Privremene narodna skupština stenografske belešKE

Što se tiče cene električne energije u Srbiji, ona je u poređenju sa zemljama iz okruženja kako onih u EU, tako i onih koje još uvek nisu, ali su na putu i do 50% niža. Znači ni u kom slučaju se ovde ne može govoriti o nekom drastičnom povećanju struje, a navešću konkretan primer. Za prosečan račun potrošača od 2.600 dinara mesečno to povećanje će iznositi oko 325 dinara.

Naravno da nisu popularne mere, ali ovo jeste jedna od mogućih mera u cilju finansijske konsolidacije, u cilju ekonomskog oporavka i u cilju bitisanja ove države na zdravim ekonomskim osnovama. Samo bitisanje države na zdravim ekonomskim osnovama može doprineti napretku države u svakom mogućem smislu.

Još jednom želim da napomenem da električna energije dugo godina, a i u prethodnom režimu gotovo da je smatrana kao isključivo socijalna kategorija. Moram da napomenem da je električna energija roba, da ona nije neekonomska kategorija, da je ona ekonomska kategorija, ali ova Vlada kao socijalno odgovorna Vlada i te kako vodi računa o najsiromašnijim građanima Republike Srbije, pa je kroz program ekonomsko zaštićenog kupca zaštitila najugroženije stanovništvo Republike Srbije.

Takođe želim da kažem da je električna energija u periodu od 2008. do 2012. godine poskupela za 42%, takođe želim da naglasim da će ova sredstva od akciza sem punjenja budžeta od 7,5% u iznosu od 4,5% biti korišćena za oporavak Elektroprivrede. Želim da naglasim da se ovim izmenama i dopunama zakona sem akciza za električnu energiju za krajnje potrošače uvode i akcize na tečnosti za punjenje elektronskih cigareta i one iznose četiri dinara po jednom mililitru tečnosti, a jedan mililitar tečnosti je ekvivalent za jednu paklicu cigareta. To je otprilike 10,5% kada je u pitanju akciza, a u smislu punjenja republičkog budžeta to je oko 200 miliona godišnje.

Ono što takođe želim da naglasim jeste uvođenje akciza na nesagorevajući duvan kao novi duvanski proizvod. Nesagorevajući duvan kao novi duvanski proizvod uvela je Italija i on se na tržištu Italije pojavio krajem 2014. godine, uveo je i Portugal, ali se na tržištu još uvek ne nalazi. Ključni element za uvođenje ovih proizvoda, što se tiče proizvodnje je uvođenje akciza na proizvode i smatramo da će punjenje po ovom osnovu budžeta znatno doprineti punjenju budžeta akciza po ovim osnovama.

Ono što takođe hoću da naglasim to su pre svega dva zajma, zajam koji je Republika Srbija potpisala sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, a odnosi se na sređivanje zemljišne administracije, kao i zajam koji je potpisan za razvoj i restrukturiranje preduzeća. Oba zajma su potpisana 17. aprila 2015. godine u SAD prilikom posete premijera i članova njegovog tima.

Zašto hoću da stavim akcenat na zajam za projekat unapređenja zemljišne administracije? Zato što smo mi jedna od retkih zemalja u ovom delu Evrope koja nema uređenu zemljišnu administraciju, odnosno nema uređen katastar nepokretnosti. To je takođe višedecenijski problem. Ova Vlada više to neće da gura pod tepih, krajnje je vreme da se nacionalna infrastruktura koja se tiče geoprostornih planova uradi. Implementacija ovog projekta jeste jedan od načina za uređenje nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Na šta to još ima direktan uticaj? Ima na pozicioniranje naše zemlje kod Svetske banke i Svetskog foruma ekonomista na rang listi kao privlačnih destinacija. Za razliku od predstavnika bivšeg režima u čije vreme je građanima trebalo preko 260 dana da dobiju građevinsku dozvolu, ova Vlada kao odgovorna je obećala građanima da će građevinske dozvole dobijati za 28 dana. Zakon je usvojen i građani građevinske dozvole već dobijaju za 28 dana.

