Ursula Legvin, leva ruka tame

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
64 
nahvataju ledeni visuljci, kada pod nadstre{nicama stoje ostavljene sanke, kada uski 
prozorski prorezi zra~e `utom svetlo{}u kroz nalete susne`ice - tek onda se mo`e 
do`iveti prikladnost ovog grada, njegova odmerenost, lepota. 
 
Mi{nori je bio ~istiji, ve}i, svetliji od Erenranga, otvoreniji i nao~itiji. Njime su 
preovla|ivale velike zgrade od `u}kastobelog kamena, jednostavni, dostojanstveni 
blokovi, svi sazdani prema istom obrascu; tu su bili sme{teni uredi i slu`be satrpezni~ke 
vlade, kao i glavni hramovi jome{kog kulta, koji su satrpeznici proglasili za dr`avnu 
religiju. Nije bilo kin|uravog gomilanja niti nagr|enosti, nije se sticao utisak da se stalno 
nalazite u senci ne~eg visokog i sumornog, kao u Erenrangu; sve je bilo jednostavno, 
velelepno zami{ljeno i sre|eno. ^inilo mi se kao da sam upravo izi{ao iz mra~nog doba i 
bilo mi je `ao {to sam protra}io dve godine u Karhidi. Ovo mi je sada izgledalo kao 
zemlja spremna da zakora~i u ekumensko doba. 
 
Vozio sam se neko vreme po gradu, a zatim sam vratio kola u odgovaraju}u 
sresku upravu i pe{ice oti{ao do obitavali{ta stare{ine ulaznih puteva i luka prve 
satrpezni~ke oblasti. Nikada nisam uspeo da razaberem da li je taj poziv predstavljao 
molbu ili ljubaznu naredbu. Nusut. Do{ao sam u Orgorein da govorim u ime Ekumena i 
sasvim mi je bilo svejedno da li sam ovde ili negde drugde. 
 
Moje predstave o tome da su Orgote ljudi koje je te{ko uzbuditi i koji su vi~ni 
samoobuzdavanju obesna`io je stare{ina [usgis, koji mi je po{ao u susret, osmehuju}i se 
i vi~u}i; stisnuo mi je obe ruke na na~in koji Karhi|ani ~uvaju samo za trenutke sna`nih 
li~nih ose}anja, a zatim stao da ih cima gore-dole, kao da poku{ava kurblom da upali 
motor mojih kola, i kona~no uputio gromoglasan pozdrav ambasadoru Ekumena 
poznatih svetova na Getenu. 
 
Bilo je to iznena|enje, zato {to nijedan od dvanaest ili ~etrnaest inspektora koji 
su proveravali moje isprave nije ni~im pokazalo da prepoznaje moje ime ili pojmove 
izaslanik ili Ekumen - o ~emu su svi Karhi|ani koje sam sreo imali bar neodre|enu 
predstavu. Zaklju~io sam da Karhida nikada nije dopustila da se na orgotskim stanicama 
emituje bilo koja vest o meni, ve} je poku{ala da me sa~uva kao nacionalnu tajnu. 
 "Ne 
ambasador, 
gospodine 
[usgis. Samo izaslanik." 
 
"Budu}i ambasador, onda. Da, tako mi Me{ea." 
 
[usgis, krupan, vedar ~ovek, osmotrio me je od glave do pete i ponovo se 
nasmejao. "Nisam vas takvog zami{ljao, gospodine Ai! Ni izdaleka. Visok kao uli~na 
svetiljka, reko{e mi, vitak kao saoni~ar, ~a|avo crn i zako{enih o~iju... o~ekivao sam 
ledenog d`ina-ljudo`dera, ~udovi{te! Ali ni pomena od svega toga. Jedino ste 
tamnoputiji od ve}ine nas." 
 
"Takva je boja Zemljana", rekoh. 
 
"Bili ste, dakle, u Siuvensinu one no}i kada je napadnut? Me{einih mi prsa! U 
kakvom to svetu `ivimo? Mogli ste da stradate dok ste prelazili most preko Eja, po{to ste 
prevalili toliki put kroz svemir da biste stigli ovde. Dobro! Dobro! Sada ste ovde. 
Mno{tvo ljudi jedva ~eka da vas vidi, ~uje i da vam najzad po`eli dobrodo{licu u 
Orgorein. 

