Bojan [optrajanov

lina (ili opredeleno koli~estvo toplina). Ako, pak, oznakata za razmeneto koli~estvo toplina 
(ili vrednosta za ova koli~estvo) se napi{ani na levata strana od ravenkata, toa zna~elo deka 
toplina treba da se dovede na sistemot, t.e. deka procesot e endotermen.  
Vsu{nost, vaka ne smee da se postapuva. Imeno, veli~ina mo`e da se sobira samo so istoimena 
veli~ina, a sobiraweto na supstanca (da re~eme, voda) i veli~ina (na primer, koli~estvo 
oslobodena toplina) e kako sobiraweto na babi i `abi. Zatoa, ako nekoga{ sretne{ vakvi 
izrazi (tie ne se ravenki!), vedna{ pretvori si gi vo normalni termohemiski ravenki. Pritoa, 
ako toplina se osloboduva, predznakot za '
r
H smetaj go za negativen, a ako e potrebno toplina da 
se dovede, '
r
H }e ima pozitivna vrednost.  
 
103

---

 
 
4.3. HEMISKA KINETIKA 
  
 
OSNOVNI POIMI 
Brzina na hemiskite reakcii 
Hemiskite reakcii se izveduvaat so opredelena cel. Nekoga{ cel e da se dobie nekoj produkt. 
Drugpat sakame da ja polzuvame energijata {to se osloboduva vo tekot na nekoja reakcija. Edna{ 
sakame reakcijata da odi brzo, na primer kaj reakciite {to se osnova za dejstvuvaweto na 
eksplozivite. Vo drug slu~aj, pak (na primer, toga{ koga sakame eden hemiski proces da go 
izu~ime, pa ni treba vreme za da gi izvedeme site potrebni merewa), pove}e bi ni odgovaralo toj 
da se odviva bavno. Treba, zna~i, da se zapoznaeme so poimot za brzina na hemiskite reakcii.  
So poimot za brzina ve}e si se sretnal  i vo sekojdnevniot `ivot i pri izu~uvaweto na fizi-
kata. Fizi~arite brzinata na edno telo {to se dvi`i ja definiraat kako odnos me|u izmi-
natiot pat i vremeto potrebno ova da se ostvari. Izminatiot pat, pak, pretstavuva promena 
na polo`bata na teloto.  
I vo hemijata se postapuva sli~no. I kaj hemiskite reakcii bi mo`elo da smetame deka brzinata 
}e bide odnos na izminatiot pat i vremeto {to za toa e potrebno so toa {to promenata na 
koli~estvoto supstanca na nekoj od u~esnicite podeleno so stehiometriskiot koeficient na toj 
u~esnik ja ima ulogata na pat. Spored toa, brzinata na reakcijata }e ja definirame kako odnos 
na promenata na koli~estvoto na nekoj konstituent na reakcioniot sistem (da re~eme, H) 
podelena so stehiometriskiot koeficient na toj konstituent i so vremeto {to e potrebno za da 
dojde do vakva promena na koli~estvoto na H: 
J = 
t
'
1
 
 
 
X
X
Q
n
'
 
Za ovaa veli~ina sega se prepora~uva nazivot brzina na konverzijata (t.e. brzina na pretvo-
raweto), dodeka terminot brzina na reakcijata bi trebalo da se odnesuva na veli~inata v 
koja{to e definirana so izrazot: 
  v =  
t
V '
1
 
 
 
X
X
Q
n
'
 
t.e. 
V
J
 
v
 
kade {to V e volumenot na reakcioniot sistem. 
Nie, barem zasega, za brzina na reakcijata }e ja smetame veli~inata ozna~ena so J. 
 
104

---

Zapomni:   
brzina na reakcijata e odnos me|u promenata na nejziniot doseg i vremeto {to e potrebno da 
izmine za da dojde do vakva promena na vrednosta na dosegot na reakcijata. 
Poradi toa {to koli~estvata na konstituentite ne mo`e direktno da se merat, kako merka za 
brzinata naj~esto se zema promenata na koncentracijata na nekoj od u~esnicite vo reakcijata. 
Ako postapime vaka, doa|ame do veli~ina {to se vika brzina na izmenuvawe na koncentracijata 
na dadeniot u~esnik vo reakcijata. Ovaa veli~ina se ozna~uva so v(X)
*
 i e definirana kako 
odnos me|u promenata na koncentracijata na u~esnikot vo reakcijata {to sme go ozna~ile so 
X  i vremeto {to  e potrebno za da dojde do takva promena na koncentracijata.  
Upotrebuvaj}i gi simbolite za veli~inite, mo`e da napi{eme:  
 
 
 
t
c
'
'
r
 
X
X
v
 
Vo gorniot izraz pozitiven predznak na desnata strana se zema ako supstancata X e eden od 
produktite na reakcijata. Nasproti toa, predznakot e negativen vo slu~aj koga X e nekoj od 
reaktantite. Vaka se postapuva za v
 
(X)  sekoga{ da bide pozitivna veli~ina. Imeno, 
koncentracijata na reaktantite vo tekot na reakcijata se namaluva, 'c
 
(X) e negativno, pa i v
 
(X) 
bi bilo negativno, ako ne se stavi, na desnata strana, negativen predznak
†
.  
Ako predvid zemame razli~ni u~esnici vo reakcijata, brzinite na izmenuvawe na nivnata 
koncentracija mo`e (no i ne mora) da bidat ednakvi. Ednakvi }e bidat samo toga{ koga site 
stehiometriski koeficienti vo reakcionata ravenka se me|usebno ednakvi, t.e. ako, pri vo-
obi~aeniot na~in na zapi{uvawe na reakcionite ravenki, site stehiometriski koeficienti se 
ednakvi na edinica.  
Vo sekoj slu~aj,  
x brzina na reakcijata e odnos me|u promenata na nejziniot doseg i vremeto {to treba da 
izmine za da dojde do vakva promena na dosegot na reakcijata; 
x po~esto se koristi veli~inata brzina na izmenuvawe na koncentracijata na daden u~esnik, 
t.e. odnosot me|u izmenuvaweto na koncentracijata na toj u~esnik i vremeto za koe do{lo do 
vakva promena; 
x brzinata na izmenuvawe na koncentracijata na daden reaktant ili produkt na reakcijata, ne 
treba da se vika brzina na reakcijata; 
x koga zboruvame za brzina na izmenuvawe na koncentracijata, mora da naglasime za ~ija 
koncentracija (t.e. za koncentracijata na koj u~esnik vo reakcijata) se raboti. 
 
                                                           
*
 Se ~ita ve-za-iks, so toa {to, vsu{nost, se naveduva nazivot na supstancata X. 
†
 Mo`no e, namesto toa, sekade da se zemaat apsolutni vrednosti. 
 
105

---