Mi to i dalje želimo da unapređujemo i ovaj zajam upravo jeste u cilju unapređenja toga da se na jednom mestu dobije sve, da građanin u svakom momentu elektronskom komunikacijom može da dođe do svojih podataka. Benefiti se svakako ne odnose samo na građane. Benefiti se odnose i na one koji posreduju u prometu nekretnina, a to su advokati i procenitelji itd, ali se i te kako odnosi i na državne institucije, pre svega na Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvo pravde i Ministarstvo državne uprave, samih lokalnih samouprava jer uspostavljanjem elektronskog sistema u svakom slučaju da će najveće benefite dobiti građani.

Ono što takođe želim da napomenem, a što se odnosi na decenijski nasleđen problem ove Vlade od strane bivšeg režima, to je zajam za razvoj i restrukturiranje preduzeća. Znamo da je decenijama bivša vlast po populističkoj i demagoškoj politici, a dajući sredstva iz državnog budžeta, zahvaljujući sredstvima pre svega iz državnog budžeta na direktan način pomagala ova preduzeća. Jedan deo tih preduzeća ima svoje tržište. Jedan deo tih preduzeća možda neće naći svoje tržište, ali ono što svakako treba napomenuti je da jedan deo preduzeća odlaskom u stečaj može naći uslove za svoj opstanak i dalju proizvodnju.

U tom smislu, ovim projektom obezbeđena su sredstva u iznosu od 88 miliona i 300 hiljada evra. Sredstva su povoljna. Daju se na period od 20 godina. Grejs period je 8 godina. Kompletna sredstva će se prebaciti u jednoj tranši, a početak otplate kredita biće 2023. godina. Ono što takođe moram da napomenem je da su ovi zajmovi zaključivani na osnovu programa Vlade Republike Srbije i na osnovu zacrtanih ciljeva koje je Vlada Republike Srbije u tom programu postavila.

Znači, pre potpisivanja i zaključivanja ovih sporazuma postojala je odluka, kao i drugi dokumenti Vlade koji će pratiti implementaciju ovih projekata.

Ono što takođe želim da naglasim je da je budžetom za 2015. godinu Vlada već u razdelu Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja opredelila iznos za 16 milijardi dinara koji će biti namenjeni za one radnike koji će u preduzećima biti proglašeni viškovima. Takođe, ono što želim da naglasim je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja isto u okviru programskih aktivnosti ovog projekta sklopilo sporazum sa Nacionalnom službom za zapošljavanje koja će imati obavezu da obiđe ova preduzeća koja planiraju da otpuste, odnosno da proglase viškom više od deset zaposlenih, da im ponude konkretnu pomoć i podršku, zatim da izvrše obilazak poslodavac na teritoriji lokalnih samouprava gde se nalaze ta preduzeća, kao i još najmanje 20 poslodavaca u tom istom mestu ili okolnim mestima, kao i da sarađuju sa Savetom za zapošljavanje lokalnih samouprava kako bi se pronašlo adekvatno rešenje za ove radnike.

Ono što moram da napomenem takođe je da će Nacionalna služba za zapošljavanje biti u obavezi da sem vođenja evidencije svih radnika napravi i individualne planove kako bi se ovim radnicima pružila adekvatna podrška i pomoć naravno u okviru zakonom propisanih uslova.

Za razliku od prethodnog režima koji je svoju politiku zasnivao na populizmu, na demagogiji, na davanju državnih para u krajnje neprofitabilna preduzeća, a zarad toga da bar još jedan mandat ostanu na vlasti, ova Vlada, za razliku od njih, počela je odmah sa strukturnim reformama, sa reformama koje znače ekonomski oporavak zarad današnjosti, ali i budućnosti. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima Milan Stevanović, a neka se pripremi Vučeta Tošković. Prijavite se, molim vas.

