministar, nakon toga neposredno dajete reč poslaniku vaše stranke, a ministar nije učinio povredu Poslovnika. Dakle, kršite Poslovnik namerno, da ne govorim o tome da ne opominjete poslanike koji govore o tajkunima, o imovini na starom gradu, ne govorim o imovini nekog hotela tajfun u Vrnjačkoj Banji. Znači, opet niko drugo nego najstariji poslanik ovde jauče. Stvarno je dosta nepristojno, ali dobro.

Dakle, gospodine predsedavajući, tačno je da neke neobične firme ispumpavaju Tamnavu, tačno je Vlada dala pet meseci…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Šutanovac, ja neću dozvoliti da se dalje krši Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije. Onog momenta kada pokušavate da iskoristite to za repliku, neću dozvoliti dalje.

Gospodin Babić je meni zamerio što kao predsedavajući nisam opomenuo gospodina Stefanovića kada je jednu renomiranu firmu iz Novog Sada, koja postoji 30 godina nazvao firmom „tašna i mašna“. Ja to nisam to u tom trenutku učinio, kao što nisam učinio da vi koji ste se prepoznali u tome što je gospodin Babić, ja vas nisam prepoznao kada se govori o tim nekretninama, po Vračaru, ali ako ste se vi prepoznali ja tu ne mogu ništa.

Da li želite da se Skupština izjasni? Zahvaljujem. Izjasniće se.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Gospodine predsedavajući, član 104. omogućili ste poslaniku iz većine, lideru većine da govori preko dva minuta, potpuno van teme dnevnog reda.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Stefanoviću, još sam bio dužan jedno objašnjenje, izvinjavam se gospodinu Šutanovcu, kako sam dao reč gospodinu Babiću. Videli ste da je gospodin Babić trebao da dobije reč i prozvao sam ga, ali sam u međuvremenu dao reč ministru i moja je krivica što sam dao prednost ministru u tom trenutku, iako je gospodin Babić tražio reč.

Izvolite, nastavite.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući, ali mislim da to ni na koji način ne može da negira činjenicu da ste povredili član 104. jer ste gospodinu Babiću dozvolili da svoje ukazivanje na povredu Poslovnika u celosti pretvori u repliku, u celosti. Ni jednom ga niste opomenuli, kao što sada mene opominjete, bez ikakvog razloga, umesto da mi dozvolite da obrazložim.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Stefanoviću, nisam opomenuo gospodina Babića, koji je takođe govorio o povredi Poslovnika i delom koristio to za repliku, zato što ste pre toga vi čitavo vreme povredu Poslovnika koristili za repliku. Izvolite, gospodine Stefanoviću.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)

Zahvaljujem.

Reč po povredi Poslovnika ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

NEĐO JOVANOVIĆ: Zahvaljujem se predsedavajući.

Pozivam vam se na član 104. stav 2. po kome imam pravo na repliku, imajući u vidu izlaganje poslanika Borka Stefanovića i već dugo čekam na to svoje poslaničko pravo.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Jovanoviću, ne možete se pozvati na isti član na koji se pozvao gospodin Stefanović.

NEĐO JOVANOVIĆ: I te kako mogu.

PREDSEDAVAJUĆI: Takođe, nemate pravo na repliku. Zahvaljujem se.

NEĐO JOVANOVIĆ: Molim vas, onda po Poslovniku. Povredili ste Poslovnik, predsedavajući. Povredili ste sada član 103.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Jovanoviću, javili ste se po povredi Poslovnika i ja sam rekao da nemate pravo. Da li želite da se Skupština izjasni. Ne, zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Zoran Babić, po Poslovniku.

ZORAN BABIĆ: Povređen je član 107. predsedavajući, dostojanstvo Narodne skupštine se narušava i neznanjem, a neznanje je kada se kaže da je ministar prekršio Poslovnik. Poslovnik može da prekrši po ovom Poslovniku samo može da prekrši predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine.

A sa druge strane, gospodine predsedavajući, spreman sam da menjam svu svoju i pokretnu i nepokretnu imovinu sa onima koji me prozivaju za tu imovinu. Spreman sam sa gospodinom Šutanovcem da menjam svu svoju i pokretnu i nepokretnu imovinu.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Babiću. Nemojte, biće vam puno.

Reč ima po povrede Poslovnika gospodine Neđo Jovanović.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Molim vas, replika, pomenut sam direktno imenom.)

