Slivija Federiči

Ali, ako na sadašnjost primenimo lekcije iz prošlosti, shvatamo da je obnavljanje lova na veštice u mnogim delovima sveta, tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka, jasan znak procesa „prvobitne akumulacije“, koji govori da su privatizacija zemlje i drugih komunalnih resursa, masovno osiromašenje, pljačka i sejanje razdora u nekada čvrsto povezanim zajednicama opet na dnevnom redu. „Ako se ovako nastavi“, rekli su stariji ljudi iz nekog senegalskog sela jednom američkom antropologu, izražavajući svoja strahovanja za budućnost, „naša deca će jesti jedni druge.“ I to je zaista ono što prati lov na veštice, bez obzira da li se ovaj sprovodi odozgo, kao sredstvo za kriminalizaciju otpora pljački, ili odozdo, kao sredstvo za prisvajanje sve oskudnijih resursa, kao što je to izgleda danas slučaj, u nekim delovima Afrike.

U nekim zemljama, taj proces i dalje zahteva mobilizaciju veštica, duhova i đavola. Ali, ne treba da se zavaravamo kako nas se to više ne tiče. Kao što je to primetio Artur Miler, u svom tumačenju suđenja vešticama iz Salema (Arthur Miller, The Crucible, 1953), čim se sa suđenja vešticama ukloni metafizička pompa, u njima prepoznajemo nešto sasvim poznato.

NAPOMENE

1. Sikoraks, veštica, u stvari nije postala deo imaginacije latinoameričkih revolucionara, kao što je to bio slučaj s Kalibanom; ona je i dalje nevidljiva, kao što je to dugo vremena bila i borba žena protiv kolonizacije. Kada je reč o Kalibanu, ono što on predstavlja dobro je izrazio, u jednom svom veoma uticajnom eseju, kubanski pisac Roberto Fernandez Retamar:

Naš simbol nije Arijel… već Kaliban. To je nešto što smo mi, mestički žitelji tih istih ostrva na kojima je živeo Kaliban, videli naročito jasno. Prospero je osvojio ostrva, pobio naše pretke, porobio Kalibana i naučio ga svom jeziku, da bi ga ovaj mogao razumeti. Šta je drugo Kaliban mogao da uradi osim da taj isti jezik upotrebi – danas nema drugog – da bi ga prokleo…? Od Tupaka Amarua (Tupac Amaru)… Tusen-Luvertira (Toussaint-Louverture), Simona Bolivara… Hosea Martija (Jose Marti)… Fidela Kastra… Če Gevare… Franca Fanona (Frantz Fanon) – šta je bila naša istorija, naša kultura, ako ne istorija i kultura Kalibana? (Retamar 1989: 14; 5–21)

Videti i Margaret Paul Joseph, Caliban in Exile (1992):

„Prospero i Kaliban pružaju nam snažnu metaforu kolonijalizma. Jedan ogranak tog tumačenja jeste apstraktno viđenje Kalibana, žrtve istorije, frustrirane svešću o svojoj krajnjoj bespomoćnosti. U Latinskoj Americi je usvojeno drugo, mnogo pozitivnije tumačenje, zato što Kaliban tamo predstavlja mase koje teže ustanku protiv tlačenja od strane elite.“ (1992: 2)

2. U svom izveštaju sa ostrva Hispanjole, Francisko Lopez de Gomara je u Historia General de Las Indias (1551) mogao da krajnje sigurno izjavi kako je „glavni bog kojeg imaju na ovom ostrvu đavo“, kao i da je đavo živeo među ženama. (de Gomara: 49) Slično tome, peta knjiga Akostine Historia (1590), u kojoj ovaj razmatra religiju i običaje stanovnika Meksika i Perua, posvećena je raznim oblicima na koje su ti narodi obožavali đavola, uključujući i prinošenje ljudskih žrtvi.