MILAN STEVANOVIĆ: Hvala poštovana predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, govoriću o Zakonu o akcizama jer to je očigledno najzanimljivije danas. Mislim da se EPS nalazi sada na prekretnici. Zašto? Evropska unija je dala nalog da pet naših termoelektrana u sledećih 10 ili 15 godina bude zatvoreno ili renovirano. To nisu mali kapaciteti. Tu se nalazi „Nikola Tesla“, tu se nalazi „Kolubara“, otprilike oko 1.800 megavata, i „Morava“. Moramo sada da razmišljamo da li ćemo imati para da to uradimo, jel imamo nameru da ulazimo u EU ili ne.

Proces planiranja u našem elektroenergetskom sistemu nije lak. Sa jedne strane, Vlada se trudi i pokušava da smanji potrošnju preko štednje svih nas građana, što je opravdano i što sve zemlje na svetu rade. Sa druge strane, želimo da povećamo potrošnju električne energije jer ona je kičma razvoja, ali taj razvoj ne može da bude kontinuiran razvoju proizvodnje. Na primer, mi smo 2013. godine potpisali ugovor za „Kostolac“, a tek 2019. godine imaćemo struju iz „Kostolca“.

Moramo ozbiljno da razmišljamo kada i kako planiramo u elektroenergetskom sistemu. Upravo zbog toga mislim da treba da se okrenemo jedinom izvoru energije koji, kao i svi, nije dovoljno razvijen na našim prostorima, a on je stalan, ogroman i besplatan. Imamo ga 365 dana godišnje i zove se sunce. Pre 15 dana „Tesla“, američka kompanija, izvršila je prezentaciju najnovijih sistema koji omogućavaju da svako domaćinstvo može da sačuva struju koju dobija preko solarne energije. To je do sada bio ogroman problem, ali ne samo za domaćinstva, oni sugerišu to uopšte i za privredu i napravili su mapu Amerike gde su pokazali da je dovoljno nekoliko piksela od te velike mape da se tu naprave solarni sistemi koji će potpuno zadovoljiti potrebu ogromne američke industrije. Veoma je bitno da mi sada to radimo.

Gde će ove pare koje ćemo dobiti da završe i da se okrenemo ne alternativnom izvoru energije, on će uskoro postati glavni izvor energije. Nema fosilnih goriva dovoljno, a ovo sve imamo besplatno. Puno vam hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima Vučeta Tošković. Izvolite.

VUČETA TOŠKOVIĆ: Hvala poštovana predsednice.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na diskusije prethodnih poslanika iz prošlog režima iz prostog razloga što oni misle da smo mi sve zaboravili šta se sve dešavalo od 5. oktobra do 2012. godine. Dakle, vlast je preuzeta na bajonetima. Prva godina je bila ko će šta da preuzme od ministarstava, ko će se na koje mesto postaviti. Sve ostale godine su bile na neki način monotone i ništa se nije dešavalo.

Naš narod kaže da svako vreme ima svoje breme. Mi smo nasledili, ako računamo za godinu dana jedno vreme, nasledili smo 11 velikih bremana, da ih tako nazovem, koji su pali na teret ove Vlade i njenog predsednika Aleksandra Vučića.

Sve što ste uradili do 2012. godine uspeli ste, zarad naroda koji nas posmatra, da uništite kompletnu privredu Republike Srbije, sve što je valjalo propalo je, prodato je i više ne postoji.

Sada da pređemo na Predlog zakona o kome govorimo. Dobro je što je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama došao u Skupštinu da bi se o njemu raspravljalo, jer je on bitan u sprovođenju reformi koje je predsednik Vlade Aleksandar Vučić započeo, a ja tvrdim da će ih i uspešno završiti. Ove reforme jesu teške, bolne, nepopularne, osporavane, od onih koji za 12 godina nisu najavljivali bilo kakav oporavak ove zemlje. Ne daj Bože da su sada na vlasti, ulicama bi tekli med i mleko, kako oni kažu. Donošenjem ovog zakona, a i mnogih drugih, polako ali sigurno reforme daju rezultate.