Znate, gospodine Šutanovac, da na povredu Poslovnika nemate pravo ne repliku. Znate, trebalo bi bar toliko da znate Poslovnik.

Reč ima gospodin Jovanović, povreda Poslovnika.

NEĐO JOVANOVIĆ: Povredili ste član 103. Poslovnika, imajući u vidu da ste mi oduzeli reč na neposlovnički način. Nije tačno da se ja ne mogu pozvati na isti član. Ja se ne mogu pozvati samo na istu povredu i da već jednom ova Skupština prestane sa jednim grubim, pogrešnim tumačenjem Poslovnika. Povrede mogu biti različite. Manifestacije povreda mogu biti različite. Ja se mogu stalno pozivati na član 27. koji se odnosi na rukovođenje vašim radom i Skupštinom, a manifestacije povredama mogu da budu mnoge, od uvreda neovlašćenog prilaska do vas, dobacivanja poslaniku i tako dalje. Ali, vi ne možete nikome, ni meni, ni kolegama iz pozicije, ni opozicije uskratiti pravo da se pozovem na taj član. Mislim da je vreme da se sa tom praksom prekine.

Što se tiče onoga što ste meni uskratili, mislim da je vreme da dobijem pravo na repliku, na izlaganje gospodina Borka Stefanovića imajući u vidu…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Jovanoviću, nemate pravo ne repliku, to procenjujem kao predsedavajući. Zahvaljuje. Da li želite da se Skupština izjasni o povredi u danu za glasanje? Da, hvala.

(Neđo Jovanović, s mesta: Da, po članu 103.)

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. Izvolite i da se vratimo da govorimo po dnevnom redu.

GORAN KOVAČEVIĆ: Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, ma koliko mere Vlade Republike Srbije davale rezultate, gospodine ministre, ne mogu svi da veruju u rezultate, a o tim rezultatima možda najbolje da prekinemo ovu raspravu, govori izveštaj Fiskalnog saveta od samo pre pet dana koji potvrđuje sve ono što ste vi nama danas u diskusiji govorili. Naravno da postoji budžetski deficit i taj budžetski deficit jeste posledica nasleđene situacije i za godinu dana nije mogao da bude otklonjen.

Loša i skupa državna uprava. Javna preduzeća koja imaju imovinu i ponašaju se na tržištu monopolski. Lažne subvencije koje su se ticale socijalnog sektora i druga fiskalna davanja koja nisu imala utemeljenje u prihodovnoj strani budžeta, samo su deo i segment loše ekonomske situacije u kojoj se mi nalazimo.

Ekonomske zablude, u pravu ste, koje traju generacijama, ne Vladama, dovele su nas u situaciju da vremenom nagomilavamo svoje obaveze, ne samo finansijske, a da ova Vlada zajedno sa kamatom pokušava da ih isplaćuje, i isplaćuje ih u 2015. godini.

Kada smo planirali budžet za 2015. godinu, sećate se onih dugih rasprava, planirali smo budžetske prihode u visini od 924 milijardi dinara, tog istog vremena, planirali smo budžetske rashode u visini od hiljadu i 115 milijardi dinara i tada smo bili svesni da ćemo u ovoj godini, kao nacija, kao država, kao društvo trošiti više nego što možemo da zaradimo, da ćemo imati deficit, a kada pogledate prihodovu stranu budžeta, onda vidite u stvari dve ključne ekonomske kategorije.

Prva ekonomska kategorija, koja se tiče ekonomske klasifikacije, 7141 tiče se prihoda koji potiču iz poreza na dodatu vrednost i oni iznose oko 399 milijardi dinara, planirali smo.

Istovremeno, planirali smo drugi ekonomski prihod, koji je najveći i to su akcize, u iznosu od 215,7 milijardi dinara. U toj ekonomskoj klasifikaciji 717. imate prihode koji potiču od naftnih derivata, nafte u visini od 120 milijardi dinara. Prihodi od akciza na duvanske proizvode u visini od 80 milijardi dinara i 13,7 milijardi ostalih prihoda.

Govorim o planiranim prihodima i red je gospodine ministre da kažete da Fiskalni savet, ne vi, kaže da su ti prihodi svi do jednog veći. Neuporedivo su veći i to je rezultat vašeg rada.

Mi danas, kada govorimo o ovom Zakonu, o izmeni Zakona o akcizama, u stvari govorimo o drugom ključnom izvornom prihodu koji puni budžet Republike Srbije, o akcizama.