3. „Slika kariba/ kanibala“, piše Retamar, „suprotstavljena je drugoj, onoj koja se može naći u Kolumbovim spisima, gde ovaj piše o američkom čoveku: Aruaku (Aravak; Arawak), s Velikih Antila – Tainu, pre svega – koga opisuje kao miroljubivog, blagog i čak kao plašljivog i kukavičkog. Obe vizije američkog urođenika kružiće vrtoglavo Evropom… Taino će postati rajski stanovnik utopijskog sveta… S druge strane, Karib će postati kanibal – ljudožder, bestijalni čovek, smešten na rub civilizacije, s kojim se mora voditi borba na život i smrt. Ali, te dve slike su manje kontradiktorne nego što se to čini na prvi pogled.“ Svaka slika odgovara nekoj kolonijalnoj intervenciji – koja sebi dodeljuje pravo da kontroliše živote urođeničkog stanovništva Kariba – za koju Retamar smatra da se nastavlja i danas. Potvrdu srodnosti između te dve slike Retamar vidi u činjenici da su i blagi Taino i strašni Karib bili istrebljeni. (Ibid: 6–7)

4. Prinošenje ljudskih žrtvi čini veliki deo Akostinog izveštaja o religioznim običajima Inka i Asteka. On opisuje kako je u Peruu bilo žrtvovano tri ili četiri stotine dece, uzrasta od dve do pet godina – što je bio „duro e inhumano spectaculo (težak i okrutan prizor)“, prema njegovim rečima. A opisuje, između ostalog, i žrtvovanje sedamdeset španskih vojnika, zarobljenih u bici u Meksiku, i kao i de Gomara, s krajnjom sigurnošću tvrdi da su ta ubistva bila delo đavola. (str. 250ff)

5. Medicinski praktikanti iz Nove Engleske su spravljali lekove „od ljudskih leševa“. Među najpopularnijim, koji se naširoko preporučivao kao lek za sve bolesti, bila je „Mumija“, preparat napravljen od nekog ostatka leša, osušenog ili balsamovanog. Kada je reč o pijenju ljudske krvi, Gordon-Gruber piše kako je „povlastica dželata bila da prodaje krv kriminalaca kojima je odrubio glave. Davala se dok je još bila topla, epileptičarima i drugim mušterijama, koji su u gomilama čekali na mestu pogubljenja, ’s lončićima u rukama’.“ (1988: 407)

6. Volter L. Vilijams piše: „Špancima nije bilo jasno zašto Indijanci podležu bolestima, već su u tome videli znak božje namere da iskoreni nevernike. Ovijedo zaključuje: ’Bog nije bez razloga dopustio da budu uništeni. I ne sumnjam da će zbog njihovih grehova bog uskoro završiti s njima.’ Zatim, u pismu kralju, u kojem osuđuje Maje zbog prihvatanja homoseksualnog ponašanja, dodatno objašnjava: ’Želim da spomenem i to, da bih još snažnije naglasio krivicu zbog koje bog kažnjava Indijance, kao i razlog zašto se nisu našli u našoj milosti.“ (Williams 1986: 138)

7. Teoretska osnova Sepulvedine argumentacije u prilog porobljavanja Indijanaca bila je Aristotelova doktrina o „prirodnom ropstvu“. (Hanke 197: 16ff)

8. Rudnik je otkriven 1545, pet godina pre debate između Las Kazasa i Sepulvede.

9. Polovinom XVI veka, opstanak španske Krune je toliko zavisio od američkog blaga – zbog isplate plaćenika koji su se borili u ratovima – da je oduzimala i tovare blaga koji su stizali privatnim brodovima. Oni su obično nosili kući ušteđeni novac učesnika pohoda, koji su planirali da se povuku u Španiju. Tako je, tokom mnogo godina, buktao sukob između iseljenika i Krune, koji je za ishod imao da je prvima bilo ograničeno pravo na akumuliranje bogatstva.