Moja malenkost je doživela i preživela mnoge neuspele reforme u bivšoj Jugoslaviji, koje su samo obećavale bolji život građana ondašnje Jugoslavije. Ali, i tada je bio preči socijalni mir od temeljnog izvođenja reformi. I tako do današnjeg dana, tj. do pre tri godine. Niko nije ni pomislio da pokrene reforme da bi ovu zemlju izvukao iz teškog stanja.

Prvi put posle Drugog svetskog rata drznuo se jedan mlad čovek da pokrene reforme u Srbiji, ne radi sebe već radi Srbije i njenih građana, a to je Aleksandar Vučić, sviđalo se to vama ili ne.

Ove reforme ja sada doživljavam, kao i mnogi građani Srbije, sa nadom da će se uspešno sprovesti i da će prioriteti reformi biti reforme, a ne da prioriteti budu socijalni mir građana, samo zarad ostajanja na vlasti. To predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, neće dozvoliti ni sebi, ni drugima koji osporavaju reforme, pa makar bili i iz vlasti.

Reforme su započete i one će se uspešno završiti, bez obzira na mnoga osporavanja. Ima tu i onih kojima reforme ne odgovaraju, koji bi na monopolistički način da ugroze reforme, ali, to Vlada neće dozvoliti.

Da bi reforme bile uspešne, donose se mnogi zakoni, kao i ovaj zakon o akcizama, koji uređuju i obezbeđuju poreski sistem i finansiranje i ostvarivanje prava i u državi, Republici Srbiji, utvrđen Ustavom i zakonom. Ja neću govoriti i ulaziti u detalje ovih zakona, ali ću govoriti o potrebama uvođenja akciza, kako bi budžet Srbije imao redovan priliv. Tu je bitno usklađivanje propisa Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EZ i država članica, s jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i pitanjima o trgovinama.

Harmonizacija akcize, politika, pre svega se ispoljava u daljem usaglašavanju sa sistemom oporezivanja akcizom energetike EU i Direktivom o restrukturiranju osnova zajednica o oporezivanju energenata i električne energije. Ovim zakonom se predlaže proširenje predmeta koji bi se oporezivao akcizom i na električnu energiju.

Pored toga, donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnosi na fiskalnu konsolidaciju, a koji predstavlja osnov za sprovođenje Sporazuma sa MMF-om, tako da će se ovim zakonom obezbediti, s jedne strane, stabilniji priliv sredstava od akciza u republičkom budžetu, a s druge strane ekonomičnija potrošnja električne energije.

Propisivanjem akciza na električnu energiju po stopi od 7,5% na osnovicu koju čini cela električne energije u koju se uračunavaju svi troškovi koji su direktno vezani za isporučivanje energije, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju oblast energetike, obezbediće se godišnje povećanje poreskih prihoda u iznosu od oko 17 milijarde dinara, s time da se procenjuje da će do kraja tekuće godine prihod iznositi pet milijardi i 400 miliona.

Kakvi će biti efekti donošenja ovog zakona? Stvaraju se uslovi za realizaciju postignutog sporazuma koji se odnose na fiskalnu konsolidaciju. Nedonošenjem ovog zakona neće se postići cilj koji se želi postići. Donošenje ovog zakona na sistematičan i sveukupan način, gde se podrazumeva i pravna sigurnost, oporezuje se i električna energija sa akcizom. Ovim zakonom će se povećati maloprodajna cena električne energije za krajnje potrošače, osim za one potrošače koji su oslobođeni od akciza.

Postavlja se pitanje pozitivnih posledica troškova u ovim izmenama zakona, dakle, stabilniji priliv sredstava u budžetu od akciza, sa druge strane, ekonomičnija potrošnja električne energije, opravdavaju ove troškove.