Mi hoćemo Predlogom ovog zakona da izmenimo i uvedemo u red sve one proizvode koji danas nisu zahvaćeni akciznom politikom, odnosno fiskalnom politikom, zato što kada ih uvodimo u akciznu politiku automatski povećavamo i iznos poreza na dodatnu vrednost.

Ko je su to stvari koje mi danas menjamo? Pa, pre svega ako pogledate Predlog izmena zakona videćete član 2. gde kažemo, da da hoćemo, da u stavu 3. ubacimo novi proizvod koji se zove duvan koji služi za grejanje, a ne sagoreva, koji se greje, a ne sagoreva, hoćemo da ubacimo u članu 2, stav 6. koji govori o korišćenju tečnosti za punjenje električnih cigareta. Nećemo ovu prvu kategoriju oporezovati, odnosno utvrditi akcizu u visini od 40% na najnižu cenu 1000 cigareta, ovu drugu četiri dinara po jednom mililitru.

Do sada nismo imali ove ekonomske kategorije, odnosno ove proizvode koji su se nalazili na nivoima akciza. Zašto? Pa, kao i svako tržište i tržište duvanskih proizvoda prati rast i razvoj, prati nove tehnologije, pojavljuju se novi proizvodi koji svojim cenama, uslugama, privlače potrošače i počinju da zauzimaju sve veći segment tržišta. Takav je slučaj i sa proizvodima o kojima danas govorimo.

Prosto, na tržištu duvana pojavili su se proizvodi koji ranije nisu ni mogli da budu definisani, koji zbog svoje cene, zato što se delom ne nalaze na akciznoj politici imaju nižu cenu, postaju konkurenti i svakog trenutka zauzimaju sve veći segment tržišta, duvanski proizvodi.

Naravno, da proizvodi koji se tiču akcizne politike neće biti dovedeni u pitanje, ali mogu da budu. Istovremeno, ako ti proizvodi nemaju akciznu politiku i ne nalaze se u fiskalnom poretku na taj način, oni stvaraju ne jedinstvo potrošača, pa jedni korisnici duvanskih proizvoda plaćaju akcizu, a drugi ne.

Ovim promenama, u stvari napravićemo jedinstvo, kako proizvođača, tako i potrošača, što u suštini govori o jedinstvu fiskalnih pravila u procesu oporezivanja.

U maju mesecu, znači u prošlom mesecu 2015. godine, na javnom servisu, tj na javnom snabdevanju, faktura je iznosila 11201 milion dinara, to su sve fakture prema sektoru stanovništva i deo faktura koji se tiče privrede.

Da pojasnim, deo faktura koje se tiče privrede govori o fakturama koje se izdaju preduzećima koji zapošljavaju do 50 ljudi i koji imaju limite u prometu na godišnjem novu.

Po novom Zakonu o energetici, od 1. oktobra, svi oni korisnici koji troše više od 30 hiljada kilovata, moraće da se nađu na režimu tržišta, ali to neće bitno uticati na iznos akcize.

Dakle, u maju mesecu 2015. godine faktura stanovništva iznosila je 8 milijardi i 551 milion dinara. Faktura prema tom delu privrede 2 milijarde i 694 miliona. Imate tu još dvadesetak posto koji se tiče preduzeća koje se nalaze na slobodnom tržištu.

Da smo u maju mesecu, ove godine imali ovaj Zakon i da smo ga primenili budžetski prihod po osnovu faktura koji se tiču stanovništva iznosio bi 649 miliona dinara, odnosno 198 miliona dinara na nivou privrede. Ukupno gospodine ministre 840 miliona dinara, za prvih pet meseci, 4 milijarde 687 hiljada dinara.

Gospodine ministre, to je 2,47% akcijskih prihoda na nivou Republike Srbije godišnje, odnosno 0,49% prihoda na nivou jedne godine ukupnih poreskih prihoda.

Ako možete da kažete da je 0,49% poreskih prihoda na nivou jedne nacionalne ekonomije nešto što izaziva ovoliku raspravu? Možda jeste. Ali, u Srbiji je sve to izraženije zato što, prosto, imate taj problem da je politika u svemu.

Prosečan račun u maju mesecu 2014. godine, za sektor stanovništva iznosio je 1400 dinara, u maju mesecu 2015. 355 kilovat sati potrošeno po prosečnom računu, odnosno 2.500 dinara, kako god pogledate prosečno za ovu akcizu građani će izdvajati od 105 do 250 dinara više.

Ako mene lično pitate, kao poslanika da li je to mnogo ili malo? Za 105 dinara u Srbiji, gotovo da ne može ništa da se kupi, za onoga ko nema i 105 dinara je strašno veliki iznos.

Raduje me što u članu 40. ovog Predloga, potpuno definišete način na koji će se naplaćivati akciza, na neki način činite ustupak EPS-u gde kažete da će se akciza naplaćivati na potrošnju koja ide na krajnjeg korisnika, odnosno na merno mesto.

Zašto je to bitno?

Zato što danas, ovih dana, ovih godina slušamo različite priče o EPS-u i one su uglavnom negativne, ali mislim da su one, pre svega rezultat nepoznavanja i preciznog razumevanja argumentacija kako ta funkcioniše.

Ovde ne govorimo o poslovnom gubitku i vi ste o tome govorili, znači ovde govorimo o gubitku na prenosu, na mreži koju ste vi jasno definisali i rekli iznosi 15 do 16% na godišnjem nivou, ali treba reći gospodine ministre punu istinu. Od 9 do 10% gubitka su tehnički gubici.

Nemate danas bilo kakav relevantan mehanizam kojim će utvrditi kako jedna mreža u koju se investira ili ne investira treba da ima, da li 9 da li 10? To je stvar procene, kao što je stvar procene, da vas podsetim i iznos i veličina sive ekonomije u državi Srbiji od 30%.

Znači, imamo tehničke gubitak, svi teoretičari, svi ekonomisti, ljudi u praksi, kažu da je to odprilike toliko za ovaj poslovni sistem, ovako kako funkcioniše EPS, 4%, odnosno 4,5% su tehnički gubici u Nemačkoj, jednoj od najrazvijenijih ekonomija u toj oblasti. U Sloveniji 5%.

Znači EPS pravi problem od 4-5% tehničkih gubitaka koji su posledica ne investiranja.

Od 5 do 6 od 9, 10 do 15, 16 gubici su komercijalni, u prevodu krađa. Da li postoji problem sa komercijalnim gubicima u jednoj zemlji u Evropi u ovom trenutku? Ne postoji, gospodine ministre. Da li je EPS odgovoran? Da, jeste. Da li primarno? Nisam siguran. Mora da mu pomogne država.

Raduje me i što EPS naplaćuje u ovom trenutku, u 2015. godini 95,74% fakturne realizacije, 95,47%. To znači da će samo 4,73% ići na teret likvidnosti EPS-a, odnosno da će 0,39% onoga što se ne naplati ići na njegov teret.

Od 1. avgusta 2013. godine stepen naplate je 94,32%. Postoje brojni proizvodi koji se proizvode u Srbiji i to nije sporno. Malo njih zadovoljava evropske i svetske standarde. Ja ne mogu da se setim proizvoda, gospodine ministre, za koji možete da kažete da je toliko konkurentan, kao ono što proizvodi EPS.

Danas EPS po svojoj ceni, nesporno, svi znamo ima najnižu proizvođačku cenu i prodajnu cenu u regionu, u Evropi i ne dovodi se u pitanje da li bi EPS mogao svoj proizvod koji prodaje da proda bilo gde danas u svetu. Da, mogao bi.

I kada danas govorite o funkcionisanju te firme, a slušamo neprekidno, da, o toj firmi možete da govorite kako god hoćete. Trideset šest hiljada ljudi manje nego što je radilo pre dve godine, ako uzmete ljude koji su radili na privremeno povremenim poslovima i na određeno vreme, neuporedivo manje radi danas u toj firmi. Trideset šest hiljada ljudi svakog dana donosi na desetine operativnih odluka, gotovo svaku od tih možete da kritikujete. Ali tih 36 hiljada ljudi dostavlja svoj proizvod i na mestu potrošnje koji je desetinama kilometara odaljen od poslednjeg sela, na različitim nadmorskim visinama, u različitom vremenu, a počinje tako što se krene iz rudnika, vodotoka, u složenom tehnološkom procesu, preko miliona kilometara mreže, stotine hiljada, možda, transformatora dođe do potrošača i isporuči mu energiju.

I u pravu su svi oni koji kažu da EPS treba da se menja. I u pravu su svi oni koji ga kritikuju i oni imaju potpuno pravo, ja ih podržavam, zato što na fakultetima, institutima, u svojim firmama oni proizvode proizvode, intelektualnu vrednost koji na evropskom tržištu vredi mnogo više nego što je nesporna cena i proizvod koji prodaje EPS.