10. Snažan opis tog otpora nalazi se u knjizi Enrike Majera (Enrique Mayer), Tribute to the Household (1982), u delu koji govori o čuvenim visitas, u kojima su encomenderos obilazili sela da bi utvrdili koliko svaka zajednica duguje njima i Kruni. U andskim planinskim selima, satima pre njihovog dolaska, ljudi bi primetili kolonu konjanika, posle čega su mladi bežali iz sela, deca se preraspoređivala po različitim domovima, a zalihe sakrivale.

11. Naziv Taki Onkoj (Taki Onqoy) odnosi se na trans u koji su zapadali plesači, pripadnici pokreta.

12. Filip Deskola piše da je kod Ačuara (Achuar), naroda iz gornjeg toka Amazona, „nužan uslov dobrog vrtlarstva direktna harmonična i stalna razmena sa Nunkui, pokroviteljskim duhom vrtova“. (Philippe Descola 1994: 192) To je ono što svaka žena radi, kada peva tajne pesme i magijske bajalice, „koje zna napamet“, travama i biljkama iz svog vrta, pozivajući ih da rastu. (Ibid.: 198) Odnos između neke žene i duha koji štiti njen vrt je toliko intiman, da kada ona umre, „njena bašta ide za njom, zato što se, osim njene neudate kćerke, nijedna druga žena neće usuditi da stupi u odnos u koji nije sama upućena.“ Kada je reč o muškarcima, oni su „prema tome, potpuno nesposobni da zamene svoje žene u slučaju potrebe… Kada neki muškarac ostane bez bilo koje žene (majke, žene, sestre ili kćerke) koja bi obrađivala vrt i spremala hranu, on nema drugog izbora osim da se ubije.“ (Ibid: 175)

13. Taj izraz je upotrebio Majkl Tausig u svojoj knjizi Shamanism, Colonialism and the Wild Man (Taussig 1991), da bi naglasio funkciju terora u uspostavljanju kononijalne hegemonije u Americi:

„Kakve god zaključke da izvedemo o tome zašto se hegemonija tako brzo širila, pogrešićemo ako previdimo ulogu terora. A pod time podrazumevam razmišljanje kroz teror, što je kako psihološko, tako i društveno stanje, čija se posebnost sastoji u ulozi posrednika kolonijalne hegemonije par excellence: to je prostor smrti, u kojem su Indijanci, Afrikanci i belci stvorili Novi svet.“ (Str. 5; kurzivi su autorkini.)

Tausig, međutim dodaje da je prostor smrti i „prostor transformacije“, budući da se „kroz iskustvo približavanja smrti može steći i mnogo intenzivniji osećaj života; strah može doneti ne samo veću samosvest već i fragmentaciju, a zatim i gubitak sebstva koje se povinuje autoritetu.“ (Ibid.: 7)

14. O položaju žena u Meksiku i Peruu pre osvajanja, videti June Nash (1978, 1980) Irene Silverblatt (1978) i Maria Rostworowski (2001). Džun Neš razmatra opadanje moći žena kod Asteka, koje je bilo povezano s njihovim preobražajem iz „srodnički zasnovanog društva… u klasno strukturirano carstvo“. Ona ukazuje da se do XV veka, kako se društvo Asteka razvijalo u ratoborno carstvo, pojavila rigidna seksualna podela rada; u isto vreme, žene (poraženih neprijatelja) postale su „plen koji su delili pobednici“. (Nash 1978: 356, 358) Uporedo s tim, ženska božanstva su potisnuli muški bogovi – naročito krvožedni Uicilopočtli (Huitzilopochtli) – iako je narod nastavio da ih poštuje. Ipak, „u društvu Asteka žene su imale brojne specijalizacije, kao nezavisne proizvođačice grnčarije i tekstila, kao sveštenice, lekarke i prodavačice. Španska politika razvoja, koju su sprovodili samo sveštenici i predstavnici krune, izokrenula je kućnu proizvodnju u muške radionice i mlinove.“ (Ibid.)