Dakle, SNS i ja ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

ZORAN BABIĆ: Zahvaljujem se, gospođo predsednice.

Pažljivo sam slušao danas ceo tok rasprave i ovde mogu slobodno da kažem da je danas Narodna skupština bila poprište dva koncepta, dve politike. I kada kažem – dva koncepta, dve politike, ne mislim da postoje dobri i loši momci, u smislu da neki loši momci povećavaju cenu struje kroz promenu akciza, a neki drugi dobri momci to ne bi radili ili nisu radili.

Ako pogledamo godine koje su iza nas, vidimo da su stranke bivšeg režima koje su se danas tako zdušno zalagale ne samo protiv ovog zakona nego maltene da se oni skinu sa dnevnog reda, vidi se da su u svakoj godini vlasti, od 2000. godine, bar jednom, a dešavale su se i godine kada se i po tri puta godišnje povećavala cena struje, pa su tako u 2000. godini i 1. marta i 1. juna i 1. oktobra menjali cenu struje, povećavali od 9,5 do 14,1%. Godine 2001, i to 15. aprila, povećali su cenu struje za 36,9%, a 2001. godina je bila godina kada se struja povećavala i više puta, pa su zato 1. juna povećali za 40%. I to je bilo malo, pa su 9. oktobra 2001. godine povećali cenu struje za još dodatnih 15%. Godina 2002. je bila maksimalna godina, bar kada je u pitanju cena struje, odnosno povećanje cena struje. Tako su 1. jula 2002. godine povećali cenu struje za 50%. Ne ovih 12,5% gospodine ministre za čiju saglasnost ste došli danas u Narodnu skupštinu, već za celih 50%. Pitam se – na čemu su tada majke, roditelji, kuvali mleko deci, spremali jaja ili šta već, ono što je danas preokrenuti kolega Veselinović govorio.

Godine 2003, 1. jula je povećanje bilo 15%, pa 1. jula opet za godinu dana, 2004. godine 13%, pa 1. jula 2005. godine 9,5%, pa 1. aprila, uz prvoaprilsku šalu 15%, ali ovih 15% povećanje cene struje nije bila aprilska šala već realnost. Godine 2007, 15. maja, 15% itd, itd. do još jedne prvoaprilske neukusne šale, 1. aprila 2011. godine, kada je cena struje povećana za 15,1%.

I to nije sve. Ono što dokazuje moju prvu tvrdnju da ovde nije sudar dva koncepta, da neko radi nešto loše a neko ne bi to radio, već samo što bi to radili mnogo drastičnije i mnogo više, je i pokazatelj da je tadašnji generalni direktor EPS, gospodin Dragomir Marković, izjavio, i to 19. februara 2012. godine – da planom poslovanja kompanije koju je vodio bivši režim nije predviđeno povećanje cene struje u toj godini, u 2011, jer su već povećali za 15,1%, ali da do kraja 2014. godine cena struje mora da poskupi, odnosno da poraste 60%.

To su nam spremali ti vajni levičari, vajni ljudi koji brinu o kuvanju mleka i o tome šta će i kako će deca u Srbiji da jedu i nema tu koncepta, nekog suprotnog. Da su u prilici da vode Vladu Republike Srbije i našu državu, uradili bi istu stvar još drastičnije i još gore, povećali bi cenu struje. Nema dobrih i loših momaka. Ovde postoji sukob i sudar dva druga koncepta.