---

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame 
 
65 
 
Iz istih stopa me je smestio, ne pru`iv{i mi uop{te priliku da se usprotivim, u 
jedan stan svoje ku}e. Visoki zvani~nik i imu}an ~ovek, on je `iveo stilom kome nije 
bilo ravna u Karhidi, ~ak ni me|u lordovima velikih pokrajina. [usgisova ku}a 
predstavljala je ~itavo ostrvo i u njoj je bilo sme{teno preko sto name{tenika, doma}e 
posluge, ~inovnika, tehni~kih savetnika i tako dalje, ali ne i ro|aka, ne rodbine. Sistem 
pro{irenih porodica - ujedinjenih u klanove - ognji{ta i pokrajina, iako se jo{ nejasno 
mogao razabrati u ustrojstvu satrpezni{tva, bio je pre vi{e stotina godina 
"nacionalizovan" u Orgoreinu. Nijedno dete starije od jedne godine nije vi{e `ivelo sa 
svojim roditeljem ili roditeljima; sva su ona preme{tana u satrpezni~ka ognji{ta. Nema 
nikakvih povlastica po poreklu. Li~ne ostav{tine nisu zakonite: ~ovek koji umre ostavlja 
sav svoj imetak dr`avi. Svi po~inju jednaki. Ali, o~igledno, nastavak vi{e nije tako 
ravnopravan. [usgis je bio bogat i raskala{an u tom bogatstvu. Nisam ni slutio da na 
Zimi postoji takva rasko{ koju sam zatekao u mojim odajama - imao sam, na primer, tu{. 
Postojalo je elektri~no grejanje, kao i kamin dobro opskrbljen drvima. [usgis se 
nasmeja: "Kazali su mi da dr`im izaslanika u toplom, jer on je sa vru}eg sveta, sa sveta 
koji je prava pe}nica, i te{ko podnosi na{u hladno}u. Postupaj sa njim kao da je trudan, 
stavi mu krzno u postelju, uvedi mu grejanje u sobu, zagrej mu vodu za pranje i dr`i mu 
prozore stalno zatvorene! Je li to dovoljno? Da li }e vam ovako biti udobno? Molim vas, 
recite mi, da li biste jo{ ne{to `eleli da imate ovde." 
 
Udobno! Niko me nikada u Karhidi nije pitao, ni pod kakvim okolnostima, da li 
mi je udobno. 
 
"Gospodine [usgis", rekoh ponesen ose}anjima, "ovde se ose}am ba{ kao kod 
ku}e." 
 
On se nije zadovoljio sve dok nije stavio jo{ jednu prekrivku od krzna pestrija 
preko postelje i nekoliko trupaca u kamin. "Znam kako je to", re~e on. "Kada sam bio u 
drugom stanju, nikako nisam mogao da se ugrejem: noge su mi bile kao led, celu zimu 
proveo sam uz vatru. Bilo je to, razume se, davno, ali se jo{ `ivo se}am!" Getenjani su 
skloni tome da imaju decu dok su mladi; ve}ina njih posle napunjene dvadeset ~etiri 
godine po~inje da koristi sredstva protiv za~e}a, a plodnost u `enskoj fazi prestaje im 
oko ~etrdesete godine. [usgis je ve} bio u pedesetim, te otuda i to njegovo "razume se, 
davno", a i ina~e je bilo te{ko zamisliti ga kao mladu majku. Bio je to tvrdokoran, 
promu}uran, bodar politi~ar, ~ije je ispoljavanje ljubaznosti slu`ilo njegovom interesu, a 
njegov interes bio je on sam. Ovaj tip je sveljudski. Sretao sam ga na Zemlji, na Hainu, 
na Olulu. O~ekujem da }u ga sresti i u paklu. 
 
"Dobro ste obave{teni o mom izgledu i ukusu, gospodine [usgis. Polaskan sam; 
nisam mislio da }e mi glas o meni ovde prethoditi." 
 
"Ne", re~e on, odli~no me razumev{i, "oni bi vas rado dr`ali zakopanog u 
nekom smetu, tamo u Erenrangu, a? Ali pustili su vas da odete i upravo smo tada mi 
ovde shvatili da vi niste jo{ jedan karhidski ludak, ve} ne{to veoma zna~ajno." 
 
"Bojim se da vas ne shvatam." 
 
"Pa, Agraven i njegovi ljudi su vas se bojali, gospodine Ai... bojali su vas se i 
radovalo bi ih da se vratite odakle ste do{li. Strahovali su da }e, ako vas budu zlostavljali 

---