15. Parineto piše da je veza između istrebljivanja američkih „divljaka“ i Hugenota bila veoma jasno prisutna u svesti i literaturi francuskih protestanata posle Vartolomejske noći i da je to posredno uticalo i na Montenjov esej o kanibalima, kao i, na potpuno drugačiji način, na Bodenovo asociranje evropskih veštica sa ljudožderskim i sodomitskim indiosima. Parineto navodi francuske izvore i smatra da je to povezivanje (između divljaka i Hugenota) dostiglo vrhunac u poslednjim decenijama XVI veka, kada su masakri koje su Španci sproveli u Americi (uključujući i pokolj francuskih kolonista, optuženih da su luteranci, u Floridi 1565) postao „široko korišćeno političko oružje“ u borbi protiv španske dominacije. (Parinetto 1998: 429–30)

16. Ovde posebno mislim na suđenja koja je vodila Inkvizicija u Dofineu (Dauphiné) četrdesetih godina XV veka, kada je veliki broj siromašnih ljudi (seljaka ili pastira) bio optužen da kuvaju decu da bi od njihovih tela pravili čarobne praškove (Russell 1972: 217–18); kao i na delo švapskog dominikanca Jozefa Najdera (Joseph Naider), Formicarius (1435), u kojem čitamo da „veštice peku i kuvaju decu, jedu njihovo meso i piju supu koja ostaje u loncu… Od čvrste materije prave čarobne meleme ili pomade, čije je dobijanje treći razlog za ubijanje dece.“ (Ibid: 240) Rasel ukazuje da su „melemi ili pomade spadali u najvažnije elemente veštičarenja u XV veku i kasnije.“ (Ibid.)

17. O „novoj pažnji koja se pridaje veštičarenju (u Africi), eksplicitno konceptualizovanoj u odnosu moderne promene“, videti izdanje African Studies Review iz decembra 1998, posvećeno toj temi. Posebno videti Diane Ciekawy i Peter Geschiere, „Containing Witchcraft: Conflicting Scenarios in Postcolonial Africa“ (ibid: 1–14). Takođe, Adam Ashforth, Witchcraft, Violence and Democracy in South Africa (Chicago: Univ. Of Chicago press, 2005) i dokumentarni video, „Witches in Exile“, u produkciji i režiji Allison Berg (California Newsreel ,2005).

BIBLIOGRAFIJA

Abbott, L. D. (1946). Masterworks of Economics. New York: Doubleday.

Accati, L. et al. (1980). Parto e Maternitá: momenti della biografia femminile. Quaderni Storici/ 44, Ancona-Roma, Agosto 1980.

Acosta, Joseph El P. (1590). Historia Natural Y Moral de Las Indias. Mexico: Fondo de Cultura Economica, 1962 (second revised edition).

Alighieri, Dante. (13xx). Divina Commedia. Priredio Mario Craveri. Napoli: Il Girasole, 1990.

Allen, Sally G. i Johanna Hubbs. (1980). „Outrunning Atalanta: Feminine Destiny in Alchemical Transmutation“. Signs: Journal of Women in Culture and Society, 1980, Winter, vol. 6, no. 2, 210–229.

Amariglio, Jack L. (1988). „The Body, Economic Discourse, and Power: An Economist’s Introduction to Foucault“. History of Political Economy, vol. 20, n. 4. Durham, NC: Duke University Press.

Amin, Samir. (1974). Accumulation on a World Scale: A Critique of the Theory of Underdevelopment. Vol. 1. New York: Monthly Review Press.

— (1976). Unequal Development. An Essay on the Formation of Peripheral Capitalism. New York: Monthly Review Press.

Amman, Jost and Hans Sachs. (1568). The Book of Trades. New York: Dover, 1973.