Povećavali su struju kako su želeli i hteli. Znate li gde su trošili? Trošili su samo u 2011. godini 343 miliona dinara je potrošio EPS u 2011. godini za medijsku kampanju. Ako znamo da je EPS jedini distributer električne energije, i da nemamo tržište, u smislu više igrača na tom tržištu, i ako znamo da je EPS monopolista, kakva medijska kampanja? Kome je neophodna reklama za EPS? Na kakvim koncertima je potrebno da piše ime Elektroprivrede Srbije, i da sve to košta samo u 2011. godini 343 miliona dinara. Kakva je modernizacija EPS kroz 80 miliona dinara donacije i u toj 2011. godini samo jednom fudbalskom klubu, za kog je verovatno menadžment navijao. Neću da pominjem ime tog kluba, možda i ja navijam za njega. Navijao, ne navijao, sa novcem građana Republike Srbije ne sme na tako neodgovoran način da se ophodi. To je jedan koncept i taj koncept ste pokazali. I, za takav koncept i za takvu politiku građani Srbije su rekli - ne.

Druga politika i drugi koncept koji vodi Vlada Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je politika ozdravljenja. Obećali smo teške mere pre godinu i po dana, i u kampanji pred prošle parlamentarne izbore, milion puta sam rekao, a prešpartao sam celu Srbiju, milion puta sam rekao – moramo da donosimo stvari koje su nepopularne. Moramo da radimo stvari koje su teške. Zašto? Da bi ozdravili naše ekonomske finansije.

Koji ekonomski koncept je da vi povećavate cenu struje, zbirno, sumarno, za 1600 procenata i da uz to povećavate javni dug i da javne finansije budu u takvom stanju u kakvom jesu? Kako to objašnjavate?

Ovo je jedan od koraka, teških koraka, ali koraka koje je neophodno da sprovedemo i da napravimo u cilju ozdravljenja kompletnog ozdravljenja javnih finansija. I, problem je što vama ljudi ne veruju, ni tada da ćete pošteno trošiti taj novac, jer ga niste pošteno trošili, jer ste trošili za koncerte po 340, 350 miliona dinara, za fudbalske timove ste trošili bezmalo još toliko.

Za razliku od nas koji ovaj novac, kao što je došao danas gospodin Vujović ovde da zatraži podršku za takav koncept da trošimo za ozdravljenje javnih finansija, da što pre stanemo na tu, kako kaže kolega Marinković, zelenu granu. Da što pre vratimo dugove koje nismo mi uzeli, koje nismo mi napravili, koje nije napravio Aleksandar Vučić, ali je dužan da vrati.

Šta ćemo sa onih milijardu i 200 miliona evra koliko je potrebno da ove godine se samo vrati kroz kamate za kredite koji su uzimani, podizani 2008, 2009, 2010. godine, grejs period prođe, uspavanka prođe, a onda to buđenje ostavili ste nama.

Ovde je bilo dosta govora neznalica. Slobodno mogu da kažem neznalica. Ali, kada neko ne zna, kao što je to uradio gospodin Živković, koji kaže – da ne postoji bruto domaći PDV. Pa, ga je gospodin Vujović onako lepo nauči, kolegijalno, fino, pitomo. Sa druge strane ne dobijamo čak ni jedno – izvini, već dobijamo sledeću uvredu. Šta mogu građani Srbije da pomisle kada o javnim finansijama govori neko ko ne zna da postoji bruto domaći PDV. Kako će znati tek neke komplikovanije stvari?

Kako će znati i kako će se osećati građani Srbije, a verujem da je to bila omaška, nesvesna omaška, kolege Šutanovca koji je napisao - aksciza, i ja sam sklon takvoj vrsti omaški, ali sam i spreman da se izvinim. I, to sam i uradio, ali nismo čuli od kolege Šutanovca da je rekao – oprostite, pogrešio sam, jer ne znam šta je akciza, a šta je aksciza.

Govorilo se o mnogim drugim stvarima, a ponajmanje o onome konkretnom. Rekao je kolega da je za robu i usluge izvršene uštede od 3%, onda kada je ministar Vujović dokazao da je to 11%, nismo čuli izvinite. Nismo čuli – svaka vam čast zato što na takav način radite. Zašto? Zato što je oprobani recept DS i Bojana Pajtića da štedi na svima osim na sebi, na svojoj administraciji. Pa, je tako u Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, da se najveći broj pritužbi o zloupotrebama i malverzacijama odnosi se na dodelu i korišćenje sredstava za sufinansiranje tehnološke pripreme i izgradnje novih kapaciteta u oblasti novih tehnologija u opštinama na teritorijama AP Vojvodine.