Anderson, A. i R. Gordon. (1978). „Witchcraft and the Status of Women: The Case of England“. British Journal of Sociology. Vol. 29, no. 2, June 1987.

Anderson, Perry. (1974). Passages From Antiquity to Feudalism. London: Verso, 1978.

Andreas, Carol. (1985). When Women Rebel. The Rise of Popular Feminism in Peru. Westport (CT): Lawrence Hill & Company.

Ankarloo, Bengt i Gustav Henningsen, eds. (1993). Early Modern European Witchcraft: Centers and Peripheries. Oxford: Clarendon Press.

Anohesky, Stanislav. (1989). Syphilis, Puritanism and the Witch-hunt. New York: St. Martin’s Press.

Appleby, Andrew B. (1978). Famine in Tudor and Stuart England. Stanford (CA): Stanford University Press.

Ariés, Philippe. (1972). „On the Origin of Contraception in France“. Navedeno u Orest and Patricia Ranum eds., op. cit. (1972), 11–20.

Ashforth, Adam. (1995). „Of Secrecy and the Commonplace: Witchcraft and Power in Soweto“. Unpublished Manuscript. ([e-mail]. EDU).

— (1998). „Reflections on Spiritual Insecurity in Soweto“. African Studies Review. Vol. 41, No. 3, December.

Bacon, Francis. (1870). The Works of Francis Bacon. London: Longman.

— (1870). The Advancement of Learning. In Works, Vol.III. London: Longman.

— (1974). The Advancement of Learning and New Atlantis. Oxford: Clarendon Press.

Baden, John A. i Douglas S. Noonan. (1998). Managing the Commons. 2^nd ed. Bloomington (IN): Indiana University Press.

Badinter, Elizabeth. (1980). L’Amour en plus. Histoire de l’amour maternel. XVII-XX siècles. Paris: Flammarion.

— (1987). „Maternal Indifference“. In Toril Moi, ed., op. cit. (1987), 150–178.

Baillet, Adrien. (1691). La Vie de Monsieur Descartes. Geneve: Slatkine Reprints, 1970.

Bainton, Roland H. (1965). Here I Stand: The Life of Martin Luther. New York: Penguin Books.

Bakhtin, Mikail. (1965). Rabelais and His World. (Prevedeno sa ruskog). MIT Press.

Bales, Kevin. (1999). Disposable People: New Slavery in the Global Economy. University of California Press.

Barber, Malcolm. (1992). The Two Cities: Medieval Europe 1050–1320. New York: Routledge.

Barker, Anthony. (1978). The African Link. British Attitudes to the Negro in the Era of the Atlantic Slave Trade.1550–1807. London: Frank Cass, Inc.

Barnes, Barry i Steven Shapin, eds. (1979). Natural Order: Historical Studies of Scientific Culture. Thousand Oaks, CA: Sage.

Baroja, Julio Caro. (1961).The World of the Witches. University of Chicago Press, 1973.

Barry, J., M. Hester i G. Roberts, eds. (1996). Witchcraft in Early Modern Europe: Studies in Culture and Belief. Cambridge University Press.

Bartlett, Robert. (1993). The Making of Europe: Conquest, Colonization and Cultural Change: 950–1350. Princeton University Press.

Bassermann, Lujo. (1967). Il Mestiere Piú Antico. (Prevedeno sa nemačkog). Milano: Edizioni Mediterranee.

Barstow, Anne Llewellyn. (1994). Witchcraze: A New History of the European Witch Hunts, Our Legacy of Violence Against Women. New York: Pandora HarperCollins.

Baudez, Claude i Sydney Picasso. (1987). Lost Cities of the Mayas. New York: Harry N. Abrams, Inc., Publishers, 1992.

Baumann, Reinhard. (1996). I Lanzichenecchi. La loro storia e cultura dal tardo Medioevo alla Guerra dei trent’anni. (Prevedeno sa nemačkog). Torino: Einaudi.

Baumgartner, Frederic J. (1995). France in the Sixteenth Century. New York: St. Martin’s Press.

Bayle, Pierre. (1697). Dictionaire Historique et Critique. Rotterdam: R. Leers.

— (1965). Historical and Critical Dictionary: Selections. Priredio Richard H. Popkin. Indianapolis: Bobbs–Merrill.

Beckles, Hilary McD. (1989). Natural Rebels. A Social History of Enslaved Black Women in Barbados. New Brunswick (NJ): Rutgers University Press.

Beckles, Hilary. (1995). „Sex and Gender in the Historiography of Caribbean Slavery“. In Shepherd, Brereton, and Bailey, eds. op. cit., (1995), 125–140.

Beckles, Hilary i Verene Shepherd eds. (1991). Caribbean Slave Society and Economy: A Student Reader. New York: The New Press.

Becker Cantarino, Barbara. (1994). „’Feminist Consciousness’ and ’Wicked Witches’: Recent Studies on Women in Early Modern Europe“. Signs: Journal of Women in Culture and Society, 1994, vol. 20, no. 11 .

Beer, Barrett L. (1982). Rebellion and Riot: Popular Disorder in England During the Reign of Edward VI. The Kent State University Press.

Beier, A. L. (1974). „Vagrants and the Social Order in Elizabethan England“. Past and Present, no. 64, August, 3–29.

— (1986). Masterless Men. The Vagrancy Problem in England,1560–1640. London: Methuen.

Behar, Ruth. (1987). „Sex and Sin, Witchcraft and the Devil in Late-Colonial Mexico“. American Ethnologist. Vol. 14, no.1, February, 34–54.

Beloff, Max. (1962). The Age of Absolutism: 1660–1815. New York: Harper and Row.

Bennett, H. S. (1937). Life on the English Manor. A Study of Peasant Conditions.1150–1400. Cambridge University Press, 1967.

Bennett, Judith M. (1988). „Public Power and Authority in the Medieval English Countryside“. Erler and Kowaleski, eds., op. cit., (1988).

— et al., eds. (1976). Sisters and Workers in the Middle Ages. The University of Chicago Press.

Benzoni, Girolamo. (1565). La Historia del Mondo Nuovo. (Venezia). Milano 1965.

Bercé, Yves-Marie. (1986). History of Peasant Revolts: The Social Origins of Rebellion in Early Modern France. (Prevedeno sa francuskog). Cornell University Press, 1990.

Birrell, Jean. (1987). „Common Rights in the Medieval Forest: Disputes and Conflicts in the Thirteenth Century“. Past and Present, no. 117, November, 22–49.

Black, George F. (1938). A Calendar of Cases of Witchcraft in Scotland,1510–1727. (1971 edition). New York: Arno Press Inc.

Blaut, J. M. (1992). 1492. The Debate on Colonialism, Eurocentrism and History. Trenton (NJ): Africa World Press.

— (1992a). „1492“. Blaut (1992), 1–63.

Blickle, Peter. (1977). The Revolution of 1525: The German Peasant War From a New Perspective. (Prevedeno sa nemačkog). Baltimore: John Hopkins University Press.

Blok, Petrus Johannes. (1898). History of the People of the Netherlands: Part 1. From the Earliest Times to the Beginning of the Fifteenth Century. New York: G. P. Putnam’s Sons.

Bloom, Harold, ed. (1988). William Shakespeare. The Tempest. New York: Chelsea House Publishers.

Boas, George. (1966). The Happy Beast. New York: Octagon Books.

Bodin, Jean. (1577). La République. Paris.

— (1992).The Six Books of a Commonwealth. Cambridge University Press.

Boguet, Henry. (1603). An Examen of Witches. (Prevedeno sa francuskog). Priređeno u Rev. Montague Summers. New York: Barnes and Noble, 1971.

Boime, Albert. (1995). Art and the French Commune: Imagining Paris After War and Revolution. Princeton: Princeton University Press.

Boissonnade, P. (1927). Life and Work in Medieval Europe. New York: Alfred A. Knopf.

Bolton, J. L. (1980). The Medieval English Economy. 1150–1500. London: J. M. Dent & Sons Ltd., 1987.

Bono, Salvatore. (1999). Schiavi Mussulmani nell’Italia Moderna. Galeotti, Vú cumpra, domestici. Napoli: Edizioni Scientifiche Italiane.

Bordo, Susan. (1993). Unbearable Weight: Feminism, Western Culture and the Body. University of California Press.

Bosco, Giovanna and Patrizia Castelli, eds. (1996). „Stregoneria e Streghe nell’Europa Moderna“. Convegno Internazionale di Studi, Pisa 24–26 Marzo 1994. Pisa: Biblioteca Universitari di Pisa.

Bostridge, Ian. (1997). Witchcraft and Its Transformations, 1650–1750. Oxford: Clarendon Press.

Boswell, John. (1980). Christian Tolerance and Homosexuality: Gay People in Western Europe from the Beginning of the Christian Era to the Fourteenth Century. Chicago University Press.

Botero, Giovanni. (1588). Delle cause della grandezza delle cittá. Roma.

Bottomore, Tom, ed. (1991). A Dictionary of Marxist Thought. Oxford: Basil Blackwell.

Bovenschen, Silvia. (1978). „The Contemporary Witch, the Historical Witch and the Witch Myth“. New German Critique. no.15, Fall, 83ff.

Bowle, John. (1952). Hobbes and His Critics: A Study in Seventeenth Century Constitutionalism. London: Oxford University Press.

Boxer, C. R. (1962). The Golden Age of Brazil: 1965–1750. University of California Press.

Bradley, Harriett. (1918). The Enclosures in England: An Economic Reconstruction. New York: AMS Press, 1968.

Braidotti, Rosi. (1991). Patterns of Dissonance. A Study of Women in Contemporary Philosophy. New York: Routledge.

Brandon, William. (1986). New Worlds For Old: Reports from the New World and their Effect on the Development of Social Thought in Europe, 1500–1800. Ohio University Press.

Braudel, Fernand. (1949). The Mediterranean and the Mediterranean World in the Age of Philip the II. Volume I and II. (Prevedeno sa francuskog). New York: Harper and Row, 1966.

— (1967). Capitalism and Material Life, 1400–1800. (Prevedeno sa francuskog). New York: Harper and Row, 1973.

— (1979). The Wheels of Commerce: Civilization and Capitalism, 15^th–18^th Century. Vol. 2. New York: Harper and Row, 1982.

Brauner, Sigrid. (1995). Fearless Wives and Frightened Shrews: The Construction of the Witch in Early Modern Germany. Priredio sa uvodom Robert H. Brown. University of Massachusetts Press.

Brenner, Robert. (1982). „Agrarian Roots of European Capitalism“. Past and Present. no.97, November, 16-113.

Brian and Pullan, eds. (1968). Crisis and Change in the Venetian Economy in the Sixteenth and Seventeenth Century. London: Methuen.

Bridenthal, Renate and Claudia Koonz, eds. (1977). Becoming Visible:Women in European History. New York: Houghton Mifflin Co.

Briggs, K.M. (1962). Pale Ecate’s Team. London: Routledge and Kegan Paul.

Briggs, Robin. (1996). Witches and Neighbours:The Social and Cultural Context of European Witchcraft. London: Penguin.

Brink, Jean R., et al., eds. (1989). The Politics of Gender in Early Modern Europe. Vol. 12 of Sixteenth Century Essays and Studies. Priredili Charles G. Nauert, Jr. Kirksville (MO): Sixteenth Century Journal Publishers, Inc.

Britnell, R. H. (1993). The Commercialization of English Society, 1000–1500. Cambridge University Press.