Pa, je od 2006. godine do 31. decembra 2012. godine plasirano tri milijarde 222 miliona 367 hiljada 660 dinara. Ukupan dug privrednih društava prema Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj iznosi nešto malo manje od milijardu i 700 miliona dinara, a od 114 plasmana pravnim licima 55 ili nešto više od 40% su krajnje sumnjiva i sporna sa stanovišta njihove zakonitosti i ekonomske opravdanosti. Tako ćemo doći i do firmi „Ekotejp“, „Dandi“, „Merkator“, „Zobeks“, „Nedin produkt“ iz Banatskog Sokolca i tako dalje.

Da li je to regularno? Da li je na takav način trošenje sredstava građana Srbije koji žive u Vojvodini regularan i ispravan i pravi? Da li je ispravan odnos kada u budžetu, a može da se uporedi budžet Republike Srbije i budžet AP Vojvodine. Pogledajte tada kada uporedite, pogledaćete i videćete, da recimo samo za putovanja pokrajinskog premijera sa nepunih 6% podrške, silovanjem demokratije, predvideo za sebe četiri puta više sredstava za putovanja nego što je to predviđeno republičkim budžetom za republičkog premijera gospodina Aleksandra Vučića.

Koja su ovlašćenja pokrajinskog, a koja i koliko široka ovlašćenja republičkog premijera? Sada će ti i takvi da nam govore – eto, vi povećavate cenu struje i vi ćete ono što je predviđeno na taj način, a to je 17 milijardi dinara u budžetu, odnosno do kraja 2015. godine da će taj prihod iznositi dodatnih 5,4 milijardi dinara, trošiti na neki drugi način. Vi koji samo za putovanja premijera koristite i trošite četiri puta više sredstava nego što to troši republički premijer.

Govorilo se ovde i o partijskom zapošljavanju. Šta ćemo sa partijskim deljenjem novca? Šta ćemo sa onim konkursima koje AP Vojvodina dodelila samo i isključivo svojim kadrovima i svojim članovima. Pa, zar mislite da samo članovi DS u Vojvodini se bave humanitarnim radom. Ne postoji nijedna druga humanitarna organizacija. Preduslov za dobijanje tih sredstava, bespovratnih sredstava je članstvo u DS. Visina određuje sa kim si blizak u DS.

Verujem i ne želim da ovim izazivam repliku niti da govorim u pežorativnom smislu, ali verujem da onaj ko je blizak sa kolegom Stefanovićem, dobiće ali nešto malo. Ali, ako si blizak sa Ješićem, možda nešto malo više. Ali, ako si blizak sa Pajtićem, ma, pišeš cifru, to je otvoreno, nalog je otvoren skroz. Nejasan mi je samo položaj gospodina Šutanovca, šta dobijaju oni koji su bliski sa njim? U stvari, nema bliskih sa gospodinom Šutanovcem, oprostite.

Sve u svemu, gospodine Vujoviću, SNS će prihvatiti svoju odgovornost i prihvata svoju odgovornost, podržaćemo ovaj predlog zakona zato što znamo da novac na taj način prikupljen do kraja ove godine od 5,4 milijardi dinara, odnosno nešto više od 17 milijardi dinara koliko je projekcija na godišnjem nivou će doći u prave ruke i doći će za prave ciljeve. Pravi cilj je ozdravljenje naših javnih finansija, dolaska na tu zelenu granu, razmišljanja i pregovora koje ćete, siguran sam voditi već do kraja ove godine o onom realnom povećanju plata i penzija, a ne na nerealnim osnovama. Znam da će taj novac biti u rukama ljudi koji na pošten i odgovoran način raspolažu tim novcem i zbog toga će SNS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala.